Opominjati se svojih učitelja

Prošli put smo razmišljali o Hristovoj poniznosti i planirao sam da ove sedmice nastavimo sa istom temom, ali Gospod je proteklog vikenda bio na delu kada je uzeo mog tasta, Šandora Čer, koji je završio svoj zemaljski život i zato mi je na srcu da u ovoj poruci proslavim Gospoda tako što ču izneti sažet prikaz njegovog života i ljubavi koju je imao prema Gospodu.

Postoje mnoge situacije i događaji u našem prošlom životu kojih ne želimo da se sećamo. Sa druge strane, neke stvari bez posebnog truda lako zapamtimo. Naši razumi nemaju jednaku sposobnost pamćenja, ali bez obzira na to, Gospod nas poziva da se sećamo određenih stvari i da o njima razmišljamo. Mi smo jednom ranije razgledali biblijske stihove koji nas pozivaju da se opominjemo Boga (Prop.12:1), Hristovih Reči (Jovan 15:20), reči Njegovih apostola (Juda 17), svojih prvih dana verovanja (Jevr.10:32), činjenice da smo svi nekada bili robovi greha (5.Mojs.15:15), Hristovog vaskrsenja (2.Tim.2:8)…itd.

Ovom kratkom porukom želim da odam čast i slavu nebeskom Ocu i našem Spasitelju Isusu Hristu za pobožan život mog dragog tasta i brata Gospodu. Svi koji su ga bolje poznavali znaju da je bio čovek veoma širokog, prostranog srca u kome je bilo mesta za sve vernike i ljude. Ako uzmemo u obzir vreme u kome živimo i tužnu realnost velikog nerazumevanja i podela među vernicima, posebno je dragocena činjenica da je naš dragi brat bio i ostao u ljubavi sa svom braćom i sestrama. On je zaista poštovao Reč Božiju koja kaže: “Mir i svetinju imajte sa svima, bez ovoga niko neće videti Gospoda” (Jevr.12:14).

Naravno, on je poput svih nas bio samo jedan nesavršen čovek, ali posebno želim da istaknem njegov izvanredno skladan brak sa mojom taštom i našom dragom sestrom Marikom sa kojom je prošlog meseca napunio punih 45 godina zajedničkog života. Njihova međusobna sloga, ljubav i razumevanje ostaju za primer svima nama koji smo u braku. Evidentan Božiji blagoslov iz njihovog braka vidi se po njihovih dvanestoro dece koji danas svi ljube Gospoda i žele da mu služe, kao i preko 40 unučadi za koje verujemo da će u nastupajućim godinama doživljavati susret sa Gospodom i postajati nova stvorenja u Hristu i Njegovi verni sledbenici.

Ono što je posebno karakterisalo život mog tasta jeste njegova jednostavnost, ljubav i pouzdanje koje je imao u Gospoda. Nije bio srebroljubac i bio je zadovoljan onim što je imao. Odrastao je u pukom siromaštvu i često je kao dečak bio gladan. Međutim, uzverovao je u Gospoda Isusa, predao mu svoj život i poštovao Ga, i Bog ga je osposobio da podigne i odgoji ogromnu porodicu u stanu koje se nalazio na 14.spratu. Svi koji su roditelji znaju koliko žrtve i odricanja je to podrazumevalo.

Pošto je bio bezazlen ljudi su ga više puta u zemaljskim poslovima prevarili i oštetili. Posebno se sećam slučaja kada je platio 9 metara drva za ogrev, a čovek je mu istovario svega 3-4 kubika. Ipak, njegova reakcija na to bila je: “Oprosti mu, Gospode! Ti se brineš za sve moje potrebe.” Tako je i bilo. Kada je kasnije telefonirao sa rođakom koji mu je preporučio tog prodavca ogreva i kada je on saznao šta se desilo, nadoknadio mu je štetu. Gospod se pobrinuo!

Dom mog tasta je uvek bio otvoren za goste. Bio je veoma gostoljubiv čovek. Bog samo zna koliko gostiju je prošlo kroz njihov stan, a kasnije i kuću koju im je Bog na čudesan način obezbedio. Njihov dom je bilo mesto gde smo se često sastajali na biblijske sastanke kada smo proučavali Reč Božiju, molili se i slavili Gospoda.

Za vreme tri i po godine koliko sam bio njegov zet nismo imali nijedan jedini konflikt. Puno puta smo spontano razgovarali o Gospodu i osećao sam njegovo poštovanje i ljubav prema meni. Slava pripada samo Gospodu za to! Radovao se svaki put kada smo ih posećivali. Poslednje veče pre njegove smrti sledećeg dana, kada smo kretali kući pitao nas je: “Nećete još malo ostati?”

U poslednja dva-tri meseca zdravlje mu je bilo jako narušeno. Noćima nije mogao da spava i često je provodio vreme u glasnoj molitvi. Sestra Marika je imala priliku to da sluša, ali ne može da ponovi te reči koje je on govorio svom Ocu.

Njegova omiljena tema u propovedanju bila je ljubav Božija i ljubav među vernima. To nije bilo nešto što je samo govorio i propovedao, nego što je u praktičnom životu pokazao. Gospod je živeo svojom ljubavlju u njemu! Voleo je svoju ženu, decu, zetove, snahe, unučad, svu braću i sestre i sve ljude sa kojima se susretao. Imao je vremena da im kaže ljubaznu reč i da im pokloni nelicemerni osmeh.

Kao što smo videli iz uvodnog stiha, zaista želim da se sećamo našeg “Apucike” i da se ugledamo na primer Njegove pobožnosti, vere i ljubavi koju je imao prema Gospodu i ljudima.

Slava Ti Gospode za mog tasta koji Te je ljubio i koji je ostao svetli primer današnjoj generaciji! Hvala Ti za svaku dragocenu uspomenu na njega u kojoj vidimo Tebe na delu. Hvala Ti za svaku dobru reč i delo ljubavi koje smo doživeli u susretu sa njim. Pomozi nam da hodamo putem poniznosti, vere i ljubavi sa svima koji Tebe prizivaju od čistog srca! Amin.