Milenko Isakov
(Matej 23:26)
Gospod Isus se vrlo protivio ljudima koji su stavljali akcenat na spoljašnju formu pobožnosti, a iznutra su bili prljavi i izopačeni. On je takve ljude nazivao licemerima. Iako su od spolja želeli da se prikazuju kao sveti, iznutra nisu bili nimalo sveti! Postoji jedan stih u Starom zavetu koji kaže: “Čovek gleda što je na očima (ono što je spolja), a Gospod gleda na srce” (1.Sam.16:7). Bog prvenstveno gleda na srce, ali to ne znači da On zanemaruje spoljašnjost. Naravno, prve stvari treba da stavimo na prvo mesto. Ne pomaže prividna čistota od spolja ako nam je srce ispunjeno prljavštinom. Sa druge strane, ako je naša unutrašnjost čista, naš spoljašni izgled će slediti našu unutrašnjost. Isus je to jasno rekao.
U Evanđelju po Marku 7:1-5 zapisano je kako su fariseji i neki od književnika ukorili Hristove učenike koji su jeli hleb prljavim rukama. Fariseji su mislili da će držanjem određenih običaja ugoditi Bogu, ali mišljenje Gospoda Isusa je bilo sasvim drugačije. On je rekao da su fariseji ljudi čija srca su daleko od Boga! Fariseji su ljudske zapovesti i običaje najpre širili kao učenje, a zatim su odbacivali Božije zapovesti da bi se držali upravo tih ljudskih predanja. Božiju reč su obesnaživali svojom tradicijom. Nije li to tragedija? Mi i danas možemo primetiti da svako društvo koje stavlja veliki akcenat na držanje ljudskih tradicija i običaja nije iskreno zainteresovano za proučavanje i praktikovanje Božije Reči!
U nastavku vidimo kako je Isus rekao Farisejima da ne postoji stvar koja može da opogani čoveka od spolja, nego da ga pogani ono što izlazi iz njegovog srca (15). Iz ljudskog srca izlazi svaka nečistota! Isus kaže da je uzrok svake nečistote unutra u ljudskom srcu, a ne spolja.
Video sam slučajeve kada su starešine pokušavale da reše probleme spoljašne nečistote ljudskim zakonom, ali nikada nisu u tome uspele. Primera radi, problem neskromnog odevanja neće biti rešen ljudskim zakonom koji će reći: “Ova odeća sme da se koristi, a ova ne”, nego ukazivanjem na unutrašnji uzrok tog problema. Gospod Isus je uvek išao u srž problema! On nije želeo da rešava samo posledice problema, nego njegov uzrok.
Problem spoljašnje nečistote je sigurno uzrokovan unutrašnjom nečistotom. Svaki problem spoljašnje nečistote uzrokovan je unutrašnjom bolešću srca. Ako postoji problem neskromnog odevanja, mogući uzrok tog problema jeste ponos, a Isus kaže da ponos izlazi iz srca. Ponos ne dolazi od spolja! Ponos izlazi iz srca. Ako neko želi da ističe svoje telo i da se provokativno odeva, uzrok njegovog problema može ležati u ponosu njegovog srca koji ga podstiče da to ispolji svojim odevanjem.
Način da se reši problem spoljašnje nečistote jeste glad za unutrašnjom čistotom. Isus je rekao da će naša čaša biti čista spolja ako je prvo čista iznutra! Nemojmo rešavati probleme zakonima. Prepustimo Gospodu da prvo reši unutrašnji problem srca. Sa druge strane, nemojmo se zavaravati da je Gospod rešio naš unutrašnji problem srca, ako naša čaša nije čista od spolja. Mnogi će tvrditi da je hrišćanstvo isključivo stvar srca, ali rećiću vam i to da hrišćanstvo koje ne menja našu spoljašnjost nije hrišćanstvo Isusa Hrista. Iz tog razloga u Svetom Pismu postoje specifični nalozi u vezi spoljašnjeg odevanja. Kada danas neko govori o odevanju, mnogi hrišćani će ga nazvati legalistom, ali u tom slučaju su i Petar i Pavle legalisti jer su oni pisali o tome. Interesantno je da u oba slučaja apostoli daju nalog sestrama. Možda su ženske osobe sklonije želji da budu atraktivne, ali u suštini svi mi želimo da budemo atraktivni za okolinu. Niko ne želi da bude neprimećen i niko ne želi da bude odbojan ljudima oko sebe. Ta želja nije grešna u svakom slučaju, ali sada ćemo videti odakle treba da potiče naša atraktivnost i koje to stvari treba da nas čine atraktivnim.
U 1.Pet.3:3-6 kaže: „Nemojte se brinuti za svoju spoljašnu lepotu koja bi se pokazivala u vašim frizurama, skupocenom nakitu ili skupoj odeći. Umesto toga treba da se odenete unutrašnjom lepotom. Ta lepota će se pokazati u ljubaznom i tihom duhu – što je dragoceno pred Bogom. Tako su i svete žene ukrašavale sebe…“ Da! Svete žene su se ukrašavale! Svete žene su činile sebe atraktivnim ljubaznim i tihim duhom.
Bog zna da mi želimo da budemo privlačni i Bog zna da imamo želju da budemo ukrašeni, ali On ovde kaže kojim stvarima treba da se ukrašavamo. Ako je naš akcenat ukrašavanje od spolja, to potiče od želje našeg tela. Međutim, ako je naš akcenat ukrašavanje iznutra, tada nema sumnje da takva želja potiče od Svetog Duha. On je rekao da se usredsredimo na unutrašnje ukrašavanje – na uvežbavanje tihog i krotkog duha. To će biti mnogoceno pred Njim!
Pavle kaže u 1.Tim.2:9,10 – „Neka žene budu skromne u svom spoljašnjem izgledu. Treba da se odevaju tako da ne privlače pažnju okoline na svoju frizuru, nakit, bisere ili skupu odeću. Žene koje ispovedaju da su posvećene Bogu treba da čine sebe atraktivnim svojim dobrim delima.“
Lako možemo ispovedati da smo posvetili život Bogu, ali je veliko pitanje da li činimo sebe atraktivnim svojim spoljašnjim izgledom ili dobrim delima? Ovo ne znači da treba da zapustimo svoje telo, da nas apsolutno ne interesuje naš spoljašnji izgled i da ne održavamo ličnu higijenu. Međutim, sve to nas ne čini privlačnima Bogu. Dobra dela su ono što nas pred Bogom čini privlačnima. Dobra dela su takođe ono što nas čini privlačnima drugim duhovnim ljudima! Potpuno sam siguran da svaki posvećeni mladić na ovoj zemlji neće biti ’osvojen’ sestrom koja uporno stavlja akcenat na svoj spoljašnji izgled. Naprotiv, njemu će biti privlačna sestra koja shvata vrednost unutrašnje atraktivnosti. To se isto odnosi na braću. Posvećenim sestrama neće biti privlačan brat koji pokušava da bude atraktivan od spolja. Njoj će biti atraktivan samo onaj brat koji je iznutra privlačan.
Gospode, pomozi nam da se usredsredimo na unutrašnju čistotu. Ispuni nas Svetim Duhom da bismo uvek prebivali u tihom i ljubaznom duhu. Pomozi nam da nikada ne stavljamo akcenat na našu spoljašnju privlačnost. U Hristovo ime. Amin!