Zac Poonen
Danas želimo razmatrati još jedno značenje ljubavi. Ljubav je reč koju mnogi pogrešno razumeju, ali svi je možemo jasno razumeti kada gledamo Isusov život i shvatimo kako onda i mi u našem životu možemo imati istu tu ljubav prema drugim ljudima.
Jedno obeležje ljubavi je ljubaznost. Isus je bio ljubazan prema svim ljudima, a posebno prema ljudima koji su bili poraženi u životu, koji su upali u greh. Isus je posebno voleo one koji su duboko upali u greh. On je došao da pomogne takvim ljudima jer su bili odbačeni od svih ostalih. Žena koja je bila uhvaćena u preljubi, razbojnik na krstu, odbačeni kriminalci…Isus je došao da ih podigne i ohrabri. On je video dobre tačke u tim slabim, grešnim ljudima i imao je nadu u najbolje za svakoga od njih. Znate, Isus je bio takva osoba sa kojom su ljudi čeznuli da budu, zato što je imao jako puno razumevanja i zato što je bio jako dobar i ljubazan. Da li znate koji su to ljudi izbegavali Isusa? Bili su to ponosni ljudi, licemeri, oni koji su imali tajne grehe, pa su se bojali da će ih Isus razotkriti.
Biblija kaže u Mateju 12:20 da Isus neće prelomiti stučene trske. Trska je vrlo tanka i ako se još stuče ili zgnječi, ljudi bi je većinom bacili i uzeli drugu, zato što je trska jeftina, ali Isus ne bi tako uradio. Isus neće ugasiti zapaljena sveštila. On želi da raspali plamen sveštila koja se dime. Tako kaže ovde: „…sveštila zapaljena neće ugasiti…“ Da li znate? Ako ste slabi kao stučena trska, a većina vašeg života slomljena, Isus se brine za vas! On vas može vratiti u Njegov savršen plan za vaš život, čak i ako ste kao stučena trska ili sveštilo koje jedva gori i hoće da se ugasi. Isus je video dobre tačke u ljudima. On se uvek nadao najboljem! Njegova ljubav nije bila sentimentalna, uvek je tražio najviše dobro i zato je ukorio Petra oštrim rečima.
Ne možeš oštro ukoravati ljude ako ih ne voliš! Kada su Jakov i Jovan tražili počasno mesto, Isus ih je ukorio. Kada su želeli da pošalju vatru na Samarjane, Isus ih je ukorio. Isus je sedam puta ukorio svoje učenike za neverstvo. Zašto? Zato što ih je voleo! Da se nije brinuo za njih, tada ih uopšte ne bi popravljao. Ne bi Ga bilo briga ako idu u pakao. Dakle, vidimo da se Isus nije bojao da govori istinu, čak i kada je ta istina bolela druge, zato što ih je voleo! Brinuo se za njihovo večno dobro. Nije tražio reputicaju da bude poznat kao dobra osoba i nije strahovao da će reputacija Njegove dobrote biti izgubljena ako bude govorio oštre reči. Ne! On je voleo druge ljude više nego sebe i tako je bio spreman da žrtvuje svoju reputaciju da bi pomagao drugim ljudima. On je čvrsto govorio istinu zato što nije želeo da ljudi budu večno uništeni. Dakle, možemo reći u jednoj rečenici da je večno dobro čoveka više značilo Isusu Hristu nego njihovo mišljenje o Njemu! Istinski hrišćanin je takav kada se suočava sa drugim ljudima. Njihovo večno dobro Mu više znači od svih njihovih mišljenja o Njemu.
Kada je Petar jednom bio u Kornelijevoj kući i pričao o Isusovoj službi, on je sumirao kompletnu Isusovu službu u jednoj rečenici. Petar je rekao da je Isus prošao čineći dobro i isceljujući sve koje đavo beše nadvladao (Dela 10:38). Da li vidite kakva je bila Isusova služba? Činjenje dobra! Ne samo propovedanje i ne samo govorenje lepih reči, nego zapravo činjenje dobra drugim ljudima i oslobađanje od sotonskog ugnjetavanja. On nije želeo da samo zadobija duše. On je voleo kompletnog čoveka. Bio je zainteresovan i za čovečije fizičke potrebe. Postojao je slučaj kada je sa Njim bilo više od 4000 ljudi više od tri dana i čitamo o tome u Mateju 15. Tri dana su bili sa Njim, a nisu ništa jeli. Isus se brinuo za njih i rekao je: „Hajde da im obezbedimo neki obrok za jelo.“ Brinuo se za čovečije fizičke potrebe. Naučio nas je da se molimo: „Hleb naš potrebni daj nam danas“ i gde god je išao činio je dobro ne samo ljudskim dušama, nego i njihovim telima. Isus se brinuo za bolesnike i za ljude koji stradaju. Isus se brinuo za najgore grešnike toliko mnogo da su Njegovi neprijatelji mogli da Ga optuže da je prijatelj carinika i grešnika. Ali, On je to zaista bio! On je bio prijatelj najprezrenijih ljudi u društvu! Istinski Božiji čovek će biti isto takav! Znaš, ti možeš biti takav. Šta te sprečava da voliš ljude koje su drugi prezreli? Šta te sprečava da voliš ljude koji su na niskoj lestvici društva? To je tvoje dostojanstvo! Ne želiš da budeš kao Isus. Želiš da imaš poštujuću vrstu hrišćanstva sa poštujućom vrstom ljudi. Da, nije prirodno čoveku da ide i postaje prijatelj izgnanika društva kao što su bili gubavci i njima slični, ali Isus je bio takav. Znate, mi prirodno želimo da sprijateljujemo sa onima od kojih možemo imati neku korist. Naša ljubav je sebična. Isusova ljubav je bila nesebična. Bila je čista! Mi ne manifestujemo Hristovu prirodu kulturnom uglađenošću i lepim rečima, nego ljubavlju koja želi dobro drugima – ljubavlju koja nas čini da budemo njihove sluge, kao Isus! Isus je prao njihove noge, ne da bi ih impresionirao svojom poniznošću, nego zato što ih je voleo.
Znate, kad god je Isus činio dobro drugima nikada nije imao ni najmanju misao da će dobiti nešto za uzvrat. Isus je upotrebio primer o suncu. U Mateju 5:45 Isus je rekao da sunce obasjava i zle i dobre. Šta sunce očukeje za uzvrat od svih tih ljudi? Ništa! Šta ćemo sa kišom? Isus je iskoristio i primer kiše koja pada i pravednima i nepravednima. Šta kiša očekuje za uzvrat? Ni reč zahvalnosti! Niko ne podiže svoje oči prema suncu i kaže: „O, hvala ti što si izašlo ovog jutra i što nas obasjavaš“ i sunce se ne brine zbog toga. Iako mu niko ne zahvaljuje, ono i dalje izlazi svakog jutra i Isus je rekao da budemo takvi. „Budite kao vaš nebeski Otac koji daje svoje sunce dobrima i zlima, bez obzira da li Mu zahvaljuju ili ne.“ Niko se ne obraća Bogu rečima: „Hvala ti Gospode što si dao da ovog jutra izađe svetlost sunca“, ali On još uvek to radi.
Ne, Isus nije bio zainteresovan da dobija nešto za uzvrat. Vidite, Božija priroda je takva da želi da daje, daje i daje i daje. To je tako prirodno za Boga kao što je za sunce da sija i sija i sija i sija. I Isus je došao na zemlju i pokazao tu Božiju prirodu čineći dobro, služeći, pomažući i blagosiljajući gde god je išao, bez obzira da li su to ljudi cenili i da li su bili zahvalni ili ne. To nije činilo promenu u Njegovom ponašanju. Vidite, nije lako pokazati takvu vrstu ljubavi. Ljudska ljubav je jako sebična. „Ako mi neko uzvrati ljubav, onda ću nastaviti da ga volim.“ Na taj način možemo razlikovati ljudsku i božansku ljubav. Postoji ogromna razlika! Kod božanske ljubavi nije važno da li druga osoba odgovara ili ne. Ona se jednostavno nastavlja!
Razmotrite način na koji je Isus koristio svoj novac. U Jovanu 13:29 vidimo da je Isus koristio novac praktično za dve stvari: da kupi ono što je potrebno i da ga daje siromašnima. E sada, Isus nije bio veliki, bogati milioner, ali On je još uvek izdvajao neki novac za siromašne. On je učio ljude da je mnogo blaženije davati, nego primati. Njegova ljubav Ga je učila da svaku stvar koju Mu je Bog dao treba da koristi da blagoslovi druge.
Koliko nas smo razumeli ovo? Koliko hrišćana postoji u svetu koji su razumeli da nam Bog daje materijalne stvari da bi blagoslovili druge i koristili za dobro drugih? To je ljubav, kada naučimo da volimo ljude i koristimo stvari da bi blagoslovili ljude.
Dozvolite mi da kažem još nešto o Hristovom propovedanju. Čitamo u Luci 19:41 da je Isus plakao nad Jerusalimom. Zašto je plakao nad Jerusalimom? On je upotrebio tako oštre reči kada je propovedao i malo kasnije čitamo u istom poglavlju (45.stih) da je upotrebio bič. Ali, pre nego što je upotrebio bič, On je plakao! To je bila ravnoteža.
Dozvolite mi da vam spomenem još jedan aspekat Hristove ljubavi, a to je da nisi trebao da vidiš sekretaricu da bi mogao da se sretneš sa Isusom. E sada, kada u svetu želiš da se sretneš sa velikim čovekom, najpre treba da se sretneš sa njegovom sekretaricom. Kakvu sekretaricu je Isus imao? Svi su mogli da se sretnu sa Njim! Nikodim je mogao doći usred noći, probuditi Ga i pričati sa Isusom i Isus je bio spreman da razgovara sa Njim.
Jednom je Isus bio toliko zauzet pomažući ljudima da čitamo u Marku 3:20 i 21 da nije imao dovoljno vremena da jede! Isus nije imao nekoga ko bi regulisao pristup drugih ljudi Njemu i koji bi rekao: „Ne možete Mu sada prići.“ Kada postaneš toliko zauzet da ne možeš da se sretneš sa običnim ljudima, postao si zauzetiji od Isusa Hrista. Kada ti je potrebna sekretarica koja će sprečavati da se ljudi sreću sa tobom, više nisi Božiji sluga. Ti si jednostavno biznismen! Tada vodiš industriju, a ne hrišćansku crkvu.
Isusova rodbina je mislila da je izvan sebe pošto dozvoljava da Mu ljudi uzimaju toliko mnogo vremena, ali to je bilo zato što ih je voleo. Isus je bio potpuno pristupačan. Jednom su Mu doveli bolesnike prilikom zalaska sunca (čitamo u Luci 4:40) i On je proveo celo veče do kasno u noć moleći se za njih, polažući svoje ruke na njih i isceljujući ih. Isus nije smatrao da je Njegovo vreme Njegovo! Njegovo vreme je bilo za druge ljude! On je došao da živi, da čini Božiju volju i da ih blagosilja. Isus je bio voljan da bude uznemiravan. Zato su moćni darovi Duha koji su bili manifestovani kroz Isusa donosili život! Znate, čuda su opasna stvar ako se ne čine u ljubavi!
Ovo je Božija ljubav kojom treba da preplavimo svoja srca. Hajde da tražimo od Boga da nam dâ tu ljubav – ljubav koja je zabrinuta da dovede razbojnika u Božije Carstvo iako se nalazi u poslednjim momentima života. Kada svet oko nas vidi takvu ljubav, biće privučen Isusu!
Hajde da tražimo od Boga da nam dâ tu ljubav.