Milenko Isakov
A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega,
jer ne poznaju glasa tuđega.”
(Jovan 10:4,5)
Prošle sedmice smo videli kolika je uteha i ohrabrenje za svako Božije dete znati da smo stado pod Božijom brigom i ljudi koje On nadgleda. U Pismu se na mnogo mesta spominje slika da je Bog pastir, a da je Njegov narod stado ovaca. Danas želim da malo detaljnije razgledamo šta karakteriše ovce i kako možemo razumeti duhovnu dimenziju toga.
Ovca je jedna od najneinteligentnijih životinja. To je praktično glavna crta njenog karatkera. Bog kaže da smo mi Njegove ovce. Da li želimo da prihvatimo to ka našu karakteristiku? Da li smo spremni da vidimo sebe kao neinteligentne i nesposobne osobe? Ono što ovim želim reći jeste da su ovce nesnađene bez vođstva. Nemaju pravac ako nisu pod pastirskom pažnjom. Sve što znaju jeste da zalutaju, da se povrede, da se razbole.
Dakle, ovce u potpunosti zavise od vođstva pastira. To se jasno vidi po ljudima širom sveta. Svi ljudi su u principu ovce. U globalu, oni veruju ono što im se priča. Javni mediji su veliko sredstvo kojim vlast želi da usmerava svoje ovce. Znači, ono što državni vrh servira narodu kroz medije, ljudi to veruju i idu u tom pravcu. Kroz istoriju isto to vidimo. Od stanja vođe naroda zavisilo je stanje celog naroda. Naravno, postojali su uvek izuzeci, ali generalno gledajući to je bila jedna realnost.
Druga karakteristika ovce jeste da je ona kao individua vrlo lak plen za neprijatelja, ako se izopšti iz stada. Ako nije deo stada, ovca vrlo brzo postaje plen neke zveri, divlje životinje. Kada je ovca deo stada, tu je njena sigurnost i zaštita. To nas uči da Bog želi da budemo zajedno! Individualna svetost i služenje Bogu je zauvek prošlost! Bog nas želi u zajedništvu sa braćom i sestrama. On želi da budemo deo lokalne zajednice vernika. Za svakog pojedinca je mnogo veća sigurnost i zaštita od zlih uticaja neprijatelja kada je u zajedništvu sa drugim vernicima.
Treća karakteristika ovce jeste da je sklona povredama, bolestima, lutanjima. U Jeremiji 17:9 kaže da je ljudsko srce prevarno više od svega. Neophodno je da budemo svesni da posedujemo srca koja su sklona da budu zavedena neprijateljem i da zalutaju. Mi smo samo ovce! Sami po sebi smo laki da se razbolemo, povredimo i zalutamo. Jedino u Pastiru je naša sigurnost!
Četvrta i jedna od najvažnijih karakteristika ovce jeste upravo ono što smo videli u uvodnom stihu. Gospod Isus je vrlo jasno rekao da ovce idu za svojim pastirom, jer poznaju njegov glas. Ovce slušaju pastirov glas. One imaju izoštren sluh za glas svog pastira. Takođe, za tuđinom neće da idu, jer ne poznaju glas tuđeg pastira. Dakle, vrlo brzo prepoznaju glas koji se razlikuje od glasa pastira i beže od njega. Sa velikim nepoverenjem se odnose prema glasu koji ne liči na glas njihovog pastira.
Verujem da je to lekcija za Božiji narod danas! Istinski vernici su ljudi koji su osetljivi na glas Božiji i koji brzo detektuju glas Sotone i neće da idu za njim.
Gospode, hvala Ti za ovu Reč! Želimo živeti u stalnoj svenosti da smo kao Tvoje ovce potpuno zavisni od Tebe. Želimo slušati Tvoj glas i ići za Tobom, jedinim pravim Pastirom naše duše!