Opravdanje verom

Prošle nedelje smo razgledali neke osnovne istine radi onih koji su ovde odrasli i koji su bili mala deca, ili nisu bili ni rođeni, kada smo učili ove osnovne istine u ranim danima kada smo započeli našu crkvu. Takođe, radi onih koji su nam se pridružili nakon naših proučavanja tih istina, a ima vas mnogo, mnogo ovde. Svakoj crkvi koja raste biće potrebno konstantno ponavljanje istina koje su učene ranije. Baš kao što vaspitačica treba da uči potpuno iste stvari sledeće, sledeće i sledeće godine, ona nikada ne menja sadržaj nastave, pošto uvek iznova dolaze druga odeljenja. Jedino mrtva crkva, koja nema nove članove i decu koja odrastaju, može uvek učiti nešto novo. Dakle, oni koji razumeju Božiji naum u objavljivanju Reči neće se ustručavati da naučavaju te osnovne istine. Razlog radi kojeg ovo govorim jeste da među onima koji propovedaju postoji ogromna požuda za čašću, a čast možemo dobiti tako što ćemo uvek učiti nešto novo. Starozavetni proroci nikada nisu to radili. Nisu se nikada brinuli da li ljudi misle da je to nešto novo. Oni su naučavali ono što je bila potreba za tu specifičnu grupu ljudi i za to specifično vreme. Dakle, ja verujem da upravo sada postoji velika potreba da razumemo neke od tih istina.

Istina oslobađa

Govorili smo o pokajanju, veri, vodenom krštenju i krštenju Svetim Duhom. Naravno, kroz to smo prošli vrlo brzo, ali to je kao kada na početku obroka dobijete nešto što vam pojačava apetit da sâmi proučavate Božiju Reč i tada ćete imati direktno razumevanje istine od sâmog Gospoda. Isus je jednom rekao u Jovanu 8:32 – “Poznaćete istinu i istina će vas izbaviti.” Ovo je vrlo važan stih. Kada sam bio nanovo rođen i dok još nisam pročitao celu Bibliju, a imao sam 19,5 godina kada sam bio nanovo rođen i nisam znao mnogo o Bibliji, bio sam iznenađen da vidim toliko mnogo denominacija koje sve drže Bibliju i govore da imaju pravu istinu. Danas ih ima na hiljade. Kako da znate koja zaista ima pravu istinu? Svaka crkva će vam reći da ima pravu istinu, a i mi vam to kažemo. Kako možete da znate da smo mi drugačiji od jehovinih svedoka ili mormona ili rimokatolika ili bilo koga drugog? Svi govore da imaju pravu istinu i pravu crkvu. Reći ću vam kako sam ja to otkrio.

U Jovanu 8:32 Isus je rekao: “Poznaćete istinu i istina će vas izbaviti.” Oni su mislili da On priča o slobodi od Rimljana ili takve vrste ropstva. Oni su mu odgovorili: “Mi smo Avramova deca i nikada nikome nismo robovali.” Naravno, oni su bili pod Rimljanima, ali nisu bili robovi kao u Egiptu. Zato su rekli da nisu robovi. Isus im je rekao: “Ja vam ne govorim o ropstvu koje ste imali u Egiptu. Ako činite greh (stih 34) vi ste robovi greha.” Šta mislite, koliko hrišćana ovo veruje danas? Kažite mi iskreno da li vi to verujete. Svako ko čini greh je rob greha! Kada je Isus rekao da će nas istina izbaviti, On nije govorio o fizičkom robovanju. On je govorio o slobodi od činjenja svesnog greha. Kada nešto učiniš, ti si svestan toga. Ne činiš nešto tokom spavanja. Ne možeš učiniti preljubu ako spavaš. Svestan si toga. Dakle, “činiti” se odnosi na stvari kojih si svestan. Biblija koristi i drugu reč za greh koji je prisutan u nama, a koji ne činimo, a taj izraz “imati greh”. U 1.Jov.1 kaže: “Ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo.” Sve dok Hrist ponovo ne dođe, u nama će uvek postojati nesvesnih greha od kojih se možemo postepeno oslobađati ako poznajemo istinu. Dakle, vrlo je važno da razumemo ovo.

Kada sam ja to razumeo, rekao sam: “Da, sada mogu otkriti koja crkva je istinska, odnosno koje učenje je istinito.” Ako odem i slušam učenje u određenoj crkvi i to me ostavi zarobljenim u grehu, u praktičnom smislu (da se gnjevim na svoju ženu ili da ne budem pravedan u rukovanju novcem, ili da izgovorim laž na poslu da bih izbegao neku tesnu situaciju…), to su sve svesni gresi. Bez obzira koliko ja pevam i slavim Gospoda u toj crkvi, bez obzira koliko kličem “Haleluja” i bez obzira koliko ljudi ima u toj crkvi (možda je u pitanju 20 000 ljudi u crkvi), ja nisam razumeo istinu! Mene ne interesuje odlazak u veliku ckrvu, mene interesuje crkva koja mi pomaže da znam istinu koja će me osloboditi od greha. Dakle, to je princip koji je vodio moj život. Trebalo mi je mnogo vremena da otkrijem istinu, jer nisam imao duhovnog oca da me vodi, ali sam vrlo zahvalan da sam shvatio da postoji istina u Pismu koja može da me oslobodi od svesnog greha. Tada sam shvatio da ime Isus znači ‘onaj koji nas oslobađa od našeg greha’, a ne samo onaj koji nam oprašta naš greh. Matej 1:21, to je prvo obećanje u Novom zavetu: “Nadenućeš mu ime Isus, jer će On oprostiti njihove grehe”? Ne, “jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih.”

Kada nastavljaš da činiš greh, a Gospod nastavlja da ti oprašta, On je tvoj “Opraštavaoc”, a ne tvoj Spasitelj. Shvatite to ispravno. Na primer, ako se svaki dan razgnjeviš (mislim na grešan gnjev) i moliš Gospoda da ti oprosti deset puta dnevno i On ti oprosti, On je tada tvoj “Oproštavaoc”. Zatim te pitam nakon deset godina: “Da li te je Isus spasio od tvog gnjeva?” “Ne.” On nije tvoj spasitelj. Da li te je spasio od gorčine? Da li te je spasio od zavisti? Ne, ali ti oprašta.

Dakle, đavo nas je prevario da Ga nazivamo Spasiteljem dok nas On nije spasio ni od čega. On je došao da nas spase od greha! Ljudi kažu: “On me je spasio od pakla!” Dobro, to je nešto što ćeš znati u budućnosti. Mnogi ljudi danas žive verujući da su spašeni od pakla, a dobiće veliko iznenađenje kada se Hrist ponovo vrati. Oni uopšte nisu spašeni. Vidite, biti spašen od pakla je krajnji rezultat spasenja od greha.

Đavo je prevarant. On zaslepljuje ljudima oči. Reći ću vam zašto on uspeva da zaslepi ljudima oči. Postoji nekoliko razloga. Većina hrišćana ne čita Bibliju. Oni gledaju televizor više nego što čitaju Bibliju. Oni provode vreme čitajući novine i druge stvari više nego što čitaju Bibliju. U tom slučaju, kažem vam, zaslužuju da budu prevareni! Ako imaš Bibliju na svom jeziku i ne čitaš je, ti zaslužuješ da budeš prevaren, bez sumnje! Drugi razlog je da oni slušaju propovednike koje više interesuje njihov novac nego njihovo spasenje. To je stanje mnogih, mnogih propovednika i pastora u mnogim crkvama. Oni nisu zainteresovani da vode zajednicu u pobožan život. Oni su samo zainteresovani da budu sigurni da ti ljudi plaćaju svoj desetak i da daju priloge, i da se slučajno ne pridruže nekoj drugoj crkvi. Ljudi koji idu u tu crkvu trpiće posledice toga, nikada neće poznati istinu pošto veruju propovednicima koji im govore da je sve u redu. To je poput doktora koji je zainteresovan samo za vaš novac i kaže vam kako je sa vama sve u redu, dok je vaša stvarna dijagnoza da umirete. Možda ni on sâm ne zna da je vaša dijagnoza da umirete. Mnogi propovednici su na lošem putu.

Dakle, sećajte se tog principa “Poznaćete istinu i istina će vas osloboditi od svesnog greha, postepeno.” Ako se to dešava u tvom životu, poznaješ istinu. Ako se to ne dešava u tvom životu, čak ako i sediš u našoj ckrvi, dragi brate, sestro, treba da ti kažem da ne znaš istinu. Postoje ljudi koji su ovde sedeli dvadeset pet godina i koji su kasnije otišli ne poznavši istinu. Dakle, vrlo je važno to prepoznati. Kada vidiš da se nekome nešto desi, treba iz toga da naučiš lekciju. To isto može i tebi da se desi.

Pripisana i dodeljena pravednost

Dakle, u novom zavetu se govori o pravednosti. To je religiozna reč. To je važna reč. Važno je da je razumemo kao osnovnu istinu. Postoje dve vrste pravednosti koje se spominju. Neću govoriti o samopravednosti, to je naravno izvan svakog pitanja, nego o dva aspekta božanske pravednosti. Prvi aspekt je pravednost koja nam je pripisana. Pripisana znači stavljena na naš račun. Nismo je zaradili, nego je stavljena na naš račun. To je kao kada bi stavili hiljadu dinara na račun vašeg jednogodišnjeg deteta. To dete ga nije zaradilo, ali taj novac je na njegovom računu i kada odraste može iskreno reći: “Imam hiljadu dinara na svom računu.” Ono ga nije sâmo zaradilo, ali to jeste njegovo. To se naziva pripisana pravednost. Međutim, kad to dete odraste, može da počne da radi i da zarađuje novac i da dodaje svotu na svoj račun. To je nešto što je on zaradio, što znači da se u novom zavetu govori o još jednoj vrsti pravednosti koja se naziva dodeljena pravednost. Dakle, postoji pripisana pravednost i dodeljena pravednost i ja želim da vrlo jasno govorim o tome da ne biste bili zbunjeni. Potrebno je da znate da razlikujete stvari koje su različite, baš kao što je jednom prilikom Bog rekao Joni o ljudima iz Ninevije koji su bili poput male dece, ne znajući da razlikuju levu od desne ruke. Da li znate razlike između leve i desne ruke? Vi znate, ali mala deca ne znaju koja je razlika između leve i desne ruke. Takvi su i mnogi hrišćani. Oni ne znaju razliku između pripisane i dodeljene pravednosti, a čini se da ne bi razumeli ni da imaju dvadeset godina. Oni su poput momka od dvadeset godina koji ne zna da razlikuje levu od desne ruke. To je tužno! U tom slučaju on je retardiran, a mnogi hrišćani su retardirani pošto, kao što sam rekao, ne čitaju Bibliju. Ne vrednuju Božiju Reč! Oni kažu da su hrišćani, ali ne vrednuju jedinu komunikaciju koju je Bog načinio sa čovekom više od svega ostalog na zemlji. Znate, Isus je rekao da čovek neće živeti samo od hrane, nego od svake reči koja izlazi iz Božijih usta. Kada bi zaista verovao da je svaka reč koja izlazi iz Božijih usta važnija od tvoje hrane, zaista bi vrednovao Božiju Reč više od svoje svakodnevne hrane! Ne znam koliko vas to radi, ali mnogi ljudi koji imaju pravilo koje kaže, “Nema Biblije – nema doručka”, a ja bih dodao “Nema Biblije – nema doručka, ni ručka, ni večere.” Sledite ovo pravilo i postaćete ozbiljniji hrišćanin u roku od godinu dana. Međutim, vi ovo čujete i znam da su možda neki među vama dovoljno ozbiljni da se drže toga nedelju dana. Međutim, šta se dešava nakon toga? Draga braćo i sestre, ne dozvolite da vas đavo prevari po pitanju Božije Reči!

Sećajte se da prva stvar kojom je đavo iskušao Evu nije bila: “Ubi svog muža! Ošamari ga! Pobegni od Boga!” NE! “Kaži mi Evo, šta Božija Reč kaže?” To je bilo prvo pitanje! “Da li je On zaista rekao da ne smete da jedete sa tog drveta? Ma ne, zaboravi to! Ništa se neće desiti!” Prva laž koja je izgovorena u ovom svetu bila je: “Nije ozbiljno ako ne poslušaš Boga!” Đavo to govori hiljadama godina: “Nije ozbiljno ako ne poslušaš Boga!” To je rekao Evi: “Neće se ništa desiti! Ne brini!” Međutim, Eva je shvatila nakon nekoliko sati da je đavo lažov, ali bilo je suviše kasno. Nemojte načiniti tu grešku! I setite se, kada je đavo došao Isusu da Ga kuša hranom, Isus je rekao: “Ne, Božija Reč mi je mnogo važnija!” Bila je ista stvar u pitanju! Kakav je bio Evin stav prema Božijoj Reči i kakav je bio Isusov stav prema Božijoj Reči i kakav je tvoj stav prema Božijoj Reči? Ti slediš ili Evu ili Isusa! Eva je rekla: “Da, mislim da si u pravu, Sotono! Možda Bog nije stvarno mislio kad je rekao da ćemo umreti.” Međutim, Isusov stav je bio: “Treba da živimo od svake reči koja izlazi iz Božijih usta.” Primetite kako je đavo onda promenio svoju taktiku. “Aha, u pitanju je osoba koja poštuje Božiju Reč. U redu! Onda ću ga zavesti time što ću mu citirati Božiju Reč.” Dakle, sećajte se toga!

“Pisano je” – “Takođe je pisano”

Kada je Isus rekao: “Čovek će živeti od svake reči koja izlazi iz Božijih usta”, đavo je rekao: “U redu! Daću ti reč iz Pisma da je poslušaš!” Matej 4:6 – “Skoči sa hrama, jer je pisano da će zapovediti svojim anđelima za tebe…” Ko koristi reč “pisano je”? Vi kažete: “Isus!” Jeste, ali i Sotona. Nemojte zaboraviti to! Nemojte misliti da vam đavo neće citirati Bibliju da bi vas zaveo. Ako je citirao Bibliju Isusu, vrlo si arogantan ako misliš da tebi neće citirati sa ciljem da te zavede. Znam hiljade hrišćana koji su bili zavedeni stihovima iz Biblije. Dakle, ako je moguće biti zaveden biblijskim stihovima, kako je moguće da se sačuvamo od toga? Reći ću vam kako. Onako kako se Isus zaštitio. Primetite ovo, kada je đavo kušao Isusa hranom (“Reci da ovo kamenje postanu hlebovi”, Matej 4:3), Isus je rekao: “Pisano je…” To je bio Njegov odgovor. U vezi toga nema diskusije! Eva bi diskutovala, ali Isus neće diskutovati i đavo je to znao. U redu, đavo zatim dolazi sa rečima: “Pisano je…” Da li vidite kako se on vraća Isusu? “Jer će zapovediti svojim anđelima da te čuvaju. Ništa ti se neće desiti ako padneš!” Vidite Isusov odgovor: “Takođe je pisano…”, ili stih 7 – “sa druge strane”. Drugim rečima, leva ruka kaže: “Postoji tamo i desna ruka!” Takođe je pisano: “Ne kušaj Gospoda, svog Boga!”

Dakle, možemo reći da se kompletna istina Božija ne sastoji samo u tome ‘što je pisano’. Celokupna Božija istina se sadrži u tome što je pisano i u tome što je takođe pisano! Slava Božija se videla ne u Isusu Hristu koji je bio pun samo blagodati, nego blagodati i istine! Ne samo punog istine, nego i blagodati! Dakle, postoji ravnoteža u Božijoj Reči. Zato kada je đavo citirao jedan citat Biblije, Isus mu je citirao drugi stih. Da Isus nije proučavao Bibliju dok je bio dete, On je ne bi znao, a setite se, u to vreme je bilo jako teško proučavati Bibliju zato što Bibliju nisi imao kod kuće. Jedina Biblija u mestu nalazila se u sinagogi, svitak. Ako si želeo da je proučavaš, trebao si da odeš kod rabina i da ga pitaš: “Juče sam završio Isaiju 40. Da li možeš, molim te, da mi nađeš Isaiju 41? Voleo bih da to pročitam!” Naravno, rabin bi te vrlo rado učio. Na taj način je Isus proučavao Bibliju. Tako je već od 12 godina dobro poznavao Bibliju.

Zamislite, danas imamo Bibliju u svojoj kući. Ne treba da ideš u neku zgradu i da moliš nekoga da ti otvara svitak i pokaže nešto. Iz tog razloga imamo tako površne hrišćane. Iz tog razloga imamo hrišćane koji se plaše đavola, koji ne mogu da nadvladaju Sotonu. Jedini način da se nadvlada Sotona, Biblija kaže, jeste (pronađite taj stih u 1.Jov.2:14, poslednji deo stiha, dobro je znati te stihove). U sredini tog stiha kaže: “Pisao sam vam mladići jer ste jaki!” Kako? “Jer Reč Božija u vama stoji i nadvladaste nečastivoga – Sotonu!” Reč Božija je prebivala u Isusu i mogao je da kaže Sotoni: “Pisano je – takođe je pisano…” Đavo je pobegao! Reč Božija nije prebivala u Evi i zato nije mogla da nadvlada Sotonu i Reč Božija ne prebiva u mnogim hrišćanima danas i zato imaju strašne snove i misle da ih đavo goni i uvek pokušavaju da beže od đavola, umesto da učine da đavo beži od njih.

Ne znam da li to znaš, ako si nanovo rođen, deo tvog nasledstva jeste da učiniš da đavo beži od tebe i tvog doma. “Protivite se đavolu i pobeći će od vas.” Ako je tvoj život čist i poznaješ svoj autoritet koji je baziran na Božijoj Reči, možeš reći Sotoni da ide i on će ići. On će pobeći! Ako ne znaš svoj autoritet, ako tvoj život nije čist i kažeš Sotoni da ide, on će ti reći: “Isusa znam i Pavla znam i još neke znam, ali ko si ti? Znam sve o tvom privatnom životu, znam sve o tvom licemerju! Haha, ti pokušavaš mene da oteraš? Bolje beži kada te ja poteram!” Da li želiš da budeš takav ili želiš da budeš neko ko je na slavu Isusovom imenu na ovoj zemlji, da đavo beži kada mu zapovediš da ide? To je tvoje pravo po rođenju, moj brate, sestro. To nije samo za zrele hrišćane! Svako Božije dete ima taj autoritet, zato želim da vas ohrabrim da proučavate Pismo, da Božija Reč prebiva u vama! Prebiva znači da “stalno živi”.

Prebivati u kući se razlikuje od posete nekoj kući. Kada si u poseti nekoj kući, tamo si samo sat vremena. Kada imaš tiho vreme sa Biblijom sat vremena, ti samo posećuješ Bibliju. Mnogi ljudi rasterećuju svoju savest time što imaju jutrom tihi čas. U redu, ti si posetio nečiji dom na sat vremena, ali Božija Reč ne prebiva u tebi! Međutim, kada se vratiš svojoj kući, ti tamo živiš! To je tvoje stalno prebivalište. Kada kaže da Reč Božija prebiva u tebi, to znači da ti ne posećuješ samo Bibliju prilikom tihog časa jutrom, nego ona stalno prebiva u tebi. Ona prebiva u tebi dok voziš auto, tako da se ne gnjeviš na ostale vozače. Ona prebiva u tebi dok si na poslu, tako da ne govoriš grubo sa svojim kolegama. Ona prebiva u tebi dok si u svojoj kući, dok komuniciraš sa svojima, u načinu na koji se ponašaš. Ona prebiva u tebi dok koristiš svoj novac, tako da ne možeš činiti ništa nepravedno u toj sferi. Možeš dozvoliti drugima da te prevare, ali nećeš ti druge varati. To je to! Dakle, to su male stvari. “Pisano je – Takođe je pisano!” Molim vas, sećajte se toga! Pripisana pravednost je “pisano je”! Dodeljena pravednost je: “Takođe je pisano!” Ako imaš samo jednu od te dve, nešto nije u redu i možeš biti zaveden. Jednim stihom možeš skočiti sa krova hrama ako ne znaš drugi stih koji kaže da ne kušaš Gospoda, svog Boga.

Na primer, postoje mnogi ljudi koji danas zastrašuju druge govoreći: “Ako govorite protiv Svetog Duha, nikada vam neće biti oprošteno!” Tako, ako vidite čoveka koji propoveda i pitate se da li je u pitanju Sveti Duh ili njegova duševna snaga, oni vam kažu: “Ne dovodite to u pitanje da ne bi pohulili na Svetog Duha!” Ja se ne plašim toga! Oni kažu: “Pisano je: Ako ko pohuli na Svetog Duha, nema oproštenja”, ja kažem: ‘Takođe je pisano u 1.Jov.4:1 “Ne verujte svakom duhu, nego ispitujte duhove da li su od Boga”.’ Iz tog razloga se ne bojim! Znam mnogo hrišćana koji se plaše: “O, bolje nemoj da govoriš protiv toga, jer ti možda neće biti oprošteno!” To se dešava zbog njihovog totalnog nepoznavanja Pisma. Na taj način oni poveruju u prevaru i idu pogrešnim putem!

Pripisana pravednost

Pošto sam završio uvod, dozvolite mi da pređem na pripisanu i dodeljenu pravednost. Najpre, pripisana pravednost. Vidite, Bog čini za nas ono što mi ne možemo učiniti, ali očekuje od nas da učinimo ono što možemo. Na primer, Bog nas neće okrenuti (obratiti). Jovan Krstitelj nije rekao: “Molite Boga da vas obrati”, nego “Vi se obratite! Pokajte se i Bog će vam oprostiti!” Ne možete moliti Boga da vas obrati, jer bi to doprinelo da vas On pretvori u robota. To znači da ti ne možeš da učiniš ništa, Bog te obrati i učini sve, a ti si kao robot. Bog neće imati nikakvih robota u nebu, reći ću vam to! Svaka osoba koja bude u nebu je svojom slobodnom voljom izabrala da sledi Isusa Hrista. Tamo neće biti neko ko je bio prisiljen da se obrati ili ko je bio prisiljen da uradi ovo ili ono. Svaka vrsta prinude je od đavola. Zato Biblija govori o ljudima koji su opsednuti demonom. Ja sam video dosta ljudi koji su opsednuti demonima. Susretao sam se sa njima i radio sa njima. Oni nemaju kontrolu nad sobom. Oni čak nemaju kontrolu nad onim što govore. Demon govori kroz njih. Demon učini da se valjaju po podu ili da cepaju svoju odeću. Oni su opsednuti. Kada demon bude isteran, oni ponovo imaju svoju slobodnu volju koju je Bog predvidio da imaju. Međutim, kada Sveti Duh ispuni osobu, On ne čini da govoriš ono što ne želiš da govoriš. Ne! On ne čini da radiš ono što ne želiš da radiš. Nikada! Čak i ako se radi o govoru u jezicima. Mnogi ljudi su pogrešno razumeli dar jezika i kažu da tada Bog govori kroz tebe. Nikada u Bibliji se tako nešto ne spominje. U Delima 2 piše: “ONI su govorili u jezicima.” Ko? Ne Sveti Duh, nego oni, njih sto dvadeset su govorili u jezicima kako im je Sveti Duh davao. To je ravnoteža Pisma. Ako pogledate taj stih koji pentakostalci vole da citiraju (a ja bih rekao pogrešno citiraju), Dela 2:4 – “Bili su ispunjeni Duhom i počeli su da govore u jezicima, kako im je Sveti Duh davao”, da li vidite ravnotežu? Oni su učinili nešto, a Duh im je pomogao da to učine. To je poput propovedanja. Neki od vas su možda u pogrešnoj iluziji da moja sposobnost govora jeste nešto što je nasledno u meni. Vi možete tako misliti, ali ja znam da nije, jer znam ko sam bio. To je pošto mi je Sveti Duh dao dar i ja ne mogu pripisati sebi nikakvu zaslugu zbog toga. Kako je moguće da smatram svojom zaslugom nešto što sam dobio kao dar? Međutim, On me ne prisiljava da govorim ono što sada upravo govorim. Ja treba da koristim svoj um i jezik, ja treba da govorim, ali onako kako mi Duh daje, bez obzira da li se radi o govoru u jezicima ili propovedanju. To je put! To je jedini način da se propoveda Božija Reč, da govoriš onako kako ti Duh daje. Sve u hrišćanskom životu je tako, ti radiš onako kako te Duh osposobljava. To je kao da kažemo da grana donosi rod dok joj drvo obezbeđuje sokove. Stablo nema na sebi plodove, na njemu se nalaze samo grane, ali drvo obezbeđuje sokove. To je zaista tako i toga treba da se sećamo.

Oproštenje je dar Božiji

Kada se radi o oproštenju naših greha, mi nismo mogli ništa učiniti da bismo dobili oproštenje greha. Nisam mogao da podignem ni svoj prst da bih dobio oproštenje greha, čak ako je u pitanju najmanji greh koji sam učinio u svom životu, najmanji mogući greh. Taj greh je bio dovoljan da me pošalje u pakao. To je poput električnog kabla koji ima mali prekid. Struja teče i nije potrebno da prekid bude veličine jednog metra. Jedan minijaturni prekid u samo jednoj od te dve žice, ne mora biti i na drugoj. Ako imate dve žice kroz koje teče struja, a na samo jednoj od njih se pojavi minijaturan prekid, tu je kraj struje. Isto je sa grehom, najmanji mogući greh te može odvojiti od zajedništva sa Bogom i ti zaslužuješ pakao. Dakle, mi nismo mogli učiniti ništa da bismo zadobili oproštenje, jer kazna za greh je apsolutna – pakao! Ako i odeš u pakao, ne možeš se odande vratiti. Kako da onda isplatiš svoje grehe? Neko drugi je trebao da ode u pakao za tebe, verovao to ili ne. Znate li šta je pakao? Pakao je mesto koje je u potpunosti napušteno od Boga! Postoji samo jedno mesto u ovom celom univerzumu koje je u potpunosti napušteno od Boga. To je pakao, a ne ova zemlja. Ako bi ova zemlja bili potpuno napuštena od Boga, ne bismo imali kiseonik da dišemo, ne bismo imali vodu da pijemo, ne bi postojala živa ljudska stvorenja na zemlji. Bog nije napustio ovu zemlju. Bog nije napustio čak ni teroriste. Kiseonik koji udišu Bog im daje besplatno. Jedino mesto u ovom univerzumu koje je Bog u potpunosti napustio jeste pakao. Vatra nije ta koja čini pakao paklom. Navuhodonosor je načinio vatru u koju je ubacio ljude, ali to nije bio pakao. Čak ako je naložio sedam ili sedamdeset puta jače, to opet nije pakao. Pakao je biti napušten od Boga. Isus je to ilustrovao vatrom, crvima koji nikad ne umiru itd, ali sve to je ilustracija da si ostavljen od Boga. Upravo to je Isus iskusio. U periodu od tri sata na krstu Isus je iskusio pakao!

To je jedini način na koji su naši gresi mogli biti oprošteni i jedina osoba koja je to mogla učiniti jeste Bog, kao što sam prošli put objasnio. Na isti način, oproštenje naših prošlih greha nas ne kvalifikuje da dođemo u Božiju prisutnost. Ne! Čak ako su i svi moji gresi oprošteni, još uvek imam nešto u sebi što me diskvalifikuje da dođem u prisustvo svetog Boga, a to je moje pokvareno telo, ta priroda koju sam nasledio od Adama i koju svi mi imamo. Prljava priroda! Opisana je u Rimljanima 7:18 kao priroda u kojoj nema dobra! Možda misliš da ima dosta stvari koje su dobre u tvom telu, ali nema ništa dobro! “U meni ne živi dobro”, zato moramo raspeti naše telo u potpunosti, i dobre i loše stvari.

To je problem sa većinom hrišćana. Mi mislimo da loše stvari treba da odbacimo, a da naše dobre stvari možemo da iskoristimo. Ne možemo! To je greška koju je car Saul načinio. On je mislio da uništi loše ovce Amalika (1.Sam.15), ali da sačuva dobre ovce od Amalika da to dâ Bogu. Amalici su ilustracija tela u celom starom zavetu. Bog je od njega oduzeo carstvo zbog te jednostavne stvari. Bog je rekao: “Ne! Kada se radi o telu, bilo da je nešto dobro ili loše, sve treba da se ubije!” Ako posmatraš svoj život, možda misliš da postoje određene dobre stvari koje možeš ponuditi Bogu. Na primer, ljudi imaju sposobnost za muziku. To nije božanski dar. Svetski ljudi imaju bolju sposobnost za muziku od bilo kojeg hrišćanina koga sam video, ali kada je neko nanovo rođen, on misli da može svoju sposobnost za muziku da ponudi Bogu, kao dobre ovce Amalika koje je Saul prineo Bogu. Brate i sestro, treba da razumeš šta znači biti razapet. Ja imam određenu inteligenciju koja mi je pomogla u zemaljskom učenju u školi i mornarici, ali ako mislim da sada mogu da koristim tu inteligenciju za proučavanje Biblije i tako postanem propovednik, tada je to isto bezumlje koje je imao Saul kada je prineo dobre ovce. Dragi brate, ne znam koja je tvoja sposobnost, ali ako misliš da tu sposobnost možeš prineti Bogu i da Bog očajnički želi tvoju sposobnost, tvoju inteligenciju ili tvoj novac ili tvoju sposobnost za muziku za Njegov rad, ti nemaš pojma o Božijim putevima. Sve to najpre treba da bude razapeto! Treba da prođe kroz smrt i vaskrsenje, pre nego što Bog to može da prihvati. U našem telu ne živi ništa dobro, niti moja inteligencija, niti moja sposobnost za muziku, ništa! Zato osoba koja nije razumela put krsta, bez obzira koliko je muzikalna, ne može voditi crkvu u pravom slavljenju Boga. To može biti vrlo zabavno i ljudi bez rasuđivanja misliće da je to predivno mesto, dok će mudar, duhovan čovek reći: “Taj čovek nije vodio slavljenje na duhovan način!” To može samo razapet čovek, čovek koji ne želi da promoviše sebe.

Većina ljudi koje sam video u različitim crkvama koji žele da vode slavljenje i zahvaljivanje (ja to ne nazivam slavljenje i obožavanje, zato što to nije obožavanje, većina ljudi nema pojma šta je obožavanje), oni ne mogu to ispravno voditi zato što nisu raspeti u svom ličnom životu. Isto je sa propovednikom, ako nije razapet, ne može propovedati Božiju Reč kako bi trebao. To je osnovno. “Oni koji su Hristovi, raspeli su telo sa slastima i željama.” Ovo nećeš čuti na drugim mestima. Đavo je sakrio ove stvari od mnogo ljudi, te suštinske istine. Meni može biti oprošteno, ali još uvek imamo telo koje me sprečava da stojim pred svetim Bogom. Čak ako je svaki pojedinačni greh moje prošlosti oprošten, ja ne mogu stojati pred svetim Bogom. Zato Bog treba da učini još nešto za mene. On treba da me pokrije i obuče u Hristovu pravednost. Tada mogu stojati pred Bogom. Ta Hristova pravednost nije postala deo mene, ali ja sam pokriven njom. Ona mi je pripisana, tako da mogu sada da stojim pred Bogom. Da li znate da se iz tog razloga molimo u Isusovo ime? Nama je to kao magična mantra na kraju molitve. Ne, nije. Ja govorim: “Gospode, tražim da odgovoriš na ovu molitvu zato što ne dolazim po svojoj zasluzi, nego po zasluzi Isusa Hrista. Vrlo je lako, nakon što si vernik već nekoliko godina, da iznenada počneš da misliš da sada imaš neku svoju zaslugu. Reći ću vam kako je Bog mene naučio tu lekciju.

Pre mnogo, mnogo godina molio sam se za nešto zemaljsko, ne sećam se tačno za čega, da li nešto za moju porodicu… Rekao sam: “Gospode, služim ti toliko dugo, zar ne možeš to da učiniš za mene?” Gospod je rekao: “Ne” i tada sam shvatio da sam došao pred Njega po svojoj zasluzi: “JA sam služio Gospodu toliko mnogo godina!” To je kao kada dođete u firmu koja sarađuje sa vama i kažete: “Slušajte, sarađujemo verno sa vama već toliko godina, zar ne možete da nam date mali bonus?” Ta firma će to učiniti, ali u hrišćanstvu, čak ako si hrišćanin sedamdeset pet godina, ja ne mogu doći Bogu i reći: “Gospode, bio sam veran hrišćanin sedamdeset pet godina, zar ne možeš to učiniti za mene?” Ja dolazim samo po zasluzi Isusa Hrista! Naučio sam tu lekciju da novi vernik koji je danas nanovo rođen dolazi Bogu po potpuno istom osnovu po kojem ja dolazim Bogu koji sam nanovo rođen pre pedeset pet godina, po zasluzi Isusa Hrista. Onog dana kada budete zahvaćeni ovom istinom, a ne samo kada je razumete, nećete više imati mnogo problema sa duhovnim ponosom!

Da li imate problema sa duhovnim ponosom, da kada učinite nešto za Boga, osećate da imate borbu da pokušavate da ostanete ponizni? Reći ću vam zašto. Zato što mislite da imate neku zaslugu, a đavo će nastaviti da to pothranjuje: “O, kako si divnu stvar učinio za Gospoda! Zar nije bilo divno to što si učinio?” Ti ćeš klimnuti glavom i reći: “Da, bilo je divno.” Da, to je upravo ono što đavo u tebi želi da pothranjuje. Može biti u pitanju bilo šta. “Zar nisi dobro odgojio svoju decu? Kako si divan otac ili majka”, i ti se složiš sa tim! Budi pažljiv, moj brate i sestro! Đavo ima šest hiljada godina iskustva u radu sa ljudima. On zna svaku malu sitnicu u tvojoj psihologiji. Tvoje jedino spasenje jeste da poznaješ Reč Božiju i da budeš ispunjen Svetim Duhom. Tada će ti svaka taktika đavola biti razotkrivena. Tvoja pamet ti neće pomoći, jer je đavo pametniji od tebe. Dakle, jedini način da pobediš Sotonu nije u pameti, u snazi ili sili, nego u pravednosti! On nema u sebi nikakve pravednosti. Zato vam kažem da je ovo toliko važno. Mi smo obučeni u Hristovu pravednost i zato Biblija to opisuje “opravdanjem”. Mi smo opravdani verom, ne našim delima. Vidite Rimljanima 5:1 – “Opravdavši se dakle verom…” Ne samo da nam je oprošteno. On je već govorio o oproštenju u Rimljanima 3, da nam je besplatno oprošteno. I oproštenje i opravdanje je dar. Opravdani po veri imamo mir sa Bogom. Opravdani znači proglašeni pravednim. Rim.5:9 – “opravdani Njegovom krvlju, krvlju Isusa Hrista.” Ako se vratite malo nazad u Rim.4:22, tamo se govori o Avramu. Pošto je verovao da je Bog kadar da učini ono što je obećao, to mu se uračunalo u pravednost. On govori o dobijanju sina kada je imao sto godina (stih 19), dok je Sara imala oko devedeset. On je imao devedeset devet, a ona osamdeset devet godina i nisu imali dece. Tada im je Bog dao dete. To je bilo natprirodno, ali znate, Avram je ipak trebao da učini očev deo da bi dobio dete. Nije se Avram oslonio na to da će Bog sve učiniti. Bog neće sve učiniti! Avram je trebao da učini svoj deo, iako je samostalno godinama pokušavao isto to, a nije mogao da dobije dete. Tu vidimo ravnotežu između toga kada Bog učini čudo i kada Avram učini svoj deo, a ne da Avram samo sedi u pozadini i moli se. Ne, samo molitva nije donela Isaka. Bio je to bračni odnos sa Sarom koji je doneo Isaka, ali oni su imali odnose godinama. Dakle, u pitanju je Avramov deo plus Božiji deo. Uvek postoji ravnoteža! Nikada nemojte to zaboraviti. Nije samo Bog i nisi samo ti! Ako Bog čini sve, onda si ti robot. Ako ti činiš sve, onda Bog ne postoji u ovom univerzumu, ti si bog. Obe verzije su pogrešne. Dakle, postoji ravnoteža. Ovde vidimo pošto je Avram verovao da je Bog u stanju da učini ono što je obećao, njemu se vera uračunala u pravednost. Reč “uračunala” (Rim.4:22) jeste bankovna reč. Kredit, debit. Kredit znači da je na tvoj nalog stavljeno nešto što nije zarađeno. Kreditirano je na tvoj nalog. Hristova pravednost je kreditirana! Tamo kaže da nije pisano samo za njega, nego (stih 24) da će se i nama uračunati u pravednost zato što verujemo da je Isus ustao iz mrtvih. Isus je umro za naše grehe (stih 25) i ponovo ustao radi našeg opravdanja, da bismo bili proglašeni pravednima. Vrlo jednostavno! Biblija je u osnovi vrlo jednostavna knjiga, ako je možete razumeti bez korišćenja vašeg ljudskog rezonovanja. Ako ne odete u biblijsku školu i ako ne odete kod propovednika koji su bili u biblijskoj školi, razumećete! Biblija je zaista jako jednostavna. Dođite njoj kao dete.

Priče o dve vrste istine (Matej 20 i Matej 22)

Postoji divna ilustracija toga u priči koju je Isus ispričao. Većina vas zna tu priču, siguran sam, jer sam mnogo puta govorio o tome, ali radi onih koji nisu čuli, dozvolite mi da ponovim. Radi dece koja su odrasla ovde i nisu ovo čula i razumela, i radi novih ljudi koji nisu o ovome slušali u našoj crkvi. Matej 20. Postoje dve vrste istine. Jedna se vidi ovde u priči o radnicima u vinogradu. Ljudi koji su poslednji došli da rade primili su istu platu… Ne bih sada ulazio u tu priču, uglavnom oni koji su radili dvanaest sati primili su isto koliko i oni koji su radili samo jedan sat (Matej 20:1-15). Baš kao što sam ranije rekao, osoba koja je danas nanovo rođena prihvaćena je od Boga po istom osnovu kao i ja. Oboje idemo u isto nebo. U nebu nećemo dobiti jednaku platu, ali idemo na isto mesto.

Međutim, postoji još jedna istina u Mateju 22. Još jedna priča koju je Isus ispričao. “Carstvo nebesko je kao car koji je načinio svadbu svom sinu” (stih 2). On je pozvao mnoge ljude i niko od njih nije želeo da dođe. Ovo je slika Božijeg poziva izraelskom narodu. Oni su najpre bili pozvani. Isus je rekao: “Dođite k meni”, a većina njih su rekli: “Ne, treba da radim ovo ili ono… Ne mogu doći.” Car se naljutio, jer su ljudi neke od njegovih poslanika koji su došli da ih pozovu (stih 6) osramotili, a neke i ubili. Dakle, car se naljutio i odbacio je izraelski narod. U redu, tada je rekao da odu na puteve i sakupe prosjake, loše, dobre i zle ljude (stih 10). To smo mi! Mi smo ti prosjaci koje je Isus pozvao. Bog nas je pozvao na svoju gozbu. Nemojte nikada misliti da ste nešto više od toga. Mi smo samo prosjaci na putu koje je Isus pokupio. Vidite, mi ne možemo doći! Ovde se nalazi deo koji nije zapravo spomenut, ali postaje očigledan kada pročitamo ostatak priče. Ti dolaziš sa tvojom prljavom haljinom. Zamislite prosjaka koji dolazi sa prljavom odećom. Možda mu gornji deo tela nije ni pokriven. On dolazi na kapiju. Car je tamo postavio sluge koji će oblačiti haljine. Znate, kao što Arapi nose te bele haljine, preko vaše odeće se prebaci haljina i vi ne znate šta se nalazi pod njom. Dakle, svima njima je bila data haljina da bi mogli da uđu na gozbu i zauzmu svoje mesto. Svi su izgledali jednako, koji su došli u malo boljim ili lošijim prnjama, bolji ili lošiji prosjaci, svi su jednako izgledali.

Međutim, bio je jedan čovek koji je došao u svečanom odelu i kravati i rekao je: “Hej, mislim da moje odelo izgleda bolje od te bele haljine. Nije mi potrebna vaša haljina.” Sluge su rekle: “U redu, mi ne prisiljavamo nikoga. Učini kako želiš.” Dakle, on je ušao i seo za sto. Dok posmatrate tu svadbenu salu i posmatrate sve te ljude koji su obučeni u bele haljine, jedan među njima sedi u plavom odelu i kravati. Odmah ste ga primetili! To se upravo desilo i car je rekao: “Ugledao je čoveka koji nije bio obučen u svadbenu haljinu” (stih 11). Iz toga saznajemo da je svadbena odeća bila davana svima njima. Car ga je pitao: “Kako si uspeo da uđeš ovde bez svadbene odeće?” Čovek je ostao bez teksta, jer znao je odgovor. Mislio je da je njegova pravednost dovoljno dobra. Car je rekao: “Svežite mu ruke i noge, bacite ga u najkrajnju tamu, tamo će biti plač i škrgut zuba.” Koja je bila njegova krivica? Mislio je da je njegova odeća dovoljno dobra. Mislio je da je malo bolji od tih prosjaka koji su došli u svojim prljavim haljinama. Onog dana kada zadobiješ takav stav, moj brate, sestro, da nisi živeo baš tako grozan život poput Marije Magdalene ili neke prostitutke, nego da si bio dosta dobar, bićeš i ti bačen.

Neću nikada to zaboraviti. Imao sam jedno takvo iskustvo. Pre mnogo godina bio sam pozvan da odem u bolnicu da razgovaram sa starijom ženom koja je bila nominalan hrišćanin i umirala je od raka ili neke druge bolesti. Neko je tražio da odem i da joj propovedam. Takvim ljudima uvek propovedam Evanđelje. Prvi korak u Evanđelju jeste da saznaš da si grešnik. Tako sam joj rekao: “Draga ženo, da li znaš da u Božijim očima nema razlike između tebe i najgore prostitutke u Bangaloru?” Ah, bila je šokirana! Živela je ‘dobrim’ životom. Možda jeste, ali to ništa ne doprinosi u Božijim očima. Greh je greh. Odbila je da prizna da je pred Bogom jednaka grešnica kao najgora prostitutka u Bangaloru. Tako smo razgovarali nekih pet-deset minuta, nije promenila svoje mišljenje i sve što sam trebao da uradim jeste da kažem: “Nemam više šta da vam kažem. Doviđenja!” Nisam mogao da joj govorim Evanđelje. Nisam želeo da budem doktor prevarant koji će reći: “Samo kažite: ‘Gospode Isuse, dođi u moje srce’ i biće sve u redu sa tobom”, i tako je prevariti da će ići u nebo, kada zapravo ide u pakao. Nisam želeo to da učinim. Rekao sam joj da za nju nema nade ako to ne prihvati.

Razlog što me mnogi ljudi ne vole jeste što govorim jasnu istinu. Sećam se kako sam pre mnogo godina upravo ovde rekao jednom bratu iz naše crkve da nema veze šta on misli o meni kako govorim, pošto je mislio da govorim suviše grubo. Rekao sam: “Na dan suda, kada staneš pred Hrista, zahvalićeš mi zbog toga što sam te učio. Biće mi dovoljno ako onda budeš cenio to što sam radio, a nema veze ako to sada ne ceniš. Ja sada ne očekujem tvoje poštovanje, jer se brinem za tvoje večno dobro, a ne da ti budem popularan.”

Dakle, ja sam otišao od te žene. Ne znam da li je još neko išao da joj propoveda pravo Evanđelje. Ona ga nije čula i znam gde je otišla. Tužno, ona je otišla u pakao. Zašto kada je Hristos umro za nju? Iz jednog razloga, mislila je da je njeno odelo i kravata dovoljno! Nije! Ona je u istoj kategoriji sa prosjacima.

Možda smo svi tako došli Hristu u početku, a da li prepoznaješ danas, moj brate, sestro, nakon što si vernik toliko mnogo godina, da ti je čak i danas potrebna odeća Hristove pravednosti pošto tvoje telo nije u potpunosti očišćeno? Jedina osnova po kojoj mogu doći Bogu i biti prihvaćen jeste to. Sećam se rečenice Džan Veslija, jednog od najsvetijih ljudi koje je hrišćanstvo poznavalo, koji je živeo u 18.veku. On je rekao: “Na kraju života za Hrista u svetosti, vernosti i nakon služenja njemu (a on je služio Hristu od jutra do mraka mnogo godina), šta ću reći kada dođem na vrata neba? Ja sam osuđen, ali je Isus umro za mene! To je sve što mogu da kažem. Ne zaslužujem da uđem ovde, ali Isus je umro za mene. Ja sam grešnik. Ja sam grešnik kao i ovaj čovek koji je živeo životom sto puta gorim od mene.”

Priča o izgubljenom sinu

Znate li priču o izgubljenom sinu? Postoje dva sina u toj priči. Ja volim da opišem tu priču na sledeći način. Bio je otac koji je imao dva sina. Na početku priče mlađi sin je otišao u daleku zemlju, a stariji sin je u kući. Na kraju priče, mlađi sin koji je živeo lošim životom nalazi se unutar kuće, a stariji sin koji je živeo dobrim životom je izvan kuće. Tako izgleda ta priča u skraćenoj verziji. To izgleda vrlo nepravedno, zar ne, da je stariji sin na kraju izvan kuće, a da je loš sin unutra? Međutim, to je Božiji izbor! U čemu je razlika? Lošiji sin je mogao da kaže: “Ja sam grešnik! Ja ovde zaslužujem da budem samo sluga.” Otac je rekao: “Ne, ti zaslužuješ da sediš sa mnom. Postoji prsten na mojoj ruci koji nikada nisam dao mom starijem sinu, a dajem ga tebi.” Stariji sin koji je rekao: “Uvek sam te slušao. Zaslužujem da budem na pročelju ovog stola”, on je izvan kuće na kraju priče.

Ista priča svugde! To se može desiti tebi, moj brate i sestro. Neki od nas su živeli dosta dobre živote pre nego što su se obratili. Hvala Bogu za to! Ako si imao pobožne roditelje, nisi činio neke grozne grehe koje su drugi činili, a rezultat nakon što si se obratio jeste da, kada se sretneš sa nekim vernikom koji je živeo groznim životom, možeš prezreti tu osobu i gledati je sa visine. Ponekad se skoro osećam da treba da kažem tim ljudima: “Želeo bih da si više grešio u svom životu. Bio bi milostiviji prema toj osobi.” Ne moraš prvo grešiti da bi mogao da budeš milostiv. Najmilostivija osoba je bio Isus Hrist koji nikada nije zgrešio, ali ako bi to bio jedini način da naučiš da budeš milostiv prema drugima, tada bih želeo da si grešio više. Divna je stvar prepoznati to. Ne treba da grešite da biste bili milostivi! Ne, Isus je naš primer, ali moramo prepoznati da jedina pravednost koju posedujem na kraju svog života kada uđem u nebo jeste Hristova pravednost koja mi je kreditirana, pripisana!

Ako prepoznaš to, ostaćeš ponizan tokom celog svog života. Nećeš imati problema sa duhovnim ponosom. Ako se boriš sa time, vrlo je lako upasti u borbu sa tim, a to je stvar koja čini da Bog postaje naš neprijatelj. Bog se suproti ponosnima! Razlog što mnogi ne rastu duhovno i ne žive u konstantnom pomazanju i sili Svetog Duha, što vatra Božija ne gori u tebi kao ranijih godina jeste ponos, moj brate i sestro. Nema drugog razloga. Ponosan si na nešto u svom životu. Ponosan si na svoj izgled, na svoju pamet, na svoja dostignuća u poslu, na svoju zaradu, na svoju divnu kuću, na svoju divnu decu… Može postojati hiljadu i jedna stvar na koje vas đavo prevari da budete ponosni sa jednim ciljem da Bog počne da vam se suprotstavlja. Nemojte biti prevareni! Pripisana Hristova pravednost koja je stavljena na moj račun je besplatan dar i ne postoji ništa radi čega bih mogao biti ponosan. Ja ostajem večno zahvalan. Ja sam isto toliko zahvalan danas kao što sam bio pre predeset i pet godina.

Izbranje

Trebalo bi nam mnogo više vremena da proučimo dodeljenu pravednost, tako da ćemo to ostaviti za sledeći put, ali želim da sada kažem nešto o izbranju. U hrišćanstvu postoji velika rasprava po tom pitanju. Znate, ljudi odu u biblijsku školu i zbune se. Jedni kažu da nas Bog izabira, a drugi kažu da mi odlučujemo i te dve grupe se nazivaju kalvinisti i arminijanci. Ne treba da zapamtite ta imena. Nazivaju se tako zbog dva čoveka koji su to propovedali, ali važna stvar jeste kako nas Bog izabira. Neki misle da Bog jednostavno izabere imena i kaže: “U redu, vi idete u nebo”, a drugima kaže: “Izvinite, vi idete u pakao!” Postoje mnogi kalvinisti koji ovo uče. Oni u suštini govore da je Bog totalno nepravedan. “Nisam te izabrao, tako da ideš u pakao!” Kada ta osoba ode u pakao, šta će reći? “Gospode, ja sam ovde pošto me nikad nisi izabrao. U čemu je problem sa mnom? A onaj je otišao u nebo pošto si ga izabrao.” To je totalno nepravedno, a ipak ostaje činjenica da Bog izabira. Bog bira. Kako pronaći ravnotežu? “Pisano je” – “Takođe je pisano!” Tu je ravnoteža! Dakle, da li nas Bog izabira? Da, pogledajte Efescima 1. Pisano je, Ef.1:4 – “Bog nas je izabrao u Hristu Isusu pre postanja sveta.” Da li može da postoji nešto jasnije od toga? Gde si bio pre 1.Mojs.1:1? Nisi ni postojao. Nisi učinio ni dobro ni loše, ali Bog te je izabrao. To je jasno! Pisano je da me je Bog izabrao pre 1.Mojs.1:1. Pre postanja sveta je znao moje ime i izabrao me da budem svet i bez mane pred Njim i odredio me da budem posinjen kroz Isusa Hrista. Ako čitaš samo ovo “pisano je” bićeš kalvinista! Međutim, kako je Isus rekao đavolu: “Takođe je pisano”, hajde da pogledamo šta je takođe pisano da bismo dobili celokupnu istinu.

1.Petrova 1. “Izabrani”, vi ste izabrani i to je reč koju treba da pamtite. “Od Petra, apostola Isusa Hrista, izabranim došljacima, rasejanim po Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitaniji; po proviđenju Boga Oca, svetinjom Duha dovedenim u poslušanje i kropljenje krvi Isusa Hrista.” Znači, ovde je važna fraza “po proviđenju Boga Oca“. Dakle, nije stvar u tome da Bog zatvori oči i izabere neka imena i kaže: “U redu, vi ste izabrani”. Ne, nego po Njegovom proviđenju! Proviđenje je nešto što nam je jako teško da razumemo, zato što mi nemamo proviđenje. Ti ne znaš šta će se desiti večeras. Bog zna šta će se desiti za milion godina i to je proviđenje. On ne treba da utiče na to, ali jednostavno zna da će se to desiti. Ne radi se o tome da Bog utiče na ono što ljudi rade, nego da jednostavno zna šta će ljudi raditi. On zna šta ćeš raditi večeras. Recimo da će neki vernik učiniti sa nekim preljubu večeras, sedne na svoj skuter i izađe da učini preljubu. Guma mu se ne probuši! Bog ga neće zaustaviti, ali ne možeš reći da je Bog doprineo da on učini preljubu. Ne! On je sâm to izabrao, ali Bog je to odmah znao. Može ovde biti vernik koji će to učiniti za deset godina ili ubiti nekoga, Bog sve to zna unapred. On neće doprineti da on to učini, ali Bog to zna.

Jedan od najboljih načina da se to ilustruje je sledeći. Pretpostavimo da gledate neki video snimak koji je neko nasnimio i pokazuje vam u svojoj kući. Video snimak o njegovoj porodici ili neke scene na ulicama koje je nasnimio dok je putovao. Na tom video snimku vidite osobu koja pomaže nekom prosjaku, a zatim vidite drugu osobu koja se svađa sa nekim i ošamari ga. Vi to gledate. Niste vi ti koji ste doprineli da onaj pomogne prosjaku. Niste vi ti koji ste doprineli da onaj drugi ošamari drugu osobu. Vi ste samo to posmatrali. Bog može gledati video snimak budućnosti, tačno ono što će dobri ljudi raditi i ono što će loši ljudi raditi. On to posmatra, milion godina unapred. Tako nas je on izabrao pre postanja sveta, jer je gledao video snimak od 20. ili 21.veka i video je tebe koji se okrećeš od greha i primaš Hrista i želiš da Ga slediš. On te nije naterao da to učiniš. On ti je to ponudio, kao što nudi celom svetu, ali te je video kao jednog od onih koji su odgovorili na Njegov poziv. Kada je On to saznao? Pošto je pogledao video snimak pre 1.Mojs.1:1. Rekao je: “A, ta osoba je odgovorila, izabrao sam je. Druga osoba nije odgovorila do smrti, nisam je izabrao.” Izabrani smo po Njegovom proviđenju! Dakle, to je ravnoteža Pisma da ne biste bili zbunjeni rečju “izabrani”.

Dakle, ja verujem u Božiju suverenost i ja verujem u čovekovu slobodnu volju. Bez moje slobodne volje meni ne može biti oprošteno. Ako bi Bog mogao da mi oprosti na takav način da to nema veze sa mojom slobodnom voljom, onda bi svih sedam milijardi ljudi primilo oproštenje, jer Isus je umro za sve njihove grehe. Međutim, pošto većina njih nije odgovorila na Božiji poziv, a Bog je znao milionima godina ranije da puno ljudi neće odgovoriti, On ih nije izabrao. To nas treba učiniti jako poniznim! To je Božija blagodat. To je sto procenata Božija blagodat da smo danas ono što jesmo! Sledeće nedelje ćemo razmišljati o dodeljenoj pravednosti.

Hajde da se pognemo pred Bogom sada.

Oče na nebu, mi stvarno možemo da pevamo sa Džonom Njutn: “Predivna blagodat, kako sladak zvuk, koja je spasila prljavog grešnika poput mene. Jednom sam bio izgubljen, a sada sam pronađen, bio sam slep, ali sada vidim. Ništa ne donosim od svojih ruku, jednostavno prianjam tvom krstu.”

Hvala Ti Oče za spasenje, potpuno i besplatno! Pomozi nam da ga iskusimo i živimo u uživanju njega, vrednujući jedni druge i nikada nikog ne prezirući, da nikada da ne budemo farisejski nastrojeni prema onome što smo primili toliko besplatno od Tebe. Pomozi nam da hodamo u poniznosti u svim našim danima, da bi tvoja blagodat i Tvoj Sveti Duh kontinualno mogli da rade u nama. Ponizno molimo u Isusovo ime, amin.