Snaga kroz slomljenost

Želim da otvorimo 1.Poslanicu Korinćanima prvo poglavlje. Ako ste čitali Pavlove poslanice Korinćanima mogli ste videti da je to verovatno najtelesnija, najsvetovnija, najgrešnija i najnezrelija crkva u Pavlovo vreme. Kada stignete sa čitanjem do kraja, do Otkrivenja, vidite još nekoliko crkava, kao što su Laodikijska i Sardska crkva, koje su još gore. Ali, među crkvama koje je Pavle osnovao ovo je crkva koja je jako, jako telesna. Ako čitate Dela apostolska vidite da je apostol Pavle proveo godinu i po dana tamo. U većini mesta gde je boravio Pavle nije ostajao duže od nekoliko sedmica. U Efesu je ostao 3 godine i oni takođe nisu to ispravno iskoristili, jer do kraja čitamo u Otkrivenju 2 da se i Efeska crkva prilično udaljila od Gospoda. Korint je nešto drugo, koliko nam je poznato, i tu je Pavle proveo godinu i po dana.

Duhovne bebe

Pavle je bio takva osoba da je svakodnevno propovedao. E sada, zamislite ako biste živeli u crkvi gde ste saslušali 500 propovedi apostola Pavla, vi mislite da biste postali vrlo duhovni, ali oni nisu i zadivljujuće je kako ih Pavle opisuje. Opisuje ih u trećem poglavlju, prvom stihu kao telesne ljude, bebe koje jedino mogu da piju mleko. Zamislite, slušati apostola Pavla godinu i po dana i još uvek biti sposoban samo da piješ mleko. Mleko znači poruka o oproštenju greha, kako dospeti u nebo i imati oproštenje greha. Ljudi koji žive u beskonačnom krugu “zgrešiti – dobiti oproštaj, zgrešiti – dobiti oproštaj, zgrešiti – dobiti oproštaj” su bebe! Kao bebe koje uprljaju svoje pelene, pa im promenu pelene, uprljaju pelene, pa im promenu, uprljaju pelene, pa im promenu…i nikada ne odrastaju nego ostaju bebe! Znate li da ako grešite i tražite od Boga oproštaj, grešite pa tražite od Boga oproštaj, grešite pa tražite od Boga oproštaj…vi ste zapravo kao bebe u pelenama.

Mislim, majka presvuče bebu, ali se takođe nada da će beba odrastiti, a tako isto i Bog. Bebe mogu samo mleko piti, a ovde kaže “Telesni ste…” (3:3) “…jer gde su među vama zavisti, svađe i nesloge…” i mnoge druge stvari koje čitamo u poslanici, nalazimo da je među njima ozbiljan greh, nemoral, nemoral takve vrste kakav se vrlo često ni među paganima ne nalazi. Starešine su bile toliko nesposobni ljudi da u vezi toga nisu mogli ništa da urade, ili nisu ništa uradili jer je osoba koja je živela u tom grehu bio neki bogataš. Ljudi se uglavnom plaše da ukore bogataše ili uticajne osobe.

Darovi i poznanje Pisma nisu dokaz duhovnosti

Takođe čitamo da su tužili jedni druge po sudovima, ali ono što želim da primetite je da su svi oni, uz sve ovo prethodno rečeno, imali sve darove Svetog Duha. Govorili su u jezicima, prorokovali, imali su isceljenja u svojoj sredini, čuda, reč znanja, reč mudrosti, razlikovanje duhova, isterivanje demona… sve ovo se dešava, a istovremeno su telesni, zavidni, grešni, prirodni, bebe koje stalno prljaju svoje pelene. E sada, ako je to bilo moguće u prvom veku, onda je i danas moguće. Moguće je da neki ljudi koji isceljuju ili čine čuda jesu ljudi koji “prljaju pelene” u svojoj privatnosti i moraju svakodnevno da ih menjaju. To znači da su bebe. To znači da žive u grehu. Mnogi hrišćani misle da to nije moguće zato što nisu pažljivo čitali 1.Korinćanima. Ili je to razlog ili ne veruju to. Da li verujete da su ljudi u prvom veku mogli da čine sva ona čuda, a da još uvek nisu imali pobedonosan život, niti su postali duhovni? I ne samo to, nego su imali i ogromno biblijsko poznavanje. To je još jedna greška koju mnogi ljudi prave, da za osobe koje imaju veliko biblijsko poznanje i mogu odgovoriti na svako pitanje i držati moćne govore kažu: “Mora da su duhovni.” Pokazaću vam gde to piše. Pronađimo 1.Korinćanima 1 i vidite šta Pavle kaže da imaju. Imajte na umu da je Pavle inspirisan Svetim Duhom i poznaje ih, boravio je tamo godinu i po dana i znao je šta su sve imali. Kaže u 1.Korinćanima 1:5 “Te se u svemu obogatiste kroz Njega, u rečima…” To znači da su znali dobro govoriti, a takvih hrišćana koji znaju dobro da govore je vrlo, vrlo malo, ali ti Korinćani su bili takvi! Imali su neke izvanredne propovednike u svojoj sredini i imali su fantastično biblijsko poznanje, što je takođe jako mali broj hrišćana koji imaju takvo biblijsko poznanje. Ovi Korinćani su imali brojne ljude sa biblijskim poznanjem i kaže ovde u stihu 7, “Ne oskudevate ni u jednom daru”. Ja ne znam crkvu koju sam posetio u svom životu za koju bi se moglo reći da imaju svaki dar Svetog Duha. Mi sami to nemamo. “Imate svaki dar Svetog Duha!” Čoveče, kada bi došao u tu crkvu mislio bi da je to vrlo duhovna crkva i skroz bi pogrešio! To hoću da kažem. Znate, ako bi koji od današnjih hrišćana ušao u crkvu iz Korinta, tamo bi se i priključio i rekao bi: “Ovde Bog deluje”, a Bog tamo uopšte nije delovao, nego đavo! I oni to nisu ni znali.

Iako bi većina hrišćana bila toliko impresionirana da ide u crkvu od 2000 članova, pa isceljenja, pa čuda, pa isterivanje demona, pa neko priča u jezicima, pa neko drugi to tumači, i rekao bi: “Čoveče, pa ovo je predivno. Ovde želim biti”, i još nakon svega toga čuje i moćnu propoved, pa proučavanje Biblije, pa kaže: “Ovo je mesto gde želim da budem”. I šta je rezultat? Tih dve hiljade ljudi su telesni. Moraju svakodnevno da menjaju pelene, prljaju se svakodnevno, nema pobede nad grehom, isteruju se međusobno na sudu, svađaju se, zavide i sve se to istovremeno dešava, baš kao u mnogim crkvama danas! I ja sam siguran da su i u ono vreme vernici imali toliko malo pronicljivosti u vezi tih stvari kao i današnji vernici. Siguran sam da su mnogi vernici mislili za sebe da su svi duhovni. Korinćani su sigurno to mislili, ali bila je nekolicina ljudi poput Pavla koji su provideli celu tu situaciju. On bi govorio: “Ja se ne zavaravam vašim propovedima i vašim darovima.” Ti bi mu mogao reći: “Pavle, zar to nije manifestacija Božije sile?” “Ne, nije.” Vidite šta on malo kasnije kaže u 1.Korinćanima 4. Kaže u stihu 20, “Božije Carstvo se ne sastoji od reči…” Mislim, možeš moćno propovedati, možeš propovedati jako rečito, možeš imati mnogo znanja, ali Božije Carstvo koje je slika prave Crkve…vidite, Isus je rekao da će Božije Carstvo doći u sili (na dan Pedesetnice), a ovde kaže: “Božije Carstvo se ne sastoji od reči…” Ono nije u sâmoj nauci, nije ni u tome koliko dobro znaš govoriti, nije ni u tome koliko imaš znanja, nego u sili. Mnogi ljudi kada čitaju ovo kažu: “Hej, pa ti Korinćani jesu imali silu! Znaš li šta se sve tamo dešavalo? Razna čuda, oni su isceljivali bolesnike, imali su reči poznanja i mudrosti i jezike, pa tumačenje, isterivanje demona…zar to nije sila!? A Pavle bi rekao: “Ne”, dok bi 90% današnjih hrišćana reklo: “Da”. Zato kažem da je većina današnjih hrišćana bez pronicljivosti. Oni ne razotkrivaju stvari zbog jednog razloga koji dugo vremena iznova naglašavam – ne čitaju pažljivo Bibliju. Ne čitaju Bibliju polako, pažljivo i sa dubljim razmišljanjem o tome i zbog toga nemaju sposobnost rasuđivanja. I kao što sam često govorio, ako ne čitas Bibliju koju imaš zaslužio si da budeš prevaren! To je žalosno, ali mislim da potpuno zaslužuješ da budeš prevaren zbog toga što Bog kaže: “Dao sam ti svoju Reč, a ti to zanemaruješ i trošiš svoje vreme čitajući novine i druge knjige, pratiš internet i televiziju…” i onda Bog kaže da zaslužuješ da budeš prevaren. Imao si jednu knjigu u kući koja ti je mogla dati svetlo u vezi toga šta je duhovno a šta ne i ti nisi to pažljivo proučavao. Šta se tu može.

Pavlov ukor Korinćanima

Dakle, takva je situacija i zato stvarno moramo pažljivo razmotriti ove pasuse u Svetom Pismu da bismo videli šta je obeležje prave sile. Mislim, ako isceljenja i čuda i svi darovi koje su Korinćani imali NIJE bila sila…Pavle kaže da nije. On kaže: “Nisam vidio silu u vašoj sredini.” On kaže u 1.Kor.4:19 da će im uskoro doći, ako Bog da, i da neće gledati na reči onih koji su arogantni, nego na njihovu silu. Pavla nije ništa od tih stvari impresioniralo. Nijedan njihov dar Svetog Duha nije ga mogao impresionairati. Zatim on kaže da je to jako ozbiljno zato što su oni njegova deca. Stih 21 – “Da li želite da vam dođem sa prutom ili sa blagim duhom?”

On ih je prilično strogo ukorio. Pa mislim, ako bi čuli nekoga od današnjih propovednika da vam kaže: “Da li da vam dođem sa prutom?”, vi bi mislili da je to nehrišćanski ili da to nije nadahnuće Svetog Duha. Zar ne biste tako mislili? Ako bi ti neko došao, mislim ne neko nepoznat, nego neko ko je uvažen i poštovan kao starešina, i kaže ti: “Da li treba da dođem sa prutom brate? Kako bi želeo? Da li da dođem sa prutom?” Ti bi rekao: “Čoveče, ovo baš nije hrišćanski, nije inspirisano Svetim Duhom”, a znaš li šta si ustvari rekao? Rekao si da stih 1.Kor.4:21 nije nadahnut Svetim Duhom. Vidite, to je još jedan primer koliko malo razlikujemo duhove, po pitanju šta je od Svetog Duha, a šta je ljudska pažljivost (blagost), i ja verujem da je to razlog tolike jalovosti u mnoštvu današnjeg hrišćanstva. Nalazimo se pod uticajem psihološkog naučavanja koje nas uči da budemo pozitivni i pažljivi i da nikada ne kažemo nešto negativno… Da li znate da ako bi uklonili sve negativno iz Svetog Pisma vi biste verovatno imali Bibliju ovoliko tanku. Biblija ne prati psihologiju. Biblija nas uči šta je dobro za nas. Kao kada bi rekli doktoru: “Nemoj koristiti skalpel ovde u ovoj bolnici.” Zamislite bolnicu gde se ne koristi skalpel! Stotine bi umrlo u toj bolnici, a mogli bi ostati u životu hirurgijom. I na nesreću, mi danas imamo hrišćanstvo u kojem se propovednici plaše da koriste skalpel. Da li zato što žele novac ili zato što žele da se niko ne uvredi ili žele za sebe reputaciju? Pavle je od svega toga bio slobodan. Bio je zainteresovan da pripremi Božiji narod da bude nevesta za Isusa Hrista i on uopšte nije mario šta ljudi misle o njemu. Bio je prorok! Nije bio upravnik ili nadzornik ili neko ko se samo tamo redovno pojavljuje, nego je bio Božiji prorok.

Dakle, kada Pavle pokušava da se suoči sa ozbiljnim problemom ovih korintskih hrišćana, kako on postupa prema njima? Želim da vam pokažem 2.Kor.13. Vidite, drugu poslanicu Korinćanima Pavle je pisao verovatno nekoliko godina nakon prve, možda najmanje jednu ili dve godine kasnije, i oni su već dobili prvu poslanicu i mnogi od njih su se uvredili, da li zato što…znate, kada čitate Prvu poslanicu vidite da tu Pavle piše vrlo strogo (kao što sam vam pokazao), i mnogi od tih korintskih hrišćana su se uvredili, što se vidi, jer nakon toga nisu poštovali Pavla. Kada čitamo 2.Korinćanima…možda da vam pokažem jedan od tih pasusa pre nego što dođemo do poglavlja 13, pa ćete razumeti.

Poglavlje 6. Znate, ovo treba posmatrati kao rezultat strogog ukora koji im je Pavle dao u prvoj poslanici. Kaže ovde u 2.Korinćanima 6:11, “Usta naša otvoriše se k vama”, to je već jasno da je reč o Prvoj poslanici “…a to je zato što je moje srce širom otvoreno za vas. Ja vas volim, ali vi ste se stisnuli. A sad vam kažem, kao deci, otvorite i vi svoja srca prema meni. Ljudi, suzili ste se samo zato što ste dobili strogi ukor u prvoj poslanici.” I zatim vidite u 10-tom poglavlju…sva ta reakcija Korinćana na prvu Pavlovu poslanicu; i kaže tu u 2.Korinćanima 10 o Korinćanima koji gledaju na stvari od spolja, stih 9 “Ali da se ne pokažem kao da vas plašim svojim poslanicama.” Vidite, oni su smatrali: “Ko je Pavle? Da li on to hoće da nas plaši svojim poslanicama?” Čuo je on to da neki kažu: “Pavle ne sme da nas plaši svojim pismima!” I on kaže: “A ja to i ne želim, jer neki kažu da su poslanice teške i jake, ali njegova pojava je neimpresivna i govor nikakav”. Kažu: “Taj Pavle piše tako stroga pisma, a pogledajte ga, tako ružan kao pojava.” Znate, Pavle nije bio baš tako lepog izgleda, bio je prilično nizak, ćelav, kukastog nosa, a tradicija kaže da je bio svega metar i po visine, niži od svakog ovde prisutnog odraslog čoveka. To je čovek koga Bog koristi, najveći apostol onog vremena, da pokaže svetu da nije lep izgled ili visina ili naočitost ili…

I ne samo to, nego i njegov govor. Bilo je nešto neimpresivno u njegovom govoru, ali on je bio apostol i oni kažu: “Pisma su mu tako snažna u rečima, ali on sâm je neimpresivan.” Dakle, tako su gledali na Pavla i konačno im je morao navesti brojne stvari da bi pokazao da je apostol, jer oni nisu tako smatrali iako je on osnovao tu crkvu. I ovim ljudima on kaže u poglavlju 13, “Doćiću vam po treći put…” Usput, to su razlozi koji su doprineli da on nikada ne primi novac od te crkve. Pavle je primio darove od crkve iz Filibe, ali iz Korinta ne bi ni paru primio. Bio je mudar, smatrao je: “Ako me ljudi ne cene, ja neću primiti od njih novac.” Velika je to privilegija i čast podržavati Božijeg slugu, ali im neću dati tu privilegiju zato što su toliko telesni. “Žao mi je Korinćani, vi nećete imati tu privilegiju da me podržavate. Ja to odbijam i neću uzeti od vas ni paru”.

Obeležje duhovne sile – slabost

Vidite, njegov stav je toliko drugačiji od stava mnogih današnjih propovednika. “…doći cu vam po treći put…” Pre toga u stihu 14 “…neću vam biti na teret, u to možete biti sigurni, jer ja ne tražim ništa što pripada vama…” “Ne tražim nikakva darovanja od vas. Draga braćo i sestre u Korintu, ja tražim VAS. Ja želim zajedništvo sa vama. Ja želim da vi rastete duhovno. Ja ne želim vaš novac! Ne želim vaše darove, niti da me pozivate kućama na svečana jela. Ja želim vas. Želim da duhovno porastete, jer sam vam roditelj. Vi ste moja deca.” I čujte ovo: “Ne trebaju deca da stiču za roditelje”. Da li ste čuli kako deca stiču za roditelje? Ne. Roditelji stiču za decu! To je ispravan način i zato on kaže: “Ja sam vaš roditelj i zato ću ja poslužiti vama.” I nastavlja dalje da objašnjava, (sa tim dolazimo do glavne tačke), šta je obeležje duhovne sile, što je on imao da objasni ondašnjim Korinćanima sa svim njihovim znanjem i darovima i svime time.

Poglavlje 13:3, i to je najvažniji pasus ovde, stihovi 3 i 4 “I pošto vi tražite dokaz da Hristos govori kroz mene…” Tražite dokaz da Hristos u meni govori? “…i ovaj Hristos prema vama nije slab, nego moćan u vama…” Mislim, vi koji imate neke od darova Svetog Duha čudite se govori li to Hrist u meni? U redu, ja ću vam objasniti. Stih 4. Ja verujem da je velika tajna u stihu 4, što opet velika većina hrišćana nije razumela, “…Isus Hrist je razapet zbog slabosti, ali živi Božijom silom.” Ovo trebate sporo čitati “…On je bio razapet zbog slabosti…”, ne zato što jeste bio slab, nego zato što je odabrao da bude slab. Znate, kada su Ga ljudi ismevali na krstu govoreći: “Siđi dole”, da li mislite da je bilo teže (mislim, zapitajte se), da li je teže sići sa krsta dok si još živ, ili je teže izaći iz groba nakon što si umro? Šta je teže? Mislim, ja sam čuo za neke od mađionicara kao što je Hudini i drugi, koji su se svezani pod vodom u nekom boksu odrešili i oslobodili, ali ti se ne možeš izvući kada si mrtav! Isus koji je mogao ‘izaći’ iz smrti, zar mislite da bi mu bilo teško da siđe sa krsta? Zašto nije sišao sa krsta? Odabrao je da bude SLAB. Znate li da Isus nije sâm sebe podigao iz mrtvih? Nema niti jedan stih u Bibliji koji kaže da je Isus sâm sebe podigao iz mrtvih. Piše u Jovanu 10 da je imao mogućnost da to učini. “Da”, rekao je “…imam mogućnost da sebe podignem iz mrtvih”, ali to nije uradio! Svugde u Svetom Pismu, zapazite kada to čitate, “Bog je podigao Isusa iz mrtvih.” Nikada nećete pročitati “Isus je podigao sebe iz mrtvih.” Isus je rekao u Jovanu 10 “…imam moć da budem razapet i imam moć da sebe uskrsnem”, ali On je učinio samo to prvo, dao je sebe smrti, ali nije uskrsnuo sebe. Bog Ga je podigao iz mrtvih. Jako je važno da ovo razumemo. Zato ovde vidimo da je “…razapet zbog slabosti”, znači da je odbio da koristi svoju moć da pozove 72.000 anđela da se bore za Njega. On jeste imao tu moć. Ja i vi nemamo tu moć da pozovemo 72.000 anđela, ali On je imao! On je odabrao da bude slab! Odabrao je da ne proklinje (psuje) ljude. Odabrao je da ne plaši ljude. Tu piše da nije zastrašivao ljude kada je stradao. Kada su Ga ljudi nazvali Velzevulom, mogao im se okrenuti i reći: “Čekajte samo kada se jednog dana vratim, naučiću vas pameti.” Vi i ja možemo biti iskušani da to kažemo, ali Isus koji je u svemu iskušavan kao i mi nikada nije popustio tim iskušenjima. Rekao je “Ne, neću ništa reći.” Rekao je: “Ako ste rekli reč jednom običnom čoveku kao što sam ja, ja vam opraštam.” Odabrao je da bude slab. Bio je razapet zbog slabosti jer je odbio da pozove 72.000 anđela, odbio je da koristi natprirodnu moć da siđe sa krsta, odabrao je da umre. I zbog toga On živi Božijom silom. On kaže: “To je put da bi iskusio Božiju silu ako je zaista želis. Treba da odabereš da budeš slab. Moraš odabrati da umreš samom sebi, svojoj reputaciji (ugledu), svojoj povredljivosti, svojoj…svim tim stvarima.

Ovde kaže “a mi…”, kako je u vezi nas? Pavle kaže: “Što se mene tiče ja sam odlučio da budem slab u Njemu jer znam da je to tajna za silu.” Nije tu stvar ni u isterivanju demona, niti u isceljivanju i činjenju čuda…NE! Da li tu piše da je Isus predstavio Božiju silu kada je isterivao demone, kada je isceljivao? Ne, tu piše da je kroz slabost manifestovao Božiju moć, a ovde kaže: “Mi smo odlučili da budemo slabi u Njemu i zbog toga ćemo takođe i mi živeti kroz Božiju moć upravljenu ka vama.” I mogao je nastaviti govor: “…i zbog te sile ja ne živim po telu kao vi. Zato ne gubim “takt” kao vi…”

Znate li da pošto ljudi nisu voljni da budu slabi, nemaju snagu da pobede gnjev? Mnogi kažu: “O brate kako sam slab, ne mogu da pobedim svoj gnjev.” Ne gospodine, ti si prejak i zato ne možeš pobediti svoj gnjev. Treba da postaneš slab. Mislim, čuli ste već za moju ilustraciju koju koristim o pacijentima u bolnici. Jedan viče na medicinske sestre i psuje i ljut je na svakog. Sledećeg dana je još bolesniji i jačina glasa mu se smanjila; sledećeg dana je još bolesniji i nakon nekoliko dana sa tim cevčicama u nosu i svime ostalim on je ućutkan. Kada je bio ljutit? Recite mi, kada je bio snažan ili slab? Pa kad je bio snažan. Onog trenutka kada je postao slab gnjev je nestao i tvoj gnjev će nestati kada i ti postaneš slab. Nevolja je što si prejak!

Nemoj nikada više reći: “Brate, šta da radim kada sam slab? Ne mogu da pobedim svoj gnjev.” Reci drugačije od danas pa nadalje: “Gospode, ja sam toliko snažan, zato sam ljutit. Molim Te, pomozi mi da to nadvladam!” Mi smo slabi u Njemu i zbog toga živimo Božijom snagom, Božijom moći. Ima li koji greh koji Božija sila ne može savladati? Misliš li da neki greh u tebi koji već 50 godina činiš Božija sila ne može pobediti? To su rekli Izraelci koji su bili poslati u Hanan: “O, ti džinovi koji su tu već dugo vremena, mi ih ne možemo nadvladati!” Isus Navin i Halev su odgovorili: “Mi ne možemo, ali Bog može i On će i učiniti”, i to su i dokazali svojim življenjem do 85-e godine života. Halev je pobedio te divove. Ljudski rečeno on jeste bio mnogo slabiji.

Bog je i danas isti. Hoću da vam kažem da je ovo Pavle pokušao da kaže Korinćanima. Rekao je: “Nemojte da vas sve te manifestacije zavedu! Zašto ste još uvek toliko telesni? Zašto ste još uvek ljubomorni? Zašto još uvek gubite “nerve”? Zašto još uvek požudno gledate žene? Kakva je sad to manifestacija sile?!”

Sotona ne može da falsifikuje silu koja pobeđuje greh

Čak i đavo može činiti čuda i magije. Pa, otidite samo kod onih paganskih vračara i čarobnjaka i sotoninih poklonika. Oni svi čine mnoštvo crne magije i kažem vam da postoji strašna moć koju oni sprovode. Zapanjujuće stvari! Da, ali to nije Božija sila. Postoje mnoge stvari koje đavo može da falsifikuje, ali ne i ovu vrstu Božije sile. Skoro svako čudo đavo može da falsifikuje, ali ne i moć koja ti pomaže da pobediš greh! Đavo ti nikada ne može dati silu da pobediš greh. Čak te može osposobiti za govor u jezicima i drugim jezicima, ali ti ne može dati silu da kontrolišeš svoj maternji jezik. U tome je razlika. Dakle, ako možeš govoriti drugim jezicima, a ne možeš kontrolisati svoj maternji jezik, tu nešto ne valja. Moć Svetog Duha nam daje mogućnost da govorimo drugim jezicima, ali takođe i kontrolu maternjeg jezika, a to korintski hrišćani nisu razumeli.

Slomljenost i put krsta

Slabost. Dakle, kada govorimo o slamanju, ovo je slomljenost, BITI RAZAPET. To je konačan završetak slamanja. Zato kada je Isus prelomio hleb to je ukazivalo na krst koji je bio stvaran u Njegovom životu i koji ce konačno biti manifestovan i od spolja za nekoliko časova na Golgoti. Slomljenost! Često sam razmišljao o tome, znate. Kada uzimaš hleb da odlomiš i onog trenutka dok uzimaš hleb i prelamaš, zar nije dobro što taj hleb nije tvrd kao kamen? Mnogo puta sam o tome razmišljao: “Gospode, to je tako lako, tako lako! Ne treba ni ceo sekund dok se odlomi malo parče toga i pojede.” I mnogo puta kada lomim hleb kažem: “Gospode, i ja želim ovakav da budem. Želim da me učiniš takvim da kada me samo dodirneš ja se predam i budem slomljen trenutno.” To je tajna duhovne snage. Ako umireš sa Njim, živećeš sa Njim. I pošto hrišćanski svet nije razumeo tu stvar, reč o krstu, zato je hrišćanski svet toliko jalov, zato hrišćanski svet juri za novcem i zato ima toliko svetovnjaštva, toliko ljubomore i toliko sukoba.

U 1.Korinćanima 1 kaže da je reč o krstu bezumlje i kamen spoticanja. 1.Korinćanima 1:23 “…nekima kamen spoticanja” “Šta? Krst? Misliš svemogući Bog visio na krstu? Pa to ne može biti Bog!” “…nekima je opet bezumlje.” “Kako je Bog smislio glup način da spasi čovečanstvo! Bezumlje!” Ali, nama koji smo pozvani to je Božija sila. Hrist razapet – Božija MOĆ! I ovde kaže da je bezumlje Božije mudrije od ljudi i da je slabost Božija jača od ljudi.

Ja ne znam koliko vas, braćo i sestre, molite za natprirodnu moć da iscelite bolesnike, ili neka čuda, ili da to sami iskusite u svom životu, a koliko vas moli za ovu pravu moć? Hoću da vam kažem da možete tražiti one druge darove Svetog Duha i opet biti telesni isto kao Korinćani, i to u tolikoj meri da Gospod mora reći to što je Pavle rekao Korinćanima. 1.Korinćanima 6:9 “…takvi ljudi neće naslediti Božije Carstvo.” 1.Korinćanima 6:9 “…homoseksualci (da li ste ovo čuli? Ovo je Biblija)…” E sada, ljudi u svetu ovo ne veruju. Postoji pokret unutar hrišćanstva koji čine sve što mogu da bi ovi nabrojani mogli postati članovi crkve i biti starešine u crkvi! Da li sa rastavljenim brakom, da li preljubnici, da li kurvari, da li “feminizirani”, da li homoseksualci, da li lopovi, da li lakomci, da li pijanci, da li muvatori (prevario si neke, ali nema veze) – naravno da možeš biti član crkve. Ja ću samo ovo reći: TO NIJE CRKVA ISUSA HRISTA. NE NIKAKO! Ili to, ili ova Biblija nije Božija Reč, ali ja ću istaći da Biblija JESTE Božija Reč.

Dakle, mi živimo u vremenu strahovitog kompromisa gde svet dolazi pravo u crkvu i onda sve te manifestacije od isceljenja i čuda ne rešavaju problem jer ljudi koji to rade dopuštaju da oni (grešnici) sede kao članovi u crkvi! Sa druge strane, kada smo voljni da umremo sa Isusom i kada se sila Božija manifestuje u crkvi videćemo pravu manifestaciju sile koja pobeđuje greh, jer Isus je došao na svet da spasi svoj narod od njihovih greha.

Hajde da malo bolje razgledamo tu stvar, šta to znači biti slomljen. Hajde da vidimo pre svega prvi greh izvan Edemskog vrta, a to je nakon što je čovek bio izbačen, Postanje 4. Mi možemo naučiti nešto od Kaina, jer Kain je bio kao ovi Korinćani. Pavle je rekao Korinćanima: “vi ste ljubomorni”, a prva ljubomorna osoba spomenuta u Bibliji jeste Kain. Dragi brate, sestro, ako si ljubomoran na nekog, to je jedan od najjasnijih dokaza da nisi slomljena osoba. Reći cu vam u Isusovo ime, slomljena osoba nije ljubomorna niti na jednu osobu na svetu. Da li neko ima više od njega ili je bolji, ili ima više darova, ili ima bolji posao, ili bolji auto, ili bolju kuću, ili bolju decu, ili bolju crkvu od njegove, ili…bilo šta! U slomljenom čoveku ima nula ljubomore. Moraš da se čuvaš ako imaš ljubomoru u svom srcu. I ponekad misliš da nije tu (a jeste tu), i iskrsne neka situacija u tvom kontaktiranju sa nekim, i za jedan tren otkriješ, ako si iskren, ljubomora! A to je Kainov greh. Greh koji je Kaina poslao u pakao poslaće i tebe u pakao! Pazi se! Uči se da se obradujes kada nekom dobro ide, uči se da se obraduješ kada je neko bolji od tebe, ima više od tebe, da li duhovno ili materijalno, na bilo koji način. Zauzmi nizak položaj. Reci: “Gospode tebi je bilo ugodno da mi daš ovoliko i bilo Ti je ugodno da njima daš sve ono i ja sam srećan.” Ovo posebno može da bude unutar porodice takođe, gde jedan brat bolje uspeva od drugog, tu može biti ljubomore, ili jedna sestra je bolja od druge na neki način, i tu je ljubomora, dok gde je slomljena osoba tu nema problema. Bog može da te stavi u situacije da te slomi i jedan od načina na koji to radi je i taj što dopušta da drugi budu bolji od tebe. Možda baš tvoja braća i sestre po telu. Da, ja znam to, jer je mene Bog stavio u takvu situaciju. Imam jednog brata i sestru i oni su daleko bolji od mene, svetski gledajući, i u pogledu novca, posla i u svemu tome. Ali, ja mogu reći u Isusovo ime, ja ne želim nikada biti kao oni. Ima puno hrišćana u većim crkvama i ja mogu reći u Isusovo ime, nikada nisam bio ljubomoran ni na jednoga od njih ni za jedan trenutak! Kažem ovo pred Bogom, On mi je svedok! Jer te stvari meni me znače ništa. Ako je neko nadareniji od mene, ili bolje propoveda, ili nešto bolje radi…ako si slomljen, ovo te ne može ni dodirnuti!

E sada, ti možda ovo ne možeš razumeti jer nisi slomljen. Kažeš: “Kako to može biti?” Brate, kada si slomljen, neka čuda se dese u tvom životu. Kada postaneš slab Božija moć počinje da se manifestuje u tvom životu, a Božija moć može savladati te stvari! Drugačije ne možeš. Drugačije je nemoguće!

Dakle, to je prva stvar koju vidimo u vezi sa Kainom. Kada je video da vatra od Boga pada na Aveljevu žrtvu on to nije mogao podneti. Da li ikada poželis da vatra od Boga utihne u nekome da bi se ti osećao malko udobnije? Pa ti si jedna zla osoba! Zamisli, želeti da se Božija vatra smanji u nekome da bi tvoj ego bio zadovoljen, zato što ti to ne možeš podneti jer lično nemaš tu vatru! Ti si onda zla osoba! Bez obzira kojom vrstom hrišćana sebe smatraš. Ličiš na Kaina koji nije mogao podneti da vidi kako vatra od Boga pada na žrtvu njegovog mlađeg brata. Kažem vam, ima starijih ljudi koji su takvi, koji kada vide mlađe sa vatrom za Boga, žarkom vatrom, odani Bogu, to ih uznemiri! Mislim, da je ta osoba starija od njih onda u redu, ali ako je osoba mlađa od njih oni to ne mogu podneti. To je žalosno, ali to nikada nije istina za slomljenu osobu. Slomljena osoba kaže: “Tako mi je drago Gospode da ova osoba može što ja ne mogu, a upola je mojih godina! To je predivno! To što ja nisam mogao postići u svom životu za toliko mnogo godina, ovaj momak je postigao za par godina jer je slomljen i sve je predao i prepustio Bogu. Slava Gospodu!” Dakle, kada god ovakve stvari vidite u svom životu, brate, sestro, primite to kao indikaciju nedostatka slomljenosti u svom životu, i recite: “Gospode, znam šta nedostaje. Ne hodim putem razapetog Hrista. ‘Ja’ pokušava da ustane.”

Znate, u krštenju što je slika smrti i sahrane… a ja se sećam kada sam tražio krštenje Svetim Duhom, i to sam često govorio, nazad 1963.godine, pre 36 godina, žarko sam tražio krštenje Svetim Duhom. Već sam bio nanovorođen i kršten vodom, ali nisam imao silu u svom životu i to je bilo vreme kada mi je Bog otkrivao put krsta, put slomljenosti, što me nikada nije napustilo od kada sam to razumeo. Stvar je da ja nisam baš to tražio, nego krštenje Svetim Duhom, a Gospod mi je pokazao kako je Isus tražio pomazanje Svetog Duha kada je ulazio u vodu krštenja. Značenje toga je potčinjavanje smrti i sahranjivanju, dok Ga je Jovan Krstitelj uronio u vodu. I ono što mi je Gospod rekao jeste da je, dok je Isus izlazio iz vode, Sveti Duh sišao na Njega, i ono što mi je Gospod rekao bilo je: “Ako ti odabereš taj put smrti i sahranjivanja sebe, kada te drugi ljudi razapinju i ideš nadole i voljan si sve vreme ići nadole, moja moć će počivati na tebi do kraja tvoga života. Ali, ako dođe dan u tvom životu kada ne budeš hteo ići tim putem, moja će se moć odvojiti od tebe“.

Ovo svedočanstvo sam delio sa mnogima i mnogima, na mnogo mesta. Samo, ne znam koliko ljudi je ovo razumelo, za sve ovo vreme. Meni je to došlo otkrivenjem. Nisam to čitao ni u jednoj knjizi ili čuo u nekoj propovedi. Ja sam tražio snagu od Boga, a Gospod Otac mi je pokazao kako je to Isus primio! O, kako želim da svi vi to vidite šta je za Isusa značilo da bude zaronjen pod vodu. Razmislite o vremenu kada ste vi bili kršteni. Kada si bio pod vodom, za trenutak te niko nije video, nestao si. Jesi li voljan da nestaneš? A neko drugi je izašao iz vode, ne više “JA”, nego Hrist. Nadam se da je tako. To jeste bilo tvoje svedočanstvo, znao ti to ili ne! JA idem pod vodu, a Hrist izlazi. To je krštenje. Ja odlazim pod vodu, a Hrist izlazi. Ako “JA” izađe iz vode, pa brate ti onda treba iznova da budeš kršten, ti nisi zapravo umro! Mislim, kada položiš čoveka u grobnicu, a on izađe napolje, verovatno da nije stvarno umro! Mislim,da je stvarno umro, ne bi izašao iz grobnice. I ako si ti stvarno umro sa Hristom, i to si mislio što si i govorio pri krštenju, rekao si: “Gospode, ‘ja’ želim da nestane”… zbog toga ja verujem da kropljenje vodom po ljudima jeste PREVARA! To nije krštenje! Beba ne nestaje kada je pokropite vodom, zar ne? NE! U krštenju bi trebalo da nestaneš u potpunosti, kao sahranjen čovek.

Vidite li kako je đavo ovo falsifikovao, ovo izuzetno svedočanstvo koje je Isus uspostavio? A to je vrlo jednostavna stvar, dok ljudi komentarišu: “Ah, krštenje. Šta ima veze da li se radi ovako ili onako…” Ja vam kažem da “vredi ceo svet” kako ćeš to uraditi, zato što kod jednog osoba NE NESTAJE, a kod drugog POTPUNO NESTAJE. Zato je to važno svedočanstvo. Isus je sahranjen i ja sam sahranjen sa Njim! A Isus nije sahranjen tako što su po Njemu živom posuli nešto peska, ne. Potpuno skriven, nestao, skriven. Da li želis biti takav? Da li ćeš reći (stavi tu svoje ime) “Gospode, ja želim da nestanem.” Ne želim da ljudi govore visoko o Zac Poonen-u, ili da me poznaju ili budem poznat…Stavi i ti svoje ime tu. ‘JA’ želim da nestane! Ne želim da razmišljam o prelepim stvarima koje ljudi misle o meni, ili govore o meni.” Ako si ti ovakav, a bićeš iskušavan, svi mi ćemo biti iskušavani, svi ćemo biti iskušavani ma i ne bili poznati koliko sam ja da bih ovako razmišljao, ti možeš takođe imati takva razmišljanja! Svakako! A onog trenutka kada počnes da tako razmišljaš, znaš da NISI UMRO. Ne želiš nestati. Ti želis biti “na površini”, biti viđen i poznat i čuven. Zato se Božija sila ne manifestuje u tvom životu, da te oslobodi od greha.

Kain je želeo da bude promovisan i zato se to desilo. Još posebno ako drugi posmatraju: “Želim biti promovisan”. Velika tajna života Jovana Krstitelja je u tome što je i rekao: “On treba da raste a ja da se umanjujem.” Mislim, to je otkriveno još mnogo ranije nego razapinjanje sa Hrištom. Jovan Krstitelj je razumeo princip. “Hoću da uzvisim Hrista. Ja treba da nestanem.” Pa ne mogu uzvisiti Hrista, a istovremeno i sebe. Ne, nikako. Znate, mi pevamo: “On je uzvišen, On je uzvišen” i mnogi koji to pevaju žele i sami da budu uzvišavani. Zapitaj se sam, brate, sestro. Korinćani su hteli da budu uzvišeni i zato nisu imali silu.

Hajde da vam pokažem stih u 1.Korinćanima 4 gde im Pavle piše i gde se vidi kontrast između neslomljenih Korinćana i slomljenog apostola Pavla. Mnogi od nas bismo voleli da budemo apostoli i zar nije divno biti poznat kao Hristov apostol ili osnivač lokalnih crkava, pomazan Svetim Duhom, ali saslušajte ovo, ovo je apostol u očima ljudi, 1.Korinćanima 4:9 “…poslednji od svih.” U očima sveta mi smo skroz na dnu liste, “…osuđeni na smrt”, to znači kao oni kriminalci koji su osuđeni da vise. Vidite, u onim danima ako vidiš da neko nosi krst to znači da je dotični kriminalac kojeg će razapeti. “…Ismevani”, predmet ismevanja, to bi bila prava reč, “predmet ismevanja svetu, anđelima i ljudima.” Anđelima znači zlim duhovima. Ismevaju nas kada nas vide ponižene, kada vide da nas “spuštaju” na neki način, “…mi smo budale u očima sveta, ali to je zbog Hrista.”

Međutim, kako je to sa vama, o Korinćani? “…vi ste mudri; mi smo slabi, a vi jaki; vi ste uvaženi, a mi nemamo nikakvu čast; mi smo i gladni i žedni i oskudno odeveni.” To znači, on nije druge iskoristio. “…Prema nama su grubi i bez kuća smo; umaramo se, radimo svojim rukama i propovedamo Evanđelje. Kada nas ljudi obeleže i govore zlo o nama, mi ih blagosiljamo.”

Da li znate da slomljen čovek može jedino da blagosilja nekoga ko ga ruži, dok neslomljen čovek u najboljem slučaju može samo ćutati? On će ćutati jer nije slomljen. Kada je slomljen, on blagosilja. Znate li razliku između ćutanja kada te neko ruži i blagosiljanja kada te neko ruži? Razlika je kao između neba i zemlje. Ružiti nekoga ko te ruži jeste pakao. Ćutati kada te neko ruži jeste zemlja. Blagosiljati nekoga ko te ruži jeste nebo. Pitanje je gde želiš da živiš? “Kada nas ljudi ruze, mi blagosiljamo; kada nas progone, mi trpimo; kada nas klevetaju, pokušavamo se opravdati. Postali smo kao talog sveta, preostalo posle svega – sve do sada.” Hajde da vam pročitam ovo iz “Message Bible” (“Poruke”, verzija Biblije. Prim prev.): “Tako mi izgleda da je nas koji nosimo Njegovu Poruku Bog stavio na binu pozorišta za koje niko neće da kupi kartu. Mi smo kao nešto oko čega se svako kupi i pilji, kao u neku nesreću na ulici. Vi ste možda dobro shvaćeni od strane drugih, ali mi smo većinom šutkani okolo. Većinom nemamo ni za hranu dovoljno vremena…” U ono vreme to je bilo istina jer su putovali u mesta gde Evanđelje nije propovedano, vrlo često se morao boriti da zaradi za život, “…nosimo zakrpljenu odeću, nailazimo na zalupljena vrata pred nosom, prihvatamo se svugde neugodnih poslova da bismo sastavili kraj sa krajem za život. Kada nas nazivaju svakojako, mi kažemo: “Neka te Bog blagoslovi”. Kada šire glasine o nama (lažne priče) mi za njih imamo samo dobru reč…” Možete li i vi to? “…Tretirani smo kao smeće, kao ljuske od krompira u kuhinji. I bolje neće ni biti.” Ovo je apostol onog vremena! Ne kao neki tipovi što danas nazivaju sebe apostolima i stanu na platformu i pošalju korpicu za novčane priloge za sebe.

Vređanje – znak neslomljene osobe

Dakle, ono što sam hteo da istaknem jeste da Bog koristi sve ove metode jer za Pavla ima moćnu službu! Nije sve u tome što je Pavle mogao činiti čuda. Računica je da je on kroz sve to morao proći da bi bio slomljen, da bi manifestovao pravu Božiju moć. Pavle je bio voljan da nestane u očima ljudi tako da bi Hrist mogao biti viđen. Kain nije bio voljan za to, a interesantna stvar koju tu možete videti jeste da, kada je Bog ukorio Kaina, on se uvredio, baš kao i Korinćani. Pavle ih je ukorio (ispravljao) za njihovo dobro, a oni su se uvredili. I to je još jedan znak neslomljene osobe. Kada je Isus ukorio Judu Iskarotskog rekavši: “Zašto tu ženu uznemiravaš? Ona je dobro delo uradila. “Zašto da je kritikujes rečima: ‘Nisi trebala rasipati novac, odnosno parfem, nego si trebala dati siromasima!’?” Znate li šta piše u sledećem stihu? SLEDEĆEM STIHU! Pročitajte u Mateju 26:14 “Juda je izašao i otišao svešteničkim poglavarima i rekao: recite mi koliko ćete mi novca dati da Ga izdam?” Uvredio se na malenu korekciju: “Zašto uznemiravaš tu ženu? Dobro delo je uradila prosuvši taj parfem. Nije trebala dati siromasima koje uvek imate sa vama, dok Ja nisam ovde uvek.” To je za Judu bilo preveliko poniženje jer je imao visoke misli o sebi. Nije bio od onih koji su “nestali”. Sa druge strane, razmislite o ukoru koji je Isus dao Petru. Kada je Petar rekao jednu jednostavnu stvar kao: “Gospode nećeš Ti ići na krst! Neću dozvoliti da dospeš na krst!” – “Idi od mene sotono!” I znate li kako je Petar na ovo malo kasnije odgovorio kada mu je Gospod rekao: “Da li želiš otići od mene? “…Gospode, kome da idemo? Ti imaš reči večnog života”. Koje reči? “Idi od mene sotono! Interesujes se za ono što se tebe tiče!” Ja zaista kažem: “Gospode, to je zaista veličanstveno. Ti si bio voljan da izgubiš svog najbližeg saradnika, ali mu nisi dopustio da traži svoje. Voljan si da izgubiš sve i svakoga zato što si brinuo samo za Božiju slavu.” Da, to je baš to. Ja ne znam koliko hrišćanskih radnika bi se obratilo svom najbližem saradniku rečima: “Odlazi! Ti tražiš svoje!” i rizikovati da ga izgubi. Ne znam da li sam uopšte sreo takve ljude, ali Petar se nije uvredio. Nije se uvredio! To ga je učinilo vodećim apostolom na dan Pedesetnice, a ne Judu. Juda i Petar su imali podjednake šanse da budu veliki apostoli otvarajući vrata na dan Pedesetnice. Šta mislite, zašto je Juda to izgubio, a Petar dobio? Petar je bio voljan da bude slomljen. On nije bio savršen. Rekao je pogrešne stvari, a znate i da se tri puta odrekao Hrista, ali kada je to shvatio bio je toliko slomljen, izašao je napolje i plakao GORKO.

Želim da vas pitam, braćo i sestre, iako možete reći da je Petrov greh bio velik, ali hoću da vas pitam, kada ste poslednji put plakali GORKO zbog nekog greha i da li ste ikada? Ne mislim samo na dve-tri suze, nego kada ste plakali GORKO pred Bogom: “O Bože, tako sam Te sramno povredio!”? Kada si požudno pogledao za ženom ili izgubio kontrolu nad svojim temperamentom, ili uradio nešto nepošteno, ili nekoga na neki način povredio, da li si ikada došao pred Boga i plakao gorko? To je slomljen čovek. Neslomljeni ljudi ovo ne rade. Neslomljeni ljudi kažu: “Da Gospode, izvini, pao sam. U redu, sad smo opet u zajedništvu, zar ne?” Možda jesi, zapravo nadam se da jesi, ne znam, ali ti nikada nećes biti kao Petar, ni za stotinu godina. Mi trebamo učiti da gorko plačemo za svoj greh, a Petar je bio slomljen čovek.

Ima još mnogo takvih primera u Svetom Pismu o ljudima koji su bili slomljeni. David je pao u greh i on je bio pod Starim zavetom, ali je bio toliko slomljen da je rekao: “Gospode, to je samo moje. Ja sam krivac. Možeš učiniti sa mnom šta god hoćeš. Gospode, samo nemoj Svetog Duha uzeti od mene, ali ja jesam zaslužio kaznu, kakvu god mi daš.” Vidite slomljenu osobu! Bog ne koristi osobu koja ne pogrešuje. Ne. Mislim, David i Petar i Pavle su primer. Bog ne upotrebljava ljude koji nisu nikada pogrešili. On koristi ljude koji su padali, ali koji su slomljeni kroz svoj pad. Toliko su slomljeni i poniženi da nisu brzi da se nakon svog pada opet pojave “iznad površine“, nego kažu: “Neka me Bog podigne”. Ja sam video ljude, na primer, koji su upropastili svoj život i ne vole da ih Bog podigne nego se sami uzdižu: “Da, uprskao sam nedavno, ali sada sam u redu” i ja vidim šta se desilo takvim ljudima. Nikada nije dobro išlo sa njima. Zato što… I još su vrlo kruti prema drugima! Ponekad se iznenadim da ljudi koji su upropastili svoj vlastiti život mogu ikada biti kruti prema drugom ljudskom biću do kraja svoga života, ali sam video to, kritični prema ovome, kritični prema onome, kritični zbog nečega u crkvi, kritični za ovog brata, kritični za starešine… I ko su ti kritičari? Ljudi koji su apsolutno upropastili svoj život! Bog pokušava da ih slomi kroz greh, ali ipak nije uspeo.

Rećiću vam nešto. On pokušava da nas slomi na različite načine i poslednji korak je da dopusti da upropastimo naš život grehom, ali ako nas ni to ne dovede do slamanja, onda ću ti ovo reći, verovatno ćeš biti legalista u ostatku svog života. Neki legalisti koje poznajem su ljudi koji su strahovito upropastili svoj život u prošlosti. Bog im je oprostio i oni su komforno zaboravili sve to iz prošlosti i to su danas najveći svetski legalisti.

Prihvatiti slamanje koje Bog čini u našem životu

Hrišćani! Slomljenost je predivna stvar i svaki metod koji Bog koristi da te slomi, brate i sestro, prihvati! Kada u nekoj situaciji vidiš svoju ljubomoru, želis da se istakneš iznad drugih i nisi zadovoljan da se samo Hristos vidi, nego i ti trebaš biti viđen, i ako ne vidiš tvoje ‘ja’ u tim situacijama, eto razloga zašto si još uvek poražen od greha, iako si sedeo u crkvi gde si slušao o pobedi nad grehom već 25 godina. Sada znaš razlog! Nadam se da se neće nastaviti ovako. Nadam se da ćeš odabrati put slomljenosti kao ostali koji su došli mnogo vremena posle tebe i koji više ne nose pelene! Mnogi koji su došli mnogo posle tebe više nisu u pelenama! Naučili su da drže sebe čistima. Neka nam Bog pomogne.

Pognimo glave pred Gospodom.

Draga braćo i sestre, molim vas ozbiljno uzmite reč od Gospoda. On traži načine da nas slomi jer želi da nam da silu i drugog razloga nema. On ne može dati svoju silu čoveku koji nije slomljen.

Nebeski Oče, pomozi nam da naučimo to što si toliko dugo pokušavao da nas naučiš, da je sâm Isus razapet zbog slabosti, a živi Božijom silom. Pomozi nam da idemo tim putem. Molimo u Isusovo Ime. Amin.