Krst u slamanju naše volje

Ovo su reči Gospoda Isusa Hrista. Jedna stvar je smatrati ili govoriti da si učenik Isusa Hrista, a sasvim druga je zaista to i biti. U ovim rečima vidimo jedan uslov učeništva, a to je da Isus mora zauzimati centralno mesto u našem srcu i životu. On mora biti voljen više od svih bliskih osoba i od sâmog našeg “ja”. To uključuje krst! Bog nam svakodnevno daje priliku da nosimo svoj krst i da idemo za Isusom. U nastavku ću citirati iz propovedi “Put učeništva”.

“Sada želim da kažem još jednu stvar. Stvar svakodnevnog uzimanja krsta je izbor naše volje u našoj duši! Naša ljudska ličnost se sastoji od našeg razuma kojim mislimo, naših emocija kojim osećamo i postoji treći, najvažniji deo – volja. Duhovnost nije u razumu ili emocijama, nego u volji koju vežbamo. Ako razumeš tu jednostavnu stvar, to će ti pomoći u tvom hrišćanskom životu. Reći ću vam kako! Niko me ovome nije učio kada sam bio mlad. Trebalo mi je mnogo godina da otkrijem ovo. Kada sam dolazio na sastanke, obično sam mislio o Isusu i osećao sam se da treba da plačem, naročito kada smo pevali te pesme koje pokreću emocije. Nekada sam i u samoći pevao te pesme i plakao, i mislio kako sam jako duhovan! Ili kada se osećamo toliko emotivno na sastanku kada nas obuzme neka pesma slavljenja, mi mislimo da smo toliko duhovni. To nije vreme kada se otkriva tvoja duhovnost! To su tvoje emocije. Nema ništa pogrešno u tome. Ja volim emocije, Bog ih je stvorio i moramo ih koristiti, ali nemojte biti prevareni da je to duhovnost.

Druga greška koju sam napravio bila je u tome, pošto sam vrlo rano u svom životu jako dobro znao Bibliju i razumeo ovo ili ono, dokaz toga je bio samo da imam dobar razum. To me nikako nije učinilo duhovnijim. Đavo poznaje Bibliju bolje od mene, a nije duhovan. Dakle, duhovnost nije u našem razumu, bez obzira koliko istina razumemo u našoj crkvi, ili u emocijama, kako se osećamo, nego u našoj volji! Kada se neko izviče na mene, šta moja volja kaže? “Ja ću umreti!” To je duhovan čovek, iako ne može dve note dobro da otpeva u crkvi, iako je intelektualno slab da ne može da razume ono što učimo sa ove propovedaonice. Nema veze, u momentu iskušenja on vežba svoju volju prema Bogu! To je uzimanje krsta! Krst nije u tvom razumu. To je razumevanje. Nije u tvojim emocijama, nego u tvojoj volji.

Reći ću vam još jednu prednost toga. Znate, ja sam često bivao obeshrabren i to je emocionalna stvar. Gledaš okolo, stvari ne izgledaju kako treba i ti se osećaš emocionalno ljut. Mislim, čak i sâm kišan dan može biti dovoljan da se osećaš obeshrabreno, kao i mnoge druge stvari. Međutim, ja sam naučio da živim u mojoj volji. Rekao sam: “Neću biti obeshrabren!” Moja volja izabira da voli Boga i veruje ovog puta da je Bog na svom tronu, a da je đavo poražen, moji gresi su svi oprošteni, Bog se više ne seća mojih greha i čini sve na moje dobro, Hristos se vraća da uspostavi svoje Carstvo, a ja pripadam Njemu i ja sam deo Hristovog tela… Sve te najvažnije stvari su u redu, 99,9%, a tih 0,1% me uznemirava? Zaboravi! Bog će se i za to pobrinuti! Izabiram da živim u svojoj volji i kažem: “Gospode! Ja ću Te slaviti i kada se ne osećam da treba da Te slavim!” To nije kao nedeljnim jutrom na sastanku. Ovde se tako osećaš zato što ima toliko mnogo emocija kod mnogih drugih! Iz tog razloga uvek govorim da ne idete na sastanak da tražite krštenje Svetim Duhom. Možete dobiti samo falsifikat, jer na tim molitvenim sastancima postoje emocije. Ja ohrabrujem ljude da traže krštenje Svetim Duhom u svojoj kući. Tako sam ja tražio. Ne na emocionalnom sastanku, jer tada ne znaš da li su to bile samo emocije ili Sveti Duh!

Pogledajte važnost volje! Pomislite na priču o nerazumnom čoveku koji je izgradio svoju kuću na pesku. Mudar čovek je, kaže u Luci 6, duboko iskopao temelj. Šta to znači? To znači da je prošao kroz svoj um i kroz svoje emocije (to je sve pesak), dok nije došao do volje (a to je kamen), i to oprobao eksplozivnim dinamitom. Postavio je temelj svoje kuće tu i ona se nije raspala. Nauči da živiš u svojoj volji, ne u svojim osećanjima. Osećanja dolaze i odlaze, osećanja su prevarna, nemoj živeti u njima. Na koji pravac te upućuje tvoja volja? Kada se osećaš jako loše u vezi stvari koje se dešavaju oko tebe, to ne znači da nisi duhovan, ako tvoja volja kaže: “Gospode, ja ću te slediti i u ovome!” Na isti način, kada se osećaš uzbuđeno prilikom nedeljnog sastanka u crkvi, to ne znači da si duhovan. To će se pokazati kasnije popodne! Večeras ćeš otkriti da li si duhovan ili ne, ne sada. Sada svi izgledate prilično duhovno, ali večeras će ti tvoj muž ili žena reći da li si duhovan ili ne. Stvar je u volji, na čega je usmerena tvoja volja! Ovo je vrlo važno. To je krst. Krst je taj koji usmrćuje volju mojeg “ja”.

Proveo sam ceo svoj život od detinjstva želeći svoj put! Zar niste videli malu decu kako se svađaju radi neke glupe, nevažne stvari? Ona će se svađati, neće se predati, biće tvrdoglava! To je volja našeg “ja”. To je ono što treba da se slomi! Kada govorimo u crkvi o slomljenosti, to je ono što treba da bude slomljeno – volja, ta jaka volja. Čuli ste tu priču o četvorogodišnjem dečaku kome otac kaže: “Sedi!” On kaže: “Neću da sednem!” Otac uzme prut i kaže: “Sedi!” Konačno dečak sedne i kaže: “Tata, ali iznutra još uvek stojim!” Pitanje je kako možeš doprineti da dečak i iznutra sedne. To je slomljenost! Možeš činiti mnoge ispravne stvari od spolja, ali to unutrašnje “ja” koje je toliko snažno…“

Pomozi nam, Gospode, da hodamo putem krsta, spremni da se odričemo našeg “ja” iznutra! Amin!