Ne oslanjati se na svoj razum

Kada u generalnom smislu posmatramo današanje hrišćanstvo, imamo mnogo razloga da se molimo Bogu da nas prosvetljava svojim Duhom da bismo videli naše pravo stanje, verovali Hristu i išli putem kojim On želi da nas vodi. Poruka koju mi hrišćani svojim načinom života dajemo svetu jeste vrlo poražavajuća. Ako bi pitali ljude iz sveta šta znači biti hrišćanin, mnogi bi rekli da to ima veze sa držanjem određenih pravila, poštenim i pobožnim životom, odlaženjem u crkvu, vršenjem nekih religioznih rituala… Ljudi u hrišćanima mogu da vide razne stvari koje od spolja izgledaju pobožno i lepo, ali ako ne vide u nama osobu Isusa Hrista, mi nismo poruka koja treba da budemo svetu. Začuđujuće je šta sve čovek može da postigne bez pouzdanja u Hrista i bez zavisnosti od Njega, a da još uvek ima reputaciju pobožnog i odanog hrišćanina.

Hajde da najpre definišimo hrišćanstvo. Šta znači biti hrišćanin? Hrišćani su ljudi čiji smisao života jeste Isus Hrist! Hrišćani su ljudi koji su ispunjeni Hristovim Duhom i u kojima Hristos živi i odražava lepotu svog života i karaktera. Velika prepreka tome jeste delovanje Sotone u ljudskim životima, uticaj sveta i svetovne filozofije života, kao i sâma grešna priroda koju smo nasledili od Adama, naša samovolja i sebičan život.

Punina Hristovog života bila je izražena u životu apostola Pavla čije svedočanstvo su bile sledeće reči: “A ja više ne živim, nego u meni živi Hristos” (Gal.2:20). Isus je došao na zemlju da bude ispunjenje Isaijinog proroštva koje je govorilo o dolasku čoveka koji će doneti ljudima nakit umesto pepela (Is.61:3). Pepeo je ilustracija našeg sebičnog, samovoljnog života. Nakit je ilustracija lepote Hristovog života u verujućem čoveku. Apostol Pavle je razmenuo pepeo njegovog sebičnog života za lepotu Božanskog života, a to mu je bilo omogućeno zato što je prihvatio smrt svojem ‘ja’. Jedino kada je naše ‘ja’ razapeto, tada se Hristos može izraziti svojom slavom u nama. U 2.Kor.3:18 čitamo da nas Sveti Duh preobražava u Hristovo obličje iz jednog stepena slave u viši stepen. Ovo je prevashodna služba Svetog Duha. Iz dana u dan i iz godine u godinu Božiji Duh traži da nas sve više saobražava u sličnost Hristu, ali staza od jednog koraka slave ka sledećem je preko krsta. Ako kroz Svetog Duha usmrtimo naš sebični život poznaćemo izobilje Hristovog života, u suprotnom nećemo.

U tome se sastoji velika razlika u duhovnom uzrastu među hrišćanima. Bog je od svoje strane spreman da učini sve kako bi se Hristova slava maksimalno izrazila u životu svakog hrišćanina, ali hrišćani nisu. Jedni konstantno usmrćuju svoj sebičan život i svoje ‘ja’ i Hristos se sve više vidi u njima i njihov duhovni rast je očigledan. Drugi i dalje često udovoljavaju svojoj samovolji i ne uzrastaju.

Danas želim da razmišljamo o jednoj velikoj prepreci zbog koje se često dešava da naše ‘ja’ izbija u prvi plan, a da Hristos ostaje po strani. Ta prepreka jeste oslanjanje na naš sopstveni razum. Razum koji imamo dar je Božiji! Od Boga smo primili sposobnost da mislimo i razmišljamo, ali to u isto vreme ne znači da se naša razmišljanja podudaraju sa Božijim. Upravo suprotno. Bog kaže da Njegove misli nisu naše misli i da Njegovi putevi nisu naši putevi, nego da je razlika između toga kao nebo i zemlja (Is.55:8,9). Pre nekoliko sedmica smo imali temu o pogrešnosti oslanjanja na svoje pretpostavke i videli smo više primera iz Pisma kako su Božiji ljudi grešili zbog toga što su se oslanjali na svoj razum.

Potreba da se ne oslanjamo na svoj razum ne podrazumeva da nam razum nije potreban. Bog nam je dao razum zato što nam je vrlo potreban, ali je problematika u tome što se naš razum i razmišljanje formiralo u godinama kada smo živeli bez Boga i bez poznavanja Njegove volje. Naš razum je dugo vremena bio influenciran bezbožnim vrednostima ovoga sveta i zato kao takav predstavlja ozbiljnu smetnju izražavanju Hristovog života u nama. Ovime ne želim reći da Hristos nije dovoljno jači od našeg razuma, nego da praktična strana našeg života često pokaže da je oslanjanje na naš razum jače od oslanjanje na Hrista koji prebiva svojim Duhom u nama.

Iz tog razloga Bog kaže da ne treba da se vladamo prema ovom svetu, nego da se promenemo obnovljenjem svojeg uma (Rim.12:2). Interesantno je da nam Bog zapoveda da promenimo način našeg razmišljanja. Možemo li to? Ti kažeš: “Ne mogu ja to.” Upravo to razmišljanje treba da promeniš! Možeš da promeniš način svog razmišljanja ako veruješ Bogu, jer je On to zapovedio i obećao da je sve moguće onome koji veruje. Bez Hrista ne možemo, ali naravno da možemo kada u veri sarađujemo sa Hristom. Jedan prevod kaže: “Nemojte kopirati ponašanje i običaje ovog sveta, nego dopustite Bogu da vas pretvori u novu osobu menjanjem načina vašeg razmišljanja.” Bog to čini u nama svojim Duhom, ali naše dopuštanje podrazumeva i želju i trud da promenimo način svog razmišljanja.

Slava Gospodu! On nam je dao razum i poznanje spasenja kroz oproštenje greha! (Luka 1:77). On nam je dao razum da poznamo istinitog Boga i da budemo u istinitome sinu Njegovom, Isusu Hristu! (1.Jov.5:20).

Sa druge strane, Bog odbacuje razum razumnih, odnosno stavlja na stranu inteligenciju inteligentnih ljudi (1.Kor.1:19), a svi mi imamo nekakvo znanje i inteligenciju koje nas potencijalno postavlja na tlo ponosa. 1.Kor.8:1, jedan prevod kaže da znanje čini da se osećamo važnima, dok ljubav izgrađuje ili osnažuje Crkvu. Dakle, i biblijsko poznanje i poznanje dubljih otkrivenja Svetog Pisma ne mora biti primarno kada se radi o izgradnji i osnaživanju Hristove Crkve. Ljubav među braćom i sestrama izgrađuje i osnažuje Crkvu! Neka nam Gospod pomogne da bude tako! Amin.