Pamtiti dobra dela bližnjih

U prošloj poruci smo videli izopačenost naše samoživosti i samocentričnosti. Samo Gospod Isus svojim Duhom može da zameni našu samoživost lepotom Njegovog života. Sami po sebi smo skloni da često mislimo samo na lične interese i da stoga zaboravljamo ljude koji su u različitim potrebama. Ovde nas pisac Jevrejima poslanice podseća da ne zaboravljamo da činimo dobro.

Solomun je davno pisao da želja čoveku treba da bude da čini milost (Priče 19:22). Svaki iskreni hrišćanin poseduje želju da čini dobro drugima. Međutim, to ne znači da svi vernici zaista i čine dobro. Sâma želja da činimo dobro drugima nije dovoljna. Danas je dosta jeftino tvrditi da imaš želju da činiš dobro, ali Bog najbolje zna koliko mi zaista činimo dobro drugima. Iz uvodnog stiha je evidentno da smo svi u opasnosti da zaboravljamo da činimo dobro. To ne znači da smo u bukvalnom smislu zaboravili da je potrebno činiti dobro i da smo odjednom počeli da verujemo da treba činiti zlo. Ne, svaki hrišćanin vrlo dobro zna da treba da čini dobro, ali u praktičnoj realiziciji tog znanja postoje velike razlike.

Gospod Isus je govorio o činjenju milostinje i važnosti tajnog davanja (Matej 6:2-4). U Pričama 19:17 čitamo da Gospodu pozajmljuje onaj koji poklanja siromahu. Takvim žrtvama se ugađa Bogu! Bogu su ugodne žrtve naše hvale – plod usana koje priznaju Njegovo ime, kako piše u stihu koji prethodi našem uvodnom stihu. Takođe, skrušen duh je ugodna žrtva Bogu, jer On ne odbacuje srca skrušena i poništena (Ps.51:17). Međutim, Bog se takođe raduje čoveku koji se žrtvuje čineći dobro drugima. Takve žrtve ne podrazumevaju da pokušavamo da se iskupimo od neke naše krivice činjenjem dobra, nego da time želimo dati ugodan prinos Bogu.

Mi živimo u svetu gde se svakodnevno dešavaju loše stvari i razna zla. Sâm Gospod Isus je rekao da svaki dan nosi sa sobom dovoljno zla (Matej 6:34). Svakodnevne vesti koje se serviraju ljudima preko TV-a, radija ili interneta sadrže mnoštvo informacija o zlim delima koje ljudi čine jedni drugima. Mi lično smo takođe doživljavali ili doživljavamo da nas drugi ljudi loše tretiraju i to jako lako pamtimo. Možda su nam drugi ljudi učinili neku nepravdu, povredili nas ili zakinuli. Iako se uopšte nismo trudili, mi smo to jako dobro zapamtili. Đavo želi stalno da nam vraća te uspomene, da nas uznemirava, muči i podstiče na nepraštanje, gorčinu i vraćanje zla za zlo. U isto vreme, Bog takođe ima plan za nas u svemu tome. On želi da nas duhovno ojača i da nas učini sličnijima Hristu. On želi da naučimo da praštamo, da pretrpimo nepravdu, da volimo ljude, da se ne osvećujemo itd.

Danas bih zato želeo da se podsetimo te istine da Bog želi da zaboravljamo loša dela koja su nam učinili drugi ljudi i da pamtimo njihova dobra dela. Skloni smo da pamtimo zlo, ali Bog želi da nas nauči da pamtimo dobro. Možda si doživeo neku neprijatnu situaciju sa bratom ili sestrom zbog čega imaš iskušenje da izgubiš tu bliskost zajedništva sa njim ili njom. Razmišljaj o dobrim delima koja su ti oni učinili u prošlosti! Zahvaljuj Bogu za to što si doživeo i zahvaljuj Bogu za njih. To će osnažiti tvoju veru u Gospoda Isusa i otvoriti put da On nastavi da voli te osobe kroz tebe. Možda te je povredila bliska osoba, drug, drugarica, prijatelj, muž ili žena. Samo razmišljaj koliko dobra si doživeo od svog supružnika i to će u velikoj meri obesnažiti Sotonu i pomoći ti da čvrsto stojiš u Hristu. Đavo raznim načinima želi da nas namami da izađemo iz našeg sigurnog zaklona koji je u Hristu. On vrlo dobro zna da smo u tom zaklonu nesavladivi (ne zbog nas, nego zbog sigurnosti snage našeg Spasitelja) i zato nas želi odvojiti od Hrista kako bi nas savladao. 

Josif je činio dobro peharniku koji je bio zatvoren sa njim. Istumačio mu je njegov san koji se kasnije obistinio. Zamolio ga je da ga ne zaboravi kada izađe iz zatvora i da ga pomene pred Faraonom. Međutim, peharnik se toga setio tek posle najmanje dve godine kada je Faraon imao snove koje niko nije znao da rastumači (1.Mojs.41). Da li znate šta je tada izjavio peharnik? Rekao je: “Danas se opomenuh greha svojega” (stih 9). Koliko hrišćana danas veruje da je greh zaboraviti učiniti dobro drugima, kao i zaboravljati dobra koja su nam drugi činili? Razmišljajmo o tome!

U Jestirinoj knjizi takođe čitamo kako se dugo vremena držalo u zaboravu dobro koje je Mardohej učinio kada je spasao život caru Asviru od ljudi koji su hteli da izvrše atentat na njega (Jestira 6:2). Svi smo vrlo skloni da zaboravljamo dobra koja nam svakodnevno čini naš nebeski Otac!

Najveće dobro koje nam je Bog učinio jeste dar Isusa Hrista (Jovan 3:16). Bog nas je toliko voleo da je dao svoga Sina za nas. Ne zaboravljaj, dragi brate i sestro, to najveće dobro koje je darovano nama grešnicima – žrtvu Isusa Hrista, Božijeg Sina. Svakodnevno razmišljanje o tome šta je Bog učinio za nas kada je dao Isusa Hrista proizvodiće u nama zahvalnost i za sve dobro koje su nam učinili naši bližnji! Neka nam Bog pomogne u tome. 

Gospode Isuse, hvala Ti što si uvek činio i činiš dobro! Pomozi nam da naša vera bude silna u poznanju svakog dobra koje imamo u Tebi! Nauči nas da vrednujemo i često razmišljamo o dobrim delima koja su nam učinili naši bližnji. Amin.