Potpuno predanje

Naš današnji stih se nalazi u dobro poznatom poglavlju Rimljanima poslanice gde apostol Pavle piše o pravilima hrišćanskog praktičnog života. On daje razne zapovesti i govori o tome da treba da volimo sve ljude, da smatramo druge važnijima od sebe, da budemo saosećajni prema bližnjima, da činimo dobro neprijateljima, da blagosiljamo one koji nas kunu itd…

Svaki hrišćanin će reći ‘amin’ na sve ove zapovesti i složiće se da živeti na takav način znači biti Hristov učenik i sledbenik. Ipak, kada posmatramo današnji hrišćanski svet, mi retko nailazimo na žive primere ljudi koji zaista tako žive. Ogroman broj vernika samo intelektualno prihvata istinitost nauke Isusa Hrista i Njegovih apostola, ali njihov život je i dalje pun sebičnosti, ponosa, samovolje i svega onoga što ne liči na Hrista.

Ako smo iskreni, sve te zapovesti u Rimljanima 12 dovode nas do svesnosti i realnog priznanja da u svojoj sili NE MOŽEMO tako živeti. Tako nam je lako da mislimo za sebe da smo mudri, a upravo u tom poglavlju Bog kaže da ne mislimo tako. Spontano bivamo tvrda, kamena srca prema onome ko nam učini zlo, ili nas prevari i zakine… Verujem da Bog želi da nam pokaže da je ključ za ulazak u život izvršavanja ovih zapovesti upravo prvi stih tog poglavlja koji govori o predanju našeg tela u živu žrtvu Bogu. Dok smo jaki u sebi, Bog ne može da nam dâ takav život. Dok mislimo da možemo nezavisno od Hrista, pošto poznajemo u glavi Njegovu volju, nećemo imati taj život.

Punina lepote Hristovog života biće izražena samo kod onih koji su potpuno predali svoja tela Njemu u žrtvu. U skladu sa tim, želeo bih da citiram odlomak iz knjige “Gospod u nama” od Andrew Murray koji je iskoristio priču o Josifovom služenju kod Faraonovog sluge Petefrija (1.Mojs.39:1-3) da prikaže izvanredne novozavetne istine:

“Vidimo dve uloge Josifa u Petefrijevom domu: prvo, on je bio sluga, rob, kome je ukazano poverenje, i drugo, on je postao gospodar. Petefrije ga je postavio nadglednikom nad svime što je posedovao. Želim da vam skrenem pažnju na Josifa kao prasliku Hrista. U hrišćanskom životu ponekad govorimo o potpunoj predanosti, što je ispravno, a ovde imamo predivnu ilustraciju toga. Prvo, Josif je bio u Petefrijevom domu da mu služi i pomaže, činio je tako i Petefrije je shvatio da može da se osloni na njega, te je rekao: “Sve što imam predaću u njegove ruke.” To je upravo ono što treba da se dogodi u životu toliko mnogo hrišćana. Oni poznaju Hrista, uzdaju se u Njega i vole Ga, ali On nije Gospodar, već neka vrsta pomoćnika. Kada se nađu u nevolji dolaze mu, kada sagreše mole ga za oproštenje kroz Njegovu dragocenu krv, kada su u tami, viču k Njemu, ali često žive po svojoj volji i često svojim snagama traže izlaz. Ali blagosloven je čovek koji kaže kao Petefrije: “Predaću sve Isusu!” Postoje mnogi koji su prihvatili Hrista kao svog Gospoda, ali još nisu došli do toga da Mu potpuno sve predaju. Hrišćani, ako želite savršen počinak, postojanu radost, snagu da radite za Boga, dođite i naučite od tog grešnog, neprosvećenog Misirca. On je video da je Bog bio sa Josifom i rekao je: “Predaću svoj dom njemu.” Naučite i vi da tako činite i kažete: “Postaviću Isusa za gospodara nad celim mojim bićem!” Tvoj dom, hrišćanine, tvoj duhovni život, mesto boravka i hram Božiji u tvom srcu – u kakvom je stanju? Zar nije često kao stari hram u Jerusalimu, koji je bio oskrnavljen i učinjen trgovačkom kućom, a kasnije razbojničkom pećinom? Zar tvoje srce, predviđeno da bude Isusov dom, nije često puno greha i tame, puno jada i srdžbe? Zar nećeš uzeti Isusa kao što je Petefrije uzeo Josifa? Zar On nije potvrdio sebe dostojnim da se pouzdaš u Njega?

Josif je neko vreme bio samo običan rob, služio je sa drugim robovima kod Petefrija. Avaj! Hrišćanin koristi Hrista samo za vlastito napredovanje i udobnost, baš kao što koristi i sve drugo u svetu. On koristi sve što mu svet pruža da bi mu bilo udobno i da bi bio srećan; postoji opasnost da se Hristos Isus koristi na isti način. Ali, brate, to nije u redu. Ti si Njegov dom i On ima pravo da prebiva u Tebi.

Pogledajmo blagoslov potpuno predanosti. Pitam vas, ako je Bog učinio tako neznabošcu samo zato što je ukazao čast Josifu, ako je Bog tako divno blagoslovio tog Misirca zbog Josifa, zar hrišćanin ne može da se odvaži da kaže: “Ako predam svoj život u Isusove ruke, siguran sam da će Bog blagosloviti sve što imam!” Ljubljeni prijatelji, ako ste sve predali, uzdajte se da će od tog trenutka blagoslov biti vaš. Blagoslov će postojati u vašem unutrašnjem i vašem spoljašnjem životu. Moj brate, sestro moja, ne možete ni zamisliti – a ne mogu ni ja – koliko je Bog voljan da blagoslovi dušu koja se potpuno predala Isusu!”

Gospod Isus je dostojan našeg potpunog predanja i On je apsolutno sposoban da u nama i kroz nas živi život kojim će Bog biti proslavljen i obznanjen ljudima oko nas. Mi više nismo svoji, naše oči nisu naše, naša usta više nisu naša, naše uši nisu naše, naše ruke i noge nisu naše, to su samo udovi na raspolaganju Isusu da čini ono što On želi.

Ne tretirajmo Hrista kao jednog od robova, već kao Gospodara našeg doma i On će se savršeno vladati u toj ulozi. Aliluja!