Slava Božijeg imena

Nastavljamo sa razmišljanjem na temu Božije slave koje smo započeli prošle sedmice. Videli smo da reč slava predstavlja nešto što izaziva, nešto što privlači pažnju i što ostavlja snažan utisak na posmatrača. Prošli put smo razgledali slavu Božije svetosti i videli smo kontrast između ljudski proizvedene svetosti i Božije svetosti. Ljudska svetost je vrlo neprivlačna, a najčešće i vrlo neprijatna i odbojna. Božija svetost je puna slave i osvaja srca svih iskrenih tragaoca koji žele da upoznaju Boga.

Danas ćemo razmišljati o slavi Božijeg imena. Bog je svom starozavetnom narodu Izraelu objavio preko Mojsija da će im se vrlo loše stvari dešavati u životu ako ne budu bili poslušni i ako se ne budu bojali Njegovog slavnog i strašnog imena. Božije ime je slavno i strašno. Njegovo ime je uzvišeno i časno.

Kada je car David skupio prilog za izgradnju Solomunovog hrama, on je prineo Bogu jednu molitvu slavljenja u kojoj je rekao: “Bože naš, hvalimo te i slavimo ime Tvoje slavno!” Božije ime je slavno i iznad svakog drugog imena! Iz tog razloga Bog je rekao da neće pustiti bez kazne onog koji uzima Njegovo ime uzalud (2.Mojs.20:7). U Srbiji veliki broj ljudi vrlo nonšalantno i bez poštovanja izgovara Božije ime. Mnoštvo ljudi upotrebljava Božije ime samo u psovkama i pogrdnim šalama. To dokazuje da oni nisu zahvaćeni slavom Božijeg imena, nego im je đavo zaslepio oči da ne vide dobrotu i ljubav Božiju. Bog nas je postavio da živimo u ovoj zemlji i da im objavimo slavu Božijeg imena.

Pogledajmo sada na koji način se tretira čovek koji poseduje slavno ime. Slava ljudskog imena često podrazumeva ponos i oholost te osobe. Kada čovek stekne slavno ime u određenoj oblasti svog života, bilo da je u pitanju neki glumac, pevač ili sportista, to je često blisko povezano sa ponosom koji dolazi zbog popularnosti i slave koju ljudi daju njegovom imenu. Međutim, slava svakog ljudskog imena je privremenog karaktera. Svaka ljudska slava traje samo određeno vreme i zatim se pojavljuje neko drugi ko postaje bolji i popularniji.

Sa druge strane, slava Božijeg imena je nenadmašna i neograničena u svom trajanju i uzvišenosti, iako u njoj ne postoji trunke ponosa. Isus je hodao zemljom u savršenoj poniznosti i nije prihvatio popularnost koju su mu ljudi davali. Jednom prilikom su ljudi bili toliko oduševljeni Njim da su želeli da ga zacare. Kada je Isus to shvatio, otišao je sâm na goru (Jovan 6:15). Sklonio se i sprečio njihovu nameru.

Apostol Pavle piše Filibljanima i kaže da se Isus ponizio, iako je bio u Božijem obličju. Postao je kao jedan od nas i bio je sluga svima. Bio je poslušan Ocu do sâme smrti, i to na krstu. Iz tog razloga Bog Ga je uzvisio i dao Mu ime koje je veće od svakog imena, da se Njegovom imenu pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca (Fil.2:5-11). Dakle, razlog zbog kojeg je Bog dao nenadmašnu slavu Hristovom imenu jeste što je On bio ponizan i poslušan. Božiji put za sticanje slavnog imena jeste kroz poniznost i poslušnost Njemu i kroz služenje drugima. “Ponizite se pred Gospodom i podignuće vas” (Jakov 4:10). Bog neće ostati dužan nikome ko se ponizi pred Njim! On će nas podignuti, ali ne kada mi to želimo, nego u Njegovo vreme (1.Pet.5:6).

Odajmo slavu, poštovanje i čast Božijem svetom imenu, ne samo rečima molitve i slavljenja, nego delima i praktičnim životom! Amin.

Sledeći put ćemo razmatrati slavu Božijih dela.

Gospode Isuse, Tvoje ime je iznad svakog drugog imena. Tebi se klanjamo i predajemo svoje živote. Budi uzdignut, proslavljen i objavljen drugima kroz naše živote. Amin.