Oproštajna propoved

Jonathan Edwards

Propovedana u “First Church” u Northampton-u,

posle dobijanja otkaza na mestu starešine te zajednice 1.jula 1750.

2. Korinćanima 1:14

Kao što neki i razumeste da smo vam slava

kao i vi nama za dan Gospoda našega Isusa Hrista”

Tema: Propovednici (sluge) i ljudi koji se nalaze pod njihovom brigom moraju se sresti pred Hristovim prestolom na dan suda.

 

Apostol u prethodnom delu poglavlja govori na kakve velike nevolje je nailazio u toku svoje slube. U samom tekstu i u dva sledeća stiha on objavljuje šta je bila njegova uteha i podrška za vreme svih nevolja sa kojima se susretao. To su bile četiri pojedinosti.

  1. Da je dokazao sebe sopstvenoj savesti, stih 12, “Jer je naša slava ovo: svedočanstvo savesti naše da smo u prostoti i čistoti Božijoj, a ne u mudrosti telesnoj nego po blagodati Božijoj živeli na svetu, a osobito među vama.”

  1. Druga stvar u kojoj je nalazio veliku utehu je bila da, pored toga što se dokazao svojoj savesti, takođe se dokazao i savestima svojih slušalaca, Korinćana, kojima sada piše; i da će oni trebati da ga priznaju na dan suda.

  1. Nada koju je imao u gledanju blagoslovenog ploda svojeg truda i stradanja u službi, u njihovoj radosti i slavi, tog velikog dana konačnog obračunavanja.

  1. Da je svojom službom među Korinćanima dokazao sebe svom Sudiji, koji će ga primiti i nagraditi njegovu vernost tog dana.

Ove poslednje tri pojedinosti su naznačene u samom tekstu, a uz prethodni stih i četvrta je sadržana u tekstu. Podrazumeva se da su ga Korinćani priznavali za svog duhovnog oca, kao onog koji je bio veran među njima i kao osobu koja je predmet njihove buduće radosti i slave na dan suda. Podrazumeva se i da je apostol očekivao da tada ima veseo susret sa njima pred Sudijom, da sa radošću posmatra njihovu slavu kao plod svojeg truda i da bi na taj način oni bili predmet njegovog radovanja. Podrazumeva se takođe da je Pavle očekivao da bude priznat od strane velikog Sudije u trenutku kada se zajedno sa Korinćanima bude našao pred Njim i da bi tada bila potvrđena njegova (Pavlova) vernost i da bi to bilo predmet njihove slave i da bi ih Isus tada dao njemu kao krunu radosti. Međutim, apostol se nije mogao nadati svemu ovom dok najpre nije dobio svedočanstvo sopstvene savesti u vezi svoje službe. I zato 12. stih na najubedljiviji način pokazuje da je on sebe dokazao svojoj savesti.

Postoji jedna stvar koja je sadržana u svakoj od navedenih pojedinosti i u svakom delu teksta, koju ću učiniti temom mojeg sadašnjeg govora.


DOKTRINA

Propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom moraju se sresti pred Hristovim prestolom na dan suda.

Propovednici i ljudi koji su pod njihovom brigom moraju se rastati na ovom svetu, bez obzira koliko su bili ujedinjeni. Ako se ne odvoje pre, moraju se rastati prilikom smrti, a može se desiti da se rastanu iako im se život nastavlja. Živimo u svetu promena gde ništa nije sigurno i stabilno; gde kratko vreme, nekoliko obilazaka sunca oko zemlje, ostvari i donese neobične stvari i iznenadne promene u pojedinim osobama u porodicama, u gradovima i crkvama, u državama i nacijama. Često se dešava da oni koji izgledaju najujedinjeniji za kratko vreme postanu najneujedinjeniji i to na najvećem odstojanju. Tako se propovednici i ljudi među kojima je vladao najveći međusobni odnos poštovanja i najstriktnije jedinstvo, mogu, ne samo razići u rasuđivanju nekih stvari i otuđiti u ljubavi, nego se čak i otrgnuti jedni od drugih i da na taj način svaka veza između njih bude prekinuta. Propovednik se može ukloniti na neko udaljeno mesto i tako postoji mogućnost da više ništa nemaju jedan sa drugim na ovom svetu. Međutim, ako i bude tako, postoji još jedan susret koji moraju imati, a to je susret u poslednjem velikom danu obračunavanja. Ovde želim pokazati,

I. Na kakav način će se propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom sresti na dan suda

II. Za koje ciljeve

III. Iz kojih razloga je Bog odredio da se propovednici i njihovi ljudi ponovo sretnu na takav način i za takve ciljeve.

I. U nekoliko tačaka ću pokazati kako će se propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom sresti na dan suda.

PRVOoni se neće sresti tog dana samo iz razloga što će ceo svet morati zajedno da se sastane. Posmatraću razliku u dve stvari:

1. Imaće jasan, stvaran pogled, i tačno međusobno znanje i prepoznavanje

Iako će tada ceo svet biti prisutan, celo čovečanstvo svih generacija okupljeno na jednom ogromnom skupu, sa svima od anđeoske prirode, i svetih i palih anđela, ipak nema potrebe da smatramo da će svako imati tačno i detaljno saznanje svake druge osobe iz celog sakupljenog mnoštva, koje će nesumnjivo činiti milioni miliona. Mada će verovatno ljudski kapaciteti biti mnogo veći nego što su u sadašnjem stanju, ipak neće biti bezgranični. Iako će njihovo razumevanje i shvatanje biti mnogo prošireno, ljudi ipak neće biti uzdignuti na stepen božanstva. Verovatno će pojedinim osobama biti proširen vidik na različite delove i članove tog ogromnog skupa, a tako i na postupke tog velikog dana, ali shodno prirodi ograničenih umova neke osobe će više obraćati pažnju na pojedine osobe i stvari vezane za njih, nego na ostale. Takođe možemo pretpostaviti da će svako imati veće interesovanje za pojedine osobe u odnosu na ostale u poslovima tog dana. Biće poseban razlog zašto će oni koji su imali zajedničke interese u ovom svetu, u stanju probe, i čije zajedničke stvari će tada biti kušane i suđene, trebati da budu specijalno postavljeni na takav način da se međusobno gledaju. Možemo pretpostaviti da će se vladari i oni koji su im bili potčinjeni, zemaljske sudije i osobe kojima su sudile, komšije koje su imale zajedničke razgovore, poslove i sporove, glave porodica i njihova deca i sluge, tada sresti i na istaknut način biti postavljeni zajedno. Ovaj slučaj se posebno odnosi na propovednike i njihove ljude. U tekstu je evidentno da će takvi biti postavljeni na takav način da se međusobno gledaju i da će jasno znati jedan drugog i da će se tada međusobno prepoznati.

2. Oni će se međusobno sresti imajući posebno interesovanje i brigu za velike poslove tog dana.

Iako će tada biti sakupljen ceo svet, ljudi ipak neće imati neku neposrednu i specifičnu zažinteresovanost za sve. Da, daleko veći broj onih koji će tada biti sakupljeni će činiti ljudi koji nisu imali nikakve međusobne odnose u stanju probe, i kao takvi neće imati zajedničke stvari za koje bi trebali biti suđeni. Međutim, u slučaju propovednika i ljudi koji su bili pod njihovom brigom, oni će spadati u grupu ljudi koji su imali mnogo neposrednih stvari jedan sa drugim. Zato se oni posebno moraju sresti i biti zajedno dovedeni pred Sudiju, sa naročitim interesovanjem za poslove tog velikog dana konačnog obračunavanja. Taj njihov susret biće u svojoj suštini drugačiji od sastanka celog čovečanstva u globalu.

DRUGO, njihov susret na dan suda će biti mnogo drugačiji od njihovih međusobnih susreta na ovom svetu.

Propovednici i njihovi ljudi, dok njihov odnos traje, često se sastaju na ovom svetu. Oni imaju običaj da se sretaju iz nedelje u nedelju, a i drugim prilikama, da bi javno služili Bogu, vršili verske obrede i prisustvovali svečanim službama u Božijem domu. I pored tih susreta, oni takođe imaju priliku da se sretaju radi određivanja i vršenja duhovnih poslova, kao i prakse crkvene discipline i radi rešavanja i regulisanja onih stvari koje se tiču čistote i dobrog reda za javno upravljanje. Ali njihov susret na dan suda će biti veoma drugačiji, u svojoj suštini i okolnostima, od bilo kojeg susreta ili sastanka koji su imali u sadašnjem stanju. Pokazaću kako, u nekoliko tačaka.

1. Oni se sada nalaze u pripremnom, promenljivom stanju, a onda će biti u nepromenljivom stanju.

Sada se grešnici u ovoj zajednici sastaju sa svojim propovednikom u stanju kada još imaju mogućnost za spasonosnu promenu i kada su još sposobni za obraćenje od sotonske sile ka Bogu, uz Božiji blagoslov na službama i trud njihovog starešine; mogu pobeći iz države krivice, osude i gnjeva, u državu mira i milosti sa Bogom, uživanja privilegija Njegove dece i zvanja večnog nasledstva. A sveti sretaju svog propovednika sa velikim ostacima svoje pokvarenosti i ponekad pod velikim duhovnim teškoćama i nevoljama: i zato kao takvi trebaju da budu spremni za srećno menjanje svog stanja, za koje imaju razlog da se nadaju zbog pohađanja javnih bogosluženja za vreme kojih Bog svakako želi da propovednike učini svojim oruđem. Propovednici i njihovi ljudi se sada sretaju iz razloga da bi se ostvarile takve srećne promene: oni su od velike koristi koja se traži pri takvim svečanim susretima.

Ali kada se budu sreli zajedno na dan suda biće daleko drugačije. Srešće se u nepromenljivom stanju. Grešnici će biti u nepromenljivom stanju. Oni koji su do tada bili pod krivicom i silom greha i koji su stalno imali gnjev Božiji nad sobom, biće bez leka i mogućnosti promene i srešće svoje propovednike bez ikakve nade za oslobođenje, otkup ili dobijanje bilo kakvog dobra njihovim posredstvom. Isto tako i za svete, oni će već biti savršeno slobodni od svih svojih pokvarenosti, iskušenja i nesreća svake vrste, i biće zauvek postavljeni van dohvata tih stvari. Tada se neće moći izvršiti ni oslobođenje, niti srećna promena posredstvom blagodati, a upravljanjem propovednika. I tada će biti objavljeno, “Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu, ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan neka još čini pravdu; i ko je svet, neka se još sveti” (Otkr. 22:11)

2. Oni će se međusobno sresti u stanju čistog, pouzdanog i nepogrešivog svetla.

Propovednici su određeni da budu vođe i učitelji, i u Svetom Pismu su predstavljeni kao svetla koja su postavljena u crkvama. Oni, s vremena na vreme, sretaju svoje ljude iz razloga da bi ih poučavali i prosvetljavali, da bi ispravljali pogrešna tumačenja, da bi kada stado krene levo ili desno bili glas ispred njih koji govori: “Ovo je put, hodajte njim”, da bi ispoljavali i potvrđivali istinu pokazujući odgovarajuće dokaze za to. Oni treba da pobijaju greške, kvare mišljenja, da presvedoče u vezi onoga što je pogrešno, da utvrde one koji sumnjaju. Ali, kada Hrist bude došao na sud, svako pogrešno i lažno mišljenje biće otkriveno. Svaka prevara i zabluda će nestati ispred svetla tog dana, kao što tmina noći nestaje pri pojavljivanju izlazećeg sunca. Svaka doktrina Reči Božije tada će se pokazati sa potpunim dokazom i niko neće ostati nepresvedočen. Svi će poznati istinu sa najvećom sigurnošću i neće se više pojaviti pogrešno tumačenje koje bi se trebalo ispravljati.

Sada se propovednici i njihovi ljudi mogu ne slagati u rasuđivanju nekih stvari koje se tiču vere i mogu se ponekad sastajati radi međusobnog savetovanja u vezi tih stvari oko kojih se razilaze, da bi čuli razloge koji mogu biti ponuđeni i jednoj i drugoj strani; a sve to na kraju može biti bez efekta bilo kakvog presvedočenja u istinu. Oni se ponovo mogu sastajati i rastajati bez većeg slaganja u odnosu na ranije, i da strana koja je neispravna u svojim stavovima i dalje ostane u tome. Ponekad su sastanci propovednika sa njihovim ljudima u slučaju kada postoje neslaganja propraćeni nesrećnim raspravama i sporovima i rukovođeni sa mnogo predrasuda i nedostatka iskrenosti; bez težnje za prosvetljenjem i presvedočenjem, već naprotiv za potvrdu i rast tame, i utvrđenje opozicije istine i hlađenje međusobne ljubavi. Ali kada se oni sretnu na dan suda pred prestolom velikog Sudije, um i volja Hristova će biti poznata i više neće biti nikakve diskusije ili razlike u mišljenjima. Dokaz istine će se pokazati iza svih rasprava i svi sporovi će konačno i zauvek biti rešeni.

Sada propovednici sretaju svoje ljude da bi prosvetlili i probudili savesti grešnika ukazujući im na veliko zlo i opasnost greha, strogost Božijeg zakona, njihovu sopstvenu zloću srca i životnih navika, veliku krivicu pod kojom se nalaze, gnjev koji ostaje na njima, i njihovu impotentnost (nesposobnost), slepoću, siromaštvo, bespomoćnost i nesavršeno stanje; ali sve je često uzalud. Oni ostaju mirni uprkos svemu što propovednici mogu reći, glupi i neprobuđeni, nepresvedočeni u savestima. Ali neće biti tako pri njihovom poslednjem susretu na dan suda. Kada grešnici budu sreli svoje propovednike pred velikim Sudijom, neće imati glupu savest. Oni će tada biti potpuno presvedočeni u istinu onih stvari koje su ranije čuli od njega u vezi Božije veličine i Njegovog strašnog veličanstva, Njegove svetosti i mržnje prema grehu i Njegove izvanredne pravde u uništenju toga, strogost Njegovog zakona i strahotu i istinu Njegovih pretnji, a svoju neizrecivu krivicu i mizeriju. I oni više nikada neće biti neosetljivi na te stvari. Oči savesti će tada biti potpuno prosvetljene i nikada više neće biti zaslepljene. Usta savesti će se tada otvoriti i više se nikada neće zatvoriti.

Sada se propovednici sretaju sa svojim ljudima, javno i privatno, da bi ih prosvetlili u vezi stanja njihovih duša; da bi im otkrili i primenili pravila Božije Reči, da bi time i sami preispitali svoja srca i spoznali svoje stanje. Ali, sada propovednici nemaju nepogrešivo prepoznavanje stanja svojih ljudi; i najiskusniji među njima su skloni da pogreše i često promašuju u stvarima te prirode. Niti su ljudi sposobni da za sigurno znaju stanje svog propovednika ili stanje neke druge osobe; vrlo često se neki među njima računaju kao sveti ili čak kao istaknuti sveti, koji su samo veliki licemeri. A u drugu ruku, neki su ponekad osuđeni ili jedva primljeni u svom društvu, a koji su zaista Božiji dragulji. I ništa nije toliko zajedničko za ljude kao to da imaju pogrešno mišljenje po pitanju sopstvenog stanja. Mnogi koji su odvratni Bogu i koji su deca Njegovog gnjeva misle visoko o sebi, kao da su Njegovi dragoceni sveti i draga deca. Da, postoji razlog da mislimo da oni koji su često najhrabriji u samopouzdanju za svoje bezbedno i srećno stanje, i koji smatraju sebe ne samo istinitim svetima, nego i vrlo značajnim svetima u zajednici, jesu na specifičan način samo dim u Božijim nozdrvama. I takvi se nesumnjivo često nalaze u zajednicama gde se Božija Reč najvernije izlaže, uprkos svemu što propovednici mogu reći dušama svojih slušalaca sa najjasnijom eksplikacijom i sa najistraženijim dokazivanjem doktrina i pravila Božije Reči. Ali na dan suda, oni će imati drugačiju vrstu susreta. Tada će tajne svakog srca biti pokazane, svačije stanje će biti savšeno poznato. 1.Kor. 4:5. “Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle Gospod ne dođe, koji će izneti na videlo što je sakriveno u tami i objaviće savete srdačne i tada će pohvala biti svakome od Boga.” Tada se niko neće prevariti po pitanju ličnog stanja, niti će više biti sumnje u vezi toga. Biće večan kraj svim uobraženjima i lažnim nadama obmanutih licemera, a i svim sumnjama i strahovima iskrenih hrišćana. I tada će svako znati stanje svog bližnjeg. Ljudi će znati da li je njihov propovednik bio iskren i veran, a propovednik će znati stanje svakog pojedinca između svojih ljudi, i kojima od njih je Božija reč bila miris životni za život, a kojima miris smrtni za smrt.

U sadašnjem stanju često se dešava da kada se propovednici i njihovi ljudi sretnu da bi razmatrali i vršili duhovne poslove, posebno u slučaju neslaganja, oni su spremni da sude i osuđuju poglede, namere, principe i ciljeve jedan drugog, što utiče na svakog; i često jako greše u svom sudu i time nanose nepravdu jedan drugome. Ali u budućem susretu, stvari će biti razgledane u istinitom i savršenom svetlu, a principi i ciljevi koje je svaki pojedinac imao biće sigurno poznati. Biće kraj svim greškama te vrste i svim nepravednim osuđivanjima.

3. Na ovom svetu, propovednici i njihovi ljudi se često sastaju zajedno da bi služili i slušali o nevidljivom Gospodu. Ali, na sudu, oni će se sresti u Njegovom najdirektnijem i vidljivom prisustvu.

Propovednici, koji sada često sretaju svoje ljude da bi im propovedali večnog, besmrtnog i nevidljivog Kralja, da bi ih presvedočili da postoji Bog i objavili im veličinu tog bića, da bi ih presvedočili da On vlada i da će suditi svetu, da postoje buduće plate i kazne, i da bi im propovedali Hrista u nebu, sa desne strane Bogu, ne videći sve to – tada će sresti svoje ljude u najdirektnijem svesnom prisustvu tog velikog Boga, Spasitelja i Sudije koji će se pokazati pred njima i pred celim svetom na najjasniji, vidljivi i otvoreni način, sa velikom slavom, sa svim svojim svetim anđelima. Oni se tada neće sresti da bi slušali o odsutnom Hristu, nevidljivom Gospodu i budućem Sudiji; nego da bi se zajedno pojavili pred tim Sudijom – u prisustvu tog vrhovnog vladara – u Njegovoj neizmernoj slavi i strašnoj sili, o kojoj su toliko često slušali pri svojim zajedničkim susretima na zemlji.

4. Poslednjem susretu propovednika i ljudi koji su bili pod njihovom brigom, neće prisustvovati nijedna osoba sa bezbrižnim, nemarnim srcem.

Mnoge osobe često prisustvuju sastancima u ovom svetu sa takvim srcem, imajući malo poštovanja prema Onome koga, pretvarajući se, ujedinjeno obožavaju pri svečanim prilikama javnog bogosluženja, malo mareći za misli ili okvire svojih razmišljanja, ne gledajući na stvar u kojoj učestvuju i ne razmatrajući cilj radi kojeg su okupljeni. Ali, tog velikog dana neće postojati bezbrižno srce: ni spavanja, ni udaljavanja uma od velike teme sastanka, niti nepažnje prema poslu tog dana, niti bezobzirnosti prema prisustvu u kojem se nalaze ili prema velikim stvarima koje će čuti od Hrista ili koje su ranije čuli od Njega preko svojih propovednika za vreme probe, ili koje će sada čuti prilikom propovednikovih objavljivanja stvari u vezi njih, pred njihovim Sudijom.

Videvši ove stvari koje se tiču načina i okolnosti tog budućeg susreta pred Hristovim prestolom na dan suda, u nastavku ću pokazati

II. Za koje ciljeve će se oni tada sresti.

PRVO, da daju račun pred velikim Sudijom za međusobno ponašanje i vladanje u stvarima kada se nisu slagali na ovom svetu.

Hrist je poslao propovednike da bi radili Njegov posao. Oni su Njegove sluge i ljudi koji prenose Njegove poruke; i kada oni budu završili svoju službu, moraju se vratiti svom Gospodaru da Mu daju račun šta su radili i zadovoljstvo koje su imali u vršenju svoje službe. Ovo nalazimo u Luki 14:16-21. Kada je sluga koji je bio poslat da pozove goste na veliku večeru završio određenu službu on se vratio svom gospodaru i dao mu račun onoga što je učinio i onoga što je primio. I kada je gospodar, budući ljut, poslao svog slugu drugima, on se opet vraća i daje gospodaru račun svog upravljanja i uspeha. Tako čitamo u Jevrejima 13:17 o propovednicima i upraviteljima doma Božijeg da se oni staraju za duše, kao koji će dati odgovor, da to s radošću čine, a ne uzdišući. I mi vidimo iz ranije spomenute 14. glave Evanđelja po Luci da propovednici moraju dati račun svom gospodaru, ne samo za svoje ponašanje u ispunjavanju i izvršavanju obaveza svoje službe, nego takođe i za to kako su ih njihovi ljudi primali i kako su postupali među njima.

Verni propovednici će tada dati račun sa radošću za one koji su ih primali lepo i koji su dobro uznapredovali zahvaljujući njihovoj službi, i ti ljudi će im tog dana biti dati kao kruna radosti. A u isto vreme, oni će dati račun i za loše postupke onih koji ih nisu lepo primali i koji nisu primali njihove poruke od Hrista. Propovednici će sresti takve, ali ne na način kako su ih sretali na ovom svetu, da bi ih savetovali i upozoravali, nego da bi nosili svedočanstvo protiv njih, kao njihove sudije i Hristovi sudski pomoćnici, da bi ih osudili. I sa druge strane, ljudi će se tog dana podići na sud protiv zlih i nevernih propovednika koji su više tražili svoj interes, nego dobro duša njihovog stada.

DRUGO, propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom će se tada zajedno sresti pred Hristom, da bi On sudio sve sporove koji su bili među njima na ovom svetu.

Često se dešava u ovom zlom svetu da nastanu velike razlike i rasprave između propovednika i ljudi koji se nalaze pod njihovom pastirskom brigom. Iako su pod najvećom obavezom da žive u miru i iako su sporovi i svađe između tako povezanih osoba najnesrećniji i grozni u njihovim savestima, koliko često se to dešava! Ponekad se ljudi prepiru sa svojim propovednicima u vezi njihovih doktrina, ponekad u vezi njihovih rukovođenja i vršenja duhovnih poslova, a ponekad zbog njihove podrške određenim osobama. Ponekad takve prepirke traju dugo, a ponekad se i reše još na ovom svetu radije prema raširenom interesu jedne ili druge strane, nego prema reči Božijoj i pravim razgledanjem stvari. A ponekad takvi sporovi nikada ne dobiju odgovarajuće rešenje na ovom svetu. Ali, na dan suda, biće potpun, savršen i večan svršetak toga. Nepogrešivi Sudija, beskrajna fontana svetla, istine i pravde će suditi između osporenih strana i On će objaviti šta je istina, ko je u pravu i šta je prihvatiljivo Njegovom razumu i volji. Iz tog razloga, strane moraju zajedno stati pred Njim tog poslednjeg dana koji će biti veliki dan svršavanja i rešavanja svih sporova i ispravljanja svih pogrešaka i poništavanje svih nepravednih sudova, grešaka i konfuzija koje su bile prisutne među ljudima.

TREĆE, propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom se tada moraju sresti da bi primili večnu odredbu i kaznu od Sudije, u međusobnom prisustvu, prema ponašanju koje su gajili pri odnosima u sadašnjem stanju.

Sudija neće samo objaviti pravdu, nego će i učiniti pravdu između propovednika i njihovih ljudi. On će objaviti ono što je pravo između njih dokazujući onog koji je bio pravedan i veran i osuđujući nepravednog. Savršena istina i nepristrasnost će zauzeti mesto u odredbi koju će On izreći, pri nagrađivanju pravednih i kažnjavanju nepravednih. Biće slavna plata vernim slugama, onima koji su bili uspešni. Danilo 12:3 “I razumni će se sjati kao svetlost nebeska, i koji mnoge privedoše k pravdi, kao zvezde vazda i doveka”, i takođe onima koji su bili verni, ali ipak neuspešni, Isaija 49:4 “A ja rekoh: uzalud se trudih i naprazno potroših silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mojega”; i oni koji su takve primali lepo i pružali im gostoprimstvo će biti slavno nagrađeni, Matej 10:40, 41 “Koji vas prima, mene prima; a koji mene prima, prima onoga koji me je poslao. Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; a koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće.” Takvi ljudi i njihovi verni propovednici će jedni drugima biti kruna radosti, 1.Sol. 2:19,20 “Jer ko je naš nad ili radost, ili venac slave? Niste li i vi pred Gospodom našim Isusom Hristom o njegovu dolasku? Jer ste vi naša slava i radost”, i u tekstu “vi ste nam slava, kao i mi vama za dan Gospoda našega Isusa Hrista”.

Ali, oni koji su loše primali Hristove verne propovednike, naročito u stvarima gde su baš bili verni, biće strogo i teško kažnjeni, Matej 10:14,15 “A ako vas ko ne primi, niti posluša reči vaših, izlazeći iz kuće ili iz grada onoga otresite prah s nogu svojih. zaista vam kažem: lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj u dan strašnoga suda nego li gradu onome”, 5.Mojsijeva 33:8-11 “I za Levija reče: tvoj Tumim i tvoj Urim neka budu u čoveka tvojega svetoga, kojega si okušao u Masi i s kojim si se prepirao na vodi Merivi; koji reče ocu svojemu i materi svojoj: ne gledam na vas; i koji ne poznaje braće svoje i za sinove svoje ne zna; jer dre reči tvoje i zavet tvoj čuvaju. Oni uče uredbama tvojim Jakova i zakonu tvojemu Izražilja, i meću kâd pod nozdrve tvoje i rtvu što se sažie na oltar tvoj. Blagoslovi, Gospode, vojsku njihovu, i neka ti milo bude delo ruku njihovih; polomi bedre onima koji ustaju na nj i koji mrze na nj, da ne ustanu.” I sa druge strane, propovednici za koje se ustanovi da su bili neverni će imati najgroznije muke (vidi Jez. 33:6 i Mat.23:1-33).

Ovakva pravda će biti učinjena propovednicima i njihovim ljudima, i oni će zajedno boraviti do kraja, ne da bi samo za sebe primili pravdu, već i da bi videli pravdu učinjenu i drugoj strani. Jer, to je cilj tog velikog dana, da se otkrije i objavi pravedan sud Božiji, Rim.2:5. Propovednicima će biti učinjena pravda, a i oni će videti pravdu koja će biti učinjena njihovim ljudima. I ljudi će primiti pravdu od svog Sudije i videće pravdu koja će biti učinjena njihovom propovedniku. I na taj način će sve stvari između njih biti rešene i zauvek dovedene u sklad. Svako će biti osuđen ili nagrađen prema svojim delima, ili u primanju i nošenju krune večne radosti i slave, ili u podnošenju neprolazne sramote i bola.

Sada sam stigao do sledeće planirane tačke

III. Da bih dao neke razloge zašto možemo pretpostaviti da je Bog odredio to, da propovednici i ljudi koji su bili pod njihovom brigom trebaju da se sretnu na dan suda, na takav način i za takve ciljeve.

Postoje dve stvari koje ću sada pokazati.

PRVO, zajednički interesi propovednika i njihovih ljudi su od najveće važnosti.

Sveto Pismo objavljuje da će Bog svako delo izneti na sud, i svaku tajnu, bilo da je dobra ili zla. Interesi i ponašanje svakog pojedinca, i javno i privatno, trebaju na kraju biti iznešeni pred Božiji tron i konačno biti rešeni od strane nepogrešivog Sudije. Naročito je potrebno da bude tako, kao stvar od vrlo velikog značaja.

Sada su zajednički interesi hrišćanskog propovednika i njegove crkve i zajednice od najveće važnosti: u pogledu puno stvari, mnogo su većeg značaja od prolaznih interesa najvećih zemaljskih vladara i njihovih carstava ili imperija. Od ogromnog značaja je kako propovednici vrše svoju dužnost i kako se vladaju prema ljudima u poslu svoje službe i u stvarima koje se odnose na to. Takođe je od ogromne važnosti kako ljudi primaju vernog Hristovog propovednika i kakav napredak i korist imaju od njegove službe. Ove stvari imaju veći neposredni značaj za veliki i poslednji cilj radi kojega je svaki čovek stvoren, kao i večno blagostanje čovečanstva, nego bilo koji prolazni interesi ljudi, bili oni privatni ili javni. I zato je naročito potrebno da te stvari budu iznešene na sud, da se otvoreno odluče i srede, u istini i pravdi, i da do kraja toga, propovednici i njihovi ljudi budu zajedno pred sveznajućim i nepogrešivim Sudijom.

DRUGO, zajednički interesi propovednika i njihovih ljudi su posebno povezani sa glavnim stvarima koje se odnose na dan suda.

Oni imaju poseban odnos prema velikoj božanskoj Osobi koja će se tada pokazati kao Sudija. Propovednici su ljudi koji prenose Njegovu poruku, koji su poslati od Njega, koji u svom zaduženju i vršenju poslova među svojim ljudima zastupaju Njegovu osobu, stoje na Njegovom mestu, kao oni koji su poslati da objavljuju Njegovo mišljenje, da rade Njegov posao i da govore i deluju u Njegovo ime. I zato je posebno potrebno da Mu se oni vrate i daju račun svog rada i uspeha. Car je sudija svih svojih slugu, a oni su mu svi odgovorni. Ali, naročito je potrebno da se careve sluge, kojima je posebno povereno upravljanje poslovima njegovog carstva i koje su poslate na neko posebno posredovanje, vrate njemu i da mu daju svoj račun o ispunjavanju obaveza koje su im poverene, i o prijemu koji su imali.

Propovednici nisu ljudi koji samo prenose poruke One osobe koja će se u poslednji dan pojaviti kao Sudija, već i da bi posao na koji su poslati, i stvari koje su im učinjene kao Njegovim propovednicima, na najjasniji mogući način promovisale Njegovu čast i interes Njegovog carstva. Svrha rada na koji su poslati je da predstave namere Njegove uprave i vlade, i zbog toga je takav posao sa ljudima blisko povezan sa danom suda. Jer veliki cilj toga dana je da se potpuno srede i ustanove predmeti Njegovog carstva, i da se usklade sve stvari koje su tiču toga, i da sve što je protivno interesima Njegovog carstva bude uklonjeno, a sve što doprinosi kompletnosti i slavi tog carstva bude usavršeno i potvrđeno, da bi taj veliki Car mogao primiti svoju dužnu čast i slavu.

Dakle, zajednički interesi propovednika i njihovih ljudi imaju direktnu vezu sa stvarima koje se tiču dana suda, kao što je posao propovednika sa svojim ljudima da promoviše večno spasenje čovečijih duša i izlaz iz večnog prokletstva. Dan suda je dan koji je određen za taj cilj, da otvoreno odluči i reši večno prebivalište ljudi, da postavi neke u stanje večnog spasenja i da njihovo spasenje dovede u krajnje dovršenje, a da ostale postavi u stanje neprolaznog prokletstva i najsavršenije mizerije. Zajednički interesi propovednika i ljudi imaju najdirektniju vezu sa danom suda, kao što je jedina svrha rada u toj službi spremanje ljudi za taj dan. Propovednici su poslati da ih opomenu na približavanje tog dana, da ih unapred upozore na strašnu odredbu koja će tada biti objavljena zlima i blagoslovenu odredbu koja će biti objavljena pravednima i da ih upute da izbegnu gnjev koji će doći na bezbožne i dobiju platu koja će se tada darovati svetima.

I pošto zajednički interesi propovednika i njihovih ljudi imaju toliko blisku i direktnu vezu sa tim danom, te stvari trebaju biti sređene i odlučene, i iz tog razloga propovednici i njihovi ljudi trebaju da se sretnu i pojave tog dana zajedno pred velikim Sudijom.


PRIMENA

Ovu temu sam izabrao iz razloga da bi ljude, ovde prisutne, koji su bili pod mojom pastirskom brigom, naveo na neka razmišljanja i da bi im dao neki savet prikladno našim trenutnim okolnostima, u vezi svega što je ranije učinjeno da bi se naše međusobno odvojenje ispostavilo kao posledica, ali u očekivanju budućeg susreta pred velikim prestolom na dan suda.

Duboko i ozbiljno razmatranje našeg budućeg najsvečanijeg susreta je sigurno najpogodnije za situaciju u kojoj se trenutno nalazimo. Nedavno učinjene stvari će najverovatnije (što se tiče odnosa u kojima smo se do sada nalazili) biti propraćene našim večnim odvojenjem!

Kako često smo se sretali zajedno u domu Božijem sa takvim odnosima! Kako često sam vam govorio, savetovao vas, upozoravao, upućivao i hranio, i upravljao duhovnim poslovima među vama – ljudima koji su bili povereni mojoj brizi i čije dragocene duše sam trebao da čuvam i pazim! Ali najverovatnije, to više neće biti slučaj.

Prorok Jeremija 25:3 daje svojim ljudima do znanja koliko dugo se trudio među njima u poslovima svoje službe, “Od trinaeste godine Josije sina Amonova cara Judina do danas, za ove dvadeset i tri godine, dolazi mi reč Gospodnja, i ustajući rano, govorio sam vam…” Ne želim da se upoređujem sa prorokom Jeremijom, ali u tom smislu mogu reći kao on da sam vam propovedao reč Božiju dvadeset i tri godine, ustajaći rano i govoreći. 15. februara ove godine bilo je tačno 23 godine od kada sam počeo da služim kao starešina ove crkve i zajednice. I, iako je moja snaga bila slabost, radeći uvek u velikoj slabosti tela, pored svoje nedovoljnosti za tako veliku odgovornost, sa druge strane ipak nisam štedio svoju slabu snagu, nego sam je koristio za dobro vaših duša. Mogu vam se obratiti kao apostol Pavle svojim slušaocima, Galatima 4:13 “A znate da vam u slabosti tela najpre propovedih evanđelje.” Proveo sam glavni deo svog života i snage u poslovima za vaše večno blagostanje. Vi ste svedoci da snagu koju sam imao nisam prepustio besposlenosti, niti sam je trošio za obavljanje svetskih planova i vršenja prolaznih radova, ili radi porasta svoje imovine i spoljnjeg veličanja sebe i svoje porodice. Naprotiv, dao sam sebe u posao službe, radeći dan i noć, rano ustajući i posvećujući se tom velikom radu za koji me je Hrist odredio. Uverio sam se da je posao moje službe među vama bio zaista veliki rad, rad ogromne brige, truda i teškoća. Mnogi ste bili težak teret koji sam uvek trebao da nosim, iako moja snaga nije uvek bila jednaka. Bog me je pozvao da nosim taj teret i ja blagosiljam Njegovo ime što me je toliko podržavao i čuvao da ne tonem pod tim teretom, nego je učinio da se Njegova snaga pokaže u mojoj slabosti. Tako, iako sam često bio u nevoljama na sve strane, ipak nisam bio pritešnjen; u nedoumici, ali ne beznadežan; srušen, ali ne i uništen. – Ali sada imam razlog da mislim da je moj posao, koji sam trebao da radim kao vaš propovednik, završen: vi ste me javno odbacili i moj rad među vama prestaje.

Koliko nam je sada zbog toga postalo uzvišeno razmatranje tih trenutaka kada budemo morali da se međusobno sretnemo pred vrhovnim Pastirom! Kada ja budem morao da dam račun svog upravljanja u službi koju sam vršio, prijem i ophođenje koje sam imao prema ljudima kojima me je On poslao. A vi morate dati račun svog ponašanja prema meni i koliko ste uznapredovali za ove dvadeset i tri godine moje službe. Jer tada se i vi i ja moramo zajedno pojaviti i dati račun, da bi nam se nepogrešivo, pravedno i večno presudilo od strane Onog koji će suditi sve što smo govorili ili radili u našim susretima ovde, i sva naša međusobna ophođenja u domu Božijem i na bilo kojem drugom mestu. On će ispitati naša srca, obelodaniti naše misli i principe i okvire naših razuma. On će suditi sve sporove koji su postojali između nas, sa najstrožijom nepristrasnošću, i On će ispitati naše međusobno postupanje u tim sporovima. Nema ništa sakriveno što se neće otkriti, niti tajno što se neće doznati. Sve će biti ispitivano pretraživačkim, prodornim svetlom Božijeg veličanstva i slave, i Onim čije su oči kao plamen ognjeni. Istina i pravda će se otvoreno pojaviti, skidajući svaki veo. A sve zablude, neistine, nepravde i povrede će se otvoreno pokazati, uklanjajući sva prerušavanja. Svako prividno ubedljivo pretvaranje, sve sitničarske kritike i cepidlačenja, i svako neispravno rezonovanje će nestati u momentu, nesposobno da izdrži svetlost tog dana. I tada će se naša srca u unutrašnjosti preokrenuti, i sve tajne će se na mnogo jasniji i očigledniji način pojaviti nego što se to vidi iz naših postupaka sada. Tada će se pokazati kojim ciljevima smo težili, kakvi su nam bili upravljački principi po kojima smo postupali, kakav karakter i kakvu narav smo imali u svojim skupštinskim polemikama i sporovima. Tada će se pokazati da li sam postupao ispravno i zaista savesno, oprezno se brinući za svoju dužnost prema velikom Gospodu i Gospodaru, u tim ranijim skupštinskim sporovima koji su propraćeni sa ogromno nesrećnim okolnostima i posledicama. Tada će se pokazati da li je bilo ijednog pravednog razloga za ljutnju koja se javljala kod pojedinih tim prilikama. I tada će svaki deo i okolnosti našeg poslednjeg velikog spora, u vezi kvalifikacija koje su neophodne za pristup kompletnim privilegijama članova Hristove vidljive crkve, biti ispitivan i suđen, i sve će se predstaviti u jasnom, sigurnom i savršenom svetlu. Tada će se pokazati da li je doktrina koju sam propovedao i objavljivao po pitanju tih stvari bila sama Hristova doktrina, da li će On to prisvojiti kao jednu od dragocenih istina koje su izašle iz Njegovih usta, i kao takvu je dokazati, opravdati i uzvisiti pred celim univerzumom. Tada će se pokazati šta znači “čovek neobučen u svadbeno ruho”, o kome se govori u Mateju 22:13 gde se za takvog kaže: “svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.” I tada će se pokazati da li mi je, u objavljivanju te doktrine i u postupanju shodno njoj, i u svom opštem ponašanju u poslovima, bilo stalo do bilo kakvog prolaznog sopstvenog interesa, ili časti, ili želje da se pokažem mudriji nego ostali, da li sam postupao iz bilo kojih zlih i telesnih mišljenja; ili je to što sam uradio bilo iz pažljive, stroge i nežne brige prema volji mog Gospoda i Gospodara i zato što se nisam usuđivao da Ga povredim, već sam se zadovoljavao samo onim što je bila Njegova volja, posle dugog, marljivog, nepristrasnog i molitvenog istraživanja. Tada će se videti da li sam konstantno imao u vidu i planovima da se zauzmem za dugo staranje i brigu, a ne za brzopleto odlučivanje pitanja, da takva odredba ne bi bila za moj privremeni interes, nego uvek nasuprot toga, noseći duge periode ogromnih teškoća, koje su me gurale u ponor nevolja i žalosti. I tada će se pokazati da li su moji ljudi vršili dužnost prema svom starešini sa poštovanjem; da li su pokazivali pravu narav i duh u tim prilikama; da li su mi učinili pravdu slušajući, pazeći do kraja i promišljajući o tome što sam trebao da govorim i dokazujem u skladu sa onim što sam verovao i naučio, prihvatajući to kao deo saveta od Boga; da li sam bio tretiran sa tom nepristrasnošću, iskrenošću, i poštovanjem koje vam je pravedni Sudija odredio za dužnost; i da li su, u mnogim koracima koji su učinjeni, i u mnogim stvarima koje su rečene i učinjene u toku tog spora, pravda, milost i hrišćanska pristojnost bili očuvani; ili je, ako je drugačije, prema toliko velikom značaju tih stvari učinjen prekršaj. Tada će svaki korak ponašanja svakog pojedinca u tom poslu, od prvog do poslednjeg, i duh koji smo gajili u svemu, biti ispitivan i manifestovan, i naše savesti će govoriti jasno i glasno, i svako od nas će biti presvedočen, i svet će znati; i nikada više neće biti nikakve neispravnosti, lažnog predstavljanja ili zablude u vezi te stvari do večnosti.

Taj spor nas je verovatno sada doveo do međusobnog odvojenja u ovom svetu. To je prožizašlo iz događaja pretprošle nedelje, ali moraće se doneti druga odluka tog velikog dana, koji će sigurno doći, kada ćemo se vi i ja ponovo sresti pred velikim sudnjim prestolom. Zato ja ostavljam to ovog trenutka i više neću govoriti o tome. – Ali sada bih se još posebno obratio određenim grupama ljudi.

I. Onima koji su učitelji Božije reči među vama

Ja bih vas sada pozvao na ozbiljno razmatranje tog velikog dana u kojem ćete morati sresti onog koji je ranije bio vaš starešina, pred Sudijom čije su oči kao oganj plameni. Ja sam, prema svojim najboljim sposobnostima, nastojao da istražujem Reč Božiju i da propovedam o iskrenoj pobonosti na takav način da osobe koje slušaju najbolje mogu otkriti svoje stanje i najsigurnije i najjasnije suditi sebe. I ta pravila i standarde sam s vremena na vreme namenjivao i vama, propovedajući Reč prema svojim najvećim mogućnostima i na najjasniji i najistraživaniji način za koji sam bio sposoban, da bi razotkrio prevarene licemere, a utvrdio nade i utehu iskrenih. Ali ipak imam razloga da strahujem, da posle svega što sam uradio, sada napuštam neke od vas u prevarenom, obmanutom stanju. Jer nije uopšte čudo da među nekoliko stotina učitelja niko nije prevaren.

Dakle, ja više nisam u mogućnosti da se brinem i budem odgovoran za vaše duše, da ih ispitujem i istražujem. Ali vas ipak još molim da se setite i uzmete u obzir pravila koja sam vam često prilagao za vreme svoje službe, imajući u vidu budući dan kada se vi i ja moramo sresti pred našim Sudijom, kada će pitanja koja ste čuli od mene ponovo biti ponovljena pred vama, i kada će moja pravila biti testirana; i tada će se pokazati da li su bila dobra ili ne. Takođe će se pokazati da li ste vi to nepristrasno slušali, i da li ste testirali sebe po tome. Sâm Sudija, koji je nepogrešiv, okušaće i mene i vas. I nakon toga niko se neće varati u pogledu stanja svoje duše.

Često sam vam napominjao da kakve god bile vaše težnje za iskustvima, otkrivenjima, utehama i radostima, tog dana svako će biti suđen prema svojim delima, i vi ćete tada to saznati. Vi možete imati propovednika sa većim poznanjem Božije reči i boljim prepoznavanjem stanja duše i boljom spretnošću u obraćanju dušama, čije propovedi mogu biti dublje i više presvedočavajuće, da bi se onima koji su bili zahvaćeni brzom prevarom pod mojim propovedanjem, otvorile oči: da ne bi ostali prevareni tog velikog dana.

Ono što vam znači i pomaže za instrukciju i samopreispitivanje, koje ubuduće možete imati, je nesigurno. Ali jedna stvar je sigurna: da je vreme kratko, vaša mogućnost za ispravljanje grešaka u toliko važnoj stvari će uskoro biti privedena kraju. Živimo u svetu ogromnih promena. I sada se dešava velika promena. Vi ste sami odstupili od moje službe, pod kojom ste bili toliko godina. Ali vreme dolazi, i uskoro će doći, kada ćemo svi preći iz vremena u večnost!

Veći deo vas koji ste učitelji (koristim izraz apostola) upoznali ste me, delom: priznavali ste me ranije za svog duhovnog oca, za instrument najvećeg dobra za vas koje se može dobiti od sinova ljudskih. Razmišljajte o tom danu kada ćemo se vi i ja sresti pred našim Sudijom, kada će se ispitati da li sam vas tretirao onako kako sam bio dužan svojoj duhovnoj deci, i da li ste me vi tretirali kako treba da se tretira duhovni otac. – Kao što deca imaju veliku obavezu prema roditeljima, tako mnogo više, sa mnogo aspekata, oni čiji razgovori i večno spasenje treba da dokazuju da ih je Bog učinio svojim oruđem, imaju obavezu prema svom duhovnom ocu. 1.Kor. 4:15 “Jer, iako imate trista učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Hristu Isusu rodih Evanđeljem.”

II. Sada takođe želim da se još jednom obratim ljudima koje ostavljam u stanju bez Hrista i bez milosti, i želim ih pozvati na ozbiljno razmišljanje o tom svečanom danu kada će se oni i ja morati sresti pred Sudijom sveta.

Moje odvajanje od vas je, iz više razloga, specifičan način tužnog odvajanja. Napuštam vas u najpotištenijim okolnostima, zato što vas ostavljam u žuči gorčine i okovima bezakonja, pod gnjevom Božijim i osudom večne mizerije i uništenja. Videći da vas moram ostaviti, bila bi utešna i srećna okolnost našeg rastanka, ako bih vas ostavio u Hristu, bezbedne i blagoslovene u tom sigurnom utočištu i slavnom pokoju svetih. Ali, nije tako. Ja vas ostavljam u drugačijem stanju, kao došljake i strance, bedne sluge i zarobljenike greha i Sotone, zatvorenike osvetoljubive pravde: bez Hrista i bez Boga na svetu.

Vaše savesti mi svedoče da kad god sam imao priliku, nisam propuštao da vas upozoravam, i da vam predstavim vašu opasnost. Trudio sam se da bih prezentovao mizeriju i neminovnost vaših okolnosti na najjasniji mogući način. Pokušavao sam svim načinima koji su mi dolazili na um da probudim vaše savesti i da vas učinim osetljivim za neminovnu potrebu vašeg napretka, da vas ubrzam u begu od gnjeva koji dolazi, ka spasenju i bezbednosti. Marljivo sam nastojao da pronađem i koristim najsnanije motive da bih vas presvedočio da se brinete za sopstveno blagostanje i spasenje. Nisam samo nastojao da vas probudim, da bi bili pokrenuti strahom, već sam i koristio svoje najveće sposobnosti da bih vas osvojio: tražio sam prihvatljive reči da vas, ako je moguće, nagovorim da ostavite greh, i obratite se Bogu, i prihvatite Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda. Vrlo mnogo svoje snage sam potrošio za te stvari. Ali ipak, imajući u vidu vas kojima se sada obraćam, nisam bio uspešan, pa imam ovog dana razlog da se žalim ovim rečima: Jer. 6:29 “Izgoreše mehovi, oganj sažeže olovo, uzalud se pretapa, jer se zla ne mogu odlučiti.” Imam razloga da strahujem da svi moji trudovi prema mnogima od vas nisu poslužili za bilo kakav drugi cilj, osim da vas otvrdnu, i da reči koje sam vam propovedao, umesto da budu miris životni za život, bili su miris smrtni za smrt. Ipak, ja neću trebati da dam nikakav račun za budućnost takvih jer sam se otvoreno i odlučno povukao iz svoje službe zbog poverenja koje mi je ukazano, ali ipak vas podsećam da morate dati račun za sebe, i vašu brigu za svoju dušu, i vaš napredak u svakom smislu prošlosti i budućnosti, kroz ceo vaš život. Samo Bog zna šta će postati od vaših jadnih, umirućih duša, u kojim stvarima ćete u budućnosti uživati, ili u kojim nezgodama i iskušenjima ćete se nalaziti. Neka Bog u svojoj milosti učini da, koliko god vam prošlost bila neuspešna, zadobijete buduće namere koje će stvoriti novi efekat, i da se reč Božija, koja će vam se i dalje izlagati, pokaže kao vatra i malj koji razbija kamen u delove. Međutim, dopustite mi sada pri rastanku da vas podstaknem i zamolim da ne zaboravite upozorenja koja ste dobijali u toku moje službe. Kada se budemo sreli na dan suda, tada ćete ih se setiti. Kada uskoro tom prilikom budete videli mene, vašeg bivšeg propovednika, ona će se probuditi u vašem sećanju i to na vrlo dirljiv način. O, ne dozvolite da to bude prvi put da vas moja upozorenja tako probude.

Vi i ja se sada međusobno rastajemo na ovom svetu. Potrudimo se da ne budemo odvojeni posle našeg susreta na dan suda. Ako sam bio vaš veran starešina (taj dan će pokazati da li jesam bio ili ne), onda ću ja biti opravdan i uzneću se sa Hristom. O, učinite vaš deo posla, da se tada ne bi večno odvojili od mene, i svih koji su bili verni u Hristu Isusu. Ovo je tunžo odvajanje, ali ono će biti još tunije. Ovo odvajanje ćete možda podneti bez osećaja potresenosti, ako možda niste srećni zbog toga; ali odvajanje onog dana će vas najdublje, najosećajnije i najstrašnije potresti.

III. Obratio bih se i onima koji su pod nekim probuđenjem.

Blagosloven Bog što ima i takvih, i da (iako imam razlog da strahujem zato što mnoštvo ljudi u ovoj velikoj skupini ostavljam u stanju bez Hrista) ipak ne napuštam sve u totalnoj tuposti i bezbrižnosti za svoje duše. Neki od vas, za koje imam razlog da se nadam, su pod određenim probuđenjem, i upoznali su me sa svojim okolnostima. Sada vas napuštam imajući specifičnu brigu za vas. Šta će biti predmet vašeg budućeg zanimanja uma, ja ne znam, ali saznaće se tog dana, kada se vi i ja budemo sreli pred sudnjim prestolom Hrista. Zato i sada budite mnogo u razmišljanjima o tom danu.

Sada, kada se rastajem sa svojim stadom, ja bih vas još jednom obasuo savetima koje sam vam i ranije dao, da mnogo obratite pažnju na veliku stvar koja je pred vama, u koju ste se ozbiljno upustili, da se čuvate da ne padnete opet u greh, da se čvrsto držite i da izdržite do kraja. I mnogo vapite Bogu da ove velike promene koje se dešavaju unutar ove crkve i zajednice ne bi prouzrokovale vaš pad. Ima mnogo iskušenja u tome i đavo će nesumnjivo tražiti da ih iskoristi za svoj cilj, ako je moguće da bi vaša sadašnja presvedočenja i nastojanja zaustavio. Jako vam je potrebno da udvostručite vašu marljivost, da stražite i da se molite da ne bi bili nadvladani iskušenjem.

Ko god da bude postavljen kao vaš sledeći duhovni vođa, moja želja i molitva je da veliki Pastir ovaca i dalje ima posebnu brigu za vas, i da bude vaš vodič (jer niko ne uči kao On), i da bi Onaj koji je beskrajna fontana svetla otvorio vaše oči da se obratite od tame k videlu, i od oblasti sotonine k Bogu, da primite oproštenje greha i dostojanje među osvećenima verom u Isusa Hrista; da bi se tako tog velikogdana, kada se budemo ponovo sreli pred našim Sudijom, suočili u radosnim i slavnim okolnostima, i više se nikad ne bi odvojili.

IV. Obratio bih se i mladima u zajednici.

Od kada sam bio postavljen u posao službe u ovom mestu uvek sam imao specifičnu brigu za duše mladih ljudi i želju da vera bujno cveta među njima; i posebno sam se zalagao za to. Pošto sam znao specijalnu priliku koju su imali u odnosu na druge, i da su obično oni kojima je Bog namenio milost pobojali Ga se i zavoleli Ga u svojoj mladosti. I to mi je uvek izgledalo kao naročito draga stvar, da vidim mlade koji hodaju putevima predanosti i hrišćanske pobožnosti, držeći svoja srca očišćenim i zaslađenim principima božanske ljubavi. Kako bi bilo izvanredno divno i korisno za ukras i sreću grada, kada bi mladi bili presvedočeni da kada se sretnu, treba da razgovaraju kao hrišćani i kao Božija deca, izbegavajući nečistotu, lakomislenost i preteranost, čvrsto se držeći pravila ponašanja i međusobno pričajući o stvarima o Bogu, Hristu i nebu! To je ono za čime sam težio i bilo mi je strašno žalosno kada sam umesto toga slušao taštinu i nered među našom mladeži. I ako dobro poznajem svoje srce, od tada sam počeo da dovodim ovu crkvu do nekih mera, gušeći razvrat među našim mladima, što je izazvalo veoma veliku uvredu i radi čega sam postao tako nepodnošljiv i odvratan. Tražio sam dobro, a ne uvrede za mlade. Želeo sam njihovu najistinitiju čast i sreću, a ne sramotu i poniženje: znajući da istinita vrlina i vera nije težila samo slavi i blaženstvu mladih u onom svetu, već njihov najveći mir i prosperitet i najviše dostojanstvo i čast u ovom svetu. I iznad svih stvari, želeo sam im zasladiti, učiniti ugodnim i radosnim njihove dane mladosti.

Ali, da li sam vas, više ili manje, voleo i tražio dobro vaših duša, koje sada predajem Onom koji mi je jednom poverio pastirsku brigu za vas – ništa drugo mi ne preostaje, osim (dok vas sada napuštam) da vas iskreno zamolim, iz ljubavi prema vama, ako nemate ništa na mene, da ne zanemarite i ne zaboravite upozorenja i savete koje sam vam tako često davao. Sećajte se dana kada ćemo se morati ponovo sresti pred velikim Sudijom, kada će se pokazati da li su saveti koje sam vam davao bili dobri, i da li sam zaista tražio vaše blagostanje i da li ste vi imali dobar napredak mojim nastojanjima.

Ja sam vas s vremena na vreme iskreno upozoravao protiv zabavljanja i nekih drugih slobodnih stvari koje se tako lako preuzimaju od mladih iz ove zemlje. I šta god neki mogu reći u vezi osuđivanja takvih navika i običaja i smejati se na upozorenja protiv toga, ja vam ostavljam svoje oproštajno svedočanstvo protiv takvih stvari, ne sumnjajući da će ih Bog potvrditi i dokazati onog dana kada se budemo sreli pred Njim.

V. Obratio bih se još i deci ove zajednice, jaganjcima ovog stada, koji su toliko mnogo bili pod mojom brigom.

Ja sam baš sada rekao da sam imao specifičnu brigu za mlade i u tome nisam imao nameru da isključim vas. Vi ste u mladosti, u najranijoj mladosti. Zato sam bio svestan da ako oni koji su mladi imaju dragocenu priliku za dobro svojih duša, vi koji ste vrlo mladi, sa mnogo razloga imate cpecifično dragocenu priliku. I shodno tome, nisam vas zanemario. Ja sam nastojao da radim delo vernog pastira, da hranim jaganjce isto kao ovce. Hrist mi je, kao propovedniku, poverio brigu za vaše duše, i vi znate, draga deco, kako sam vas učio, i upozoravao s vremena na vreme. Vi znate kako sam vas često pozivao zajedno za taj cilj, i neki od vas su ponekad izgledali potreseni time što sam vam govorio. Ali, bojim se da to nije imalo spasonosni efekat za mnoge od vas, koji ste ostali u nepromenjenom stanju, bez ikakvog stvarno spašavajućeg dela napisanog u vašim dušama. Presvedočavao sam vas na vaš greh i mizeriju, podsticao da vidite veliko zlo greha, i da žalite zbog toga i mrzite ga iznad svega, a davao sam vam svest o uzvišenosti Gospoda Isusa Hrista, dovodeći vas do toga da celim svojim srcem budete verni Njemu kao svom Spasitelju, a odbijete vaša srca od sveta, i osvešćavajući vas da ljubite Boga iznad svega i da se radujete u svetosti više nego u svim ugodnim stvarima ovog sveta. I ja vas sada moram napustiti u mizernom stanju, bez udela u Hristu, i tako pod strašnim nezadovoljstvom i gnjevom Božijim, i u opasnosti za upad u jamu večne mizerije. Sada se moram oprostiti sa vama. Moram vas predati u ruke Božije. Ne mogu ništa više uraditi osim da se molim za vas. Samo želim da ne zaboravite i da često mislite na savete i upozorenja koja sam vam dao i koliko sam nastojao da bi vaše duše bile spašene od večnog uništenja.

Draga deco, ostavljam vas u zlom svetu, koji je pun zamki i iskušenja. Samo Bog zna šta će postati od vas. Sveto Pismo nam kaže da će biti malo spašenih, a mi imamo bogatu potvrdu toga iz onoga što vidimo. Vidimo to, da deca umiru isto kao i ostali. Mnoštvo umire pre nego odraste, a od onih koji odrastu, jako mali broj daje dokaz spasavajućeg obraćenja Bogu. Ja se molim da vam se Bog smiluje, da se brine za vas i da obezbedi najbolje stvari za dobro vaših duša, i da bi sâm Bog preuzeo na sebe odgovornost da bude vaš nebeski Otac i moćni Iskupitelj vaših besmrtnih duša. Nemojte zanemariti da se molite za sebe. Obratite pažnju da ne bi bili u broju onih koji odbacuju sveti strah i uzdržavaju se od molitve Bogu. Stalno se molite Bogu u tajnosti i često se sećajte tog velikog dana kada ćete morati da se pojavite pred sudskom stolicom Hrista i sresti tamo vašeg propovednika koji vas je toliko često savetovao i upozoravao.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: