Slava neba

“Tada će car reći onima s desne strane: “Hodite, blagosloveni od Oca mojega,

primite carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta “

(Matej 25:34).

“Kada smrtan čovek govori o večnom blaženstvu svetih u slavi, on je kao slepi čovek koji drži predavanje o svetlosti koju nikada nije video, i tako ne može jasno govoriti bilo šta u vezi sa tim.”

Isto tako, pisati o onim stvarima koje su samo nejasno opisane u Svetom pismu je slično čoveku koji želi da bude turistički vodič za zemlju koju nikada nije posetio ili video. Ovo je pokušaj da neopisivo opišemo rečima koje ne mogu ni blizu izraziti slavu neba. Pavle piše ove reči: “Ono što oko ne vide i uho ne ču i što u srce čoveku ne dođe, sve to je Bog pripremio za one koji Ga ljube” (1.Korinćanima 2:9). Neki se pitaju da li se ove reči direktno odnose na nebo: možda ne, ali od svega što znamo, one su svakako istina za nebo i neopisivu prirodu tog slavnog mesta. Stvari koje oko nije videlo, možete li da zamislite? Oči ljudi su videle izobilje blaga na zemlji. Ljudi su videli zlatne prestole, palate, izuzetne dijamante, rubine i bisere. Ljudi mogu da zamisle pune šake dijamanata, polja nakita, kao i zgrade od zlata koje se blistaju na podnevnom suncu, ali ne mogu da zamisle slavu neba. To je izvan naše mašte. Takav je zadatak pred nama: da govorimo o slavi neba koristeći reči koje ne mogu da je opišu, da pokušamo da vam predstavimo ono što vaše srce ne može ni da zamisli.

Zašto biti toliko zabrinut u vezi neba? Čemu to služi? Postoji nekoliko razloga zbog kojih se isplati i slušati i razmišljati o nebu:

1. Učenje o nebu služi kao uteha pravim vernicima na zemlji koji su umorni, koji se bore ili koji su u progonstvu.
2. Slušanje o nebu treba da probudi vernike da svedoče prijateljima i komšijama na zemlji koji nisu sledbenici Isusa Hrista. Razmišljanje o slavi neba i zastrašujućoj alternativi treba da bude jedan od najvećih podsticaja za evangelizaciju.
3. Koncept nagrade za poslušnost i kazne za neposlušnost je glavna tema kroz Celo Pismo. Zašto bi Bog to uradio ako ne da bi naveo nerazumne ljude da razmotre večnost pre nego što bude prekasno? Slušanje o nebu je, dakle, podsticaj da se bezbožnici obrate Bogu sada dok još ima vremena. Mi ćemo govoriti detaljnije o tome kasnije. Hajde sada da pokušamo da razumemo šta nam Biblija govori o tome kakvo je nebo.

Opis neba

Nebo je mesto neopisive slave gde izabranici Božiji žive jedni sa drugima u neposrednom prisustvu Boga i Jagnjeta i gde Ga gledaju u svoj Njegovoj slavi licem u lice. To je mesto gde su prokletstvo greha i sve njegove posledice zauvek uklonjene od svih koji tamo žive, onih koji su naslednici sa Hristom, naslednici svega, i žive sa nepomešanom radošću u stanju savršene sreće koju je nemoguće opisati, niti preuveličati va vek veka.

Nebo se zove carstvo Isusa Hrista. “Hodite blagosloveni od Oca Mojega, primite carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta” (Matej 25:34). Ono se zove Carstvo Božije (Dela 14:17). To nam govori da prevazilazeća slava ovog kraljevstva daleko nadmašuje zajedničku slavu svih zemaljskih carstava. Ovo je nebesko carstvo gde je Hrist kralj. Ne samo to, nego je Hristos one koji tamo žive sa Blagoslovenim proglasio sveštenicima Svom Bogu i Ocu (Otkrivenje 1:6). Petar ih je proglasio izabranim narodom, carskim sveštenstvom, svetim narodom, narodom ličnog Božijeg poseda (1.Pet.2:9). Koje carstvo je kao kao ovo carstvo? Koje zemaljsko carstvo može da se uporedi sa ovim? Ne postoji!

Nebo se zove “treće nebo” (2.Korinćanima 12:2) i “nebo nad nebesima” (5.Mojsijeva 10:14) što pokazuje njegovu veliku uzvišenost. Po tome se ono razlikuje od prvog, atmosferskog neba, koje se takođe naziva nebom, i zvezdanog neba sa svim nebeskim telima: suncem, zvezdama, planetama i satelitima u univerzumu. Zamislite koliko je ogromno zvezdano nebo. Nebesa nad nebesima su još daleko veća i šira. Ovde vidimo samo predmete stvaranja, a tamo će Božija deca videti, obožavati i živeti sa Bogom koji je stvorio univerzum i sve što je u njemu.

U priči o nepravednom pristavu Hristos govori o nebu kao o “večnim kućama”, ili kao što jedan prevod kaže “večnim prebivalištima” (Luka 16:9). Ovo nam govori da je nebo mesto, a ne san ili iluzija. To je mesto gde proslavljeni sveti i anđelska bića žive zajedno sa Bogom. Rečeno nam je da je Bog pripremio grad za njih i nama je dat uvid u slavu ovog grada u knjizi Otkrivenja: “Svetlost njegova je kao dragi kamen, ili kamen jaspis svetli…grad je od čistog zlata, kao čisto staklo, temelji gradskih zidova su ukrašeni svakom vrstom dragog kamena … I dvanaest vrata su dvanaest zrna bisera, svaka vrata su od jednog zrna bisera, a ulice u gradu su od čistog zlata, kao transparentno staklo…grad nema potrebu za suncem ili mesecom da sija u njemu, slava Božija ga prosvetljava, a svetlo njegovo je jagnje” (Otkrivenje 21:11,18,19,21,23). To je takođe mesto koje ostaje zauvek. On se zove “večni” grad i za njegove stanovnike je rečeno da “više ne mogu umreti, jer su kao anđeli” (Lk. 20:36). Oni koji dođu u nebo živeće u tom slavnom gradu za svu večnost.

Kada je Hristos umirao na krstu lopov koji se kajao pored Njega je zamolio Gospoda: “Isuse, seti me se kada dođeš u carstvo svoje!” Hristos mu je odgovorio: “Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju” (Lk. 23:42, 43). Nebo se zove Raj. Ljudi često nazivaju neko egzotično, tropsko ostrvo kao “raj”, ali ovaj raj čini da svi zemaljski rajevi izgledaju oskudni i neplodni. U Luki 16 nebo je takođe nazvano Avramovim naručjem. Kristofer Lav nam pomaže da bolje razumemo ovaj izraz: “Bogataš je video Lazara u naručju Avrama i to je nazvano tako jer kao što su nedra prijem ljubavi i kao što je prijatelj tvojih grudi tvoj najdraži prijatelj, tako će oni u slavi biti u naručju Avraama što pokazuje da će Bog voleti i štititi svoje izabranike, kao što prijatelj čini svom najdražem prijatelju, prijatelju svog naručja.” Ovo je zaista raj!

Na kraju, nebo se zove “radost gospodara”. Sluga koji je mudro radio sa talantima svog gospodara je pozdravljen u carstvu Božijem sa ovim rečima: “Dobro si radio, dobri i verni slugo; bio si veran u malom, ja ću te zadužiti za mnoge stvari, uđi u radost svojeg gospodara” (Matej 25:23). Psalam 16:11 nam kaže: “U Tvojem prisustvu je punina radosti, u tvojoj desnici postoji zadovoljstvo zauvek.”

Ovi izrazi nam daju uvid u nebo. Taj uvid je poput posmatranja dalekog carstva koje ne možemo jasno videti kroz obojeno staklo. Sada ćemo pogledati blagoslovenost neba iz dve različite perspektive. Prva će nam pokazati od čega će nebeski stanovnici biti oslobođeni. Druga će nam dati bolje razumevanje od čega se sastoji večno blaženstvo duše.

1. Stanovnici neba biće oslobođeni od samog greha, od uzroka greha i od posledica greha.

Prvo, oni koji uđu u slavu da večno žive sa Bogom na nebu biće oslobođeni od samog greha. Greh je uzrok svih nevolja na svetu. Zbog greha osećamo bol, tugu, bolest, pa čak i smrt. Pavle tuguje nad grehom i najsnažnije izražava želju da ga se oslobodi: “Ja nesrećni čovek. Ko će me osloboditi iz tela smrti ove?” (Rimljanima 7:24). Pravo dete Božije čezne da bude tamo gde više neće grešiti, tamo gde više nikada neće počiniti nijedan greh; tamo gde više nikada neće imati nijednu grešnu pomisao. Greh je najveći neprijatelj onoga ko voli svetost. Ovde greh ratuje protiv nas kao što telo svojim slastima ratuje protiv Duha (Galatima 5:17). Kao što pisac himne pita: “Da li biste bili slobodni od tereta greha?” Banjanov poklonik je pobegao iz grada uništenja da traži olakšanje od velikog tereta greha koji je nosio sa sobom. Nebo je mesto gde greha više neće biti. Ovo se predivno oslikava u Otkrivenju 21:3-4: “I sâm Bog biće sa njima Bog njihov, i Bog će otrti svaku suzu od njihovih očiju, i neće više biti smrti, neće više biti žalosti, ni plača, ni bolesti, jer prvo prođe.” Zašto postoje suze? Zašto postoji smrt? Zašto ljudi tuguju, plaču i osećaju bol? To je sve zbog greha. Greh donosi sve to zlo na čoveka. Na nebu će ljudi biti oslobođeni od greha.

Drugo, na nebu će ljudi biti oslobođeni od uzroka greha. Postoje tri osnovna uzroka greha: tvoja grešna priroda, iskušenja od đavola, i privlačnost sveta. Vaša grešna priroda je izvor greha koji počinite. Jakov nam kaže: “Svakoga kuša njegova slast koja ga vuče i mami. Zatrudnela slast rađa greh.” (Jakov 1:14-15). Vaša grešna priroda ispljuvava iz sebe otrov, prljavštinu i podlost svaki dan vašeg života u ovom svetu. Ako bi đavo bio okovan i da mu nije dozvoljeno da vas takne ili iskušava, vi bi nastavili da grešite zbog principa greha koji prebiva u vama: “Jer znam da dobro ne obitava u meni, to jest u mom telu” (Rimljanima 7:18). Na nebu će vaše poniženo telo biti načinjeno kao Njegovo slavno telo i nećete moći da grešite.

Na nebu ćete biti oslobođeni od đavoljih iskušenja. Ovde ljude svakodnevno napada neprijatelj njihovih duša. Ovde “vaš protivnik, đavo, hodi kao ričući lav i traži nekoga da proždere” (1.Petrova 5:8). Na zemlji đavo nastoji da vas prosejava kao pšenicu, kao što je to tražio da učini Petru. Uskoro će đavo biti bačen u ognjeno jezero i biće mučen danju i noću u sve vekove (Otkrivenje 20:10). Uskoro, ako ste pravi vernik Isusa Hrista “Bog mira će satrti Sotonu pod vašim nogama” (Rimljanima 16:20). Na nebu više neće biti đavola da iskušava svete na greh.

Na nebu će ljudi biti oslobođeni od požude sveta. Požude sveta je Jovan opisao kao “požude tela, požude očiju i hvalisav ponos života” (1.Jovanova 2:16). Ovde svetski sistem teži da sabije svete u svoj kalup. Hrišćani su stalno bombardovani bezbožnim uticajima požude, pohlepe, gordosti itd. Ovi bezbožni uticaji rade ruku pod ruku sa vašom korumpiranom prirodom i nanose mnogo tuge vašoj duši. Na nebu će pobožni biti oslobođeni od zlog uticaja sveta, jer su pobedili svet za sva vremena kroz krv Isusa Hrista.

Konačno, na nebu će ljudi biti oslobođeni od posledica greha. Primarna posledica greha je večna kazna u paklu. Pismo jasno kaže da osoba prilikom smrti ide ili u raj ili u pakao. Ne postoji između država ili mesto, nema čistilišta, nema druge opcije! Oni koji idu u nebo pošteđeni su Božijeg gnjeva koji će pasti na one koji su u paklu. Oni se izlažu “gnjevu koji dolazi” (1.Sol.1:10). Fizička smrt koja otvara vrata u večnost je takođe jedna od posledica greha. Smrt je prvobitno došla kao direktan kazneni udarac na čoveka zbog njegovog greha, jer “žalac smrti je greh” (1.Korinćanima 15:56), “ali hvala Bogu, koji nam daje pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista. Smrt je progutana u pobedi”, tako da dete Božije smelo može reći:“O, smrti gde ti je pobeda? O smrti, gde ti je žalac?” (1.Korinćanima 15:54, 55, 57).

2. Sada ćemo pogledati u čemu se sastoji večno blaženstvo duše u nebu. Pavle je rekao: “Sada vidimo kao kroz staklo u zagonetki” (1.Korinćanima 13:12). Naravno, slika koju sada pokušavamo da opišemo je zaista tamna u odnosu na pravu slavu neba. Ko može da zamisli stvari koje mi sada pokušavamo da opišemo? Mi nećemo u potpunosti shvatiti slavu dok ne dođemo u nebo. Dozvolite mi da vam dam samo neki tamni uvid, neke nesavršene crte te slavne države u koju će sveti stići posle smrti.

Blaženstvo duše u slavi sastoji se od najmanje tri stvari: 1) gledanje Boga, 2) savršenost blagodati u verniku, i 3) punina radosti.

“Blaženi su čisti srcem, jer će Boga videti” (Matej 5:8). Sveti na nebesima će Boga videti u svom Njegovom veličanstvu. Oni će gledati beskonačnu slavu Svemogućeg shodno veličini svog kapaciteta. Oni ga neće gledati samo iz daljine, nego “licem k licu” (1.Korinćanima 13:12). To je ono od čega se uglavnom sastoji blaženstvo svetih u slavi: gledanje Boga. Ipak, nemoguće je da ograničen čovek shvati Boga. Otkrivenje 22:5 opisuje neku slavu u gledanju Boga: “I neće više biti noći, i neće im trebati svetlost lampe, ni svetlost sunca, jer će ih Gospod Bog osvetljavati.” Slava Božija će progutati svetlost sunca kao što sjaj sunca sada otklanja tamu noći.

Otac neće direktno manifestovati Sebe svetima na nebu jer nam je rečeno u Pismu da je Bog nevidljiv. “A kralju vekova, besmrtnom, nevidljivom, jedinom Bogu, čast i slava u sve vekove Amin” (1.Tim. 1:17). On je rekao da je Hristos “slika nevidljivog Boga” (Kol. 1:15). Otac neće trebati da se manifestuje na bilo koji drugi način osim kroz slavu i veličanstvo uzvišenog Hrista. Gospod je rekao svojim učenicima te noći pre nego što je umro: “Onaj koji je video mene video je Oca” (Jovan 14:9). Džonatan Edvards je opisao kako vernik vidi Hrista u slavi na sledeći način: “Gledanje Boga u proslavljenom Hristovom telu je najsavršeniji način gledanja Boga telesnim očima, jer u posmatranju stvarnog tela koje je jedna Osoba Trojice uzela na sebe i u kome zauvek boravi, božansko veličanstvo i ekselencija se savršeno pojavljuje u spoljašnjoj formi ili obliku… Oni će ga videti svojim telesnim očima u Njegovoj proslavljenoj ljudskoj prirodi i to će biti najslavniji pogled. Ljupkost Hrista koji se na takav način pojavljuje biće nešto najzanosnije za njih, jer iako će tela svetih biti u velikoj lepoti i slavi, telo Hristovo će ih bez sumnje prevazići onoliko koliko svetlost sunca prevazilazi svetlost zvezda. Proslavljeno telo Hristovo biće remek-delo izrade svih Božijih stvaranja u celom materijalnom univerzumu. U Njegovom slavnom izgledu biće pokazana Njegova slavna duhovna savršenstva, Njegovo veličanstvo, Njegova svetost, Njegova blagodat i ljubav i krotost. Oko se nikada neće umoriti gledajući taj slavni prizor.”

Ne samo da će oni videti Hrista licem u lice, nego će hodati sa Njim i razgovarati sa Njim. Hristos će ih tretirati kao braću i razgovaraće sa njima kao sa svojim intimnim prijateljima. Neposredno pre svog raspeća Hristos je rekao svojim učenicima: “Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta njegov gospodar čini, nego sam vas nazvao prijateljima, jer sam vam rekao sve stvari koje sam čuo od svog oca” (Jovan 15:15). Ako je Hristos mogao ovo da kaže svojim učenicima dok su još bili obučeni u svoju grešnu prirodu, da li mislite On im neće dozvoliti da Mu se još više približe na nebu, kada su u potpunosti očišćeni od svih mrlja i bezakonja i stoje besprekorni pred Njegovim prestolom obučeni u Njegovu krv? Sigurno hoće! Sveto Pismo govori o Bogu koji živi sa i među svojim narodom veličanstvenim izrazima: “Evo šatora od Boga među ljudima, i On će stanovati među njima, i oni će biti Njegov narod i sâm Bog biće među njima … i oni će videti Njegovo lice, a Njegovo ime biće na njihovim čelima” (Otkrivenje 21:3; 22:4).

Drugo, oni koji su primljeni u nebo uživaju savršenstvo sve Božije blagodati. Mi ćemo posebno pogledati tri stvari: 1) blagodat znanja, 2) blagodat svetosti, i 3) blagodat ljubavi.

Prvo, blagodat znanja biće usavršena u slavi. “Sada znamo nešto, i prorokujemo nešto, ali kada dođe savršeno, delimično će biti ukinuto … Za sada vidimo u ogledalu mutno, ali onda ćemo licem u lice. Sada znam delimično, ali tada ću potpuno znati baš kao što sam takođe u potpunosti poznat” (1.Korinćanima 13:9-10, 12). Naše sadašnje znanje o božanskim stvarima je plitko i nejasno. Mi ne opažamo stvari jasno. Mi smo spori u našem razumevanju. Tada ćemo znati kao što Hristos nas sada zna. Blagodat znanja će biti usavršena u pobožnima na nebu. Pobožni će potpunije shvatiti Hrista kao posrednika između Boga i ljudi. Oni će razumeti tajnu utelovljenja Boga koji je postao čovek. Koliko je god to moguće, sveti u slavi će shvatiti misteriju Trojstva. Oni će razumeti plan spasenja i kako je božanska promisao radila u svim okolnostima njihovih života. Tamo će sve teškoće, probe i tamna proviđenja biti viđena kao slavna celina koja će svedočiti istinu da “sve ide na dobro onima koji vole Boga” (Rimljanima 8:28). Oni će razumeti Hristovu ekselenciju do punog stepena svog kapaciteta. Znanje o Bogu će biti u punini, ali Bog ipak neće biti u potpunosti poznat, jer čovek nikada ne može u potpunosti razumeti božanstvo.

Blagodat svetosti biće usavršena u svima koji su primljeni u slavu. “Mi znamo da kad se On javi, bićemo kao i On” (1.Jovanova 3:2). Svetost je uzvišena lepota Boga i anđela. Svetost je među primarnim Božijim osobinama. “Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama” (Isaija 6:3) je krik serafima koji neprestano borave sa Njim u slavi. Na nebu će svetost vernika biti savršena. Greha neće biti više. Tada će se reči Božije u potpunosti ostvariti: “Budite sveti, jer sam ja svet” (1.Petrova 1:16). Svetost je vatrena želja svetog čoveka dok putuje kroz ovaj svet greha. Tamo će sveti biti kao anđeli Božiji. Tamo će, koliko se može, biti kao sam Hristos. Oni će biti sveti.

U nebu će blagodat ljubavi biti usavršena. Na zemlji se ljubav prema Bogu izražava u sklopovima i grčevima. Grešno telo i lični interesi ometaju ljubav prema Bogu. Mi ne možemo da volimo Boga kao što bi trebali, ili čak kako bi želeli. Iako duh u detetu Božijem želi sa svim što je u njemu da uradi ono što Pismo kaže da “ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom svojom snagom” (5.Mojsijeva 6:5), ovde to ne može da se uradi savršeno. Ali, kako on u svom srcu želi da to radi, Bog prihvata želju u verniku kao da je delo bilo savršeno urađeno. Na nebu će ljubav prema Bogu neometano teći, kao što niko nikada nije iskusio na zemlji. Bog će biti voljen kompletno i u potpunosti i sveti će ljubiti jedni druge bez prisustva telesnosti ili sebičnosti.

Treće, oni koji su na nebu iskusiće puninu radosti. “U Tvojem prisustvu je punina radosti, u tvojoj desnici su zadovoljstva zauvek” (Psalam 16:11). Punina radosti bi se mogla opisati kao doživljavanje obilne ljubavi Božije, kao vode okeana. Drugi koji su imali daleko veće razumevanje ovoga nego ja opisali su to na ovaj način: “Od te slavne manifestacije Božije ljubavi će teći beskrajna radost u duše blagoslovenih; zato se nebo zove “ulaženje u radost Gospodara svog” (Matej 25:21). Posmatranje Boga, Boga ljubavi i činjenica da si voljen od Boga izazvaće likovanje duha i stvoriti sveta oduševljenja radosti u svetima, koja su neopisiva i puna slave. “Oni će videti u Njemu sve što ljubav želi. Ljubav želi ljubav voljenog. Tako će sveti u slavi videti Božiju uzvišenu ljubav prema njima. Bog će činiti neiskazane manifestacije svoje ljubavi prema njima. Oni će videti onoliko Božije ljubavi prema njima koliko žele; neće, niti mogu žuditi za više ljubavi. Kada vide tako slavnog Boga i u isto vreme u koliko velikoj meri ih Bog voli, kakvo će to oduševljenje izazivati u duši! Ljubav želi zajednicu (jedinstvo). Stoga će oni videti da se taj slavni Bog ujedinio sa njima i takođe će videti da su se oni ujedinili sa Njim. Oni će videti da je On njihov Otac i da su oni Njegova deca. Oni će videti slavnu Božiju prisutnost; Bog sa njima, Bog u njima i oni u Bogu. Ljubav želi da poseduje svoj objekat ljubavi. Zato će oni videti Boga, njihovog ličnog Boga. Kada budu ugledali tu uzvišenu slavu Božiju, oni će Ga videti kao svog Boga. Osoba u slavi će uživati Boga onoliko koliko njen kapacitet dozvoljava.

Psalmista je pisao o velikom blagoslovu u prisustvovanju u obožavanju Boga u Njegovom hramu: “Kako su blaženi oni koji žive u Tvojem domu, Oni Te hvale bez prestanka… Jer Gospod Bog je sunce i štit, Gospod daje blagodat i slavu, nijednoga dobra ne uskraćuje onima koji pravedno hode” (Psalam 84:4,11). Oni na nebu će sa pravom reći: “Kako su blaženi oni koji borave u sâmom Tvom prisustvu!” Ako Gospod ništa dobro ne uskraćuje od onih koji pravedno hode na zemlji, hoće li onda uskratiti išta od slave neba od Njegovih otkupljenih?

Ovde uživamo Boga prvenstveno kroz Njegovu Reč, uredbe bogosluženja i molitvu. Tamo ćemo Ga uživati “licem k licu.” Ovde imaš Boga u očekivanju, a tamo ćeš Ga imati u posedu. Tamo će sveti u slavi biti ispunjeni radošću kroz večno uživanje u Bogu sa svim Njegovim osobinama. Ono što će u velikoj meri povećati radost i radovanje svetih u slavi biće razmišljanje o Božijoj milosti koja im je pokazana u spasenju i kako su oni zaslužili da budu među prokletima, ali su pošteđeni muka pakla samo zbog suverene milosti Božije koja im je data. Sluge će se radovati sa onima koje su doveli do poznanja Hrista i tamo će u potpunosti videti plodove svojih trudova. Pavle piše o ovoj radosti u 1.Solunjanima 2:19 “Jer ko je naša nada ili radost, ili venac ushićenja? Niste li vi, u prisustvu Gospoda našega Isusa prilikom Njegovog dolaska?” Druge stvari će nesumnjivo doprinositi njihovoj radosti, boraviće sa voljenima i svetima iz svih vekova, razmišljaće o Božijim promislima prema njima na zemlji i činjenici da su u nebeskom gradu, ali najveća radost biće t strongfont-size: 10pt;a o što su u Njegovom prisustvu!

Odgovori na pitanja

Hrišćani i nehrišćani često imaju pitanja o životu posle smrti i vrlo često su ta pitanja ista. U ovom odeljku ćemo pogledati nekoliko uobičajenih pitanja koja ljudi postavljaju o nebu. Mi ćemo istražiti sledeća pitanja:

1. Šta se dešava kada hrišćanin umre?
2. Da li će stanovnici neba poznavati jedni druge?
3. Da li će oni žaliti zbog svojih voljenih koji su u paklu?
4. Da li postoje različiti stepeni slave i nagrade u nebu?

1. Šta se dešava kada hrišćanin umre? Da li ide na nebo odmah nakon smrti ili leži u grobu u stanju sna duše čekajući vaskrsenje? Da li je svestan ili ne?

Hristos i Pismo nam daju jasan odgovor na ovo pitanje. U Luki 16 Gospod Isus nam govori o dva čoveka koja su umrla. Jedan je bio bezbožnik, a drugi pobožan čovek po imenu Lazar. Obojica su bili svesni odmah posle smrti. Naš cilj je da ispitamo ovde šta se desilo Lazaru, pobožnom čoveku, u trenutku njegove fizičke smrti. Hristos nam kaže: “A kad umre siromah, anđeli su ga odneli u naručje Avramovo” (Luka 16:22). Anđeli su sreli Lazara nakon njegovog odlaska iz ovog zemaljskog života i sproveli su ga u slavu. Dok je Lazarevo telo trunulo u grobu, njegova duša je bila nošena na krilima svetih anđela u nebo. Hristos potvrđuje isto to u svom odgovoru lopovu na krstu kada mu je rekao: “Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju” (Lk. 23:43). Neki bi mogli sumnjati da se raj koji je Hristos spomenuo odnosi zaista na nebo, ali Pavle koristi istu reč da bi opisao treće nebo govoreći da je “bio uznesen gore u Raj i čuo neizrecive reči koje čoveku nisu dozvoljene da govori” (2.Korinćanima 12:4). Pravi Hristov sledbenik ide u nebo da boravi sa Hristom odmah posle smrti.

Pavle govori o ovom pitanju na više mesta. Jedan slučaj se nalazi u Filibljanima 1:21-23:. “Za mene je život Hristos, a smrt dobitak. Ali, ako sad živim u telu, to će značiti plodan rad za mene, a ja ne znam šta da izaberem. Oboje mi je milo, imam želju da odem i da budem sa Hristom, jer je to mnogo bolje.” Takođe, sličan pasus: “Stoga, bićemo uvek dobre volje znajući da smo u kući tela, odsutni od Gospoda … ali se ne bojimo i više volimo da napustimo telo i da budemo kući sa Gospodom” (2.Korinćanima 5:6,8).

Postoji nekoliko zapažanja u ovim stihovima. Prvo je to da Pavle smatra smrt dobitkom. Kako bi to bilo tačno u slučaju da sve što se smatra smrću jeste nesvesno ležanje u grobu i truljenje hiljadama godina? Pavle nam takođe govori da će kada napusti ovaj život otići da bude sa Hristom i da je to “mnogo bolje” nego da nastavi da živi ovde. U 2.Korinćanima Pavle postavlja kontrast između života u telu i odvojenosti od Hrista sa umiranjem (odsutnosti od tela) i boravljenjem sa Hristom. Za Pavla, kao i za sve prave pobožne osobe, smrt znači da anđeli odnesu dušu da boravi sa Hristom dok fizičko telo leži u grobu da čeka vaskrsenje i ponovno ujedinjenje duše i tela. Oh, kako bi to trebalo da uteši pobožne koji su bolesni i blizu smrti! Kako ovo treba da bude od velike sigurnosti onim pobožnim ljudima koji možda sada imaju strah od smrti. Smrt donosi slavnu tranziciju (prelazak) verniku. Smrt ga uvodi u Hristovo prisustvo i slavu! Oh, pa vi koji ste pobožni, ne bojte se smrti kao neprijatelja, nego budite spremni da je dočekate kao prijatelja kada dođe vaš čas. Za svetog je smrt ključ koji otključava vrata u večnu sreću.

2. Da li će sveti u nebu prepoznati svoje prijatelje, rodbinu i one koje su poznavali na zemlji? Da li vernici neće nikoga prepoznati kada dođu u slavu? Da li će pobožni poznavati sve koji su u slavi ili samo one koje su poznavali na zemlji?

Dozvolite mi da prvo odgovorim zaključivanjem. Ako će prokleti u paklu prepoznati pobožne u nebu, zar ne mislite onda da će i pobožni u najmanju ruku prepoznati jedni druge? Hajde da ponovo pogledamo Luku 16:22-24: “I umre bogataš i bi sahranjen. I u paklu podiže oči u mukama, i vide Avrama iz daleka i Lazara u njegovom naručju. I povikao je: ‘Oče Avrame, smiluj se na mene i pošalji Lazara…'” Bogataš u paklu je prepoznao Lazara kojeg je poznavao iz svog života, kao i Avrama koga nikada nije video ili sreo. Naravno da proslavljeni sveti u nebu znaju bar toliko koliko i prokleti u paklu, zar ne? Po tome možemo zaključiti da se pobožni međusobno poznaju u nebu.

Kada je Hristos bio na gori preobraženja, Mojsije i Ilija su se pojavili sa Njim i Petar ih je odmah prepoznao: “I ukaza im se Ilija sa Mojsijem gde se razgovarahu sa Isusom. I Petar odgovarajući reče Isusu: “Ravi, dobro nam je ovde biti; da napravimo tri senice, jednu za Tebe, a jednu Mojsiju i jednu Iliji” (Marko 9:4-5). Ako su Petar i apostoli prepoznali proslavljene svete sa neba dok su još bili smrtni ljudi na zemlji, onda će pobožni još mnogo više prepoznati svoje prijatelje, pa čak i one koje nikada nisu znali na zemlji kada dođu u slavu, jer Avram je takođe prepoznao bogataša u paklu koga nikada nije sreo na zemlji i Avram je čak znao detalje njegovog života (Luka 16:25-26). Hristos govori o osuđenima u sudnjem danu koji će plakati kada “vide Avrama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe izbačene napolje” (Luka 13:28).

Tako imamo obilje dokaza da će proslavljeni sveti prepoznati ne samo svoje zemaljske poznanike, nego i sve koji budu u slavi, čim stignu tamo. Ako ste pobožni, videćete Mojsija, Pavla, Noja, Petra, proroke i apostole i poznavaćete ih, i oni će vas poznavati. Muž i žena će se prepoznati. Sinovi i kćeri će prepoznati svoje očeve i majke. Propovednici će videti one koje su doveli Hristu na zemlji. To će u velikoj meri povećavati radost svetih, jer će se zauvek radovati sa svim svetima iz svih vekova. Kako će to biti divan dan za pobožne!

3. Da li će sveti u nebu tugovati i plakati za osobama koje su znali i voleli na ovom svetu, a koje se muče u paklu? Već smo utvrdili da oni koji su u nebu vide i prepoznaju one koji su u paklu. I Avraam i Lazar su prepoznali bogataša i mogli su da ga vide u mukama u paklu. Da se pakao vidi sa nebeskih vrata potvrđeno je u Isaiji 66:23-24 – “‘Sve čovečanstvo će doći da mi se pokloni’, govori Gospod. Tada će izaći i pogledati leševe ljudi koji su ustali protiv Mene, jer crv njihov neće umreti i oganj njihov neće se ugasiti…i oni će biti gad celom čovečanstvu.” Za te osobe u paklu kaže da su gad pred svima onima koji slave Boga u nebu. Ovo na prvi pogled može izgledati čudno sve dok ne istražimo zašto je to tako.

Otkrivenje 16:5-7 daje nam uvid u dešavanja na nebu. Tamo vidimo anđele i svete koji hvale Boga zbog Njegove osude zla na zemlji: “I čuh anđela vodenoga gde govori: ‘Pravedan si Gospode koji jesi i koji si bio, i Svet, zato što si sudija ove stvari; jer su prolili krv svetih i proroka i Ti si im dao da piju krv jer su to zaslužili.’ I čuh drugoga iz oltara gde govori: ‘Da, Gospode Bože Svemogući, pravi i pravedni su sudovi tvoji.” Anđeli i sveti na nebu se raduju kažnjavanju bezbožnika, ne radi kazne, nego zato što je to savršeno pravedna kazna, u potpunosti zaslužena od onih koji je podnose. Oni će se radovati što vide pravdu i silu Božiju proslavljenu na taj način.

Sveti u nebu imaju daleko veću brigu za slavu Božiju nego najrevnosniji vernik na zemlji. Džonatan Edvards je govorio o reakcijama svetih u slavi na stradanje bezbožnika u paklu u svojoj besedi ‘Kraj zlih koji posmatraju pravednici’: “Sveti u slavi videće mučenje prokletih. Oni će videti da su Božije pretnje ispunjene i da je Njegov gnjev izvršen na njima. Kada to vide, za njih to neće biti tužna prilika… To će biti prilika za njihovo radovanje, jer će se Božija slava javiti u tome. Slava Božija se pojavljuje u svim Njegovim delima i stoga ne postoji delo Božije koje će sveti u slavi posmatrati, a da to za njih neće biti povod za radovanje. Bog će proslaviti sebe u večnom kažnjavanju bezbožnika… Sveti u nebu će biti savršeni u svojoj ljubavi prema Bogu: njihova srca će biti plamen ljubavi prema Bogu i zbog toga će u velikoj meri vrednovati slavu Božiju i nalaziće izuzetno zadovoljstvo u tome da vide da je On proslavljen, stoga će se u velikoj meri radovati u svemu što doprinosi toj slavi. Slava Božija će biti nešto što će oni više poštovati i čemu će više pridavati značaj nego dobrobiti hiljada i miliona duša.”

Drugi stihovi potvrđuju ovo učenje da će se sveti u nebu u suštini radovati pravednom stradanju osuđenih: “Raduj se nad njom, o nebo, i sveti apostoli i proroci, zato što je Bog izrekao presudu za vas protiv nje” (Otkrivenje 18:20). “Aliluja, Spasenje i slava i moć pripadaju Bogu, jer Njegovi sudovi su istiniti i pravedni, jer je osudio veliku bludnicu koja je pokvarila zemlju svojim nemoralom, i osvetio krv Njegovih slugu na njoj.” I drugi put su rekli, “Aliluja! I njen dim je izlazio u sve vekove!” (Otkrivenje 19:1-3). Isto tako se Mojsije radovao i pevao Bogu hvalu kada je video Božiju slavu koja se pokazala u uništenju faraona i svih njegovih sila (2.Mojsijeva 15:1-12), a Priče 21:15 nam kažu: “Izvršenje pravde je radost za pravednike.”

Sveti u nebu se neće radovati kažnjavanju bezbožnika zbog nedostatka ljubavi, već zato što se njihova ljubav usavršila i što sada na sve gledaju kao Bog. Oni će tada mrziti greh savršenom mržnjom i videti apsolutnu ništavost onih koji praktikuju greh i odbacuju Božiji savet. Oni će ih se gnušati. Sveti u nebu vole ono što Bog voli i mrze ono što Bog mrzi. Edvards nastavlja: “Koliko god da su sveti u nebu voleli osuđene dok su bili na zemlji, naročito one koji su im bili bliski i dragi na ovom svetu, oni više neće imati ljubav prema njima.”

Ovde na zemlji hrišćani treba da vole, da se mole i traže spasenje svih jer postoji mogućnost da čak i najveći zlikovac primi blagodat Božiju i bude spasen. U večnosti nema takve mogućnosti. Tamo su oni u istom stanju kao i demoni ovde, bez mogućnosti da budu otkupljeni i beznadežni. Da li prolivate okeane suza zbog demona? Da li se molite usrdno da budu spaseni? Zašto ne? Zar ne zato što su potpuno zli i izvan svake nade spasenja? Tako je i sa bezbožnima tamo. Tamo će se ispuniti stih što kaže: “Neka onaj koji čini nepravdu, još čini nepravdu, i ko je pogan, neka se još pogani” (Otkrivenje 22:11). Tamo će sveti posmatrati bezbožnike svetim očima. Bezbožnici jesu i biće za svu večnost prestupnici, prljavi, zli i mrzitelji Boga. Gledajući svetim očima “prokletnik je prezren” (Psalam 15:4).

4. Da li postoje različiti stepeni slave u nebu? Da li oni koji se više trude za carstvo Božije i slavu ovde na zemlji dobijaju veći stepen časti i slave u nebu? Ako je tako, zar to neće izazvati probleme kao što se to na zemlji dešava? Prvi dokazi koje imamo o različitom stepenu slave potiču od onoga što se ponekad naziva zakon suprotnosti. Da li postoje različiti stepeni mučenja u paklu? Ako je tako, onda, po zakonu suprotnosti možemo logično zaključiti da će biti različiti stepeni slave na nebu.

U Luki 12:47-48 rečeno nam je o onima koji će “mnogo biti bijeni” i onima koji će “malo biti bijeni”. Postoje različiti stepeni kazne u paklu, pa možemo zaključiti da će isto tako biti različiti stepene blaženstva u raju. 2.Korinćanima 5:10 i 1.Korinćanima 3:8 nam kažu o osnovi te razlike: “Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista da primimo nadoknadu za svoja dela u telu, bila dobra ili loša.” “Svaki će primiti platu prema svom trudu.” Očigledno je da će besplatne nagrade obećane vernicima u slavi biti ekvivalentne tome šta smo činili u našem trudu za Gospoda na zemlji. Pismo govori o onome ko prima “platu proročku” (Matej 10:41), koja izgleda da se razlikuje od obične nagrade. Hristos je učio svoje učenike da neće izgubiti nagradu ko god im dâ čašu vode da piju u Njegovo ime (Marko 9:41). To ne bi bilo moguće ako nema priznavanja dobrih dela na nebu.

Drugi stihovi nam sasvim jasno govore da će biti razlika između vernika u slavi. Danilu je rečeno da “će razumni jarko sijati kao osvetljeno prostranstvo neba, a oni koji su doveli mnoge pravednosti kao zvezde u sve vekove” (Danilo 12:3). I Pavle upoređuje razliku između sunca, meseca i zvezda i primenjuje to na vernike u slavi: “Jedna je slava sunca, a druga slava meseca, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi. Isto tako je i vaskrsenje mrtvih” (1.Korinćanima 15:41-42). Pavle kaže da kao što jedna zvezda na nebu jače sija od druge, tako će jedan sveti čovek sijati sa više nebeske slave od drugog kada mrtvi ustanu da prime ono što su činili u telu. Jedan će biti neuporedivo slavniji od drugog na osnovu toga kako je živeo, šta je učinio za Hrista dok je živeo na zemlji. To je jasno učeno u priči o talantima gde je jednom čoveku data nadležnost nad deset gradova, a drugom nad pet gradova (Luka 19:12-19).

“Sveti su kao mnoge posude različitih veličina koje su bačene u more sreće gde je svaka posuda puna. To je večni život, kada je čovečiji kapacitet popunjen. Ali nakon svega, sve to je ostavljeno suverenom Božijem zadovoljstvu i Njegovoj povlastici da odredi veličine tih posuda.” Svaka osoba će biti ispunjena blaženstvom i radošću do punine svog kapaciteta. Nikom neće ništa nedostajati, ali biće onih koji imaju veći kapacitet za radost od drugih. Kristofer Lav objašnjava: “Iako će postojati nivoi slave, to ne znači da će biti oštećenja ili nedostatka slave u nebu kod bilo koje proslavljene osobe, nego će svaka osoba biti puna slave koliko može podneti. Perkins to jasno objašnjava. Uzmite malu i veliku posudu i bacite obe u more. Obe posude će biti pune, ali u maloj posudi nema toliko vode kao u velikoj iako su obe pune. Dakle, kaže on, pobožni su kao različite posude od kojih su neke većeg kapaciteta (prostranstva) da prime slavu Božiju od drugih, a ipak najmanji sveti biće puni slave. Onaj koji bude imao najmanju slavu imaće dovoljno slave, iako ona neće biti jednaka slavi drugih proslavljenijih svetih, tako da nivoi slave ne potvrđuju nikakvu grešku u onima koji imaju manju slavu od drugih.” Džonatan Edvards je verovao da će se stepen slave ili nagrade odrediti na osnovu četiri faktora: stepena blagodati i svetosti ovde, stepena dobra koje je učinjeno, samoodricanja i stradanja, i eminencije poniznosti. Sve će posude biti popunjene, ali će imati različite veličine. Svi će nositi krune, ali neki sa većim sjajem od drugih. Svetost i sreća će biti veća u jednima od drugih kroz svu večnost.

Prisutnost različitih stepena slave u nebu ne znači da će tamo postojati zavist. U nebu će ljubav biti savršena i to će biti kao što apostol piše: “Ako se jedan ud slavi, svi udovi se raduju sa njim” (1.Korinćanima 12:26). Sveti u slavi će misliti da je sasvim u redu da oni koji su nadmašili druge u delima pravednosti i davanju slave Bogu na zemlji prime veću slavu na nebu. Ljudi će blagosinjati Boga za sjaj Njegove slave koja će sijati kroz druge ljude, jer zavist i greh neće imati nikakvu ulogu u Njegovom carstvu.

U sledećem odeljku priložiću ograničenu primenu svega ovog, a potpunije ću je primeniti u sledećem poglavlju. Vernici, vaše večno stanje počiva na onome što radite ovde na zemlji! “Sada ovo kažem, ko seje štedljivo, takođe će žnjeti štedljivo, a ko seje obilno, takođe će požnjeti izdašno” (2.Korinćanima 9:6). Da li tražite najbolju moguću večnost? Onda danas živite svoj život u potpunosti za slavu Božiju. Sutra može biti kasno! Vaš sadašnji život će odrediti vaše buduće stanje slave, ali više o tome ću reći kasnije.

Primena za vernike i nevernike

“I onde će biti nasap i put koji će se zvati sveti put, neće ići po njemu nečisti, nego će biti za njih; ko uzide njim, ni lud neće zaći“ (Isaija 35:8). Jedan od strahova koji imam kada pišem o slavi nebeskoj jeste da postoji prirodna tendencija za telesne ljude da primene ugodnu doktrinu na sebe kada nemaju legitimnog osnova za to. Nebo ne dobijaju lenji i nemarni, ni nečisti i oskrnavljeni, čak ni oni koji su redovni posetioci crkve, ako nisu sveti u svom životu i praksi. Put do neba je zaista “put svetosti” i to je za “onoga koji hoda na taj način”, to jest, za onoga ko živi svetim životom. U propovedi Džonatana Edvardsa u ranim 1720-im, on je primetio: “Kad bi svi koji se nadaju da će stići u nebo zaista tamo došli, nebo bi do ovog momenta bilo puno ubica, preljubnika, onih koji se kunu, pijanica, lopova, razbojnika i razuzdanih razvratnika.”

Hristos je rekao: “Blago onima koji su čistoga srca, jer će Boga videti” (Matej 5:8). Nebo je za one čija srca su čista. Nebo je za onoga ko živi svetim životom. Nebo je za onoga ko voli Isusa Hrista više od svih drugih ljudi i svih drugih stvari. “Stoga je izuzetno apsurdno, pa čak i smešno, da se neko pretvara da ima dobro srce, a živi zao život i ne donosi plod univerzalne svetosti u svom praktičnom životu. Time se ustvari pokazuje da takvi ljudi ne vole Boga iznad svega. Bezumno je raspravljati se protiv jasnih činjenica i iskustva. Ljudi koji žive na putu greha, a ipak laskaju sebi da će ići na nebo, ili očekuju da budu primljeni kao sveti, bez svetog života i prakse, glume kao da očekuju da će učiniti budalom svoga Sudiju.

Nemojte smatrati da ćete otići u nebo zbog toga što želite da idete u nebo. Budite spremni da strogo ispitujete svoje srce da biste videli imate li bilo kakav čvrst razlog da se nadate nebu. Razmislite o ovim pitanjima u svom srcu: Da li ste ikada bili potpuno presvedočeni u svoje grešno srce i prirodu? Da li ste videli sebe kao lošu osobu u sopstvenim očima? Da li živite u praksi u bilo kojem skrivenom ili tajnom grehu? Da li mrzite sve grehe kao greh? Šta dominira tvojim naklonostima, mislima i željama: svet ili Isus Hrist? Da li voliš Hrista više nego oca, majku, muža, ženu, sina ili ćerku? Da li voliš Isusa Hrista zbog toga ko je On ili samo zbog toga šta On može da učini za tebe? Da li voliš život svetosti i poslušnosti Reči Božijoj, ili je to teret za tebe? Kada učiniš dobre stvari, da li ih činiš da bi proslavio Boga ili zato da bi te ljudi hvalili i voleli zbog toga? Da li zaista voliš Boga ili se samo plašiš Njegovih pretnji sudom protiv tebe? Nemoj brzo i užurbano pročitati ova pitanja, nego pomoću njih ispituj svoje srce. Mnogi koji danas ispovedaju da su hrišćani su samo od spolja religiozni, ali njihova srca nikada nisu bila promenjena obnavljajućom silom Duha Božijeg.

Da li je nebo slavno kraljevstvo, grad od čistog zlata, raj? Onda ti koji si neobraćen ili lažno uveren u svoje dobro stanje nemoj izgubiti ovo mesto zbog igranja, gluposti i tričarija sveta! Ništa što želeš ili si stekao na zemlji ne može da se poredi sa slavom neba. Da li se nebo zove Raj? Da li ćeš se odreći potrage nebeskog raja radi zemaljskog? Da li biste radije ležali u krevetu Dalile i zatim pili iz vatre pakla, ili da imate večni dom kod Božijeg prestola i Jagnjeta, i da pijete iz reke vode života? Da li je Hristos rekao da u očevoj kući ima mnogo stanova? Onda ne gubite sve svoje vreme i novac za izgradnju svoje zemaljske vile. Vaša zemaljska kuća neće trajati. Jednog dana to će biti sravnjeno sa zemljom. To nema večnu vrednost. Kuća u nebu je večno prebivalište. Isus Hrist je rekao: “Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa uništavaju i gde lopovi potkopavaju i kradu, nego sabirajte sebi blago na nebu… Jer gde je blago vaše, tamo će biti i vaše srce.” (Matej 6:19-21).

Potraga za privremenim strastima i nasladama na zemlji na račun nebeskog carstva jeste delo glupaka! Isav je prodao svoje prvorodstvo za tanjir jela. Da li mislite da je napravio dobru pogodbu? Vaše usne mogu reći “ne”, ali šta kaže vaš život?

Da li ste nekada stvarno razmišljali o kratkoći života? Zaista, mi smo ovde danas i sutra nestajemo. Jakov je to izrazio ovako: “Vi ne znate šta će sutra biti vaš život. On je kao para koja se na kratko pojavljuje i onda nestaje daleko.” (Jakov 4:14).

Čovekov život je različito opisan u Božijoj reči, kao “puki dah” (Psalam 39:5), “cvet u polju” (Psalam 103:15), “trava” (Jakov 1:11), “senke” (Jov 14:2) i “utvara” (Psalam 39:6). Sve u ovom životu je neizvesno. Bogatstva mogu biti izgubljena u jednom danu (Propovednik 5:14). Čovek koji danas izgleda robustan i zdrav sledećeg dana može biti pogođen nekom bolešću (Jov 2:7). Prijatelji ili bliski rođak može da umre (2.Samuilova 19:4). Zašto investirati svoj život u ono što je privremeno i prolazi? Većina danas živi kao da je zemlja jedini raj koji postoji. “Njihova unutrašnja misao je da njihove kuće ostaju zauvek” (Psalam 49:11). Ali, čujte Reč Božiju: “Ali čovek u časti neće dugo ostati…jer kad umre, neće ništa odneti, njegova slava neće poći sa njim, mada dok je živ drugi ga slave” (Psalam 49:12,17-18). Da li je vredno prokockati večnost za ono što je privremeno, neizvesno i prolazno? Nebo je carstvo koje ostaje zauvek, tako isto i pakao.

Na kraju, ja bih želeo da uzmeš u razmatranje tvoje telo i tvoju dušu. Ljudi provode nebrojene sate u ukrašavanju svojih lica i čišćenju i pranju njihovih tela. Tašte osobe troše hiljade dolara da bi se podvrgnule plastičnoj operaciji u nastojanju da postanu lepši sebi i drugim podjednako taštim osobama. Isus Hristos poziva svoje sledbenike na drugu vrstu vrednosti: “Ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti, ili šta ćete piti, niti za svoje telo, šta ćete obući. Zar nije život važniji od jela i telo od odela?” (Matej 6:25). Vaša duša je daleko vrednija od vašeg tela. Vaše telo će umreti i trunuti u grobu. Tvoja duša će zauvek živeti. “Šta vredi čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?” (Matej 16:26). Koliko vremena provodite vodeći računa o svom telu? Koliko vremena ulažete u traženju večnog života za svoju dušu? Šta je najvažnije? Ljudi će rizikovati svoje telo i svoj život u borbi za dobijanje zemaljskog carstva. Nije li nebesko kraljevstvo mnogo vrednije?

Prisustvo različitih stepena slave na nebu treba da nas izazove u pobožnosti i želji da se marljivije trudimo da damo veću slavu Bogu na zemlji. Što više svetog napora praktikujemo u vršenju naših dužnosti ovde, to će veća biti naša slava tamo. Pavle koristi ovaj primer u 1.Korinćanima 9:24: “Ne znate li da oni koji trče trku, svi trče, ali samo jedan dobija nagradu. Trčite tako da pobedite.” Džonatan Edvards je verovao da propovednici ne treba da se ustručavaju da apeluju na dobra dela na osnovu nagrada i izjavio je: “Osobe ne treba da postave ili podese bilo koje granice u njihovim apetitima i apetitima blagodati… Mi treba da tražimo visok stepen slave na nebesima.” Tomas Votson piše u skladu sa tim: “…Razmislite onda ozbiljno, što smo nasilniji za nebo i što više radimo za Boga, veća će biti naša nagrada. Što je vrelija naša revnost, svetlija će biti naša kruna. Kada bi mogli da čujemo blažene duše koje su odvojene od tela da nam govore sa neba, sigurno bi rekle: “Kada bi mogli da napustimo nebo na neko vreme i da opet živimo na zemlji, mi bi hiljadu puta više služili Bogu nego što jesmo, mi bi se molili sa više života, radili sa više revnosti; jer sada vidimo da ko se više trudio, veća je njegova radost i sjajnija je njegova kruna.”

Pisac poslanice Jevrejima kaže da je Mojsije smatrao “sramotu Hristovu za veće bogatstvo od blaga Egipta, jer je bio u potrazi za nagradom” (Jevrejima 11:26). Solomun opominje ljude da “bace hleb na površinu vode, jer će ga naći posle mnogo dana” (Propovednik 11:1), a Pavle nas podseća da “onaj koji seje obilno izdašno će i požnjeti” (2.Korinćanima 9:6). Tražite dakle da sakupite više blaga na nebu vašom revnošću za Božijom slavom na zemlji.

Putem opšte primene ukratko ću spomenuti nekoliko stvari. Od najveće važnosti je da se oni koji veruju da su Božija deca trude za pravo biblijski-utemeljeno uverenje da oni zapravo jesu naslednici neba. Nemojte očekivati da budete među proslavljenima u nebu, ako niste doneli slavu Isusu Hristu ovde na zemlji.

“Svako drvo koje ne nosi dobra ploda seče se i baca u vatru” (Matej 7:19). Petar opominje ljude da se postaraju da budu još marljiviji kako bi bili uvereni u Božiji poziv i izbor (2.Petrova 1:10). Zapamtite, Isus Hristos je rekao da je “malo” onih koji nalaze carstvo nebesko. Da li ste sigurni da ste ubrojani u tih “malo” koji će biti u nebu? Spasenje je mnogo ređi slučaj nego što se obično zamišlja.

Za one koji su izgubili prijatelje ili rođake koji su bili pobožni, ne tugujte previše za njima. Pavle je pisao ovu poruku ohrabrenja Solunjanima koji su bili zabrinuti za stanje svojih najmilijih koji su ih napustili: “Ali mi ne želimo da budete neobavešteni, braćo, o onima koji su usnuli, da ne žalite, kao i ostali koji nemaju nade. Jer ako verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog dovesti s Njim one koji su usnuli u Isusu. Tako utešavajte jedan drugoga ovim rečima” (Solunjanima 4:13-14, 18). Doktrina o nebu takođe treba da pomogne i podrži pobožne u njihovom suočavanju sa smrću. Ovaj svet je najgore mesto u kojem ste živeli, ako ste Hristovi. Smrt je prolaz u slavu za vernika. Smrt je kraj svih patnji, zla, greha i boli. Smrt znači da “ćemo ga videti kao što je On” (1.Jov.3:2).

Doktrina o nebu treba da ohrabri vernike da izbegavaju greh. Daleko od ohrabrivanja labavog življenja među vernicima, pravilno razumevanje doktrine neba sa svojim nagradama i stepenima slave treba da motiviše vernike da prestanu da greše na zemlji. “Zbog toga ne dozvolite da greh vlada u vašem smrtnom telu i da ga poštujete u njegovim požudama” (Rimljanima 6:12). Ne dozvolite da vaša tela budu instrumenti beščašća Bogu. “O, voljeni, vi ćete videti Boga istim ovim očima koje su sada u vašoj glavi. Ti koji si izabranik Božiji, ti ćeš pevati “Aliluja” u nebu istim jezikom koji sada koristiš u razgovoru sa ljudima. Ti ćeš podigniti svoje ruke u slavljenju Boga: nemoj ih sada koristiti, kako se apostol izrazio, kao oružje nepravde u ratu protiv neba. Nemojte koristiti svoje oči kao prozore za požudu i jezik za površne razgovore, ruke za varanje i neka vaše noge ne budu brze za krvoproliće. O, nemojte koristiti udove vašeg tela koji treba da se proslave sa Isusom Hristom za tako grešna dela kao što su ta.”

Doktrina o nebu treba da bude od velike utehe onima koji su umorni, koji stradaju i trpe progonstvo u ovom životu. Hrišćanine, sada si bliži kraju svog putovanja nego kada si počeo. Vreme koje ti je ostalo na zemlji je minijaturno u poređenju sa večnosti. Jevrejski hrišćani su se podsećali svojih ranijih pobeda u trenucima probe i bili su podstaknuti da ne odbace svoju veru usred sadašnjih stradanja “znajući da imaju za sebe bolji posed i trajan” na nebu (Jevrejima 10:34). Petar je pisao progonjenim vernicima: “Ako stradate za ime Hristovo, blaženi ste, jer Duh slave i Boga počiva na vama” (1.Petrova 4:14). U vremenu u kojem živimo oni koji stoje smelo uz istinu biće ismejani i oklevetani čak i od onih koji ispovedaju da su pobožni. Isus Hrist je imao posebnu reč za takve: “Blaženi ste kada vas ljudi psuju i progone i govore sve vrste zla protiv vas lažno, zbog Mene. Ra/spanmargin-bottom: 0in; text-align: justify;font-family: ihdujte se i veselite, jer je velika nagrada vaša u nebu, jer su tako progonili proroke koji su bili pre vas” (Matej 5:11-12). Onaj koji nepravedno mrlja tvoje ime na zemlji, neželjeno povećava tvoju nagradu u nebu.

Konačno, slava neba treba da vas učini izuzetno revnosnima u obraćanju duša, dok ste ovde. Da li želite da budete sa svojima još uvek neobraćenim prijateljima, rodbinom i poznanicima u slavi? Onda se trudite svom svojom snagom za njihovo obraćenje. Ne budite sebični sa svojim vremenom tražeći sopstvenu sreću. Vi ste pozvani da se naoružate i borite protiv đavola i svih njegovih snaga propovedajući evanđelje do krajeva zemlje. Traži marljivo večno blagostanje drugih! “Kako će prizvati Onoga u koga nisu poverovali? Kako će verovati u Onoga za koga nisu čuli? I kako će čuti bez propovednika?” (Rimljanima 10:14). Setite se reči izgovorene Danilu: “A razumni će se sjati kao svetlost nebeska, i koji mnoge privedoše pravednosti, kao zvezde u sve vekove” (Danilo 12:3). Oni će jarko sijati poput zvezde, u sve vekove.

“Kako ćemo pobeći ako zanemarimo toliko spasenje?” (Jevrejima 2:3).