Mir Božiji

Mir je Božija želja i odredba za čovekov život na zemlji. To je posebno izraženo čim dođemo na stranice novog zaveta i počnemo da čitamo događaje o rođenju Jovana Krstitelja i Isusa Hrista. Kada je Jovan bio rođen, njegov otac Zarija se ispunio Duhom Svetim i prorokovao da će Jovan biti preteča Isusa Hrista koji će obasjati one koji sede u tami i senu smrtnom i uputiti naše noge na put mira (Luka 1:79). Takođe, kada je Gospod Isus bio rođen, anđeo je objavio Njegovo rođenje pastirima, a zatim je mnoštvo nebeskih vojnika slavilo Boga govoreći: “Slava Bogu na visini, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Luka 2:14).

Dakle, iz prva dva poglavlja Evanđelja po Luci vidimo Božije srce i Njegovu žudnju da na zemlji vlada mir i da ljudi hodaju putem mira! Misija Gospoda Isusa Hrista bila je da objavi Carstvo Božije na zemlji. Božije Carstvo je carstvo mira (Rimlj.14:17), a Isus Hrist je knez mira (Isaija 9:6). Naš Bog je Bog mira. Mnoge poslanice apostoli su započinjali blagoslovom Božijeg mira! Kada je Isus slao svoje učenike da objavljuju Evanđelje, On im je najpre dao svoj mir i zatim ih je poslao da objavljuju poruku mira. Učenici su nazvali mir svakoj kući koju su posetili. Isus je rekao da će svi koji prihvate tu poruku biti blagosloveni mirom, odnosno da će mir koji je On dao svojim učenicima doći na domove svih koji njih prime! Ovo se slaže sa Isaijinim proročanstvom: “Kako su krasne na gorama noge onoga koji nosi dobre glase, koji oglašuje mir, koji javlja dobro, oglašuje spasenje, govori Sionu: Bog tvoj caruje” (52:7). U Rimljanima 10:15 se isto to spominje, jer svaki sluga Evanđelja ima noge koje su obučene u pripravu Evanđelja mira (Ef.6:15). Bog je taj koji pruža ljudima ruku pomirenja i mir. On najpre pomiri sa sobom određene ljude kojima poveri službu pomirenja da pozivaju druge ljude da se takođe pomire sa Bogom (2.Kor.5:18-21).

Mir je nešto što samo Bog može da dâ. Čovek može da se smiri i nađe mir jedino u Bogu (Psalam 62:1,5) i kroz Isusa Hrista (Rimlj.5:1). Isus je zapovedio svojim učenicima da imaju mir među sobom (Marko 9:50) i jasno je upozoravao o potrebi da se brzo mirimo sa svojim suparnikom (Mat.5:24,25). Suparništvo toliko lako ispliva na površinu u raznim životnim situacijama, da često čak i vernik u drugom verniku vidi svog suparnika. Isus kaže da takve situacije moramo brzo da rešavamo i da, koliko do nas stoji, imamo mir sa svim ljudima (Rimlj.12:18).

Nakon svog vaskrsenja Isus je pozdravio svoje učenike rečima: “Mir vam” (Jovan 20:19-21) želeći da ih iznova podseća na žudnju Njegovog srca da mir Božiji vlada u njima i među njima (Jovan 14:27 i 16:33). Dakle, Bog želi vladavinu Njegovog mira u našem srcu. Jedan prevod našeg uvodnog stiha kaže: “Neka Božiji mir bude sudija u vašem srcu.” Kao što fudbaleru ne znači ako postigne pogodak iz nedozvoljene pozicije pošto je sudija svirao ofsajd, tako i sve naše aktivnosti nemaju vrednost pred Bogom ako se oglasila pištaljka našeg unutrašnjeg ‘sudije’. Sve što činimo iz nemira svog srca nije na slavu Gospodu! Uzmite primer raznih doktrinarnih rasprava među vernicima. Koliko puta mir Božiji nema prostora u srcima vernika, a oni su ubeđeni da ‘brane istinu i pravdu’.

Bog mi je posebno govorio koliko je važno uvek imati mir u svakom događaju. Često sam sâm određivao prioritete u svom životu i bio toliko skoncentrisan i fokusiran na te prioritete, da je vreme koje nije bilo deo tih ‘prioriteta’ često bilo vreme nemira u mom srcu. Bog me je naučio da po pitanju vladavine Njegovog mira u našem srcu ne postoje ‘prioriteti’. Ako sam u stanju da budem nestrpljiv prema svojoj deci i neljubazan prema svojoj ženi samo zato da bih došao do vremena samoće sa Bogom, ili do vremena zajedništva sa drugim vernicima, tada sam podelio vreme na prioritete i umislio da postoje situacije koje su ‘duhovnije’ od drugih. Upravo zbog toga imate vernike koji su u svojim domovima užasno neljubazni prema svojim ukućanima, ali su u crkvi vrlo ‘mirni i duhovni’. Mir Božiji ne vlada stalno u njihovim srcima!

Dragi brate i sestro, ne postoje situacije koje su toliko duhovnije od drugih, da bi bilo u redu da u ovim ‘manje duhovnim’ situacijama živiš u nemiru sa bližnjima oko sebe! Avram nije želeo da se svađa sa Lotom, niti je dozvolio da se njegovi pastiri svađaju sa Lotovim pastirima. On je prekinuo svađu i dobio je obećanu blagodat za one koji mir grade! Bog mira nalazi zadovoljstvo u pokazivanju svoje dobrote onima koji traže mir i grade ga! Avram je dozvolio Lotu da prvi izabere zemlju (1.Mojs.13).

Tražiti mir sa drugima podrazumeva da želimo da odustanemo od sâmih sebe, radi Gospoda i Njegove slave. Ako smo spremni za to, Gospod će nam dati više od sâmog mira. On će nas obilno blagosloviti kao i Avrama. Haleluja!