Ovce nebeskog Pastira

Bog je živ, a religija je mrtva stvar. Forma je mrtva! Sve što pokušavamo da stavimo u preciznu formu, bilo da je u pitanju način bogosluženja ili način slavljenja, sve to može da postane mrtva rutina. Može da postane samo forma i nešto što radimo bez srca, rutinski, mehanički. Ali Bog je živ i On želi da mi budemo živi, da budemo živi u duhu. Kada dolazimo na sastanke, Bog želi da to ne bude samo jedna rutina, običaj, mrtva forma, nego život. Svako ko dođe na sastanak treba da ima iskustvo živog, stvarnog Boga. On nije samo izmišljotina, priča ili mit, nego je živ i mi imamo kontakt sa Njim i čujemo Njegov glas. On nije Bog koji ima oči, a ne vidi, ima uši, a ne čuje, ima ruke, a ne pokreće ih, nego je Bog koji deluje i mi osećamo Njegovo delovanje u našim srcima i životima. Ja želim da budem deo zajednice gde se oseća da je Bog živ i da deluje, a ne da budem deo mrtve religiozne denominacije. Verujem da je to želja svih nas.

Velika je odgovornost biti Božiji glasnik, biti Božiji predstavnik i prenositi ono što jeste zaista Reč Božija za ljude. U skladu sa tim, pogledaćemo stihove iz Jeremije 23. Tamo Bog kaže da se zbog jerusalimskih proroka raširilo zlo po zemlji (stih 15). Dakle, zbog stanja proroka i propovednika, nastalo je loše stanje u zemlji. Međutim, Bog je imao poruku za svoj narod, stihovi 16-18, “Nemojte slušati te proroke kada vam prorokuju. Oni preuveličavaju sve što govore. Ne govore za Gospoda. Onima koji prezuru Božiju Reč oni govore: “Ne brinite se. Gospod kaže da će vam dati mir.” Onima koji tvrdoglavo slede sopstvene želje, oni govore: “Ništa loše vam se neće desiti!” Da li je neko od tih proroka bio u Gospodnjem prisustvu da bi čuo šta On stvarno govori? Da li se iko od njih dovoljno pobrinuo da posluša Božiji glas?” Dalje kaže, stih 21, “Nisam poslao te proroke, a oni su trčali objavljujući da govore u moje ime! Nisam im dao poruku, a oni su nastavljali da prorokuju, a da su stojali preda mnom i slušali me, tada bi govorili moju reč i tada bi obratili moj narod od njihovih zlih puteva i od njihovih zlih dela!” Ovo su vrlo, vrlo ozbiljne reči. Lako je stati za propovedaonicu i nešto govoriti, ali je sasvim druga stvar imati Reč od Gospoda! Bog ovde kaže da će oni koji čuju reč od Gospoda i prenose je pomoći svojim slušaocima da se okrenu od svojih zlih dela i puteva!

Uvodni stih nam kaže:“Jer je On Bog naš, a mi narod paše Njegove i ovce ruke Njegove.” Mi smo ljudi koje On nadgleda i mi smo stado pod Njegovom brigom. Ovaj stih mi je posebno govorio, jer sam pre nekoliko dana bio sa decom u igraonici. Mesto je ograđeno mrežom, a unutra se deca penju, skaču, spuštaju na toboganu itd. Tamo se nalazilo mnogo dece. Međutim, moje oko je bilo stalno na mojim sinovima. Ako mi nestanu sa pogleda, odmah reagujem i tražim ih. Druga deca padnu, plaču, nestanu iz mog vidika, ali to me ne dotiče. Međutim, ako moje dete zaplače, odmah prepoznajem glas i reagujem. Bog mi je dao tu sliku da bolje razumem šta to znači da smo mi ljudi koje On nadgleda. Mi smo Njegova deca! Kao što duhovna pesma kaže: “Tvoj pogled me danju i noću traži…” Bog nas posmatra u kakvom smo stanju, da li nas nešto boli i spreman je da reaguje u skladu sa našom potrebom. Ne želim ovime da kažem da smo mi ljudi u centru pažnje, a da je Bog tu da nas služi i podmiruje naše potrebe. Međutim, to je velika istina da Bog nadgleda svoj narod i da se brine o svojoj deci i da to treba da bude naša uteha i ohrabrenje. Kroz čega god prolazimo i kakve god da su naše borbe, problemi i iskušenja, teškoće, stvari koje ne razumemo u životu, Bog nas nadgleda, vidi naše potrebe, čuje naš plač, razume naše žudnje i težnje. Bog razume naš bol, Bog razume sve što nas tišti. On sve poznaje, a mi smo stado pod Njegovom brigom. Ovo je velika uteha i ohrabrenje za svako Božije dete!

Međutim, to nije dovoljno! Ne u smislu da to nije naša uteha, nego da Bog želi da poslušamo Njegov glas. Divno je što smo Božija deca i stado pod Njegovom brigom, ali On želi da slušamo Njegov glas, a ne da budemo poput Izraelaca koji su gunđali i vikali na Mojsija čim je došlo iskušenje i neprijatna situacija! (2.Mojs.17)

Oče nebeski, pomozi nam da se sećamo da je Tvoje oko na nama i onda kada imamo neprijatne situacije i velika iskušenja i probe u životu! Slavimo Te što se brineš za nas i što nas nadgledaš! Amin.