Maksimum ili minimum za Gospoda

Zac Poonen

U našoj poslednjoj studiji razmišljali smo o razlici između religioznosti i duhovnosti. Želim da još malo razmišljamo o tome, jer to je vitalni deo koji je neophodan da bi mogli biti istiniti Hrišćani.

Svi znamo razliku između sluge ili radnika koji radi u radnji ili fabrici, i sina koji radi za svog oca u istoj radnji ili fabrici. Njihovi stavovi prema poslu su bitno različiti. Sluga ili radnik radi za platu, i radi određeni broj sati. Ako treba da radi duže od toga, očekuje da bude plaćen prekovremeno. On očekuje bonus na kraju godine. I nakon 1 ili 2 godine može očekivati povišicu plate. Ali sin je skroz drugačiji. On ne razmišlja o broju prekovremenih sati. Može biti mnogo radnika u toj radnji ili fabrici, a sin će rado ostati da radi još dugo pošto su oni otišli. I ako fabrika prolazi kroz tešku finansijsku krizu, sin neće očekivati da mu otac uopšte da platu. Koja je razlika? Razlika je velika.

U razlici između stava radnika i stava sina možemo videti razliku između starozavetnog i novozavetnog načina života. Znate, vaše Biblije su podeljene na dva dela, Stari Zavet i Novi Zavet. Oni su takođe zvani i Stari Savez i Novi Savez. To nisu reči koje često koristimo u današnjici, zavet, savez, one su više kao pravne reči. Ali vrlo prostim rečima, to jednostavno znači ugovor. Svi znamo šta ugovor znači. Kad neko prodaje nekretninu ili zapošljava radnika, oni prave ugovor, osoba koja prodaje i osoba koja kupuje, ili osoba koja zapošljava i osoba koja traži posao.

Ugovor je slika Starog Zaveta i Novog Zaveta. Bog je napravio ugovor sa čovekom u starozavetno vreme sa Izraelom. Ali kad je Isus došao, On je nazvan Posrednikom Novog Zaveta, ili novog ugovora koji je Bog sačinio sa čovekom. I možemo reći da je pod starim ugovorom čovek bio kao sluga. Sluga ne može zvati svog gospodara ’oče’, i zato u Starom Zavetu ne možemo naći da je iko Boga zvao Ocem. Oni su bili sluge, oni su ga mogli zvati ’Gospod Bog’, ’Svemogući Vladar’, i slično, ali ga nisu mogli zvati ’Oče’. Ali kad je Isus došao, i kad su se Njegovi učenici okupili, rekao je, „Naučiću vas kako da se molite pod Novim Zavetom. Kad se molite kažite ’Oče naš koji si na Nebesima…’“ Šta to znači? To označava novi ugovor. Sada postajemo sinovi i ćerke Božje. Naš odnos sa Gospodom neće više biti odnos gospodara i sluge. Neće čak biti ni odnos dva prijatelja, koji je viši od odnosa gospodara i sluge, biće više od prijateljstva. Avram je nazvan ’prijatelj Božji’. Znate li razliku između biti prijatelj i biti sin? Kad veoma bogat čovek kaže ’ovo je moj prijatelj’, i pokaže na drugoga i kaže ’a ovo je moj sin’, mi znamo koji od njih ima pravo na nasledstvo, ko će primiti sve od svog oca. Ne prijatelj, nego sin. Biti sin Božji je veće od biti Božji sluga. Veće je nego biti Božji prijatelj.

Mi ponekad koristimo izraz ’taj i taj je Božji sluga’, i podsvesno mislimo da je taj čovek veći od drugog koji je ’samo’ sin Božji. Jel to stvarno tako? Ako bi došao u moju kuću, i ja ti predstavim dva čoveka, za jednog kažem ovo je moj sluga i za drugog ovo je moj sin, za koga ćeš misliti da je važniji u mojoj kući? Je li veće biti sluga Božji nego Božji sin? To je pogrešan koncept koji imamo u našem umu, koji nije iz Pisma. Naravno da bi Božji sin takođe trebao biti sluga ako je odgovoran sin, ali moramo prepoznati da je Isus došao da nas izbavi iz tog položaja bliskog robovanju. On želi da postanemo sinovi. I tu vidimo razliku između biti religiozan i biti duhovan. Religiozna osoba se ponaša tačno kao sluga. Duhovna osoba će se ponašati kao sin.

Da kažemo to drugim terminima. Sluga će misliti o tome šta je minimalno šta on mora da uradi da bi ispunio svoje dužnosti. Dok sin, odgovoran sin, on će misliti o tome da maksimalno uradi sve što ugađa ocu, ili što pomaže ocu. U tim dvema rečima, minimum i maksimum, možeš videti razliku između Starog Zaveta i Novog Zaveta, između biti rob i biti sin. Zato je Isus, kad je govorio propoved poznatu kao propoved na gori, probao je da nauči svoje učenike duhu koji stoji iza tih zapovesti. Rekao je, na primer, „Starima je rečeno, ne ubi“. To je dobro. Šta je minimum koji se zahteva? Ne ubi. Ali, je li to maksimum koji Bog traži? Sigurno da ne. Šta bi bio maksimum u toj oblasti da bi ugodili Ocu? Odakle ubistvo dolazi? Ono dolazi iz ljutnje. I zato Isus kaže, „a Ja vam kažem da se ne ljutite“. Šta Isus govori? On kaže, ako meditiraš nad zapovešću ’ne ubi’, otkrićeš da je to samo minimum. I ako razmišljaš o tome, i ako je stav tvog srca takav da tražiš šta je maksimum što možeš učiniti, naćićeš da je to ’ja se čak ne bih smeo naljutiti na svog brata, ili na bilo koga’. Tada ćeš ugoditi Ocu. Nećeš ugoditi Ocu ako se samo uzdržavaš da počiniš ubistvo. Religiozna osoba će uzeti slovo zakona i reći, ’ja ću to držati’.

Religiozna osoba postaje farisej, a fariseji postepeno odlaze od istine. U svakoj denominaciji u Hrišćanstvu naćićemo fariseje, ljude koji su uzeli slovo, tradiciju, i koji su više zainteresovani za držanje tih spoljašnjih tradicija njihove grupe, nego za život Isusa Hrista. To je forma pobožnosti, o kojoj se govori u 2. Timoteju 3:5, za koju nam je rečeno da je se čuvamo. Ako se družiš sa ljudima koji su arogantni i ponosni, postepeno ćeš poprimiti nešto od njihovog duha. Ako se konstantno družiš sa ubicama, poprimićeš nešto od njihovog duha. I na isti način, ako se držiš ljudi koji su čisti i pobožni, dobićeš nešto od njihovog duha. Zato, kada kaže u 2. Timoteju 3:5, da izbegavamo ljude koji imaju samo obličje pobožnosti, to je zato da bi sačuvao naš život. Duh Sveti nas upozorava, ’nemoj provoditi previše vremena sa ljudima koji samo drže slovo zakona, koji su pravedni izvana’. Ta vrsta religioznosti ne ugađa Bogu ni najmanje. Budi sin! Budi odgovoran sin.

Isto tako, kad je Isus govorio o preljubi, rekao je kako je starima rečeno da ne čine preljubu, fizički čin. To je greh. Ali je li to maksimum koji Bog zahteva? Ne, to je minimum! Šta je maksimum? Sin će pogledati na tu zapovest i razmišljati o njoj, i zaključiti, ’to je minimum koji Bog zahteva’. To je kao kad sluga kaže, ’ja moram da radim od 9h do 17h, i kada se moja smena od 8 sati završi, idem kući’. Ali sin može ostati do 21 sat uveče, ili celu noć, zato što ima posla koji treba uraditi. Taj 9-do-17 stav je onaj koji kaže ’ja ne smem počiniti preljubu, to je sve’. Ali stav sina je, ’ja ne smem biti nečist u mojim mislima prema nikome, moram imati čiste misli prema suprotnom polu’. To je ono što je Isus naglašavao dotle da je čak rekao, ’ako ti oko tvoje skrivi, bolje je da ga iskopaš’. Ko to može razumeti? Samo sin, koji je očajan da ugodi svom Ocu, koji žudi da njegov Otac bude u potpunosti zadovoljan njegovim životom. Samo takva osoba može biti zaista duhovna, koja traži da razume Duh koji je iza zapovesti u Pismu, ne samo slovo zakona.

Biblija kaže da je naš odnos sa Isusom Hristom kao odnos između ženika i neveste. To je pravo Hrišćanstvo. To je osnivanje braka. To nije religija, ono je odnos između dve osobe. Ono nije obožavanje knjige, ono je biti sjedinjen sa osobom, osobom Isusa Hrista. Religiozni ljudi obožavaju knjigu. Njima je Biblija najvažnija stvar. Biblija je vrlo važna i meni, ali nije važnija od Isusa Hrista. Da nemam živi odnos sa Isusom, Biblija bi mi bila samo mrtva knjiga. Ona je živa jer mi Isus može govoriti kroz nju. Naš odnos sa Hristom bi trebao biti kao kod neveste koja je duboko u ljubavi sa svojim ženikom. Biblija govori o našem odnosu na taj način, i onda jednog dana Hristos će se vratiti, i mi ćemo biti venčani. Ista slika kao kad nevesta, koja je zaručena, nestrpljivo očekuje dan kada će se mladoženja vratiti po nju, i revnosna je u telefoniranju sa njime, sluša ga, želi da provodi vreme sa njime, sve do dana venčanja. I tokom tog vremena, kako ona živi? Ona je samo zainteresovana za mišljenje njenog mladoženje. Nju ne brine šta bilo ko u svetu misli o njoj. Ona želi da ugodi svom mladoženji, i ona ne čini ono što je minimalno neophodno! Kada pogledamo mladu i mladoženju, koji su zaručeni i duboko u ljubavi, kad dobiju priliku da provedu vreme zajedno, hoće li oni razmišljati koje je minimalno vreme neophodno za to? Je li gledaju na sat i kažu, ’pa, proveli smo 10 minuta zajedno, to je dovoljno’? Ne! Oni se osećaju kao da ni 5 sati nije dovoljno. Kada pišu pismo jedno drugom, zaručeni par koji je duboko u ljubavi, koliko dugačka će biti ta pisma? Pola stranice? Hoće reći, ’to je dosta, rekao sam joj da sam ok i da se nadam da je ona ok’? Ne! Oni će pisati po 25 stranica. I sledećeg dana napisaće opet 25 stranica. To je zbog ljubavi.

Istinita duhovnost je rezultat ljubavnog odnosa sa Hristom. Religioznost je, sa druge strane, bliska formalnom odnosu sa Hristom, kao odnos sluge i gospodara. Tražimo da budemo duhovni.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: