Sticanje mudrog srca

Psalam 90:12

Želim da pronađemo, po mom mišljenju jednu od najdivnijih molitvi u Starom Zavetu koja je zapisana u 90. Psalmu. Psalam 90 i stih 12. Ovo je jedini psalam koji je napisao Mojsije. Većinu psalama je napisao David, jedan ili dva je napisao Solomun, a ovaj psalam je napisao Mojsije. On je tamo u pustinji gledao kako ljudi umiru jedan za drugim. Video je šesto hiljada ljudi koji su bili iskupljeni jagnjetovom krvlju, a ipak nisu ušli i osvojili zemlju koju im je Bog obećao. I Mojsije je video da su iz celog tog mnoštva samo dva čoveka imala mudrosti da uđu u tu zemlju.

Dakle, on se moli za ljude i ovde kaže: “Gospode, nauči nas tako brojati dane naše, da bismo mogli da Ti poklonimo mudro srce” (tako stoji u engleskom prevodu, prim.prev.)

U tvom i mom slučaju, mi ne znamo koliko ćemo živeti, ali ti ljudi u pustinji – svi oni koji su imali oko dvadeset godina – znali su da će maksimalno živeti još četrdeset godina. To im je bilo sve. Odnosno još 38 godina od kada su okrenuli leđa obećanoj zemlji. Svako od njih je trebao da umre. Nisu znali baš tačno kada, ali svi su morali umreti najkasnije za trideset i osam godina. Znači, kao kada bi danas umirali od 58 ili 60 godina.

Dakle, mi se nalazimo u sličnoj situaciji. Ne znamo tačno kada ćemo umreti, ali po Božijem savršenom planu naši dani su izbrojani, a cilj je da u tim danima steknemo mudrost pre nego što napustimo ovu zemlju. Ja ne znam da li je ovo žudnja vašeg srca: “Pre nego što navršim svoje dane, moram zadobiti svu Božiju mudrost koju je On želeo da steknem na ovoj zemlji pre nego što je napustim”.

Postoji jako mnogo stvari koje ne možemo učiti u nebu. Nadam se da to znate. Naravno, postoje mnoge stvari koje ćemo još bolje učiti u nebu, koje ovde ne možemo potpuno naučiti. Na primer, još bolje ćemo upoznati Boga, a mnoge, mnoge stvari u univerzumu razumećemo na Božiji način.

Ali, kada odemo u nebo, nećemo biti u mogućnosti da činimo određene stvari. Na primer, nećeš moći da ljubiš neprijatelje kada odeš u nebo, jer tamo nema neprijatelja. Nećeš moći da se protiviš sotoni. Nećeš biti u mogućnosti da nadvladavaš brige, jer tamo nema razloga za brigu. Nećeš imati mogućnost da pobeđuješ strah. Nećeš biti u mogućnosti da pobeđuješ požudu…

Na primer, ako nisi nadvladao požudu, gnjev i brige na ovoj zemlji, otićeš u nebo kao onaj koji nije doživeo punu pobedu nad nekim stvarima nad kojima je trebao imati pobedu!

Dakle, ovo je izvanredna molitva: “Gospode, nauči nas tako brojati naše dane!”

Dobro je da se pitamo: “Koliko još imam dana?” Čak i vi koji ste mladi. Mi ne znamo koliko brzo smrt može doći, a i Gospod može doći. “Ali, koliko god da mi je ostalo dana, Gospode, pomozi mi da stičem mudrost, da bih na kraju”, kao što ovde kaže, “mogao da ti poklonim mudro srce”.

Ovo je vrlo dobar cilj koji svako od nas treba da ima. Na kraju našeg života, bez obzira kako budemo napustili ovu zemlju, da li će biti dolazak Gospodnji ili naša smrt, cilj je da na kraju možemo pokloniti Gospodu mudro srce koje smo stekli ovde na zemlji.

Priča o deset devojaka

I ja verujem da je to bilo ulje koje su imale mudre devojke – duh mudrosti! Lude devojke to nisu imale. One su imale samo žiške, što znači da su imale samo spoljašni život. Međutim, mudre devojke, pored spoljašnjeg žiška imale su i skrivene sudove ulja koje niko nije mogao videti. To su bili sudovi mudrosti.

I u početku vi niste mogli da primetite razliku između tih devojaka zato što ste videli da žišci svetle kod svih deset devojaka. I da je ženik brzo došao, svih deset devojaka bi se pokazale kao mudre, zar ne? Pronađite Evanđelje po Mateju 25 gde kaže: “I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja. A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim”.

Šta mudri ljudi imaju? Mudrost! Šta ludi ljudi imaju? Ludost! Dakle, šta predstavlja to ulje koje su imale mudre devojke? Mudrost! Nije nam potrebno nikakvo objašnjenje za to. Isus je sâm rekao da su one bile mudre devojke. Šta one onda imaju? Šta je to što mudri ljudi imaju, a ludi nemaju? Mudrost!

I stvar koju treba ovde zapaziti jeste da u početku lud i mudar čovek izgledaju slično, zato što žišci svetle kod obojice. Ali, važna stvar je da tvoj žižak svetli kada dođe ženik! Tada žišci treba da svetle! Da je ženik došao malo ranije, izgledalo bi da su sve devojke mudre, ali Gospod je znao da to nije slučaj kod nekih. On je znao da neke devojke nisu mudre!

Lude devojke su bile zabrinute samo za svoje svedočanstvo pred ljudima. Želele su da drugi ljudi steknu utisak da su one dobre devojke. To je bila spoljašna reformacija.

Znate, mnoge stvari koje slušamo u skupštini donose nam samo spoljašnu reformaciju i to doprinosi da steknemo dobro svedočanstvo samo pred ljudima. I to su lude devojke! Lude devojke nisu oni koji su u svetu i koji nikada ne dolaze na bogosluženja. Ne! Lude devojke su oni koji dolaze na bogosluženja i koji slušaju sve što se govori, ali su zainteresovani samo za ono što se vidi spolja.

Priča o mudrom i ludom zidaru

U priči o mudrom i ludom zidaru kuće u pitanju je ista stvar. Lud čovek nije išao dovoljno duboko da bi izlio temelj za svoju kuću. Njihove kuće su se nalazile jedna pored druge (na istoj vrsti zemljišta), ali jedan čovek je rekao: “O, ko će toliko kopati da bi došao do kamena?! Glavna stvar je kuća! Ona mora biti izrazita i svako je mora videti”, i tako je i gradio.

Ali, mudar čovek je rekao: “Ne, ne! Čak i ako treba više vremena i više novca, ja ću kopati sve dok ne dosegnem kamen”. Mi znamo da ljudi u to vreme nisu imali mašine koje danas postoje, ali on je ipak želeo da kopa skroz do kamena i da položi svoj temelj na kamenu. Trebalo mu je mnogo vremena da to učini. Možemo pretpostaviti da je lud čovek već sazidao celu svoju kuću, dok je mudar čovek još uvek radio samo temelj. I jedno vreme, obe kuće su izgledale jednako. Čak šta više, mudar čovek je izgledao lud u očima sveta zato što je uložio mnogo više novaca i vremena za svoju kuću. Ljudi iz sveta su govorili: “Pogledaj ovog čoveka, on je uložio samo 25% od onoga što je ovaj drugi čovek dao za svoju kuću, a sagradio je i mnogo bolju kuću i takođe mnogo brže”.

I kao u slučaju deset devojaka, jedno vreme to je zaista izgledalo tako. Ali, jednog dana je naišla poplava. Tada je postalo evidentno ko je bio lud a ko mudar. Dakle, mudrost u ovoj priči jeste temelj – opet skriveni deo.

Šta je zajedničko za ove dve priče? Temelj je skriven. Sudovi sa uljem su skriveni. Vi ih ne vidite. Mudrost je skrivena stvar i to je jedna stvar koja te čini spremnim za dolazak Gospodnji. Ne tvoje dobro svedočanstvo pred ljudima! Ti možeš činite sve te spoljašne stvari o kojima govorimo u skupštini, a ipak još uvek biti luda devojka, zato što i luda devojka ima žižak koji svetli.

Pogledajte šta ovde kaže: “A budući da ženik odocni…” (5.stih). Vidite, na taj način ženik razotkriva koje su mudre, a koje lude devojke! Vreme je veliki faktor po kome se mudri i ludi razlikuju! Kada bi Bog dozvolio da ljudi žive samo jedan dan nakon njihovog nanovog rođenja, ja mislim da bi svako izgledao mudar, zato što prvi dan nakon nanovog rođenja svi žive celim srcem za Boga. Ali, Bog ne uzima ljude u nebo posle prvog dana nakon njihovog nanovog rođenja. On im dozvoljava da žive mnogo godina na ovoj zemlji. Da li je to samo zato da bi mogli da svedočimo drugim ljudima? Ne! Isus nije svedočio drugim ljudima putem javnog propovedanja svojih prvih trideset godina! Ne, bilo je nešto drugo!

Rastiti u mudrosti

Isus je za vreme tih tridest godina rastao u mudrosti! Zato je imao tako efektivnu službu koja je trajala samo tri i po godine.

Ti i ja takođe možemo imati efektivnu službu! Ne moramo propovedati javno za propovedaonicom, ali možemo govoriti reči mudrosti onima koji nam dođu u posetu, sestre, braćo! Ako je duh mudrosti na vama, možete biti na izvanredan blagoslov svima koji dolaze u dodir sa vama! To je bila moja želja kada sam bio mladić, a žao mi je što mogu da kažem da mnogi, mnogi, čini se, nemaju tu žudnju da rastu u mudrosti kao Isus.

Mudrost je ta koja te čini duhovno bogatim – ta unutrašnja mudrost koja je skrivena, taj temelj kuće ili skriveni sudovi sa uljem. I vreme!

Znači, svako izgleda svesrdan na početku. Mi smo to videli u našoj skupštini u kojoj se sakupljamo već trideset i jednu godinu. I ja sam video mnoge stvari kod različitih ljudi za vreme te tri decenije. I ne samo ovde u našoj skupštini, nego i u drugim krajevima naše zemlje. Video sam neku odličnu braću, vrlo dobru braću koji su došli u skupštinu kada su bili mladi. I video sam šta se desilo sa njima posle određenog vremena! Bog ih je blagoslovio na neki način. Možda su imali dar govora, ili u nekim slučajevima Bog im je dao priliku da budu vođe nekih manjih skupština. I to je ušlo u njihovu glavu…

Vidite, jedan od primarnih znakova ludosti jeste duhovni ponos! Duhovni ponos je jedan od najvećih obeležja lude osobe. I ti ljudi koje sam video postali su ludi. Neki su otpali, neki se odvraćaju od Gospoda, a i dalje sede tamo…

Vi znate da je car Saul ostao car u Izrailju još mnogo godina iako je izgubio pomazanje. Najmanje deset ili dvanaest godina, zato što je David bio mladić kada je Duh napustio Saula i došao na njega. David je tada imao možda oko dvadeset godina, a postao je car tek kada je imao trideset godina. Dakle, najmanje deset godina Saul je sedeo na tronu bez pomazanja. I danas postoje starešine koje sede u raznim skupštinama, bez mudrosti! Ali oni su starešine. Bog im dopušta da ostanu tamo sve dok ih sâm On jednog dana ne ukloni.

Siromaštvo ili bogatstvo…

Mi smo takođe videli da Bog nekoga blagoslovi u pogledu finansija. Dobar posao i dobra plata. To takođe dođe u njihovu glavu i oni postanu ludi. Postoje razne stvari koje mogu izbezumiti ljude.

Dobro, ako je meni potrebno siromaštvo da bih bio mudar, onda treba da kažem da moja mudrost zavisi od nečega što je izvan mene. Znate, u Starom Zavetu je zapisana molitva koju je molio Agur, u Pričama Solomunovim 30. To poglavlje je napisao čovek koji se zvao Agur, ne Solomun. Vidite to u prvom stihu. Jedna od molitvi koje je Agur molio nadahnut Božijim Duhom bila je (stih 7): “Za dvoje molim te…taštinu i reč lažnu udalji od mene; siromaštva ni bogatstva ne daj mi, hrani me hlebom po obroku mom, da ne bih najedavši se odrekao se tebe i rekao: ko je Gospod? Ili osiromašivši da ne bih krao…”

Dobro, ja sam čuo mnogo Hrišćana koji se mole istom ovom molitvom. “Gospode, nemoj dati da budem ni suviše siromašan ni suviše bogat”. Naravno, neki ljudi se mole samo za jednu stranu: “Gospode, nemoj nikada učiniti da budem siromašan. Učini me bogatim!”

Ja mislim da su i jedni i drugi ludi!

Da li znate koja je novozavetna molitva? Vidite Filibljanima 4. Iz kojeg razloga je taj čovek Agur rekao: “Gospode, ne daj mi ni siromaštva ni bogatstva”. On je rekao: “Ako osiromašim, da ne bih krao. A ako se obogatim, da te ne bih zaboravio”.

Ja ne verujem u ovo za sebe lično! Ne verujem da bih krao ako bih bio siromašan. Bio sam siromašan i nikada nisam ukrao. Čak se nikada nisam ni zadužio. I Bog me je blagoslovio materijalno, a ipak Ga uopšte nisam zaboravio. Ne!

Vidite šta je Pavle rekao u Fil.4:11: “Ja navikoh biti dovoljan onim u čemu sam. Znam se i poniziti, znam i izobilovati.” Vidite, u tome je razlika u odnosu na molitvu iz Priča 30. On kaže: “Ja znam da živim sa vrlo malo”. Čak šta više, u 2.Kor.11 on kaže da su postojali trenuci kada čak nije imao ni dovoljno hrane za jelo. Nije imao ni dovoljno tople odeće da se odene, ali je bio zadovoljan!

Sa druge strane, postojali su periodi kada je imao mnogo. Međutim, ni to nije učinilo neku veliku razliku po njega zato što je njegov odnos sa Gospodom bio potpuno nezavisan od spoljašnih okolnosti. I to je obeležje mudrog čoveka! Njegov odnos sa Gospodom je nezavisan od spoljašnih okolnosti!

To je kao da na primer imamo agregat za struju u našoj skupštini. Sva svetla u gradu mogu da se ugase, struja može da nestane ili da dođe, ali to nema veze sa nama. Mi imamo svetlo sve vreme. Tako treba da izgleda naš život! Treba da budemo povezani sa svetlom sveta, Isusom Hristom, da na nas ne bi uticale okolnosti. Ljudi oko nas se mogu ponašati ovako ili onako, ali to ne pravi razliku za nas. Test mudrog čoveka jeste u tome što je njegov život u potpunosti nezavisan od drugih ljudi i okolnosti. Zato je Isus rekao u Jovanu 16: “Vašu radost niko neće uzeti od vas zato što je Ja pothranjujem iznutra”.

Ako samo preko gradske mreže dobijaš vodu, oni je mogu zavrnuti i ostaćeš suv. Ali, ako imaš u svojoj kući bunar ili izvor, tebi je svejedno da li će oni zavrnuti gradsku vodu. I to je pravo hrišćanstvo, kada tvoja radost ne zavisi od toga da li će te druga osoba pohvaliti, pokloniti neki dar, ili će se desiti nešto dobro. Ona čak ne zavisi od tvog zdravlja, bogatstva ili bilo čega. Ako tvoja radost još uvek zavisi od spoljašnih okolnosti, onda si kao lude devojke! Vidite, za njih najviše znači taj spoljašni život. Na njih mnogo utiče kako ih drugi ljudi tretiraju.

Graditi svoje spasenje…

Znate, Biblija kaže: “Gradite svoje spasenje sa strahom i drhtanjem”. To je zapovest koju većina vernika ne ispunjava. Ali Biblija kaže u Fil.2:12,13 “Gradite svoje spasenje sa strahom i drhtanjem.” Mnogi vernici pokušavaju da grade spasenje drugih ljudi, ali Biblija kaže: “Gradite svoje spasenje sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno”. To znači da kada Sveti Duh radi svoje delo u meni da činim volju Božiju i kada mi daje želju da činim Božiju volju, ja se moram udružiti sa Njim i uraditi to.

Evo jedna stvar na kojoj sam ja gradio svoje spasenje. Posmatrao sam da li u mom srcu postoji podrhtavanje kada me neko pohvali ili kada me neko kritikuje. Ako neko govori dobro o meni ili ako neko govori zlo o meni, ta indikatorska igla ne bi trebala da se pomera! Ako vidim da se pomera, tada još uvek treba da gradim svoje spasenje. I u početku ona se pomera kod svih nas. Neko nas pohvali i igla počinje strašno da se klati tamo i ovamo. Čak šta više, to može da traje čak i nekoliko dana. Ili neko nas iskritikuje, uh…igla se drma naveliko.

Ali, nemojte se obeshrabriti, mi smo svi takvi u početku. Treba da stičemo mudrost! Treba postepeno da je imamo sve više i više. Tada igla počinje sve manje i manje da se drma. Zamislite da može da dođe taj dan kada se ugla uopšte neće pomerati, bez obzira da li nas ljudi hvale ili kritikuju. Zašto? Zato što su njihova mišljenja pogodna za kantu za smeće! Samo Božije mišljenje vredi, jer ljudi vide samo jedan procenat tvog života. Oni hvale ili kritikuju jedan procenat tvog života.

Na primer, imate kontrolni zadatak iz matematike sa sto pitanja i ti uradiš prvi zadatak tačno. I učitelj koji pregleda samo prvi zadatak daje ti najbolju ocenu. Ali kada je došao učitelj koji je pregledao ceo kontrolni, ti si imao samo 1% tačnosti zato što je to bilo jedino pitanje na koje si odgovorio tačno. Ali taj ludi učitelj koji je pregledao samo jedan zadatak dao ti je odličnu ocenu. Upravo se u tome ogleda kako je jadno kada se brinemo za mišljenja drugih ljudi o nama. Isus je bio potpuno slobodan od mišljenja drugih ljudi. Ako želiš da budeš mudar, uči to! Nemoj biti zabrinut kao lude devojke i nemoj usmeravati svoje žiške prema drugima. Više se brini da li imaš te sudove ulja u svojoj unutrašnjosti, zato što će doći teške okolnosti u tvoj život – doće poplave, bure i vetrovi. Činiće se da Ženik kasni i da nije tu! Šta ćemo raditi? Da, On nam je dao svog Duha – duha mudrosti! Ako stičemo mudrost u takvim okolnostima, ako gradimo svoje spasenje, bićemo pripremljeni za dolazeće dane i bićemo spremni za dolazak Gospodnji.

Čitamo ovde u sredini 12.stiha šta Pavle kaže: “U svemu i svakojako navikoh.” On dva puta govori ovu reč: “Navikoh”. Stih 11 i 12. To je bilo nešto što je Pavle trebao da nauči i navikne. Siguran sam da se u početku ta igla čak i Pavlovom životu drmala kada su ga ljudi hvalili ili kritikovali. On nije bio drugačiji od nas, ali je gradio svoje spasenje dok nije došao u stanje da se igla više ne pomera i tada je rekao: “Jer kad bih ja još ljudima ugađao, onda ne bih bio sluga Hristov” (Gal 1). I on je naučio da bude zadovoljan. Kada mu Bog ponekad nije davao dovoljno, on bi rekao: “Slava Gospodu! Postoji nešto što treba sada da naučim i na čega treba da se naviknem”. Ponekad mu je Bog dao mnogo. “Aha, možda me Bog testira. Želim sada da položim taj test kada mi Bog daje mnogo”. On je naučio tu tajnu. To je tajna. On kaže: “Naučio sam tajnu, da budem sit, ali i da budem gladan, da izobilujem, ali i da nemam zemaljske i materijalne stvari. I naučio sam tu tajnu šta znači biti potpuno nezavisan od tih okolnosti”. To je značenje 12. stiha “U svemu i svakojako navikoh”. To znači: “Šta god da se dešava izvan mene, to ne dotiče moj unutrašnji život”.

Želim da kažem, moja draga braćo i sestre, to je život za kojim morate težiti! To je pokoj koji je Isus došao da donese. “Dođie k meni svi koji ste umorni i natovareni – svi koji se borite da steknete dobar utisak pred drugim ljudima, pred vašim starešinama, koji se borite i trudite da steknete dobro svedočanstvo pred skupštinom, koji se borite i padate, i koji trudeći se možda uspevate da date dobro svedočanstvo pred skupštinom, dođite k Meni! Zaboravite na te ljude, dođite k Meni. Ja ću vam dati odmor! Daću vam slobodu od mišljenja drugih ljudi! Daću vam slobodu, da više ne budete uzdrmavani okolnostima!”

Efescima 4:14

Znate kako Biblija govori u Efescima 4 u vezi toga šta znači biti kao mala deca koja se ljuljaju i zanose. Vidite ovde u Ef.4:14 – “Da ne budemo više kao mala deca…” Deca nemaju mudrosti. “…Koju ljulja i zanosi svaki vetar lažne nauke, u laži čovečijoj putem prevare.” Vidite, danas postoji mnogo doktrina u hrišćanstvu koje se skoro uopšte nisu mogle čuti pre samo pedeset godina. I one se ne spominju u Novom Zavetu, ali bogati propovednici, lakomi propovednici stvorili su te doktrine i ljudi se ljuljaju. To je strašno, hiljade ljudi se zanosi! Ali, mi nismo deca da bi se zanosili tim doktrinama zato što imamo mudrosti da razumemo!

U Starom Zavetu oni nisu mogli da imaju to. Pogledajte Davidovu molitvu iz 51.psalma. Kada je grdno zgrešio, David je znao da Bog želi nešto od njega što on nema, čak i ako se pokajao. Mi ponekad mislimo: “O, učinio sam strašan greh, ali pokajao sam se. Ja sam uredu”. NE! Nisi uredu! David se pokajao kada je pisao 51.psalam. U suštini, on se pokajao mnogo dublje nego bilo ko od nas, ali je znao da kod njega ipak nije bilo uredu. Zar se nisi ponekad osećao da si “uredu”, nakon što si učinio nešto loše, pa si priznao greh Bogu i rekao: “Neću to da činim ponovo”? Upravo sotona želi da misliš da si uredu.

Mi ponekad treba da odemo i kažemo nekom bratu da ode i da se izvine osobi kojoj je zgrešio. I on opušteno ode kod te osobe i izvine joj se i onda kaže: “Ja sam sada u redu”. Šta u redu? On je milion milja daleko od toga šta znači biti “uredu”.

David je rekao šta Bog želi: “Gle, istinu ljubiš u srcu i iznutra javljaš mi mudrost” (Psalam 51:6). Istina unutra i mudrost iznutra. To je ono što Bog želi. Ne samo pokajanje! Ne samo priznanje greha! Ne samo da se izvineš svom mužu ili ženi i da misliš da si velika osoba: “O, ja sam se izvinuo svojoj ženi”. Šta ima toliko veliko u tome? To je minimum. To je slično kao da kažemo: “Ukrao sam novac od nekoga, ali braćo i sestre, otišao sam i vratio sam to. Zar nisam dobar čovek?” Ludost! Povredio si nekoga, zar je velika stvar što si otišao da tražiš oproštaj? Isto je kao da si rekao da si mu ukrao 1000 dinara iz novčanika dok nije gledao, a posle si mu vratio”. Treba da te bude sramota od samoga sebe!

Ono što sada treba da se moliš jeste: “Gospode, molim te daj mi mudrosti”. Pokajanje nije dovoljno! David se pokajao. Rekao je: “Ja sam kriv, ne krivim nikoga drugog.”

Mnogi ljudi kada zgreše uzimaju pola sramote na sebe i misle da su dobri. Ko uzima celu sramotu? Vidite šta je David rekao ovde: “Samome tebi zgreših” (4). “Ne sramotim Vitsaveju i ne sramotim nikog drugog. Sramotim sebe”. I tu je stao. On je bio čovek po Božijem srcu. Ne zato što nikada nije pao, nego zato što je potpuno uzeo sramotu na sebe.

Kao i razbojnik na krstu. Verujem da je i on u toj stvari bio čovek po Božijem srcu. Iako je bio strašan kriminalac, gori nego verovatno bilo koji vernik koji je otišao u nebo, on je potpuno uzeo svoju sramotu na krstu i rekao: “Ja zaslužujem ovo”. Da! Raj je stvoren za takve ljude! Da li znate to? Da li znate da možete promašiti raj kao Adam ako budete opravdavali sebe i ako ne budete preuzimali odgovornost na sebe za svoj greh?

David nije bio takav. On je rekao: “Zgrešio sam”. Ali, rekao je: “Gospode, ono što ti želiš, ja jednostavno nemam. Ja nemam istinu u srcu”. On je prepoznao to. “Ja sam se pokajao. Biću pažljiviji u budućnosti, ali Gospode Ti zahtevaš nešto više u mom srcu!”

Vidite, David je imao negde oko pedeset godina kada je zgrešio sa Vitsavejom. Bio je stariji čovek, a ne mladić. I on kaže: “Bože, ne mogu ništa reći. Nema šta da kažem! Požuda u mom srcu. Ti želiš mudrost. Ja je nemam. Nemam mudrost u mom odnosu sa ženama, sa osobama suprotnog pola.”

Bog želi da nam dâ mudrost u svim sferama našeg života. Kaži Mu: “Nemam mudrosti u upravljanju novcem, Gospode!”

Znate, to su dve najvažnije sfere za koje nam je potrebna mudrost: za suočavanje sa osobama suprotnog pola na poslu i bilo gde i za upravljanje novcem. Naravno, to nisu jedine stvari. Potrebna je mudrost nama roditeljima da bi ispravno podigli svoju decu. Potrebna nam je mudrost kada naša deca stupe u brak da bismo ih ostavili same.

Ali, tada je došao Isus…

Dakle, mudrost je nešto što nam je stalno potrebno, u različitim nivoima. Starozavetni vernici nisu to mogli imati zato što Duh Sveti još nije bio dat. Kako su mogli imati mudrost iznutra? Duh Sveti još nije bio izliven. Dakle, oni su išli za onim što su njihove oči gledale i uši čule i pokušavali su da imaju dobar spoljašni život.

Ali tada je Isus došao sa novom porukom. Vidite Isaiju 11. U toj glavi se nalazi proroštvo u vezi Isusa Hrista. Tu se govori o Duhu Božijem koji će počivati na njemu, stih 2. Mi znamo, ne samo da će Sveti Duh biti na njemu kao na vernicima u Starom Zavetu, nego da će biti u Njemu!

Prva ljudska osoba koja je hodala na svetu sa Duhom Svetim u sebi bio je Isus Hrist! On je bio potpuno Bog na zemlji i potpuno čovek! Ali, On je živeo na zemlji kao čovek koristeći silu Svetog Duha. Dakle, On je zavisio od Svetog Duha kao čovek, baš kao ti i ja. Inače ne bi mogao biti naš primer. On je bio prva osoba koja je hodala na ovoj zemlji, čovek Isus Hristos, ispunjen Duhom. Biblija kaže da je bio ispunjen Duhom. I taj Duh je ovde nazvan Duhom mudrosti, u istom stihu.

Da li je to krštenje Svetim Duhom koje si ti doživeo? Ili je to bilo samo govorenje u jezicima? Da li znaš da Isus nikada nije govorio u jezicima? Nemoj se onda hvaliti da je to neka velika stvar. To je dobra stvar! Ja zahvaljujem Bogu za taj dar. Ali, Isus nikada nije progovorio jezicima iako je bio najduhovnija osoba koja je hodala na ovoj zemlji.

Duh mudrosti! To je prva stvar. To je ono što nam je potrebno! To je ono što nam Duh Sveti daje. I zbog tog Duha mudrosti, stih 3, “Njegovo mirisanje će biti u strahu Gospodnjem” zato što je strah Gospodnji početak mudrosti. Dakle, kada je Sveti Duh, kao Duh mudrosti došao u Njega i naučio ga strahu i poštovanju prema Bogu, ali ne da se plaši od Boga, nego da kao čovek poštuje svog Oca, zbog takvog poštovanja prema svom Ocu ovde kaže da On “neće suditi po viđenju svojih očiju niti će po čuvenju svojih ušiju karati”.

Kako je Eva zgrešila? Tako što je sudila po onome što je gledala svojim očima. Uši su čule sotonu, oči su videle plod i telesna osećanja su se pokrenula zato što je videla da je plod jako primamljiv. Ona je čula ono što je đavo govorio: “Ovo je stvarno dobro za tebe.”

Zar nije istina da većina naših greha dolazi zbog onoga što vidimo i čujemo? Ne samo zbog onoga što vidimo. Mi mislimo: “Ja grešim mnogo zahvaljujući onome što gledam”. Ne! A šta sa onim što slušamo? Ako slušaš mnogo ogovaranja, klevetanja i dozvoliš da to ostane unutar tebe, to će te uništiti! Mi ne možemo izbeći slušanje. Pretpostavimo da se nalazite na radnom mestu i ljudi ogovaraju i pričaju protiv šefa. Vi im ne možete reći da ućute zato što su svi jedinstveni u govoru protiv šefa. Ali vi morati biti gluvi prema tome!

Takođe, ne možete sprečiti da neki ljudi donose pornografski materijal na radna mesta, da kače prljave kalendare na poslu, ali možete biti slepi za to!

“Neće suditi po viđenju svojih očiju i slušanju svojih ušiju.”

Mudrost kompletnog Adamovog potomstva dolazi od onoga što gledaju i slušaju. To je ljudska mudrost! Zato oni uče i idu u školu. Kako tamo uče? Pomoću svojih ušiju i očiju. Čitaju, slušaju i dobijaju ljudsku mudrost. To je istina. Čitaju mnogo i proučavaju ljudsku mudrost. Ali, Božanska mudrost dolazi kada kažemo: “Ja neću suditi po onome što vidim. Moje oči me mogu prevariti. Ja ću se odlučiti za ono što mi Božija Reč govori. Ona kaže da treba da sudim po pravdi.”

Kada je Eva shvatila da joj oči nešto govore i da joj uši nešto govore, da se onda okrenula i poslušala šta Bog govori njenom srcu, a da je zaboravila na svoje oči i uši, ne bi zgrešila! Isto je i sa nama danas. Mi vidimo određene stvari, mi slušamo određene stvari i tada moramo reći: “Hej, slušaćemo ono što Bog govori našim srcima”. Tako je Isus živeo.

Biti slep i gluv…

Vidimo kasnije u Isaiji 42. To se isto odnosi na Isusa. “Evo sluge mojega kojega podupirem, izabranika mojega koji je mio duši mojoj; metnuću duh svoj na njega, sud narodima javljaće. Neće vikati ni podizati, niti će se čuti glas njegov po ulicama. Trske stučene neće prelomiti i sveštila koja se puše neće ugasiti; javljaće sud po istini. Neće mu dosaditi niti će se umoriti dokle ne postavi sud na zemlji i ostrva će čekati nauku njegovu.” I postoja jedna njegova karakteristika u stihu 19. On je slep i On je gluv!

Da li znaš da je Isus bio slep i gluv? Nisam mislio na to da Isus nije mogao da vidi ili čuje, nego da je On izabrao da ne gleda određene stvari. Prema tim stvarima bio je slep. Bio je kao slep čovek. Za određene stvari izabrao je da bude gluv.

“Evo sluge mojega…” On je živeo na ovoj zemlji baš kao ti i ja i izabrao je da bude slep i gluv prema određenim stvarima. Kažem vam ovo, ako želite da sledite Isusa i da rastete u mudrosti, treba da napravite izbor da budete slepi i gluvi za mnoge stvari! Treba da se pitate: “Šta Bog govori mom srcu po pitanju te i te stvari?” To je važna stvar.

Sada ćemo okrenuti Evanđelje po Luci 2:22 gde se govori o tome kada je Isus, kao malo dete, bio donet u hram da se posveti Gospodu. Šta je On bio? Mala beba. I stih 39, kada su završili posvećenje oni se vraćaju u Galileju u Nazaret. Od tog trenutka pa nadalje, dete (to nije mladić) rastiše i jačaše u duhu i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na njemu. Zato je rastao u mudrosti, jer je bio prva osoba na kojoj je, kao što Biblija kaže, bila Božija blagodat! Kada smo pod blagodaću, kakav je rezultat? Greh neće ovladati nama. Greh nije mogao da ovlada Isusom! On je rastao u mudrosti i blagodat Božija je uvek bila na njemu. On je izabrao da bude tu.

Znate, kao vodopad, Duh Sveti dolazi sa neba i ja stajem tu. Drugi ljudi mi govore da dođem ovamo ili onamo jer ima mnogo interesantnih stvari, a ja im kažem: “Dobro, ali ja želim biti ovde. Znam da ima mnoštvo interesantnih stvari, ali ja hoću da budem baš ovde. Želim sve vreme da budem na tom vodopadu.” Mi smo ti koji izabiramo da li ćemo izaći iz toga zbog zabavnih stvari na koje nas ljudi pozivaju. Tako se gubi punina Duha. I koji je to gubitak! Ne možeš biti mudar ako nisi ispunjen Svetim Duhom i ako kontinualno ne živiš u punini i pomazanju Svetog Duha! On je rastao u mudrosti.

Dalje, zadnji stih iz Luke 2. Tada je Isus imao dvanaest godina i Pismo kaže: “napredovaše u premudrosti i rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.” Dakle, od najranijeg detinjstva do 12 godina Isus je rastao u mudrosti (stih 40) i od 12 godina do mladosti “napredovaše u premudrosti” (stih 52). To ne znači da je on zgrešio. Ne! U Njemu nije bilo ludosti, u Njemu nije bilo greha! Ali, kao čovek, On je trebao da uči mnoge stvari, baš kao što dete treba da uči azbuku. Ako dete ne zna azbuku, to nije greh. Ako dete ide u školu i ne zna geografiju, to nije greh. Ono uči. Kao što se u školi dobija obrazovanje.

Dakle, Isus nije zgrešio, ali je sticao mudrost zato što je odrastao kao beba. Baš kao jedno zemaljsko biće, On je rastao u mudrosti. Kako je rastao u mudrosti? Videli smo to u Isaiji 11. Nije išao po onome kako su mu oči ili uši govorile. On je bio slep i gluv za uticaje sveta koji bi ga primamili da načini neke pogrešne odluke! On je to video i čuo, ali je rekao: “Šta će moj otac reći?” Znate, to je pravi način života!

Marija i Marta…

Daću vam jedan primer. Možete činiti dobre stvari, a ipak nebiti mudri. Isus je jednom sa svojim učenicima došao u dom Marije i Marte. Trinaest ljudi je iznenada došlo na ručak. Šta treba raditi? Otići i brzo pripremiti ručak. To je upravo Marta radila. Ali, Marija je imala malo više mudrosti. Pošto je Isus propovedao tamo u sobi i učenici su slušali, Marija je rekla: “Baš me briga ako ne bude bilo ručka. Sigurna sam da je Isus mnogo duhovniji od mene, a Njemu sada nije bitan ručak. Najvažnija stvar jeste da sada slušam Njegovu reč. Čovek neće živeti o samom hlebu nego o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih. Sada izlazi reč iz Božijih usta i ja ću da slušam”. Sa druge strane, Marta je bila vrlo uzrujana, došla je Isusu i rekla: “Zar ne vidiš ovu moju sestru, lenju sestru koja ne dolazi da mi pomogne?” A Isus joj je rekao: “Ne Marta, brineš se za mnoge stvari, ali Marija je izabrala dobro delo koje se neće uzeti od nje.”

Šta je ovde bilo u pitanju? Navika slušanja!

Isus – naš preteča

Govorio sam vam ranije, četrdeset i četiri godine Bog mi govori: “Slušaj me! Slušaj me! Nećeš uzaludno potrošiti svoj život ako me budeš slušao”. Želim da vas ohrabrim da razvijate naviku slušanja! Mi vidimo razne stvari, mi slušamo razne stvari. Nemojte verovati svemu što gledate i slušate. Nemojte biti obuzeti onim što vidite i slušate, nego uvek slušajte šta Bog govori vašem srcu i to sledite. Na taj način je Isus rastao u mudrosti! Na taj način On nikada nije zgrešio! Na taj način je blagodat Božija bila na njemu!

To je predivna stvar da je On naš preteča. On je trčao istu trku kao i mi. Inače ne bi imao tu titulu našeg preteče. Na primer, ako neko živi na Marsu i kaže da je moj preteča, moj primer, ja bih mu rekao: “Hej, ti ne znaš čoveče. Ti živiš na Marsu. Uopšte ne znam kakvo je tamo stanje.” Ali, neki ljudi veruju da je Isus živeo takav tip života. Kao da je neki Marsovac došao i rekao: “Hodite k meni.” “Ha, ja ne mogu da sledim tebe. Ti nisi kao ja.”

Dakle, Isus nije bio Marsovac, On nije došao kao takav. On je došao da bude baš takav kakvi smo mi! Zato je mogao da kaže: “Hajde za mnom.” To da je On naš preteča znači da istu trku koju ja trčim On je trčao pre mene. Ja slavim Boga za to! Način na koji je On rastao u mudrosti jeste način na koji i ja mogu rastiti.

Još jedna stvar koju vidimo ovde u Luci 2:51 “I siđe s njima (svojim roditeljima) i dođe u Nazaret …” I slušajte sada ovo, ovo je još jedna tajna za rast u mudrosti. “I beše im poslušan.” Ne samo jednom ili dva puta, ne većinom… To je bio kontinualan stav pokoravanja nesavršenim roditeljima.

Pokoravanje autoritetu…

Da li znate da je vrlo lako pokoravati se savršenim ljudima? A čak i to može biti teško! Bog je savršen, a ipak mnogo ljudi Mu se ne pokorava. Ali, kada Bog traži od vas u nekim situacijama da se pokorite nekom ko nije savršen, sada ću vam reći jednu tajnu.

Da li znate zašto Bog dopušta da vidite neke slabosti kod vaših starešina? Da bi video da li ćete ih suditi ili ćete im se ipak pokoriti. Da li vi mislite da se Isus nalazio pod autoritetom savršene Marije ili Josifa? Ne, uopšte! On je svojim očima mogao gledati kako se ispoljava njihova narav, kako se brinu… Oni su jednostavno bili kao bilo koji zemaljski bračni par. Razne stvari su se dešavale. Zamislite, Marija je imala šestoro ili sedmoro dece. Najmanje sedmoro. I da li možete da zamislite majku sa sedmoro dece? A ona nije imala Svetog Duha. Bez blagodati – stari zavet! Kako je u toj kući moralo biti mnogo greha koje je Isus gledao trideset godina u svojoj majci. Ali, On je nikada nije sudio! Koji primer! Strava. Ja kažem: “Gospode, daj mi takvo srce mudrosti! Dopusti mi da prepoznam autoritet i da mu se pokorim.”

Ja ne propovedam ono što nisam praktikovao. Ja sam učinio ovo u mojim mlađim danima. Bio sam mlada osoba, starija braća su bila ljubomorna na mene. Nisu mi dozvoljavali da govorim, ponižavali su me. U jednoj zajednici su mi čak naložili da sedim pozadi tri godine i da ne otvaram usta. I to je bila zajednica gde sam jednom održao specijalna bogosluženja. Ali, oni su bili ljuti u vezi nečega na meni, a Gospod je rekao: “Zatvori usta, sedi tamo i pokori se tim starešinama”. Da li znate šta sam uradio? Zatvorio sam svoja usta, sedeo tamo i tri godine se pokoravao tim starešinama. Reći ću vam rezultat. Bilo je jako dobro za mene! Bog mi je dao mnogo mudrosti koja je došla kroz pokornost! Odbio sam da se opravdavam, odbio sam da nešto objašnjavam drugima koji su došli da me pitaju u vezi toga. Rekao sam: “Ne.”

Većina naših propusta dolazi kroz naša usta. Većina propusta dolazi kroz usta. Kazaću vam ovo. Bilo bi vrlo malo propusta u vašim životima ako bi kontrolisali svoj jezik. Usta su kao nezaptiven sud koji vrlo lako može da pukne. Reci: “Gospode, ja neću kazati ništa.”

Šta kaže u Pričama 10? “U mnogim rečima ne biva bez greha.” John Wesley je imao jedno pravilo i ja ga se tačno sećam. Rekao je, posebno ženama, a ponekad i ljudima takođe, pošto su neki ljudi kao žene. “Nemoj provoditi vreme u nečijoj kući više od 45 minuta. Nakon toga ćeš zgrešiti u svom govoru.” Mislim ako se radilo o razgovoru sve vreme. Posle 45 minuta vi ćete preći na ljude, na ovo ili ono i drugo. Naravno, ne postoji stih u Bibliji u vezi toga. Dakle, ja ne pravim to kao zakon, a ni on to nije napravio kao zakon. On je samo dao neki koristan savet.

Vi znate kako doktor kaže: “Šetajte svaki dan pola sata.” Toga nema u Bibliji, ali to je dobar savet. Dakle, isto tako John Wesley je dao dobar savet zato što je znao da se kroz usta mnogo gubi Sila Duha i tada to svetlo od 220V počinje da slabi. I šta se dešava? Nestaje sile!

Isus nikada nije gubio silu! On se pokoravao svakom autoritetu u koji ga je Otac postavio. Nisu u pitanju Josif i Marija. Pitanje je koga je Otac postavio za autoritet u mom životu i tačka! To je to! Otac me je sada stavio kod Josifa i Marije. Da je Isus umesto stolarske radnje imao radno mesto u kancelariji, on bi se tamo pokorio šefu. Šef bi bio nesavršen i verovatno nevernik, ali nema veze! Zamislite da radite u nekoj kancelariji gde šef daje mito i čini razne loše stvari. To nije tvoj posao! Ako ti osećaš da je to mesto gde treba da radiš, jednostavno mu se pokori. Naravno, nemoj sâm da radiš nešto što je pogrešno. Isus nikada ne bi sâm radio nešto pogrešno, ali on bi se pokorio nesavršenim ljudima.

I ja ću vam reći još nešto. Video sam da Bog nikada ne daje autoritet, duhovni autoritet, čoveku koji najpre nije naučio da se pokorava. On se pokoravao i rastao u mudrosti! Da li vidite vezu? On se protivio grehu svih tih trideset godina. Kad god je bio u iskušenju, protivio se i rekao: “Neću ići po svojim osećanjima, mom razumu, očima ili ušima. Molim te, moj Oče!” On se molio sa velikom vikom i suzama da ne bi zgrešio i rastao je u mudrosti!

I On je razmišljao o Svetom Pismu i rastao u mudrosti. To su tajne života. On nije imao Bibliju kao što je imamo ti i ja, ali je jako dobro slušao kada je dolazio u sinagogu. Kada je imao 12 godina On je toliko mnogo razmišljao o onome što je slušao, da je znao više nego bilo ko drugi. Da li možete zamisliti, da vi sami nemate Bibliju i samo ste nešto slušali… Hajde da kažemo da su oni možda učili Bibliju i u školama u jevrejskom društvu. Dobro, hajde da kažemo da na primer ti slušaš Bibliju sedam dana nedeljno. Naravno, oni nisu učili samo Bibliju u školama nego i druge stvari. Oni su slušali službe, možda jedan sat dnevno. Kakvo bi bilo vaše Biblijsko poznanje da nemate pisanu Bibliju uz sebe? Isus je jako puno znao kada je imao samo dvanaest godina. Vi koji imate decu od dvanaest godina, koliko oni poznaju Bibliju? Isus je celim srcem obraćao pažnju na to zato što je verovao da je to Reč Božija.

Da li znate da mnogi vernici kažu da je ovo Reč Božija, ali je ne tretiraju tako. Ako bi to radili, bili bi vrlo, vrlo pažljivi u vezi onoga što Bog govori. Tako je Isus sticao mudrost!

Dakle, hajde da se i mi, a ne samo Mojsije, molimo tom molitvom: “Gospode, nauči me da brojim svoje dane. Ostalo mi je još malo dana na ovoj zemlji. Pomozi mi da bi na kraju života mogao da ti poklonim mudro srce.”

Zaključak

U zaključku, Jakovljeva poslanica 3. Postoji mudrost koja dolazi odozdo. “Ko je mudar među vama neka pokaže od dobra življenja dela svoja u krotosti i premudrosti. Ako li imate grku zavist i svađu u srcima svojim, ne hvalite se, ni lažite na istinu. Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, đavolska.”

Đavolska premudrost proizvodi zavist! Da li zavidiš nekome? Budi sada iskren! Baš sada! Da li postoji neko kome zavidiš, neko ko je bolji od tebe, neko ko je možda bogatiji od tebe, šta god da je? Da li zavidiš nečijoj porodici ili deci, kući ili bilo čemu? Ako da, ti si dobio mudrost koja je đavolska! Tako ovde kaže.

Ako imaš sebične ambicije, to znači da želiš da promovišeš sebe da bi postao neko. Da li imaš želju da promovišeš sebe iznad drugih, da budeš poznat drugima kao “brat senior” ili kao “sestra senior” u skupštini? Ti imaš mudrost koja je đavolska, demonska!

Želiš da promovišeš sebe iznad drugih? Zašto jednostavno ne budeš svesrdan prema Bogu?! Zašto ne kažeš: “Ne želim da promovišem sebe pred drugima. Želim da budem svesrdan prema Bogu. Želim da dozvolim drugima da i oni budu svesrdni pred Bogom. Želim da budem svesrdan pred tobom, Bože”. To je mudrost! Ali, ako se takmičiš da bi pokazao: “Ja sam bolji, moja deca su bolja”, ti si dobio đavolsku mudrost, bez obzira na sve znanje koje si stekao i o kome slušaš u skupštini.

A koja je premudrost odozgo, stih 17, “ona je najpre čista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova i nelicemerna”. Mogli bismo mnogo da pričamo o ovome, naročito o gledanju ko je ko i o licemerstvu.

Molitva

Hajde da se molimo i Bog će nam dati mudrosti.

Hajde da pognemo svoje glave: “Nebeski oče, pomozi nam u kratkom vremenu koje nam je dato da bismo sticali ono što je najvažnije – mudrost Božiju kroz Svetog Duha. Molimo se u Isusovo ime. Amin!”