Disciplinovan život po pitanju našeg novca

Zac Poonen

Imaćemo tri biblijska proučavanja na temu disciplinovanog života u tri različite oblasti. Kao što smo često govorili o tome, ljudi vole da izabiraju prečice do duhovnosti i mnogima se propoveda da će krštenje Duhom Svetim rešiti sve njihove probleme i da će postati stvarno duhovni. Međutim, nećete postati duhovni! Nikada nisam video u svom životu osobu koja je postala duhovna samim krštenjem Svetim Duhom. To jeste vrlo važan deo našeg hrišćanskog iskustva, ali on ne rešava sve. Na primer, mnogi ljudi koji su kršteni Svetim Duhom ne proučavaju pažljivo Reč i ne postaju duhovni. Oni ne uzimaju svoj krst, ne traže zajedništvo i ne postaju duhovni. Još jedna velika greška jeste što oni misle da je krštenje Svetim Duhom zamena za disciplinovan život.


Sveti Duh – duh discipline

Dopustite mi da vam pokažem šta Biblija kaže u 2.Tim.1. Kakav duh je Sveti Duh? Biblija kaže u 2.Tim.1:7 da nam Bog nije dao duha straha. Sveti Duh nije duh straha ili plašljivosti, nego Duh sile, ljubavi i discipline. Dakle, sećajte se da ako vas je Sveti Duh zaista ispunio, imaćete najmanje tri stvari u svom životu. Prvo je sila. To je sila koju nemate prirodno – natprirodna sila. Drugo što ćete imati jeste ljubav i saosećanje. U suprotnom niste ispunjeni Svetim Duhom. Ako ste oštri i grubi prema drugima reći ću šta vam je potrebno. Verovatno treba da se nanovo rodite, a ako ste nanovo rođeni treba da budete ispunjeni Svetim Duhom. Jedino Sveti Duh vas može učiniti nežnima, ljubaznima i saosećajnima prema drugim ljudima. Treća stvar koju Sveti Duh donosi jeste disciplina. Sveti Duh nas neće prisiljavati. On nikoga ne hvata za vrat i govori: “Hajde budi disciplinovan!” Ne!

Kao što ste često čuli da govorim, postoji razlika između biti ispunjen Svetim Duhom i biti ospednut demonom. Razlika je u tome što te demoni kontrolišu i prisiljavaju da činiš stvari koje ne želiš, kao što to vidite kod ljudi koji su ospednuti demonima. Međutim, Sveti Duh vas nikada neće prisiljavati da učinite bilo šta. Ja verujem da postoje ljudi koji su bili ispunjeni Svetim Duhom i koji su se toliko udaljili od Boga da su izgubili svoje spasenje i otišli u pakao. Nemam ni najmanju sumnju u vezi toga. Isus je rekao to. On je govorio o ljudima koji su isterivali demone, isceljivali bolesne i prorokovali u Njegovo ime i u poslednji dan Gospod će im reći: “Idite u pakao!” Dakle, razlog je što ljudi iskorišćavaju određene stvari i misle da su u redu zbog toga što imaju neko iskustvo. Vi niste u redu! Poznajem mnogo ljudi koji sede u našim crkvama koji su verovatno imali originalno krštenje Svetim Duhom (ja ne znam), ali danas zasigurno nisu ispunjeni Svetim Duhom. Oni su toliko suvi i mrtvi. Ne samo u našoj mesnoj crkvi, nego u mnogim našim zajednicama video sam ljude koji su u daljoj prošlosti imali iskustvo krštenja Svetim Duhom, ali kada danas pogledate njihove živote oni su mrtviji od nekih nevernika, a hvale se svojim iskustvom iz prošlosti. Nikada se nemojte hvaliti datumima! Datumi se nalaze na grobnim spomenicima. Sećajte se toga. Živim ljudima nije potreban natpis koji kaže: “Ja sam rođen tada i tada.” Ako si živ svi će to znati, a na grobnim spomenicima piše kada je ko rođen i kada je umro. Dakle, nikada se nemojte hvaliti datumima. Ne smemo se zadovoljiti sve dok ne budemo ispunjeni Svetim Duhom danas! Nije čak dovoljno da si juče bio ispunjen Svetim Duhom.

Deo uzimanja i nošenja krsta u našem životu jeste biti disciplinovan i reći ću vam ovo, vaš život bi do danas izvršio mnogo više za Boga da ste bili disciplinovani. Postoji mnoštvo uzaludnih i propuštenih stvari u vašem životu zato što niste disciplinovani! Imali ste originalno iskustvo, možda poznajete Reč, ali niste disciplinovani u svom životu i tako iako ste već mnogo godina nanovo rođeni vi ste kao probušena posuda. Sve što Bog ulije u vas iscuri. Želim da vas ohrabrim, ako nikada do sada to niste uzimali ozbiljno, sećajte se da nam je Bog dao duha discipline.


Samokontrola – biti disciplinovan

Pogledajte još jedan stih, Galatima 5:22 i 23. Spominju se mnoge stvari koje su rodovi duha: ljubav, mir itd. Poslednji je samokontrola (uzdržanje). Samokontrola znači biti disciplinovan. Ljudi opsednuti demonima nemaju samokontrolu. Kada Sveti Duh ispuni čoveka on biva ispunjen samokontrolom. On može kontrolisati svoj jezik. On može kontrolisati svoje oči. On može kontrolisati svoje troškove. On može kontrolisati svoje ruke. On može kontrolisati mnoge stvari koje nije mogao da kontroliše pre nego što je bio ispunjen Svetim Duhom. Plod duha je samokontrola. Dakle, kada neko kaže da ga je Sveti Duh ispunio i bacio tamo ja kažem: “Brate, to nije bio Sveti Duh. Ako si izgubio kontrolu nad sobom to je bio neki drugi duh.” Neki ljudi kažu: “Bio sam ispunjen Svetim Duhom i tri dana nisam mogao da pričam na engleskom jeziku. Mogao sam samo da govorim u jezicima.” Ja sam apsolutno siguran da to nije Sveti Duh. Kako to znam? Pa, plod duha je samokontrola. “Duhovi proročki pokoravaju se prorocima.” Mogu da govorim u jezicima kada ja želim i mogu da prestanem kada želim. Mogu da započnem da učim druge Božijoj Reči kada želim i mogu da prestanem kada želim, ali kada demon zaposedne čoveka on to ne može. On ne zna kada započinje i kada prestaje. Zato u Bibliji nikada nećete pročitati da je Duh Sveti opsednuo ljude. Demoni su ti koji opsedaju ljude i nikada nećete pronaći u Bibliji da demon ispunjava ljude. Ne, demoni ne ispunjavaju, oni opsedaju. Sveti Duh ispunjava ljude i to je poput jarma. Jedan u jarmu jeste Sveti Duh, a drugi sam ja. Ja treba da izaberem da li ću ići putem na koji me On navodi. Biblija kaže u Isaiji 30:21 da će naše uši čuti glas iza sebe koji govori: “Ovo je put, idi nadesno”, ili ako izabereš pogrešan pravac: “Ne, idi levo. Skreni svoj pogled odatle. Nemoj gledati u tom pravcu”, ali da li ćeš to poslušati ili ne jeste tvoj izbor. Ti znaš da možeš nastaviti da gledaš kada ti Sveti Duh kaže da ne gledaš. Možeš nastaviti da čitaš kada Sveti Duh kaže da prestaneš da čitaš taj tekst. Ti možeš citirati datum iako danas ne slušaš Svetog Duha. Možeš citirati datum kada si bio ispunjen Svetim Duhom i varati samoga sebe.

Dakle, moj brate i sestro, ako zaista želite dobiti maksimum od svog hrišćanskog života, nije dovoljno biti kršten Svetim Duhom. Ako se hvalite krštenjem Svetim Duhom i datumom kada se to desilo, to je najjasniji dokaz, najjasniji dokaz da danas niste ispunjeni Duhom. Kada bi me neko pitao: “Kako znaš da si živ, brate Zek?” Da li bih mu dogovorio: “Pa, imam izvod iz matične knjige rođenih i tako dokazujem da sam živ!”? Da li tako dokazujemo da smo živi, izvodom? Nešto nije u redu! Možeš nekome pokazati izvod iz matične knjige rođenih od mrtvog čoveka. Kakav je to dokaz? Upravo to se dešava danas sa mnogim ljudima koji proglašavaju da su bili kršteni Svetim Duhom. Nemaju nikakvu disciplinu u svom životu, nula discipline i veliki gubitak u njihovom ličnom životu, a kada je u pitanju nedisciplinovan starešina, gubitak je na crkvi takođe. Njegov dom takođe strada.

Dakle, molim vas da ozbiljno shvatite ovo pitanje discipline, duh discipline i duh samokontrole. To je deo onoga što je Isus mislio kada je rekao da uzmemo svoj krst svaki dan i sledimo Njega. Zašto Isus nije rekao da ne treba da uzmemo svakodnevno svoj krst ako smo jednom bili kršteni Svetim Duhom? Ne, On je govorio o krštenju Svetim Duhom i On je takođe govorio o svakodnevnom nošenju krsta. Isus je bio najduhovnija osoba koja je hodala zemljom, a ipak je trebao da svakodnevno nosi svoj krst.


Novac ili Bog

Dakle, danas želim da govorim o disciplini u oblasti novca zato što je novac velika sila u svetu koja se suproti Bogu. Morate se toga sećati. Nije đavo. Ako bi se đavo pojavljivao kao đavo svi bismo ga izbegavali, ali kada đavo dođe kroz novac mi se grabimo za njega. U tome je razlika. On zna kako da priđe ljudima da bi ga zgrabili. Niko se ne bi grabio za đavola kada bi dolazio kao đavo. On ima dovoljno mudrosti. On ima 6000 godina iskustva sa ljudskim bićima i zna da nema koristi da priđe ljudima kao đavo jer bi svi pobegli. On kaže: “Doći ću im u obliku novca.” On se nije pojavio u obliku đavola u Edemskom vrtu. On je došao u obliku jedne od najdivnijih životinja koje je Bog stvorio. Ja ne znam kako je zmija izgledala u Edemu. Niko od nas ne zna. Danas znamo da se zmija vuče po zemlji, ali tada se nije vukla po zemlji. To je deo prokletstva što se ona sada vuče po zemlji i jede prašinu. Ja ne znam kako je izgledala, ali bila je jedna tako divna životinja da se Eva nije plašila da razgovara sa njom. Đavo je izabrao vrlo divnu životinju i đavo bira nešto divno sa čime će da te iskušava, bilo da je u pitanju žena ili novac. Tako je onda prilazio i tako i danas prilazi. Iz tog razloga, ako nismo disciplinovani mi ćemo uništiti ono što je Bog želeo da izvrši u našem životu.

Želim da pronađete Evanđelje po Luci 16:13 gde Isus kaže, u slučaju da niste ranije primetili ovaj stih… Ovo su reči sâmog Isusa gde On kaže da postoje samo dva gospodara, jedan je Bog, a drugi je mamon. Mamon znači novac, materijalne stvari, imovina i sve stvari ovoga sveta. U slučaju da je Isus učio da treba da budemo kao Jovan Krstitelj koji je otišao u pustinju i nosio odeću od kamilje kože i jeo skakavce i divlji med, bilo bi jako lako biti oslobođen od ljubavi prema novcu zato što si uklonjen od svih iskušenja u vezi materijalnih stvari i živiš kao pustinjak u šumi. Međutim, mi nismo sledbenici Jovana Krstitelja. Nadam se da niste. Mi jesmo i trebali bi biti sledbenici Isusa Hrista, našeg Gospoda, a Isus Hrist nije živeo u pustinji. On je jeo ribu i hleb, a ne skakavce i divlji med. On nije nosio odeću od kamilje kože ili slično tome, On je češljao svoju kosu. Ne znam da li je Jovan Krstitelj čak imao češalj. Isus je bio, verujem, pristojno obučen i izgledao je baš kao i drugi ljudi oko Njega. On nije bio moderno odeven, već pristojno i izgledao je kao i drugi ljudi oko Njega. Jeo je normalnu hranu i radio je kao stolar zarađujući za svoj život najmanje dvanaest godina, od svoje 18.do 30.godine, baš ko što ti i ja treba da radimo i zarađujemo za svoj život. Zatim, da bi takođe bio primer za punovremene radnike, On je bio punovremeni radnik tri i po godine. U to vreme nije radio kao stolar, već je bio finansiran od drugih, ali nikada nije zavisio od njihove podrške. On se pouzdavao u svog Oca. Videćemo to malo kasnije.


Zarađivati i koristiti novac, a ne biti vezan za njega

Dakle, Isus nas je učio ne da potpuno izbegavamo novac ili da nemamo novčanik, jer upravo u njegovoj grupi je postojala hazna u kojoj se nalazilo mnogo novca. On nikada nije učio da ne treba da imaš štedni račun, jer ono što je Juda Iskariotski nosio bio je sakupljen novac (ušteda). Da li čuvaš svoju uštedu pod jastukom ili u banci sve jedno je. Oni nisu potrošili sav novac koji su sakupili u toku istog dana. U tom slučaju ne bi se svaki dan nalazilo nešto u kesi. Međutim, uvek je u njoj nešto bilo. Dakle, nema ništa pogrešno u tome da imaš svoj štedni račun.

Isus nas je učio da treba da živimo na ovoj zemlji i koristimo novac i pobedimo ljubav prema novcu. To je teže nego pobeći u pustinju i postati pustinjak. Ovako ćeš dobiti obrazovanje. Nikada ne bi mogao da stekneš to obrazovanje ako bi živeo poput Jovana Krstitelja kao pustinjak u pustinji i nikada ne bi mogao da stekneš to obrazovanje ako si punovremeni radnik koji stalno samo prima poklone, poklone i poklone od ljudi. Mnogi punovremeni radnici su postali vrlo bogati primanjem tih poklona i rezultat toga je da oni osiromašuju mnoge ljude iz njihovih crkava. Dakle, Isus nas je učio kako da koristimo novac i kako da pobedimo našu vezanost za novac. Iz tog razloga nam je potrebna disciplina. Ako nisi nadvladao svoju vezanost za novac želim da ti kažem da koliko god dobro razumeš nauku koju mi ovde propovedamo nećeš biti duhovan čovek.

Mi možemo da mislimo da smo bolji od katolika, ali pre osamsto godina u Italiji postojao je jedan katolički monah koji se zvao Francis Asisi. Naravno, on je živeo u siromaštvu i ne kažem da mi treba da budemo takvi, ali ono što želim da kažem jeste da je ta osoba mogla da voli Isusa deset hiljada puta više nego bilo ko ovde ko zamišlja da voli Isusa, iako je imao pogrešnu nauku od katoličke crkve. Ti možeš imati ispravnu nauku i voleti Isusa samo jedan procenat u odnosu na to koliko Ga je voleo Francis Asisi i on može biti hiljadama kilometara ispred tebe kada Isus bude dao svima nagradu. Nije u pitanju doktrina. U suštini, što bolje poznaješ nauku odgovorniji si Bogu da budeš oslobođen od ljubavi prema novcu. Ako manje razumeš nauku, manje si odgovoran. Francis Asisi je bio mnogo manje odgovoran od vas, ali je otišao mnogo dalje od nas u toj oblasti. Ja ne verujem da je način Francisa Asisi ispravan. On je živeo kao pustinjak. To nije put. Mi treba da zarađujemo novac, da ga koristimo i da nadvladamo ljubav prema novcu. Ako možeš da zaradiš novac i onda da nadvladaš ljubav prema novcu, to je upravo ono što je Isus učinio. Isus je bar dvanaest godina zarađivao novac kao stolar i nije bio vezan za novac. Ne verujem da je Isus ikada trošio svoj novac na neneophodan luksuz.


Isusov stav prema novcu

Ja sam se pitao zašto je Isus kao punovremeni radnik nekad spavao pod drvećem. Kao punovremeni radnik On je ponekad imao dom u Vitaniji ili ako je bio u mestu gde je Petar živeo mogao je da odsedne u Petrovoj kući, ali On nije uvek boravio na mestima gde je mogao da ima svoj dom. Ponekad je trebao da spava pod drvetom. Da li zato što nije bilo novca u kesi da iznajmi neku lokalnu gostionicu ili jeftin hotel ili da izrenta sobu i odsedne u njoj? Bilo je mnogo novca u toj kesi za rentanje soba ili prenoćište u hotelu. Zar Gospodnjem sluzi nije potrebna udobnost da bi bio svež da propoveda sledeći dan? To je istina. Jedini razlog zbog kojeg nije trošio novac za iznajmljivanje sobe ili hotela jeste što su mnogo tog novca dali vrlo siromašni ljudi. Siromašni ljudi i udovice koje je blagoslovila Isusova služba stavljali su novac u Isusovu kesu. Isus je zbog toga osećao da nikada ne sme da uzme novac iz te kese i da živi na višem nivou nego te siromašne udovice koje su dale svoj novac. Mi imamo isto to iskustvo! Mi imamo vrlo, vrlo siromašnu braću koja stavljaju svoj novac u haznu. Postoje takođe i neka bogata braća. Siguran sam da su postojali i neki bogati ljudi koji su davali svoj novac Isusu. Biblija kaže u Luci 6 da je čak žena menadžera Irodove palate (on mora da je bio milioner) davala svoj novac Isusu. Dakle, postojali su određeni bogati ljudi koji su davali svoj novac Isusu, u suprotnom On ne bi mogao da opstane, jer je trebao da hrani 13 ljudi svaki dan. Međutim, puno ljudi je takođe bilo siromašno, tako da Isus nije mislio na bogate ljude koji Mu daju novac, nego na najsiromašniju osobu koja Mu je dala novac. Ovo je filozofija koju sam ja sledio celog svog života: “Ko je najsiromašnija osoba u ovoj crkvi koja je stavila svoj novac u haznu? Ako uzmem taj novac iz hazne za moje potrebe što je u redu, onda moram živeti na nižem standardu od najsiromašnije osobe koja je stavila svoj novac u haznu.” Tada je u redu. Isus je činio to. On je uzimao novac iz kese, ali je živeo na nižem standardu od najsiromašnije udovice. Iz tog razloga je spavao ispod drveta. Gde ćete danas pronaći takve hrišćanske radnike? Mi smo insistirali na tome od početka. Ja lično nikada nisam uzeo jedan dinar iz ove hazne za vreme ovih 27 godina. Dobro je za vas da to znate.

Apostol Pavle se nikada nije ustručavao da kaže ljudima: “Mene nisu interesovali nikakvi vaši pokloni. Nikada nisam uzeo od vas novac.” Rekao je to Efežanima, rekao je ljudima iz Korinta i rekao je ljudima iz Soluna. Zašto? On se nije hvalio! Mogu da vidim to vrlo jasno. On je rekao da to čini da bi bio njima primer i da bi razotkrio sve te ostale lažne propovednike koji takođe govore da služe Bogu kao on i Pavle kaže: “Ja ih izazivam da služe Gospodu kao ja”, jer novac je veliki test. Koliko propovednika bi služilo ako ne bi za to dobijali novac? Tada znate da ti ljudi zaista služe Gospodu. Pavle se time hvalio. On je bio vrlo pažljiv da objavi ljudima da nije uzeo od njih nikakav novac. Za vas je takođe dobro da znate da ja ne uzimam novac od ove crkve za moja putovanja ili za putovanja moje žene. Mi nismo uzeli ni dinar iz ove crkve za to. Čak i kada je crkva slavila moj pedeseti i šezdeseti rođendan, vi niste to znali, ali ceo taj trošak je vraćen u haznu. Crkva neće plaćati za mene. Platila je, ali je bilo vraćeno. Dakle, nijedan trošak nije upotrebljen za mene. Sada pomislite na ljude koji su napustili naše crkve kao starešine. Kažem vam da su nas napustili zato što nisu želeli da prihvate ovu politiku. Želeli su da budu finansirani, želeli su da žive višim standardom nego najsiromašnija osoba u njihovoj crkvi, uzimali su priloge od članova njihove crkve i živeli na višem nivou od ljudi koji su im dali taj novac. Siromašna braća su im plaćala kiriju za kuću! Gde Božije pomazanje može biti na takvim ljudima! Ja bih im rekao da odu da žive u manjoj kući. Ne uzimaj novac od siromašnih ljudi ili ih zaustavi da ne daju u haznu. Reci da dozvoljavaš samo bogatima koji zarađuju toliko i toliko da daju novac u haznu. Tada je u redu da uzmeš. U suprotnom je pogrešno, 100% pogrešno i reći ću vam ovo, sva ta braća koja su nas napustila postepeno su spuštala svoj finansijski standard od onog standarda koji su držali u početku sa nama. Napustili su nas. Mogu da mislim na najmanje dvojicu ili trojicu iz različitih pokrajina koji su otišli, kao što sam spomenuo juče. Oni nisu odjednom pali. To se postepeno dešavalo. Oni su pravili kompromis, kompromis, kompromis u vezi novca. Zašto? Zato što nisu mogli da se disciplinuju. Problem je disciplina. Možeš imati jako mnogo novca i još uvek ne živeti u granicama te količine. Ja poznajem tu braću koja su otpala. Ja znam koliko su zarađivali od poklona ili penzije koje su dobijali, ali to je bila solidna suma. Iznos je bio mnogo veći nego što mnogi ljudi iz njihove zajednice zarađuju, ali oni su želeli da žive na još višem standardu. Kada želiš da živiš višim standardom nego što možeš na osnovu penzije ili priloga koje dobijaš, bićeš iskušavan. Napustićeš zajednicu samo zbog toga da bi mogao da kažeš: “To je pogrešno učenje.” Šta je pogrešno učenje? Nisu želeli da priznaju istinu da je u pitanju njihova ljubav prema novcu.


Imati standard života u skladu sa primanjima

Disciplina! Ja ne govorim ovo bez ličnog iskustva. Kada sam radio u mornarici pre 36 godina imao sam esktremno veliku platu, šest puta veću nego što mi je bilo potrebno. Kada sam ostavio svoj posao moja primanja su pala više od 80%. Šta sam radio? Da li sam rekao: “Dobro, živeo sam tim i tim standardom kao pomorski oficir. Sada moram nekako kao punovremeni radnik da se pridružim nekoj organizaciji ili grupi koja će me finansijski podržavati i moram primati priloge od ljudi i živeti istim tim standardom?” Ne! Kada su se moja primanja smanjila 80% spustio sam svoj standard života 80%. U suprotnom ne bih mogao da živim. Stalno bih bio u dugu!

Puno ljudi nam je dalo venčane poklone. Da li znate koje poklone smo većinom dobili za venčanje? Stihove koji se okače na zid. 90% poklona koje smo dobili za venčanje bili su uramljeni stihovi. Dobili smo nekih sto uramljenih stihova. Nismo imali dovoljno prostora u stanu da ih sve postavimo. Razlog je što su većinom siromašni ljudi došli na naše venčanje.

Da li znate šta nam je Gospod dao za venčani poklon? To je najbolji deo priče. Dve i po godine finansijskih nevolja. To je bio najbolji venčani poklon koji smo dobili. Žao mi je svih današnjih bračnih parova koji nemaju taj venčani poklon od Boga. Oni imaju jako mnogo, a mnogo puta imaju mnogo zato što su pozajmili novac ne slušajući Božiju Reč. U redu, imate mnogo, ali kažem vam da ćete propustiti Božije najbolje zato što ne znate da budete disciplinovani po pitanju finansija. Disciplina! Bog će vas testirati da li ćete živeti unutar svog kruga.

Novac je krug koji Bog postavlja oko nas. Bog kaže da ostanemo unutar tog kruga. Nemojte ići izvan tog kruga. Ako vam On da, kao što je meni dao 150 rupija (oko 250 dinara) mesečno pre 34 godine (to je bila vrlo mala, mala suma), ja sam živeo unutar tog kruga. Kada se nakon nekoliko godina povećao taj krug na 700 rupija mesečno (oko 1150 dinara), o to je bilo fantastično. Još uvek je to bilo mnogo manje nego što sam dobijao u mornarici, ali to je bilo nešto posebno. Kada se moj krug proširio mogao sam da priuštim sebi neke stvari. Tako se naš krug opet malo povećao, ali nikada zahvaljujući Božijoj blagodati nisam izlazio iz tog kruga. Da li znate šta se dešava kada izlazite iz tog kruga? To je ono što smatram disciplinom.

Kaže u Knjizi Propovednikovoj 10:8, zadnji deo tog stiha, “Ko razvaljuje ogradu, uješće ga zmija.” Ako primaš 150 rupija mesečno, to je vrlo slaba i mala ograda, ali moja žena i ja smo trebali da živimo unutar te ograde. Šta da radimo? Da smo razvalili tu ogradu zmija bi nas ujela. Složili smo se da živimo unutar te ograde. Nije bilo udobno, ali živeli smo tako da nas je više interesovalo pomazanje nego udobnost. Više nas je interesovalo da ugodimo Bogu nego da imamo udoban život. Bog nas je više godina testirao u tome i tada je ojačao i povećao našu ogradu. Bili smo zahvalni. Tada je opet povećao taj krug, ali princip je uvek bio: “Ostani unutar ograde koju je Bog postavio oko tebe.” Da li i ti to želiš? Možeš ugoditi Bogu i možeš biti pomazan!

Kada kupuješ nešto, zašto to radiš ako ne možeš sebi priuštiti? Ja nisam mogao da kupim frižider četiri godine nakon mog stupanja u brak. Ljudi su živeli 6000 godina bez frižidera i ja sam dokazao da je moguće živeti bez frižidera. Mogao sam da kupim frižider ako bih se zadužio, ali nisam želeo frižider uz neposlušnost Reči Božijoj. To je toliko jednostavna stvar. Nisam želeo da kupim auto dok nisam to mogao sebi da priuštim. Nisam želeo ništa u svom životu i svom domu dok to nisam mogao sebi da priuštim. Ako negde nisam mogao da putujem nisam putovao. Ako nisam mogao da idem sa svojom porodicom negde za vreme praznika nisam išao. Ja samo govorim o tome šta znači biti disciplinovan.

Ako želiš da budeš pomazan, moj brate, ako želiš da sila Božija protiče kroz tebe, budi disciplinovan! Nemoj samo govoriti: “O Bože, ispuni me Svetim Duhom” i onda biti kao probušen sud iz koga sve isteče. Budi disciplinovan najpre u oblasti novca i stvar broj jedan jeste da naučiš da živiš u granicama svojih primanja bez zaduživanja. U svim našim crkvama ja uporno govorim starešinama da provere da li su oni i svi članovi njihovih crkava oslobođeni od dugova. Starešinama kažem da najpre provere sebe da li su oslobođeni od dugova. “Proverite sebe da li činite sve što možete da biste vratili svoj dug.” Šta smatram time da “čine sve što mogu”? Neko mi kaže: “Brate, ja imam dug.” Ja ga pitam: “Da li imaš neki zlatan nakit u svojoj kući? Možda ga je tvoja žena skinula i ostavila negde?” On kaže: “Da!” “Zašto to ne prodaš?” “Cena zlata će rastiti!” Aha, cena zlata će stalno rastiti. Drugim rečima, više te interesuje rast cene zlata, nego da poslušaš Reč Božiju! Ti si dobio priliku da poslušaš Reč Božiju upravo odmah, ali ne želiš da poslušaš Boga zato što si lakomac i zaljubljenik u novac, a želiš da budeš pomazan Duhom Svetim. Dobićeš samo falsifikat, to ćeš dobiti!


Ne upoređivati se sa drugima

To je tragedija danas. Ljudi ne drhte na Reč Božiju, nisu disciplinovani u oblasti novca i ne znaju da se kontrolišu. Ne znaju da se ograniče i ostanu unutar ograde koju je Bog načinio oko njih. Oni gledaju druge i moraju da imaju ono što drugi imaju. Upravo na takav način đavo zavodi ljude. On ti pokaže ono što poseduje druga osoba. On će to pokazivati tvojoj deci. On će učiniti da tvoja deca posmatraju obuću koju druge osobe iz zajednice nose i doći će da traže od tebe istu tu obuću. Neka takva obuća može da košta 2000 rupija (oko 3300 dinara). Šta ćeš reći svom detetu? Pozajmićeš novac da bi ugodio svom detetu. Koja tragedija! Zašto ne reći: “Slušaj, otac tog deteta može njemu to da priušti, a ja ne mogu. Žao mi je, ali ne mogu to učiniti za tebe. Ne mogu ti kupiti to. I ja neću suditi tu osobu. To nije moj posao. Ako on pozajmi novac i kupi nešto, to je njegova stvar, ali ja neću to uraditi.”

Draga moja braćo i sestre, ako nismo pažljivi u ovoj sferi imaćemo mnogo problema u našem daljem životu. U redu, potrebno vam je prevozno sredstvo. Ako možete sebi priuštiti samo mali motor, a ne skuter, zašto želite skuter? Vi kažete: “Dobro, mogu da uzmem pozajmicu od banke!” U redu, ali zar nije bolje bez toga? Ako imaš prevozno sredstvo koje ti može poslužiti…možda skuterom možeš ići 5km brže od malog motora i možeš preticati neka vozila na putu, ali da li je vredno stići na neko odredište pet minuta ranije uz neposlušnost Božijoj reči? Ja ne mislim da je vredno. Nikada to nisam verovao. Naučite da živite unutar kruga koji je Bog odredio za vas. Nemojte upoređivati vaš krug sa krugom neke druge osobe. To je disciplina. Disciplina.


Ne zavisiti finansijski od drugih

Još jedna stvar koju želim da vas pitam, da li živite tako što zavisite od drugih ljudi? Pretpostavimo da drugi ljudi prestanu da vam daju, da li bi se nešto u vašem životu srušilo? Mislim da ste u velikoj opasnosti. To je upravo stvar koju je apostol Pavle želeo da izbegne. On je rekao da je istina da je on apostol i da zaslužuje da ga drugi ljudi podržavaju, ali on nije želeo da iskoristi tu privilegiju zato što je želeo da bude primer drugima i da razobliči sve lažne apostole koji su govorili da isto služe Gospodu. I ja verujem da u Indiji postoji velika potreba da se ljudima predstavi da se Bog brine za moje potrebe tako što mi pomaže da “pravim šatore” ili šta god drugo. Ako ne mogu da priuštim sebi veliku kuću živeću u maloj kući, ali niko mi neće plaćati kiriju. Da li znate da braći koja su napustila naše crkve drugi plaćaju njihovu kiriju? Zato su otišli.

Dopustite mi da vam pokažem jedan stih iz Dela 28. Pavle je otišao u Rim. U Rimu je bila dosta velika crkva koja se sastojala od puno kućnih crkava. Kako to znam? Čitajte Rimljanima 16 i videćete sve te kućne crkve kojima Pavle šalje pozdrav. Pozdravite crkvu na ovom mestu, na onom mestu, na onom mestu… Nisam vas vidio, ali znam da ima tamo crkva i onamo crkva i kod te osobe crkva i čak i crkva u kući Akile i Priskile, njegovih starih prijatelja. Međutim, kada je Pavle otišao u Rim nije se zadržao ni sa kim od njih. Nije ga nijedna od tih kućnih grupa podržavala. Kaže u Delima 28:30 da je Pavle u Rimu ostao pune dve godine u svom iznajmljenom stanu. Ko je plaćao njegovu kiriju? Pavle! On sâm je plaćao, apostol od 65 godina. Nije hteo da uzme novac čak ni od Akile i Priskile, nije hteo da uzme novac od ljudi koje je blagoslovio. Želim da Indija vidi više takvih ljudi.

Da li mislite da današnji hrišćanski radnici rade više od Pavla? Pokažite mi tog čoveka. Želim da vidim danas čoveka u Indiji koji više radi od Pavla. Taj čovek se trudio i radio dan i noć. Jedva je spavao zato što nije želeo ni od koga da zavisi. Želim da vas sve zamolim draga moja braćo zato što se plašim da ti standardi počinju da nestaju u nekim od naših crkava. Svako odstupanje se pojavljuje postepeno i polako. Budite finansijski nezavisni! Nemojte ništa ni od koga očekivati! Čak ako si i starešina, nemoj očekivati da ti ljudi daju poklone, da te podržavaju. U Kerali je naročito to zastupljeno da pastori dobijaju pirinač i druge kulture, jer im to ljudi daju. Neki ljudi u tome jednostavno uživaju. Oni misle da je njihovo pravo da im se redovno donose određene stvari u kuću i da mogu da žive na visokom standardu. Zašto ne biti kao apostol Pavle? Da li možete biti bolji od njega? Pavle je rekao: “Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista!”

Kako je Isus živeo? On nije radio kao stolar kada je započeo svoju službu, ali nikada ništa ni od koga nije očekivao. Kada je primio nešto, kao što sam rekao, on je otišao i spavao pod drvetom zato što nije želeo da živi višim standardom nego ta siromašna udovica koja je stavila svoj novac u Njegovu haznu. To su jedina dva primera koja imamo u Pismu. Jedna osoba koju su finansijski podržavali, to jest Isus, i druga osoba koju nisu finansijski podržavali, Pavle. Možete se ugledati na bilo koga od njih. Isusa su finansijski podržavali, tako da naravno i ja svim sredstvima mogu biti finansijski podržavan, ali molim vas živite nižim standardom nego ljudi koji stavljaju svoj novac u vašu haznu u crkvi. Tada možete ispravno živeti. U suprotnom, kažem vam, vi idete silaznom putanjom. Izgubićete pomazanje, izgubićete blagodat Božiju u vašem životu i u vašoj službi i crkvi. Ja vas ne mogu promeniti, ali mogu vas upozoriti. Postoje ljudi u crkvi koji se izgovaraju time da je Isus bio finansijski podržavan, ali oni vam ne govore kako je Isus živeo nakon što su ljudi počeli da ga finansijski podržavaju. John Wesley je imao običaj da kaže svojim metodističkim saradnicima da se nikada ne obogaćavaju propovedanjem Evanđelja. “Nemojte dopustiti da neko može da kaže da ste se obogatili kroz propovedanje Evanđelja.”

Naš poziv nije da budemo bogati. Danas postoji mnogo tog učenja o prosperitetu u svetu i to je velika prevara. Svi ti učitelji prosperiteta, da li ste primetili jednu stvar u vezi njih? Gde oni propovedaju? Kome propovedaju? Uvek bogatim ljudima. Da li ste ikada videli bilo kojeg učitelja prosperiteta da dođe u neka naša siromašna sela? Niko neće doći zato što tamo nema bogatih ljudi. Nemojte se prevariti time. Svi ti ljudi koji pišu knjige o veri za novac i sve to… Samo proverite gde oni idu da propovedaju. Uvek propovedaju u bogatim zemljama. Čak i kada dođu u Indiju, oni idu u Bangalore, Bombaj i druge velike gradove gde postoji dosta bogatih ljudi. Koji od njih idu u sela, kažite mi? Ja sam to video pre mnogo godina i rekao sam Gospodu: “Gospode, svi veliki propovednici idu u gradove, zar siromašni vernici u selima ne treba da čuju predivne Božije istine? Ja ću ići.” Rekao sam: “Tu sam Gospode, pošalji me.” Slavim Boga za braću koju je Bog podigao u našim crkvama koji žele da idu tamo.

To je prevara. Postojala je priča o jednom novinaru koji je bio neobraćen čovek. On je čuo o tom propovedanju prosperiteta u nekoj crkvi u Americi i želeo je da proveri da li to zaista funkcioniše. Mislio je ako to stvarno funkcioniše da bi bilo dobro objaviti u novinama da možeš zaraditi novac ako ga daješ Bogu. On nije ušao unutra u crkvu da bi to otkrio. Smatrao je da bi mu trebalo mnogo vremena da bi intervjuisao dve-tri hiljade vernika i ispitao da li to funkcioniše u njihovim životima. Tako je učinio nešto mudro. U Americi možete to učiniti. U Americi svi dolaze u crkvu autom. Mislim da 99% ljudi u Americi imaju automobil, a neki imaju tri-četiri automobila. Model i broj automobila koji poseduješ zavisi od količine novca koji zarađuješ. Dakle, ako pogledaš kakav automobil neko ima, lako možeš da proceniš da li je u pitanju bogat ili siromašan čovek. Sve što je taj novinar učinio jeste da je otišao na parking te crkve i pregledao sve automobile da bi proverio da li ta doktrina u crkvi funkcioniše – da li se ljudi zaista obogaćuju time što daju svoj novac Bogu. On je otkrio da ta doktrina funkcioniše, ali ne za svakoga, nego za pastora, njegovog pomoćnika i ostale punovremene radnike u crkvi. Njihovi automobili su bili najbolji, a ostali automobili su bili neki stari džipovi i stariji tipovi automobila. Tako je taj novinar napisao: “Ta doktrina zaista funkcioniše, ali samo u slučaju propovednika.” Na koji način? Pa, oni tokom službe šalju kesu kroz crkvu da bi ljudi priložili novac. Da li znate da u nekim crkvama ako se tokom jednog kruga ne sakupi dovoljno novca oni šalju kesu drugi put? Da i naravno da se propovednik obogati i da ima najbolji auto i da propoveda prosperitet i da ga je Bog blagoslovio. Da li znate da isto to imamo i u Indiji, u Bangaloru i drugim mestima gde postoje crkve gde se propoveda nanovo rođenje i sve to, a pastor uzima sav novac iz hazne i kaže: “Dobro, sve u svemu, ovi ljudi dolaze da slušaju mene. Oni ne dolaze samo radi toga da bi došli u crkvu. Ako ja ne bih bio ovde, ti ljudi ne bi dolazili. Oni dolaze da slušaju mene i ako oni stave svoj novac u haznu oni ga stavljaju jer imaju poverenja u mene i ja zaslužujem da uzmem sav taj novac. Moja žena i ja ćemo odlučiti na koji način ćemo ga potrošiti i kome ćemo ga dati.” Mislite da pričam priče? To je informacija iz prve ruke za neke od najvećih crkava u Bangaloru i Madrasu. To se ne dešava samo u Americi, nego i u Indiji. Uvezeno je iz Amerike, ali to se dešava. Takav tip prevare se širi svugde i ljudi ustaju i svedoče kako su dali određen iznos Bogu i Bog im je dao bolji posao i tako ljudi jednostavno prave biznis sa Bogom. Želim vam reći da je to velika prevara. Nemojte biti prevareni!


Biti zadovoljan onim što imaš

Naučite da budete zadovoljni onim što imate. Naučite da živite sa stvarima koje posedujete. Postoji dovoljno upozorenja u Pismu. Lot se otimao za bolje imanje i želeo je da raširi svoj posao. Znate, kada bilo koji brat iz naših crkava želi da širi svoj posao, ako je privatnik ja ga pitam: “Da li zarađuješ dovoljno za svoju porodicu? Ako ne, onda svim sredstvima širi svoj posao, ali ako zarađuješ dovoljno za svoju porodicu, možeš se sačuvati od mnogo glavobolje ako ne širiš posao. Budi zadovoljan onim što imaš i ako zarađuješ dovoljno za svoju porodicu i očekuješ da ćeš narednih godina imati dovoljno za potrebe svoje porodice, nemoj širiti svoj posao, nego provedi ostatak svog vremena za Boga! Posle 25 godina nećeš žaliti. Zahvalićeš mi za savet!”

Video sam ljude koji su želeli da šire i šire i šire i šire svoj posao. Želeli su da zarađuju više i više i više. Želeli su da na brzinu zarade mnogo kao i svi poslovni ljudi u svetu. Oni pozajmljuju novac i prose za novac, kradu, krše državne zakone, varaju, podmićuju. Rade sve to i zarađuju novac, naravno! Ali, kakva korist od toga. Izgubili su svoje spasenje, postali su prevaranti i mogu sedeti u našoj crkvi ili u nekoj od naših zajednica i varati sve ostale kako su duhovni zbog toga što poznaju nauku, a niko ne zna da u svom privatnom životu varaju, lažu, podmićuju i rade razne druge pogrešne stvari da bi raširili svoj posao. Da li je vredno izgubiti svoje spasenje zbog toga? Da li znate šta đavo kaže: “Pokloni mi se i daću ti sve što želiš! Da li želiš više novca? Samo pravi kompromis, samo podmićuj, samo varaj, samo reci neku laž, prekrši neki zakon i daću ti sve što želiš.”

Postoje ljudi u našim crkvama koji to rade iz jednog razloga. Nisu srećni u krugu koji je Bog ogradio oko njih. Oni gledaju druge i kažu: “Želim da budem kao ta osoba. Želim da zarađujem kao on. Ne želim da živim na tako niskom standardu u kojem sam odrastao. Želim da podignem svoj standard života.” Upravo to je đavo, Lucifer rekao. Rekao je to pre mnogo godina: “Ne želim da živim ovde. Želim da podignem svoj standard života. Želim da budem veći. Želim da budem viši.” To je duh lucifera koji dolazi na mnoge ljude. Ako te Bog podiže, to je nešto drugo. Biblija kaže: “Ponizite se pod silnu ruku Božiju da vas On povisi kada dođe vreme.” Zašto kaže “kada dođe vreme”? Zato što Bog zna kada možeš da se nosiš sa tim, a ako pokušaš sâm sebe da povisuješ to neće biti u pravo vreme i nećeš moći da se nosiš sa tim i kažem ti u Isusovo ime, uništićeš se najpre duhovno, a zatim i finansijski. Napravićeš haos od svog života, uništićeš sebe i svoju porodicu dugovima i drugim problemima koje nećeš moći da očistiš i to će biti lekcija koju će te Bog naučiti zbog tvoje lakomosti i želje da budeš kao neko drugi, da živiš kao neko drugi, da napraviš kuću kao neko drugi, da imaš posao kao neko drugi. Nemojte ulaziti u tu trku pacova. Nemojte ulaziti u tu trku pacova. Ponizite se! Budi zadovoljan onim što ti je Bog dao. Živi u okvirima svoje zarade. Neka drugi ljudi rade što žele, neka rade šta god žele, to nije moj posao.

Sećam se dana kada nisam mogao sebi da priuštim auto i vozio sam skuter. U gradu sam viđao ljude koji su bili duplo mlađi od mene. Bili su to punovremeni radnici koji su se pridružili nekim američkim organizacijama poput “Misije vere” ili sličnoj vrsti smeća i dobili su odande toliko novca da su vozili najnovije automobile. Bio sam ponosan kada sam mogao svojim skuterom da prolazim pored njih. Govorio sam: “Nadam se da su me videli.” Način na koji sam ja vozio biće svedočanstvo za njih na dan suda. Odakle su dobili taj novac? Ja sam mogao isto tako da živim s obzirom na dar koji mi je Bog dao, ali nisam to izabrao. Izabrao sam Božije pomazanje.


Božije pomazanje je važnije od novca

Želim da vas pitam, moja braćo i sestre, šta vi birate? Da li izabirate Božije pomazanje u svom životu? Da li to vrednujete više od novca, časti, odobravanja drugih? Treba da platite cenu. Postoje dve vrste ljudi koji su najbogatiji u Bangaloru, poslovni ljudi i punovremeni radnici koji su povezani sa američkim organizacijama. To je to. To su oni koji su besplatno dobili kuću, telefon, besplatnu rentu, besplatno ovo i besplatno ono. Poslovni ljudi i punovremeni hrišćanski radnici koji su povezani sa američkim organizacijama. Nadam se da niko od vas nikada neće biti deo te dve grupe. Nikada nisam video da je bilo dobro takvim poslovnim ljudima ili hrišćanskim radnicima koji su u takvim organizacijama. Nikada! U celom svom životu nisam video jedan takav slučaj. Čak kada su se pridružili našim crkvama loše im je išlo nakon nekog vremena. Naučite lekciju! Novac uništava! Možete imati svoju udobnost, možete imati ovo ili ono, ali na kraju ste izgubili svoje pomazanje, izgubili ste sve zato što ste želeli da budete kao neki vaš bližnji.

Nemoj se uzrujavati ako rođena braća i sestre imaju više nego ti. Zašto im zavidiš? Isusova braća i sestre su živela višim standardom života od Njega. Ne mislim da su oni spavali pod drvećem, a on je bio njihov najstariji brat. Njegova mlađa braća su živela u udobnijim kućama nego On. On je bio pomazan od Boga, a spavao je pod drvetom, a Njegova mlađa braća koja nisu imala pomazanje spavala su u velikim kućama. Mislite da im je Isus zavidio? Ne, zato što se nikada nije brinuo za te stvari. On je znao da jedina vredna stvar na zemlji jeste pomazanje i On je znao da neće imati pomazanje ako bude neveran u upravljanju novcem.

Biblija kaže u Luci 16:11 ako ne biste verni u korišćenju nepravednog bogatstva, ko će vam dati pravo bogatstvo? Postoje ljudi koji su započeli kao Valam. Ja mislim da je Valam jako dobro započeo kao propovednik. Dobio je bogatstvo od Boga, ali postao je lakom i izgubio se i otišao u pakao. Gijezije, Jelisijev učenik mogao je dobiti duplu meru Jelisijinog pomazanja, (baš kao što je Jelisije dobio duplu meru Ilijinog pomazanja), ali je otišao za novcem. Slagao je bogatog Nemana i izgubio je pomazanje. Šta ćemo sa Ahanom? Ahan je došao u Hanansku zemlju. On nije bio među onima koji su umrli u pustinji, hvala Bogu. On je stigao u Hanan, ali je dosta brzo umro u Hananu. To je bilo isto toliko dobro kao da je umro u pustinji. Zašto? Zato što se polakomio. Bog je rekao da ne dotiču to, a on se polakomio, uzeo i sakrio, i postao je izgubljen! Mnoga, mnoga upozorenja iz Pisma. Juda Iskariotski, pomislite da je on mogao da piše poslanice koje je Pavle pisao. Moje lično presvedočenje je da je Juda Iskariotski bio izabran da piše poslanice, ali kada je propao Bog je trebao da izabere nekog drugog i izabrao je Pavla.

Možda je tebe Bog izabrao za neku službu i testirao te je najpre novcem i pao si, tako da te je ostavio sa strane i službu koju si ti trebao da imaš Bog je danas dao nekom drugom. Ti verovatno to ne shvataš. Samo pomisli koliko ćeš žaliti tog dana u večnosti kada staneš pred Gospoda. Moj brate i sestro, vrednuj pomazanje više od bilo čega na zemlji. Udoban život nije najvažnija stvar u životu. Velika kuća i velik posao, velik auto, lepa odeća, to nisu najvažnije stvari u životu.


Odeća

Koliko trošite za svoju odeću? Treba pred Bogom da odgovorite na to pitanje. Koliko si lakom na novu i novu odeću, naročito vi sestre? To je nova odeća koja nije neophodna. Koliko gnjavite svoje muževe za novu odeću? Koliko čeznete da se obučete u novu suknju ili haljinu i da to pokažete drugima u crkvi? Mislite li da se modne parade održavaju samo na tim mestima gde se izlaže nova odeća? Postoje modne parade u crkvama gde se pokazuju nove stvari, najnovije! Starije žene i mlađe žene! Idite i razgovarajte sa njima o duhovnim stvarima, suve su kao kosti. One znaju da pevaju, o da, ali nemaju sadržaj. Patetično je da naše crkve padnu na takav nivo. Zato govorim svima vama koji ste nedavno došli na naše konferencije, nemojte biti prevareni! Ako dođete ovde i vidite neku sestru iz naše crkve koja se obukla u velikom stilu poslednje mode, nemojte misliti da treba da sledite taj primer. Kažem vam da ne sledite takav primer zato što ta osoba verovatno ne poseduje nikakav sadržaj u duhovnom smislu. Nemojte slediti taj primer. Mi ih ne isključujemo pošto slede modu, ali ih ne prepoznajemo kao duhovne. Ja bar ne. Ako i drugi ljudi da, ja ne. Kažem da znam šta je pobožnost. Znam kako bi se Isusova majka obukla. Znam kako treba pobožna žena da se oblači. Znam koliko pobožna osoba želi da se uvek oblači u novu odeću i najbolju odeću i da ima najbolju vrstu vozila i najbolju kuću i najbolje ovo i najbolje ono… Ja znam da to nije pobožnost. Ljudi mogu to da rade, to je njihovo i ja ih ne sudim. Ne sudim ih. Ne sudim nikoga iz bilo koje od naših zajednica. Ne sudim nijednog starešinu naših zajednica. To nije moj posao. Želim da vam kažem, ako želite pomazanje, budite pažljivi u sferi korišćenja svog novca. Postoji ljudi koji su mogli da imaju mnogo bogatije pomazanje u svom životu da su bili mnogo pažljiviji u sferi disciplinovanja u korišćenju svog novca na stvari koji nisu neophodne.

Treba da trošimo novac za svoju decu zato što su ona pod zakonom. Ona nisu još došla pod blagodat. Ponekad treba više da potrošimo na našu decu da bismo zadobili njihova srca. Sa time se slažem. Potrošio sam ponekad određen novac za decu koji ne bih potrošio na sebe u sledećih milion godina da bih zadobio njihova srca. Naravno! To je u redu zato što je učinjeno sa dobrim motivom, ali ako sâm imaš takvu želju, ako otac ili majka imaju takvu želju, o neka vam se onda Bog smiluje.


Davati Bogu

Moja braćo i sestre, govorim vam jasnim i jednostavnim jezikom iz kojih razloga nemamo bogatije pomazanje među nama. Mi se možemo moliti, moliti i moliti sto godina za bogatije pomazanje, ali ako ne počnemo sa novcem, nećemo to dobiti. Najveći Božiji ljudi o kojima sam čitao u svom životu bili su ljudi koji su bili fantastično verni u sferi novca. Proučavao sam to pažljivo da bih video nešto u vezi njihove finansijske strane života i video sam da je to bila istina, bilo da se radi o Hudsonu Taylor, C.D Studd, Goerge Muller, Watchman Nee, John Wesley. Kada sam pobliže ispitivao njihov život, tajna je bila u tome da su bili ekstremno verni sa novcem, ekstremno verni da žive u granicama svojih primanja i da žive vrlo jednostavno. Iz tog razloga su imali pomazanje. Vi možda mislite da ih je sâmo krštenje Svetim Duhom učinilo takvima. Nije. Bio je to disciplinovan život u sferi novca. Disciplina u njihovim troškovima na sebe. Disciplina u učenju davanja Bogu.

Isus je govorio o tome šta znači bogatiti se u Bogu. Sada ću vam reći nešto. Ostalo mi je još nekoliko minuta. Dozvolite mi da kažem, napolje u denominacijskim crkvama propoveda se desetak. Svako treba da plati deset procenata svojih primanja. Mislim da ima vrlo mali broj ljudi koji to zapravo čine, ali oni to propovedaju. Neki ljudi to i čine. Velika tragedija u našoj crkvi jeste da pošto mi ne propovedamo desetak, puno ljudi u našim crkvama, žao mi je što treba to da kažem, nikada nije naučilo da daju Bogu.

Dozvolite mi da postavim pitanje u vezi druge oblasti. Isus je rekao da smo čuli da pod zakonom nije smelo da se ubija, a kažite mi da li je pod blagodaću standard niži ili viši? Šta? U redu, pod zakonom nisi smeo da učiniš preljubu, a da li je pod blagodaću viši ili niži standard? Pod zakonom si trebao da govoriš istinu kada se kuneš. Pod blagodaću je još viši standard. Pod zakonom trebao si da daješ desetak, a pod blagodaću? Kao da je mnogo, mnogo nizak standard! Zašto samo u oblasti novca? To je test tvoje duhovnosti. Najveći Božiji ljudi koje sam sreo u svom životu i o kojima sam čitao su bili ljudi koji su naučili da daju više od 10% Bogu. Oni su išli dalje od onoga što je zakon tražio.

Možda si došao u crkvu gde ti je vrlo lako što se tiče oblasti novca. Nije čudno što si toliko duhovno siromašan danas. Samo pomislite moja braćo, u poslednjih deset ili petnaest godina koliko bi mogli biti duhovno bogati do danas, a ipak koliko ste siromašni. Bogati ste u novcu, ali ste patetično siromašni duhovno. To nije zbog toga što nemate novca. Neki od vas ste dobili ili zaradili vrlo mnogo novca. Šta radite sa tim? Čuvate to u banci, a iskorišćavate drugu siromašnu braću! Neka vam se Bog smiluje. Gde će pravedni Bog staviti svoje pomazanje na takvog čoveka! Ne, treba da budete verni. Ne možete praviti Boga ludim u sferi novca i očekivati da vas On pomaže. Možete prevariti sve ljude u vašoj crkvi, ali Boga ne možete prevariti. I reći ću vam, đavola takođe niste prevarili zato što on zna sve o vašim finansijama.

Dozvolite mi da vam pokažem stih. Da li ste ga pročitali? Galatima 6:6 kaže: “Neka onaj koji se učio reči deli svoja dobra sa onim koji ga uči.” Šta mislite o čemu ću sada da propovedam? Ne ono što očekujete. Neka onaj koji se učio reči Božijoj deli svoja materijalna dobra sa onim koji ga uči. Ja ne želim ništa! Želim da vam kažem da je Bog obezbedio za mene više nego za većinu vas. Ne radi se o meni. Meni nije potrebno. Iskreno govorim, ne pokušavam da budem ponizan, meni zaista nije potrebno. Bog se pobrinuo za mene. Sva moja deca rade i imaju više nego što im je potrebno. Ja imam dovoljno za svoja putovanja i sve to. Međutim, ono što govorim jeste da ako se nalazite u crkvi gde ste čuli Reč Božiju koja je sačuvala vašu porodicu, blagoslovila vašu porodicu i vas, izlečila vaše bolesti i učinila mnogo predivnih stvari za vas, zar ne mislite da bi trebali dati novac toj crkvi? Ne bratu kome to nije potrebno, nego crkvi? Zar ne mislite da bi trebali da pokažete svoju zahvalnost Bogu rečima: “Gospode, ja sam toliko zahvalan za sve što sam primio od ove crkve!”

Znate, shvatio sam da jedino ako bi otišli u druge denominacije i videli šta se tamo dešava u sferi novca i kako ti propovednici žive i šta očekuju kada putuju u službi, tada bi razumeli koliko je to dobro i blagosloveno među nama. Bog vam je dao pastire po svom srcu u vašim zajednicama. Slavim Boga za takve ljude! Vi ne znate koje žrtve oni čine da bi vam služili. Ne govorim o sebi nego o drugoj braći koja vam služe. U najmanju ruku, cenite ih!

Znate šta sam video u našim crkvama? Ostavimo sada desetak. Ja ne želim nikakve darove ni od koga. Sve naše crkve to znaju. Ja dođem i propovedam u svim vašim zajednicama. Ne uzmem od vas ni novac za kartu. Ne uzmem ni jedan dinar kao poklon. Međutim, kažem da sam iznenađen da naša braća čak ne znaju ni da kažu: “Hvala ti brate za reč koju si podelio sa nama!” U ovih 27 godina, da li znate koliko ljudi mi je reklo: “Hvala”? Ja to ne očekujem. Znam da ćete sada svi od sutra početi da mi zahvaljujete zato što sledite zakon, jedanaestu zapovest koja kaže: “Naučite da kažete hvala bratu Zek na kraju sastanaka.” Mene to ne interesuje. Samo vam pokazujem nešto u vašem srcu, nezahvalan duh, zato što niste bili verni u sferi novca. Bog vam nije dao blagodat da naučite da budete zahvalni! Moramo naučiti da zahvaljujemo čak ako nam neko da samo čašu hladne vode, ali mnogi to nisu naučili zato što su toliko samocentrični i sebični. Mi ćemo naučiti te lekcije kada budemo disciplinovani.

Hajde da se molimo.

Nebeski Oče, pomozi nam da naučimo stvari koje još nismo naučili u periodu od čak 20 godina. Mi nismo shvatali sebičnost i samocentričnost naših života. Bože, smiluj nam se. Učini nas sličnim Isusu. Molimo se u Isusovo ime, amin.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: