Milenko Isakov
ko je kao Ti, slavan u svetosti,
strašan u hvali, i da čini čudesa?”
(2.Mojsijeva 15:11)
U narednih nekoliko sedmica razmišljaćemo o Božijoj slavi. Bog je dostojan da bude proslavljen! Onaj koji je sve stvorio za svoju slavu i zadovoljstvo, zaslužuje da bude proslavljen u našim životima. Svrha i smisao naših života jeste da proslavimo Boga i zato želimo da vidimo ovu temu. Razmatraćemo pet aspekata Božije slave. Danas ćemo se fokusirati na slavu Božije svetosti, a u narednih nekoliko sedmica ćemo razmišljati o slavi Božijeg imena, slavi Božijih dela, slavi Božije sile i slavi Božijeg glasa.
Najpre želim da definišemo značenje reči ‘slava’. Slava je nešto što izaziva, nešto što privlači pažnju i što ostavlja snažan utisak na posmatrača. Videli smo iz uvodnog stiha kako Mojsije kaže: “Ko je kao Ti, Gospode, slavan u svetosti?” Mojsije kaže da je Bog nenadmašan u slavi svoje svetosti. Božija svetost je slavna!
U kontrastu toga, želim da pogledamo kako izgleda ljudska svetost. Postoji svetost koju ljudi sâmi žele da proizvede, nezavisno od Boga. Takva svetost je sve drugo, samo ne slavna! Postojalo je mnogo ljudi i danas postoje ljudi koji imaju određenu ‘svetost’ u kojoj nema Božije slave. Nama je poznato da je Gospod Isus dosta govorio o tome kada je bio na zemlji. Fariseji su bili tipičan primer ljudi koji su posedovali svetost koja u sebi nije sadržavala Božiju slavu.
Ljudska svetost nameće teško breme i teret bližnjima. Kada je Isus govorio svojim učenicima o farisejima, rekao im je da oni vežu bremena teška i nezgodna za nošenje i tovare to ljudima na leđa, a prstom svojim neće da ih prihvate (Matej 23:4). Ljudska svetost se često ogleda u tome da drugima nameće određene zakone i pravila, bez želje da im praktično pruži pomoć u tome. Moguće je da vas neko uporno uči da dajete desetak crkvi, a sâm on to ne čini! Takva svetost nema nikakve veze sa Božijom slavom.
Drugo, ljudska svetost je puna osude prema grešnicima. U Mateju 9 čitamo kako je Isus boravio u jednoj kući i tamo su došli mnogi carinici i grešnici i jeli su sa Njim i Njegovim učenicima. Kada su to fariseji primetili, čudili su se i pitali učenike: “Zašto vaš učitelj jede i pije sa carinicima i grešnicima?” (Matej 9:11). Njima je bilo nepojmljivo da se Isus druži sa grešnicima. Nisu shvatali da Isusova svetost može da podnosi prisustvo grešnika.
Sećamo se takođe još jednog primera kada je Isus bio u kući Simona fariseja i kada je žena grešnica došla i suzama oprala Isusove noge i svojom kosom ih brisala. Simon je razmišljao u sebi ovako: “Da je ovaj čovek prorok, znao kakva žena Ga se dotiče, jer je grešnica!” (Luka 7:39). Dakle, u farisejskoj, ljudskoj svetosti postoji konstanto neprihvatanje i osuda prema grešnicima. Ljudska svetost ne želi da se meša sa grešnicima.
Ljudska svetost je često samo u domenu spoljašnjosti. Često je samo u domenu odevanja, ili u domenu pukog spoljašnjeg ponašanja. Ljudska svetost je često tvrdog srca i nemilostivna je prema bližnjima. Vrlo je striktna i nemilosrdna prema drugim ljudima.
Međutim, naš Bog je slavan u svetosti! Njegova svetost je nešto potpuno suprotno ljudskoj svetosti. Svetost Božija nema nikakav spoj sa ovim o čemu sam malo pre pisao. Svetost Isusa Hrista je nešto potpuno drugačije! On je rekao da je Njegovo breme lako (Matej 11:30). Breme koje nam Isus nalaže nije teško i bezgodno za nošenje. To je lako breme! U tome je sušti kontrast između Hristove svetosti i ljudske svetosti koja nameće težak teret drugima. Takođe, Isus nije došao da sudi svetu, nego da se svet spase kroz Njega! Hristova svetost nije poput ljudske svetosti, da bi samo osudila grešnika i ostavila ga u njegovoj bedi, nego je tu da ga spase. Takođe, istinska svetost se meša sa grešnicima, ne u smislu da pristaje i odobrava njihova dela, nego u smislu da želi da im pomogne da ne ostanu u takvom stanju. Takođe, prava svetost nije u domenu sâme spoljašnjosti, nego u domenu srca. Ona je milostivna i blaga prema drugim ljudima.
Isus je savršeno oličenje Božije svetosti. On je u savršenosti pokazao slavu Božije svetosti. Učenici su mogli da kažu: “Videli smo slavu Njegovu, kao jedinorodnoga od Oca!” (Jovan 1:14). Oni su jasno videli slavu Božije svetosti u Isusovom životu!
Sledeći put ćemo razgledati slavu Božijeg imena.
Gospode, pomozi nam da ne budemo poput fariseja, proizvodeći svetost koja je teret i nama i bližnjima. Hvala Ti za Duha Svetog koji nas osvećuje i koji nas jedino čini istinski svetima. Neka drugi ljudi mogu da vide u našim životima slavu Tvoje svetosti. Amin.