Milenko Isakov
i svaki jezik koji se podigne na te na sudu saprećeš.
To je nasledstvo sluga Gospodnjih
i pravda njihova od mene, veli Gospod”
(Isaija 54:17)
Božija Reč kaže da se kuća i imanje nasleđuje od otaca (Priče 19:14). U svetu je uobičajeno da se imovina osobe koja je umrla prosledi u nasledstvo nekom živom sinu, unuku ili nekom rođaku. Naravno, što je umrla osoba bila imućnija, njeni potomci dobijaju nasledstvo koje ima veću novčanu vrednost. Najinteligentniji car Izrailja, Solomun je posmatrao kako ljudi upravljaju imovinom koju su nasledili i zaključio je da nasledstvo koje se iz početka brzo dobija, na kraju ne biva blagosloveno (Priče 20:21). To se posebno upečatljivo vidi iz priče o izgubljenom sinu koju je Gospod Isus ispričao. Mlađi sin je uzeo nasledstvo koje mu je pripadalo od oca i posle nekoliko dana je otišao u daljnu zemlju gde je za kratko vreme sve to protraćio (Luka 15:12-14). Ljudi najčešće nemaju mudrost da upravljaju nečim što su dobili besplatno, jer ne shvataju vrednost toga. Ne shvataju koliko je vremena i rada trebalo njihovim precima da bi zaradili tu imovinu.
Potomak izrazito siromašnog čoveka verovatno nema veliku korist od nasledstva svog oca, ali Biblija objavljuje da je Bog izabrao upravo siromahe ovoga sveta da budu bogati verom i da postanu naslednici Carstva koje je Bog obećao onima koji Ga ljube (Jakov 2:5). Tu se, znači, ne govori o zemaljskom, materijalnom nasledstvu, nego o nepropadljivom duhovnom nasledstvu koje nikada ne može da istrune ili uvene, zato što se čuva na nebu (1.Pet.1:4).
Ja sam želeo da danas razmišljamo o tom nepropadljivom nasledstvu koje pripada svakom Božijem detetu. Kao što u svetu sin nasleđuje imovinu svog oca, tako isto Božija deca nasleđuju imovinu svog oca, živoga Boga. U poslanici Rimljanima Pavle piše: “Jer koji se vladaju po duhu Božijem, ono su sinovi Božiji. Jer ne primiste duha ropstva opet da se bojite, nego primiste duha posinačkoga kojim vičemo: Ava oče! Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija. A kad smo deca i naslednici smo: naslednici dakle Božiji, a sunaslednici Hristovi: jer s njim stradamo da se s njim i proslavimo” (8:14-17).
Sada ćemo pogledati kako izgleda to nasledstvo koje Bog daje nama, kao svojoj deci. Već sam spomenuo stih iz Jakovljeve poslanice gde kaže da je nasledstvo Božije dece Hristovo Carstvo. Pavle piše da naše raspadljivo telo i krv ne mogu da naslede to neraspadljivo carstvo. To carstvo nasleđuje naš unutrašnji čovek koji je rođen od Božijeg Duha, a on će dobiti novo, neraspadljivo telo prilikom vaskrsenja, ili ako budemo živi dočekali Hrista, naše raspadljivo telo će se u trenutku preobraziti u neraspadljivo (1.Kor.15:50-52).
Nasledstvo Hristovog carstva će dobiti ljudi iz svih naroda, kolena i jezika, koji su Hristovom krvlju iskupljeni i učinjeni carevima i sveštenicima. Oni će carovati sa Hristom na zemlji (Otkrivenje 5:10). To su ljudi koji su bili ponizni i krotki. Isus je rekao: “Blago krotkima, jer će naslediti zemlju” (Matej 5:5). Oni su u zemaljskom životu stradali sa Hristom, a tada će doći vreme da se sa Njim proslave (Rim.8:17). Anđeo će svezati Sotonu na hiljadu godina i oni će vaskrsnuti i carovati sa Hristom na zemlji hiljadu godina (Otkrivenje 20:1-6). To carstvo neće naslediti kurvari, idolopoklonici, preljubočinci, homoseksualci, lopovi, lakomci, pijanice, svađalice, varalice… (1.Kor.6:9,10). Takođe, to carstvo ne mogu naslediti ljudi koji čine telesna dela koja se spominju u Galatima 5:20,21.
Do sada smo posmatrali nasledstvo Božije dece koje se tiče budućnosti. Sada želimo još da pogledamo nasledstvo koje se tiče našeg sadašnjeg praktičnog života. Pošto smo postali braća i sestre Gospoda Isusa Hrista, naše nasledstvo jeste sve ono što je On posedovao u zemaljskom životu. Naše nasledstvo je pravda, mir i radost u Duhu Svetom, jer je to ustvari Njegovo Carstvo u praktičnom zemaljskom životu (Rim.14:17). On je tako živeo! Naše nasledstvo je ljubav prema svim ljudima, saosećanje i praštanje, jer je Isus tako živeo. Naše nasledstvo je ta velika sigurnost i pouzdanje u našeg nebeskog Oca. Naše nasledstvo je apsolutna Božija kontrola u svim događajima našeg života.
Naše nasledstvo je Božija zaštita, kao što piše u uvodnom stihu. Nikakvo oružje koje je pripremljeno od strane Sotone i njegovih slugu protiv nas neće biti srećno. Nikakav instrument progonstva ili mučenja neće nas dotaći bez Božijeg dopuštenja koje uvek ima neki plemenit cilj za našu duhovnu izgradnju i za slavu Hristovog imena. Vera u ovu istinu će nas zaista učiniti stabilnim hrišćanima! Možda će aktivnosti koje inspiriše Sotona i koje su usmerene protiv Božije dece izgledati uspešne, ali one nikada neće postići konačan uspeh, zato što je Bog štit svog naroda.
Isaija kaže da će se jezik mnogih ljudi podignuti protiv Božijih slugu. Međutim, Božije sluge se neće uvrediti zbog raznih reči optužbi. Iako će se pojaviti kontraverzne priče i mnogi će želeti da osramote Božije sluge i da ih optuže raznim podvalama i prevarama, na kraju krajeva, istinska Božija deca će ispoljavanjem istine i pravednog života biti “bezglasna” osuda za njihov greh.
Dakle, u svakoj borbi rečima, istina i pobeda biće na strani Hristove Crkve i Njegovog naroda. To je nasledstvo Božijih sluga – ne novac, srebro ili zlato, nego pobeda u bitki, Božija zaštita u svim trenucima nevolja i Njegovo prijateljstvo u svim trenucima tuge i nesreće.
“To je”, Bog kaže preko Isaije, “njihova pravda od Mene”. Drugim rečima, to je opravdanje koje su dobili od Boga. Iako ono potpuno potiče i dolazi od Boga, to postaje njihovo opravdanje i potvrda od Boga. To je njihovo nasledstvo!
Hvala Ti, Gospode, za dubinu Tvoje istinite Reči. Slava Tebi za nasledstvo koje imamo u Hristu Isusu. Priznajemo da često ne živimo u realnosti ovih istina, ali Bože, Ti vidiš da to celim srcem želimo. Blagoslovi tu našu želju i pomozi nam. Molimo u Hristovo ime, amin.