Zac Poonen
Danas ćemo pogledati kako Bog odgovara na naše duhovne potrebe, ako to tražimo od Njega u molitvi – kako te On može sačuvati od svakog zlog uticaja i svake vrste zla u tvom životu. U molitvi kojoj je Isus učio svoje učenike da se mole u Mateju 6:9-13, najpre vidimo da je Isus učio svoje učenike da se mole tako što će na prvo mesto staviti Boga (Božije ime, Božije Carstvo, Božiju volju), a nakon toga ih je učio da se mole za njihove lične potrebe – pre svega za njihove fizičke, materijalne potrebe. Ne postoji ništa neduhovno u tome da se molimo za to, jer ako nismo fizički živi, kako možemo uraditi bilo šta drugo? Dakle, biti fizički živ jeste važno da bismo mogli činiti Božiju volju! Zato nas je Isus učio da se molimo za naš svakodnevni hleb. Znate, za potrebe života! Mi smo to razmatrali u našem prošlom proučavanju. Sada želimo preći na sledeći zahtev u vezi nas, a to je: „Oprosti nam dugove naše“. Treći zahtev u vezi nas jeste: „Izbavi nas od zla.“
Vidite, kao ljudska bića, u osnovi mi imamo dva problema: jedan se odnosi na našu prošlost, a drugi na budućnost. Možemo to ovako reći: u prošlosti smo učinili jako puno pogrešnih stvari i ono što nam treba jeste oproštenje. U budućnosti, zbog naše pokvarene prirode, još uvek možemo učiniti mnogo zlih stvari i zbog te opasnosti treba nam pomoć od Boga da bismo bili sposobni da pobedimo to zlo u našoj prirodi i da ne bismo činili zlo u budućnosti. Znači, mogli bi da kažemo da se prvi zahtev odnosi na našu prošlosti, a drugi na budućnost. Postoje samo te dve strane u našem životu: prošlost i budućnost.
Dakle, prvi zahtev ovde odnosi se na prošlost: „Gospode, učinio sam jako puno greha. Molim te oprosti mi sve moje grehe.“ Ne treba da praviš listu svih svojih greha. Mislim da je nemoguće napraviti listu svih miliona greha koje smo učinili u svom životu. Mi to priznajemo. Priznajemo da smo bili grešnici i da smo učinili jako puno stvari koje nisu bile ugodne Bogu. Mi tražimo od Njega da nam to oprosti, kao što mi opraštamo svojim dužnicima. Vidite, to je jedini uslov! Kada dolazimo Gospodu i tražimo oproštenje, važno je da smo mi sâmi oprostili drugim ljudima koji su učinili nešto pogrešno nama. Zar nije pravedno da Bog to zahteva od nas?
Isus je jednom ispričao priču o caru koji je oprostio čoveku dug – ogroman dug, hajde da kažemo deset miliona evra. Čovek je bio dužan caru deset miliona evra i car mu je oprostio. E sada, doživeti oproštenje duga od deset miliona evra je fantastično iskustvo. Čovek jednostavno skače od radosti i kliče od sreće što mu je toliko mnogo oprošteno. Isus je tada rekao da je taj čovek otišao na ulicu skačući od radosti i sreće, ali je sreo osobu koja mu je dugovala deset evra. Tada je uhvatio tu osobu za vrat i rekao: „Bolje vrati deset evra koje si pozajmio od mene, inače ćeš završiti u zatvoru.“ Tada ga je radi tih deset evra odveo na sud i bacio u zatvor. Da li znate šta je car uradio kada je saznao za to? Pozvao je tog prvog svog slugu i rekao: „Hej, vrati se ovamo, zar ti nisam oprostio deset miliona evra, a nisi mogao oprostiti drugoj osobi deset evra? Zašto? Dobro, sada treba da naučiš lekciju. Ako ne opraštaš drugima, ni ja tebi neću oprostiti. Sada ćeš se vratiti u zatvor! Otićeš u zatvor zajedno sa svojim drugarom i otplaćivati svoj dug od deset miliona evra, a on će tebi otplatiti svoj dug.“ Isus je tada rekao: „Moj nebeski Otac će vama učiniti isto tako, ako ne opraštate drugima!“
Želim da vam kažem, dragi prijatelji, jedan od najvećih greha – jedan od najvećih, najvećih greha hrišćana širom sveta danas jeste greh duha nepraštanja i stava nepraštanja! Ako to gajiš prema drugoj osobi, ovo je jedno mesto u Bibliji gde je Isus rekao da tvoji gresi neće biti oprošteni! Čak ako si i bili oprošteni, Bog će ukloniti to oproštenje, i neće ti oprostiti! Da li si nekada čuo o oproštenju? Da, jesi. Da li si nekada čuo o nepraštanju – kada Bog ne prašta ono što je već oprostio? To je značenje ove priče iz Mateja 18. Car je oprostio slugi, a kasnije je povukao to oproštenje i Isus je rekao: „Moj Otac će to isto učiniti vama.“
Vidite, ne oprostiti drugome je toliko ozbiljan kriminal u Božijim očima da od svih onih šest zahteva u molitvi (da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja, hleb naš potrebni daj nam danas, oprosti nam dugove naše, izbavi nas od zla), Isus je izabrao samo jedan zahtev i na njega stavio akcenat na kraju molitve. Znate o kojem zahtevu se radi? Upravo o opraštanju drugima!
On je u Mateju 6:14 ovako ponovio: „Ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne opraštate ljudima greha njihovih, ni otac vaš neće oprostiti vama greha vaših.“ Pomislite o tome za trenutak, ako postoji bilo ko na zemlji kome nisi oprostio, Tvoj nebeski Otac neće tebi oprostiti. Nemoguće! Nećeš otići u nebo, nemoguće je. Ne možeš ići u nebo ako nisi oprostio svima na ovoj zemlji! Molim te, sećaj se toga. Ne postoji ulazak u Božije Carstvo bez oproštenja greha kroz smrt Isusa Hrista, a to oproštenje greha nećeš dobiti ako postoji samo jedno ljudsko biće kojem ti nisi oprostio.
Dakle, hajde da zamolimo Gospoda da nam oprosti, a dok to činimo, hajde da oprostimo svakoj osobi koja nam je učinila nešto pogrešno u celom našem životu. Oslobodi ih! Nemoj se brinuti što ne možeš da zaboraviš neka zla koja su ti učinjena. Bog ne zahteva da zaboraviš zla koja su ti ljudi naneli. On samo traži da im oprostiš. To je jednostavno rečeno. Reci Gospodu: „Gospode, ja opraštam toj osobi i toj osobi i toj osobi…Neću to više držati protiv njih, šta god da su uradili.“
Tada možemo preći na sledeću molitvu: „Gospode, ne navedi nas u napast, nego nas izbavi od zla. Gospode, pomozi da bežim od iskušenja! Daj mi snagu.“ Nemoj pokušavati da se pretvaraš da si hrabra osoba. Biblija kaže: „Bežite od kurvarstva. Beži od želja mladosti.“ Nemoj stavljati sebe u situacije da budeš iskušavan! Ne, beži od toga!
„Gospode, molim Te pomozi mi! Nemoj me uvesti u situacije u kojima ću se suočiti sa stvarima koje su suviše teške za mene, nego me izbavi od svakog zla. Izbavi me od svake vrste zla, Gospode, a naročito od zla greha i pokvarenosti koja je u mojoj prirodi. Molim Te izbavi me od toga i Gospode, sve ove stvari koje tražim jesu za Tvoju slavu, za čast Tvog imena, jer Tvoje je Carstvo, Tvoja sila i Tvoja je slava!“ On završava sa tim i kaže: „Biće tako!“
Ali, hajde da pogledamo na momenat taj poslednji zahtev: „Izbavi nas od zla.“ Opet, ne samo mene, nego mene plus moje drugare u veri: „Izbavi NAS od zla radi Tvojeg carstva, radi Tvoje slave! Gospode, Tvoje ime je toliko obeščašćeno kada hrišćani koji uzimaju Tvoje ime čine zlo! Zato nas izbavi od zla, Gospode – od svega što obeščašćuje Tvoje ime. Izbavi nas!“
Vidite, ovde je u pitanju priznanje da ja ne mogu izbaviti sâm sebe. Baš kao što ne mogu zaraditi oproštenje nego Bog treba da mi oprosti, ne mogu ni izbaviti sebe samokontrolom ili odlučnošću ili tako nečim, nego tražim od Boga koji Jedini ima silu da me izbavi: „Gospode, izbavi nas od zla! Priznajemo da si Ti Jedini koji imaš snagu da nas izbaviš! Sotona je suviše jak, želje u našem telu su suviše jake, požuda mojih očiju je mnogo jaka, moj jezik nije pod kontrolom, Gospode! Taj gnjev je toliko snažan, ali izbavi nas od gnjeva, izbavi nas od požude naših očiju, izbavi nas od gorčine i pogrešnih stavova, od laganja na našim radnim mestima! Gospode, pritisak je ponekad toliko veliki. Izbavi nas, Tvoja sila može to da učini.“
Tada se molitva završava, kao što i počinje – Bogom! Biblija kaže da je Bog prvi i poslednji! U ovoj molitvi kojom nas je Isus učio da se molimo isto je tako. Kada završavaš, priznaj da je Carstvo Božije, da je sila Božija: „Jer je Tvoje Carstvo i Sila i Slava.“ To je molitva poniznog čoveka koji priznaje da je Bog sve, a on ništa: „O Bože, Tvoje je Carstvo, Tvoja je sva sila koja nas može učiniti onakvima kako treba da živimo i Tvoja je sva slava!“ Drugim rečima: „Kada si učinio te stvari i odgovorio na našu molitvu, nećemo to pripisati sebi! Nećemo se pretvarati da smo to mi uradili. To je bilo Tvoje delo i dajemo Ti svu slavu. Ona je Tvoja!“
Poslednja reč „Amin“ jeste jevrejska reč koja znači „tako će biti“. To je izražaj vere. Baš kao što molitva počinje rečima koje pomažu našoj veri: „Oče naš (koji nas voliš) koji si na nebesima (Svemoćan, Vladar, Car – vladar univerzuma)“, ona se takođe završava izražajem vere: „Amin“, što znači: „Gospode, verujem da će se ostvariti sve za čega sam se molio! Desiće se upravo tako kako sam se molio. Verujem da će Tvoje ima biti sveto, da će Tvoje Carstvo doći, da će Tvoja volja biti i na zemlji kao što je na nebu. Verujem da ćeš nam obezbediti naše potrebe, da ćeš nam oprostiti naše dugove, da ćeš nas izbaviti od svakog zla i da će Tvoje ime biti proslavljeno!“
Dakle, kada završimo svaku molitvu sa rečju „amin“, to predstavlja više od sâmog signala ostalima da je molitva završena! To je vrlo značajna izjava. Time kažemo: „Ja verujem da će biti tako!“ Baš kao što se taj brat molio, kada kažem: „Amin“ („biće tako“), to je iskaz vere.
Ne treba sada da ponavljamo tu molitvu svaki put kada se molimo, ali Isus je rekao: „Molite se na taj način“ (stih 9), što znači da sve naše molitve treba da počinju tako što će biti usredsređene na Boga. Molitva treba da bude izražaj vere i treba da se završi davanjem slave Bogu, kao izražajem vere da će Bog odgovoriti na molitvu.
Neka sve naše molitve budu takve u budućnosti!