Imati stav koji je Hristos imao

Izvinjavam se zbog boje mog glasa danas. Putovao sam mnogo po hladnom i toplom vremenu, govorio svaki dan po mnogo sati i savetovao ljude u međuvremenu, ali nije kvalitet mog glasa važan. Znači, nema veze. Želim da otvorimo Filibljanima poslanicu, drugo poglavlje.

Znate da u svetu sada svi govore o Božiću i zamišljaju da je to rođenje Isusa Hrista. Ja lično verujem da se Isus nije rodio u decembru, kao što mnogi od vas znate. Jedan od najjasnijih dokaza je da pastiri u Izraelu ne ostaju na otvorenom posle oktobra, tako da verujem da je Isus rođen u septembru, ali Božić je nastao tako što su ljudi pre nego što su postali hrišćani obožavali sunce, a sunce se vratilo od severne hemisfere otprilike u to vreme. To je bio rođendan sunca što su oni pretvorili u Božić, ali u svakom slučaju važno je razumeti zašto je Hristos došao na zemlju i kakav je stav hrišćanina. Ako neko želi da slavi Hristovo rođenje, to u njemu treba da proizvede određen stav tokom godine i tokom celog života koji će da ispuni svrhu Hristovog dolaska i rođenja na ovoj zemlji. To vidimo ovde u Filibljanima 2. “Imajte ovakav stav u sebi, kakav je bio u Isusu Hristu (stih 5), koji iako je bio u Božijem obličju (to je bilo kada je bio u nebu), nije se otimao da se izjednači sa Bogom.” Ovde se sada radi o Njegovom rođenju: “nego je ispraznio sebe, uzevši obličje sluge i stvoren je poput čoveka.”

Isus je došao bespomoćno

Ja vidim mnoge stvari u tome kako je Isus došao na zemlju. Znate, na primer, On je došao na bespomoćan način. Razmišljam o tome kako je Irod kada je čuo da je Judejski car rođen želeo da Ga ubije. To je za mene jedna misterija, jer Božiji putevi nisu naši putevi. Postoje mnoge stvari u Svetom Pismu, govorim vam iskreno, koje ja ne bih uradio onako kako je Bog uradio, ali ja polažem moje takozvano ljudsko bezumlje pred Božijom mudrošću. Zapitajmo sebe, pošto je Bog znao da Irod planira da ubije bebu Isusa, šta je bilo najbolje da uradi u vezi toga? Mislim, da je ta situacija bila pod mojom kontrolom, ja ne bih dozvolio da Josif i Marija sa tom malom bebom beže preko te velike pustinje od Vitlejema do Egipta. Ne znam koliko dana im je bilo potrebno da pređu Sinajsku pustinju da bi stigli u Egipat. I tada su došli svi ti vojnici i tražili bebu Isusa i ubili su sve bebe mlađe od dve godine. Ja bih rekao: “Pošaljite Irodu srčani napad.” Rešen problem! Bebe ne bi bile ubijene, Isus ne bi trebao da beži, ali zato kažem da polažem svoju ljudsku mudrost (što jeste bezumlje) pred Božijom mudrošću. Jednog dana kada stanemo pred Njim rećićemo: “Gospode, tvoji putevi su bili savršeni.” I mnoge stvari koje nismo mogli da razumemo, tada ćemo reći da je Bog sve radio dobro. Dakle, ono što želim da pokažem i ono što Bog želi da vidimo jeste ta bespomoćnost u kojoj je Bog poslao svog sina na zemlju.

On je bio rođen u štali. Niko se od nas ovde nije rodio u štali, čak se ni najsiromašnija osoba koja ovde sedi nije rodila u štali. Tvoja majka nije bila toliko siromašna da je trebala da te rodi u štali. Zašto je Svemoćni Bog koji je imao celu večnost da isplanira Hristovo rođenje dopustio da se On rodi u štali? Zašto je dozvolio da sve sobe u Vitlejemu budu zauzete pre nego što su Josif i Marija tamo stigli? Zar mislite da je Bogu bilo teško da sačuva jednu sobu za njih? Osećam da je Bog isplanirao to, kao što i mi planiramo rođenje naše dece (gde će biti, u kojoj bolinici će se roditi). Bog je isplanirao sa neba rođenje svog Sina i odlučio da mu bude obezbeđena štala. Da je slučajno bila slobodna neka soba u Vitlejemu, tada bi Bog učinio da magarac kojim su putovali Josif i Marija malo uspori, tako da bi soba ipak bila zauzeta pre nego što oni stignu tamo.

Mnogi od nas imaju tužbe “Zašto Bog nije ovo uradio za mene? Zašto Bog nije uradio ono za mene?” Da li tako treba da slavimo rođenje Isusa Hrista? “Imajte takav stav u sebi kakav je bio u Hristu!” Setite se, On je isplanirao svoje rođenje sa neba. Mi nismo mogli da planiramo svoje rođenje, ali Isus je isplanirao svoje rođenje sa neba i odlučio je da dođe na zemlju kao bespomoćna osoba koja nema nikog drugog da mu pomogne osim Boga. U tome je značenje tih reči: “On je ispraznio sebe od te jednakosti sa Ocem”, jer je mogao da bude silan! Zato je najduhovniji hrišćanin onaj koji ne ističe sebe! Imamo toliko mnogo propovednika, starešina i pastora koji ističu sebe u svom autoritetu nad ljudima. Oni nisu razumeli Hristov duh. Nisu razumeli Hristovo rođenje.

Svet slavi rođenje Isusa Hrista, ali oni nisu razumeli prvu stvar u vezi toga šta znači slediti Isusa Hrista. To znači zauzeti poziciju bespomoćnosti u kojoj nemaš drugi izvor pomoći osim Boga! Mi mislimo da su nam potrebni ljudi koji će nam pomoći da bi živeli na zemlji. Znate, možete pronaći svoju utehu u poznavanju uticajnih ljudi ili u posedovanju bogatog izvora novca na bankovnom računu, ili bilo šta drugo na čega možete da se oslonite, ili na dobru crkvu možda. Vi znate da u vašem strahu, nezgodi ili potrebi imate braću i sestre oko vas. Što više imamo te stvari u pozadini naših umova, sve manje ćemo razumeti Hristov duh i to bi mogao biti razlog zašto ne rastemo. Vidite, mi dolazimo na kraj još jedne godine i dobro je da se pitamo da li smo uznapredovali. Razlog zašto nismo uznapredovali bi mogao biti to što imamo druge izvore, a ne Boga.

Bog želi da živimo u bespomoćnoj zavisnosti od Njega! On koji je bio Bog odrekao se toga da bude izjednačen sa Bogom i došao je na bespomoćan način. I ja treba da živim na ovoj zemlji isto tako. Što se više oslanjam samo na Boga, više razumevam Hristov duh. Mislim, ako mi ljudi pomažu, to je u redu, ali ja ne zavisim od njih. Tako bi trebalo da bude! Ako imam novac, to je u redu, ali ja ne smem zavisiti od njega. Moj izvor pomoći mora biti Bog. To je jedna od prvih stvari koje treba da razumemo u vezi Isusovog dolaska na zemlju. Tokom celog Njegovog života On je bio u takvoj poziciji. Pri kraju Njegovog života kada je Petar pokušao da Ga brani, On je rekao: “Ne Petre. Nemoj me braniti. Ako bih ja hteo da se branim, ne bi mi trebala tvoja pomoć. Sa jednom rečju bi sišlo bi 72 000 anđela koji bi se borili za mene. Niko od ovih vojnika ne bi ostao živ. Ali, ja neću to uraditi.” Znate, jedna je stvar biti bespomoćan kada nemaš nikakvu silu, ali je potpuno druga stvar kada imaš izvanrednu silu, a ipak je ne iskoristiš. To je obeležje Božijeg čoveka!

Rećiću vam jednu stvar. U mom životu dok sam se kretao među mnogim hrišćanima i posmatrao ljude u raznim zemljama, vrlo retko sam pronašao hrišćanske vođe koje imaju takav kvalitet, koji vas nikada neće iskoristiti, koji vam se nikada neće nametnuti, koji vam nikada neće kazati šta treba da radite čak i kada ih zamolite za savet, koji će vam dati savet i reći: “Traži Boga i On će ti reći šta da radiš.”

Mi ne treba da imamo autoritet nad ljudima. Isus je jednom rekao da jedini autoritet koji je primio od Boga jeste da da ljudima večni život. Dozvolite mi da vam pokažem taj stih u Jovanu 17. Jovan 17, čitamo ovde, stih 2 “Oče, dao si mi vlast da dam ljudima večni život.” Čak i kao otac dece u kući treba da vidim ovaj stih. Znate, mi očevi smo veliki, a deca su mala. Vi možete silovati svoju decu. Mnogi očevi su siledžije i mnoge majke su siledžije. Oni siluju svoju decu i nije čudo da ta deca odlutaju od Boga pošto vide svog oca koji je totalno drugačiji od Boga. Oni kažu: “Takvog Boga ja ne želim. Ako je Bog kao moj otac, ja ga ne želim.” Bog nije siledžija! Da li znate kakva bi situacija bila da je Bog siledžija? Svi propovednici koji teraju ljude da daju novac da bi oni mogli da žive udoban život, oni su siledžije! Oni nisu razumeli duh Hrista koji je došao sa praznim rukama. Oni nisu razumeli da jedini autoritet koji nam Bog daje kada stanemo za propovedaonicu ili kada savetujemo ljude, jedini autoritet jeste da ih vodimo u večni život. Da li ih mogu povesti u veću pobožnost da postanu sličniji Hristu?

Zato je Isus došao na zemlju sa praznim rukama. On je rekao Pilatu: “Moje carstvo nije od ovoga sveta. Inače bi se moje sluge borile.” Draga braćo i sestre, to nama nije lako jer smo kao Adamovo potomstvo rođeni borci! Pogledajte malu decu, ne treba da ih učite da se bore. Odmah od početka, čim imaju mogućnost oni se bore sa svojom braćom i sestrama. Kada odrastemo, mi se više ne borimo tako nepristojno, ali to je tako zato što nismo razumeli pravo hrišćanstvo – imati Hristov stav. Zato želim da vas ohrabrim kako dolazimo do kraja ove godine da razmišljate o toj frazi tokom cele dolazeće godine. Fil.2:5 “Imajte ovakav stav u sebi, kakav je bio u Isusu Hristu” koji iako je imao sve, sve to je predao iz dva razloga. Prvo, On je želeo da pokaže na zemlji kako Bog želi da čovek živi – kako čovek treba da živi. Znate, mi nemamo nijedan dokaz u Knjizi Postanka kako je Adam trebao da živi. Zapisano je samo kako je Bog rekao da je Adam stvoren po Njegovom obličju, ali kako je on trebao da živi? Tada je Isus došao i pokazao kako je Adam trebao da živi, a to je život bespomoćne zavisnosti od Boga. Želim da kažem da to sve više i više postaje moje razumevanje vere.

Danas postoji mnogo govora u svetu o veri, o veri u zaradu novca, sticanje bolje buće ili većeg auta, o veri za isceljenje. Moja definicija vere jeste bespomoćna zavisnost od Boga koji mi nikada neće zanemariti, koji me nikada neće razočarati, i koji će me prihvatiti bez obzira koliko sam pokvaren i koliko sam pao. To je vera – moje razumevanje. I verovati da je taj Bog više zainteresovan da mene blagoslovi nego što sam ja zainteresovan da primim Njegov blagoslov. To je predivna stvar, kažem vam moja braćo i sestre, tako treba da živimo. Treba da živimo miran (opušten) život na zemlji, i ako imamo takvu veru moćićemo da živimo takav život.

Počivanje Božijeg naroda

Dopustite mi da vam pokažem stih iz Jevrejima 4. Tu kaže u stihu 9 da je ostavljeno subotno počivanje Božijem narodu. Šta to znači? Postoji mnogo hrišćana u svetu koji nisu razumeli značenje subotnjeg odmora. Neki ljudi misle da to znači da ne treba da radimo nikakav posao subotom: nikakav posao ili ispite subotom. Neki ljudi su to prebacili na nedeljni dan i kažu: “Nedeljom ne idem na posao, samo čitam Bibliju.” Ja ih poštujem i cenim, neka ih Bog blagoslovi sve dok to ne nameću drugima. U golfskim zemljama ne rade petkom. Ni sa njima nemam nikakvu raspravu. Oni se sastaju petkom. Kada onda treba da se satajemo, u petak, subotu ili nedelju? U čemu je ključna stvar. Ključna stvar je počivanje Božijeg naroda, a to nema veze sa petkom, subotom ili nedeljom. To je unutrašnji odmor potpuno slobode od straha od budućnosti, brige, tenzije, loših raspoloženja, zato što kažem da nemam drugih izvora pomoću osim Boga koji me nikada neće zanemariti. On me nikada neće zanemariti! Nemoguće je da Bog zanemari svoje bespomoćno dete! Da li bi ti, kao otac koji uči, ignorisao svoje malo dete? Radije bi ti gladovao nego da dopustiš da ono gladuje. Moj Otac u nebu je bolji od tebe. On bi radije gladovao nego da dopusti da sam ja gladan. On bi radije da vidi ispunjenu moju potrebu od Njegove.

To je ono što vidim u duhu Hrista koji je došao na zemlju. On nije došao da ispuni svoje potrebe! “Imajte ovakav stav u sebi, kakav je bio u Isusu Hristu!” On je došao ovde da ispuni moju potrebu i zato je uvek počivao jer je verovao da će se Bog pobrinuti za sve Njegove potrebe. On se potpuno predao službi drugima. Kada govorimo o žrtvi, žrtva znači da želim da predam nešto na čega imam pravo (to bi mogao biti udoban život, novac, pozicija) i ja želim da to predam i da se odreknem toga zbog Boga, Božijeg naroda, bližnjih. To je Hristov duh.

Ako bi anđeli pitali Isusa:

“Zašto ideš na zemlju?”

“Zato što su tamo ljudi u potrebi.”

“Šta ćeš ti dobiti time?”

“Ništa. Ali drugi će dobiti nešto ako dođem i služim im”

“Zar nećeš stradato?”

“Da, stradaću, ali vredi to da bi ugodio svom Ocu i pomogao drugima.”

To je Hristov duh. Šta ćeš dobiti time što radiš nešto? Šta ćeš dobiti time što dođeš u crkvu, na primer, i postaneš član? Pitaj se šta ćeš ti dobiti time. Ako je tvoja misao: “O, to je dobro mesto. Moja deca će odrasti u strahu Gospodnjem. Nedeljna škola je dobra i dobro utiče na moju decu i mene, takođe. Imam dobre prijatelje i zajedništvo.” Dobro, to je bebasti nivo hrišćanskog života. Ne postoji ništa pogrešno u tome. U početku mi dolazimo tako. Zašto se izgubljeni sin vraćao kući? Nije dolazio kući da bi dao čast svom Ocu. Dolazio je zato što je bio gladan. To je bio jedini razlog zašto je došao. Da li ga je otac primio? Ha, poželeo mu dobrodošlicu zagrljajem i rekao: “Uđi” i proslavio gozbom sina koji je došao samo zbog toga što je bio gladan. Glad ga je dovela nazad.

Ljudi su dolazili Isusu radi isceljenja. On ih je iscelio. Nije im rekao: “Hej, prvo predaj svoje grehe.” Ne! “Bilo da želiš da predaš svoje grehe ili ne, ti si u potrebi. Ja sam dobio silu da isceljujem i ja ću te isceliti.” Dakle, u bebastom nivou mi dolazimo i postajemo deo crkve zbog toga što imamo nekakvu korist od toga. Ali ako to uvek ostane u pozadini mog uma: “Ovo je dobro mesto za moju decu. Kada odraste, dobiće dobrog supružnika. Ako sam u finansijskog potrebi, crkva ima reputaciju da pomaže finansijski ljudima koji imaju medicinske potrebe itd.” Dobro, treba uzrasteš brate i sestro, to je sve što želim da kažem! Ako je to uvek u mojoj glavi “Šta mogu da dobijem od drugih, šta mogu da dobijem od drugih”, mi nismo razumeli osnovne stvari Hristovog duha.

Isus je došao da ispuni potrebe drugih

Da li mislite da je svet razumeo zašto je Isus došao proslavljajući Božić, Hristov rođendan (kako ga nazivaju)? On je došao ništa ne tražeći za sebe! Ništa za sebe. Došao je da blagoslovi druge. I mi znamo da smo duhovno uzrasli kada smo deo crkve u kojoj ne želimo ništa za sebe. Ja ovde ne želim ništa. Želim da služim drugima i želim da vidim kako mogu da blagoslovim druge ljude, ne kako oni mogu mene da blagoslove. I ti kažeš: “Ko će se pobrinuti za moje potrebe?” Prvo traži Carstvo nebesko i njegovu pravednost i Bog nebeski će se pobrinuti za tvoje potrebe. Ko se pobrinuo za Isusove potrebe? Niko nije mogao da digne ruku na njega da ga ubije, iako su želeli, zato što je Njegov Otac uvek bio tamo da Ga zaštiti. On je imao veću zaštitu od svih velikih zemaljskih predsednika i careva sa svim njihovim bezbednosnim službama koje ih čuvaju. Isus je mogao slobodno da hoda zato što je imao anđele, nevidljive anđele koji su se brinuli da Ga niko ne takne dok nije došlo Njegovo vreme. I ako živiš tako u bespomoćnoj zavisnosti od Boga, moj dragi brate i sestro, ja verujem da će anđeli, nevidljivi anđeli okruživati nas. Ja zasigurno verujem to u vezi sebe zato što mogu da kažem pred Bogom da nemam nikakve ambicije na zemlji . Mogu da stanem pred Boga i kažem: “Bože, ti znaš moje srce. Ja nemam nikakve ambicije da radim bilo šta na zemlji, osim da vršim Tvoju volju svaki dan i svaki momenat. Nemam nikakvu želju za čašću, nikakvu želju za novcem, nikakvu želju za praznim pohvalama ljudi.”

Kaži to Bogu, On će divno stojati uz tebe. Isceliće tvoje bolesti, obezbediti tvoje potrebe. To je Duh Hristov, isprazniti sebe potpuno.

Timotije je imao Hristov Duh

Pavle govori o jednom od svojih saradnika koji je imao takav duh, Timotije. On je to video u Pavlu, a Pavle je video u Hristu i odlučio da to sledi. Timotije je to video u Pavlu i želeo je isti taj duh. Mi čitamo o tome dalje u Filibljanima 2:19. Pavle kaže: “Nadam se da ću vam uskoro poslati Timotija da bih se ohrabrio kada vidim kakvo je vaše stanje. Jer nemam nijednoga koji je istog duha koji će istinski biti zabrinut za vaše dobro. Jer svi traže svoje interese, a ne Hrista Isusa.” Da li znate da kada o kaže “nijedan”, on ne govori o nevernicima u svetu što je naravno istina. On čak ne govori o vernicima. Ono o čemu on misli jeste: “Koga ću poslati u Filibu da ohrabri braću tamo u crkvi?” (stih 19). On misli na svoje saradnike. Imao je određen broj svojih saradnika i razgledao ih je misleći: “Koga ću poslati da ohrabri ckrvu u Filibi? Ne ovog, ne onog, ne tog, ni tog.” Znate, to su sve dobra braća, mnogi od njih deset bolja od svih nas, ali Pavle ih razmatra i zna da ne može da ih pošalje.Ako jedan od njih ode tamo, pokušaće da glumi šefa i da pokušava da govori drugima kako treba da žive.

Ponekad kada naša braća idu da posećuju druge crkve to se dešava. Kada ih ljudi vide kažu: “Ooo, ti iz hrišćanske zajednice, mora da si veliki svetac.” I oni glume velike svece i pokušavaju da govore ljudima kako da vode njihove živote. Kažem ljudima: “Brate, idi kao onaj koji ima šta da uči. Idi kao onaj koji ima šta da uči.”

Dakle, Pavle nije mogao da pošalje mnoge od tih ljudi, ali je rekao da je Timotije drugačiji. Pavle je vrlo dobro rasuđivao ljude. Što više hodaš sa Bogom, imaćeš sposobnost da rasudiš ljude. Mnogi ljudi koji izgledaju duhovni ustvari nisu mnogo duhovni. Pavle je to znao. Timotije ne traži svoje ni u čemu. I ne samo to, nego on traži dobro drugih ljudi (stih 20). Mislite o tom izrazu u stihu 20. “istinski se brine za dobro drugih ljudi”, kako drugi ljudi mogu biti blagosloveni. To je Hristov duh! “Imajte ovakav stav u sebi, kakav je bio u Isusu Hristu.” On je došao na zemlju zato što se istinski brinuo za dobro drugih. On nije došao na zemlju da bi dobio ijednu stvar za sebe. Dozvolite mi da to ponovim. Kada u početku dolazimo Hristu, dolazimo kao izgubljeni sin, dolazimo tražeći nešto za sebe. Postoje mnogi ljudi koji su došli u ovu crkvu tražeći dobro mesto na koje mogu da odu nedeljom, tražeći dobro mesto za odrastanje svoje dece. Nema ništa pogrešno u tome. Dobrodošli! Ali, ako nakon mnogo godina ovde još uvek sve što možete da kažete je: “Ovo je divno mesto za moju decu tinejdžere da odrastaju i imaju zajedništvo”, tada ste propustili nešto, braćo i sestre. Niste uzrasli. Vi ste kao retardirano dete koje je bilo ovde petnaest godina, ali je još uvek kao beba. Ako želite da saznate da li ste duhovno uzrasli, upitajte se da li bi u vezi vas moglo biti zapisano da se istinski brinete za dobro drugih, da ih vodite u večni život, do te mere da želite da se odvojite od onoga što vam je Bog dao: vaše vreme, vaš novac, za Božiju slavu! Ja spominjem te stvari zato što su to stvari koje mi vrednujemo. Mi vrednujemo vreme i novac. I kada se odvajaš od toga da bi blagoslovio druge i da ne bi ništa dobio za sebe, kažem da će to biti za slavu Isusa Hrista. To znači da osoba uzrasta zato što je dobila duh Hristov.

Isus je želeo da se razdvoji od … mi mislimo kada damo novac za Božije delo da smo učinili veliku žrtvu. Toliko smo ludi. Isus se razdvojio od jednakosti sa Bogom! Čak ako i sav svoj novac daš za Božije delo, da li to možeš da izjednačiš sa time da se odrekneš jednakosti sa Bogom? Čak ako daš mnogo svoje udobnosti da bi služio drugima u Hristovo ime i vodio ih Bogu, da li možeš to izjednačiti sa time da se odrekneš svoje jednakosti sa Bogom da bi postao čovek?

Ovo govorim zato što svet sa svim tim božićnim slavljem nema pojma šta to znači da se Isus rodio na ovoj zemlji. Oni nemaju pojma. To je prazno slavljenje! Njihovim jelkama, zvezdama i božićnim ukrasima nastavljaju iz godine u godinu da traže svoje, a Isus nije tražio svoje ni u čemu.

To je duh kojim je Isus postavio temelj za svoju crkvu, i ako želimo da zidamo pravu Hristovu crkvu, ona mora biti zidana na tom temelju gde ljudi imaju isti taj duh. I zato vam kaže da postoji jako mali broj ljudi koji zaista zidaju tu pravu crkvu Isusa Hrista koju vrata paklena neće nadvladati. Jer čak i među hrišćanima svi su zainteresovani za “ja, meni i moja porodica”. To su tri osobe, je l’? JA, MENI I MOJA PORODICA! I pre nego što sudimo druge, pitaj sebe brate i sestro da li je to tvoja primarna briga “ja, meni i moja porodica”. Oni moraju biti zbrinuti, a Božije delo će doći na red kada budem imao vremena. Isus nikada ne bi došao na zemlju da je imao takav stav.

Isus je smatrao druge važnijima od sebe

U vezi sa tim kaže ovde u Filibljanima 2:3 “Ništa ne činite iz sebičnosti ili za praznu slavu, nego poniznošću uma smatrajte jedan drugoga važnijim od sebe.” Ne duhovnijima od sebe! Biblija nam to nikada ne govori. Neki ljudi imaju lažnu poniznost. Lažnu poniznost. “O ja nisam toliko duhvan. Ti si brate duhovniji od mene.” To je smeće ako govoriš veštački. Pavle nije smatrao hrišćane u Korintu duhovnijima od sebe. Rekao im je: “Vi ste telesni, a mi smo duhovni.” Isus nije smatrao svoje učenike duhovnijima od sebe. Šta to znači imati isti stav kao Hrist? Ovde kaže da druge treba smatrati važnijima od sebe. Važnijima!

U jevrejskim domovima nisu sedela na stolicama za stolom, oni bi se zavalili i tako jeli hranu. Oni su hodali u sandalama kao i mi u Indiji. Kada se uđe u kuću sa prljavim nogama, bio je rob u bogatijim kućama sa kofom vode koji je prao noge onima koji se izuju. Na toj poslednjoj večeri, pošto Isus nije želeo nikoga od spolja, čovek koji mu je dao sobu je obezbedio kofu vode, ali ne i roba. Mislim, on bi rado obezbedio i roba, ali Isus je rekao da ne želi nikoga od spolja zato što je to bio privatan sastanak sa njegovim učenicima. Lomljenje hleba je uvek privatan sastanak sa učenicima čak i danas. Većina crkava to ne razume, ali Isus je tako uradio. Ali, sada su svi ti učenici došli sa prljavim nogama i svi su sedeli misleći ko će sada da pere noge. Nema nikoga ko će da pere noge. Gledali su okolo misleći: “Nema nikoga da mi služi.” Svi su veliki ljudi, a Isus kaže: “Pretpostavljam da sam ovde jedini sluga, ja ću oprati njihove noge.” On je smatrao druge važnijima od sebe. Tu vidimo to, u njegovom poslednjem danu na zemlji. On je smatrao druge važnijima od sebe.

I ne samo to. Čitamo ovde u Luci 22. Dakle, “Imajte ovakav stav u sebi, kakav je bio u Isusu Hristu.” On je bio rođen u štali, zato što je hteo da bude niži od svih drugih na zemlji, i on je oprao noge svojim učenicima poslednjeg dana svog zemaljskog života da bi pokazao: “Slušajte drugovi, ja sam niži od svih vas.” U svetu gde svi pokušavaju da dokažu da su veći i bolji od tebe, pametniji od tebe, lepši od tebe, zgodniji od tebe, i u hrišćanskom svetu gde propovednici pokušavaju da pokažu da su bolji od tebe, da je njihova crkva bolja od tvoje, da je njihova crkva veća od tvoje i sve to smeće…vidite Isusa koji dolazi u drugom duhu i kaže: “Vi ste važniji od mene.”

Luka 22. U poslednjem danu Njegovog zamaljskog života, učio je svoje učenike tri i po godine, on je izabrao dete i rekao im da je najveći u Carstvu nebeskom onaj koji se ponizi kao malo dete. I pored sveg tog učenja, Luka 22:24, u poslednjem danu postalo je prepiranje među njima oko pitanja ko je najveći. Zamislite, znali su da će Isus da umre. On im je upravo to rekao. “Ovo je telo moje koje se lomi za vas” (stih 19), “ovo je čaša novi zavet u mojoj krvi koja će se proliti za mnoge.” (stih 20). “I evo, ruka izdajnika mojega sa mnom je za trpezom” (stih 21) “Sin čovečiji ide kako mu je određeno…” Zamislite, sedeti tamo i slušati kako Isus govori da će uskoro umreti, a oni rasrpavljaju o tome ko će preuzeti vođstvo. Ta požuda za vođstvom (da budeš starešina) traje već dve hiljade godina. Vidim je svugde. Video sam je i u našim crkvama, braću koja žele da budu istaknuti, koji žele da stoje za propovedaonicom i ponosni su zbog toga što stoje za propovedaonicom i pošto su viđeni, priznati i poznati. To je isti duh! Ko je ovde najveći, koga ovde najviše vole? Ko je ovde najpriznatiji? To ne mora biti samo za propovedaonicom, to može biti u nekoj drugoj službi ili šta god da je u pitanju. Takvi ljudi treba ili da se zapravo nanovo rode, ili ako su nanovo rođeni da budu ispunjeni Svetim Duhom. Sve se promenulo kada su ovi ljudi bili ispunjeni Duhom na dan pedesetnice.

Znak ispunjenosti Duhom

Ja želim da uzmemo ove stvari kao znak ispunjenosti Svetim Duhom. Velika je polemika u hrišćanskom svetu oko pitanja koji je znak ispunjenosti Svetim Duhom. Da li je govorenje u jezicima znak ispunjenosti Duhom? Ja kažem ne. Biti ispunjen Duhom znači da više nećeš želeti da budeš velik u očima drugih ljudi. Zauzećeš najniže mesto. To je znak ispunjenosti Duhom Svetim, jer je to Hristov Duh. Ako je to Hristov Duh, ti ćeš želeti da zauzmeš najniže mesto. Tada si ispunjen Hristovim Duhom. Ako još uvek tražiš najviše mesto, to je duh Lucifera, đavola. On može učiniti da govoriZar nećeš stradato?”š jezicima, ali će takođe učiniti da želiš najviše mesto. “Imajte ovakav stav u sebi, kakav je bio u Isusu Hristu.” On je došao na svet u štali i uvek je zauzimao nisko mesto. Odrastao je u mesto koje se zvalo Nazaret. Zbog čega? To je takođe bio plan sa neba. Trideset godina u Nazaretu. Da li znate da je Nazaret imao toliko lošu reputaciju da je Natanailo rekao u Jovanu 1 “Može li što dobro biti iz Nazareta?” Takva je bila reputacija tog malog grada u Izraelu. Da, nešto dobro može doći iz Jerusalima ili iz nekog drugog mesta, ali iz Nazareta? Ništa dobro ne može doći odande. Zašto je Isus isplanirao da odraste u takvom mestu? Zašto je Isus isplanirao da tokom celom svog života bude smatram među najnižima u društvu? Znate kako postoji velika želja kod ljudi da budu smatrani velikima.

U Kerali (jedna država u Indiji) ljudi imaju običaj da imaju svoje kućno ime kao jedan deo svog imena. To imaju skoro svi ljudi iz Kerale. Prvo slovo njihovih inicijala bi bilo kućno ime. To je obično neko ime koje je nemoguće izgovoriti. To je zbog toga što se time smatra da si potekao iz neke velike porodice ili nešto poput toga. Ljudi me ponekad pitaju o mojoj porodici, pošto sam ja isto iz Kerale. Ja im kažem: “Ja sam iz porodice koju je Bog isterao iz Edemskog vrta zbog greha. Ja pripadam toj porodici, ali Isus je došao za ljude poput nas i spasao me. Sada pripadam Njegovoj porodici. Tako da nakon toga nemam nikakvo kućno ime pre mog imena. Rešio sam se toga.”

Nemam ništa u vezi čega bih se pohvalio. Volim tu pesmu koja kaže: “Ja sam samo grešnik spašen Božijom blagodaću. To je moja priča do kraja mog života. Bogu neka bude slava. Ja sam samo grešnik spašen Božijom blagodaću. Znate, ja često to pevam sebi. Mnogo, mnogo puta. To je moj omiljen refren: “Samo grešnik spašen blagodaću. To je moja priča, Bogu neka bude slava. Ja sam samo grešnik spašen Božijom blagodaću.” Nadam se da ćete pevati to tokom celog svog života. Ja nisam grešnik, ja sam grešnik spašen blagodaću, i ja sam bio spašen od velikog broja greha blagodaću. Dakle, postoji razlika između toga i biti jednostavno grešnik.

Dakle, On im ovde kaže u Luci 22:27 “Ko je veći onaj koji sedi za stolom ili onaj koji služi?” Vi znate. Ako pitate bilo gde u bilo kojoj zemlji sveta ko je veći onaj koji sedi za stolom ili onaj koji služi, znate odgovor. Onaj koji sedi za stolom. Ali Isus kaže: “Ja sam među vama sluga!” (stih 27). Ja kažem: “Gospode, učini me sličnim tebi. Učini me sličnijim tebi da bih imao takav duh tokom celog mog života do poslednjeg dana mog života.” Ko je veći? Sva braća i sestre, a ja sam sluga.

Draga braćo i sestre, da li rastete? Da li vidite kako je sve to slavljenje Božića prazno bez razumevanja duha u kojem je Isus došao na zemlju, uvek misleći na druge, ne želeći da napravi neugodnost drugima, ne želeći da iskoristi druge? Pavle je jednom to rekao Korinćanima, u drugoj poslanici sedmom poglavlju drugi stih: “Napravite prostor u vašim srcima za nas, nikome nismo naneli nepravdu, nikoga nismo pokvarali i nikoga nismo iskoristili.” Nadam se da možete iimati to svedočanstvo. Nismo nikome nenali nepravdu. Možda smo to uradili u danima kada se nismo obratili Bogu, učinili smo mnogo nepravde drugima, “Bože, imaj milosti prema nama. Hvala Ti što si nam oprostio i što to više ne spominješ.” Ali sada da li možemo reći da nismo nikome naneli nepravdu? Nismo nikoga pokvarili. Ne samo u tome da nismo nikoga pokvarili sa nepristojnim šalama. Mi nismo nikoga pokvarili time što smo ih ohrabrili da pogledaju određene filmove koji u 99% sadržaja imaju jako dobre stvari, ali samo taj 1% filma je pokvario njihov um. Da li si to nekada uradio? Vidite, to nije prljav film, to je dobar film, samo je 1% pokvaren. Da li biste popili napitak iz čaše za koji vam ja kažem da ima samo 1% otrova? Zašto smo tako pažljivi da pijemo flaširanu vodu, a ne vodu iz slavine? Možete gledati filmove koji su vrlo, vrlo malo zagađeni, ali da li znate koje veličine su klice koje se nalaze u vodi iz slavine koje čine da ta voda nije za piće? Vrlo, vrlo male. Mnogo je manji procetat tih klica u čaši vode koja vam može doneti neku bolest, nego procenat seks scene u nekom filmu. “Mi nismo nikoga pokvarili. Nismo nikoga iskoristili.” O, kako je to divna stvar ako bi se mogla reći za tebe. Nikada nikoga nismo iskoristili. Je želim tako da živim svaki dan. To je Hristov duh. On nikada nikoga nije iskoristio.

Isus nije imao očekivanja od ljudi

Znate, ja se često opominjem tog dela Biblije u Jovanu 7. Jovan 7 je jedna od tih glava gde Isus govori vrlo snažnu propoved. To je jedino mesto gde piše da je Isus podigao glas dok je propovedao. On je vrlo retko podizao svoj glas, ali ovde u Jovanu 7:37 kaže da je Isus u poslednji dan praznika stajao i vikao: “Treba da budete ispunjeni Duhom” To je On vikao, i On bi to i danas vikao u crkvama. Treba da budete ispunjeni Duhom – Hristovim duhom, stavom koji je On imao kada je došao na zemlju. Treba da time budete ispunjeni. On je govorio o Duhu (stih 39). I kada su ljudi čuli tu snažnu propoved rekli su: “Ovo je zaista prorok” (stih 40). “To je Hristos” (41). Bili su presvedočeni. Naravno, tu je bilo prepiranja, kao što se to uvek dešava. Postala je rasprava u narodu zbog Njega (stih 42). I ja sam video to, kao što kaže u stihu 43 da je bila rasprava u narodu zbog Njega, gde god Bog podigne svog istinskog slugu u bilo kojem veku i u bilo kojoj zemlji, uvek će biti rasprave među ljudima u vezi njega! Neki će reći: “Ovo je Božiji prorok”, drugi će reći: “On je Velzevul, lažni prorok.” Ako se to ne dešava, to nije pravi Božiji sluga i on ne ide Hristovim stopama koji je bio pravi Božiji sluga. I onda, na kraju te snažne propovedi kada su ga mnogi ljudi obožavali, u stihu 53 kaže da je svako otišao svojoj kući. Isusova kuća je bila u Kapernaumu, možda 200km daleko, ne znam. To je bilo dosta daleko od Jerusalima gde je propovedao. I zamislite, svi ti ljudi koji su ga nazivali prorokom i Mesijom, niko mu nije prošao i rekao: “Gospode Isuse, gde ćeš Ti biti večeras? Da li bi voleo da dođeš kod nas?” Niko! Svi su otišli svojim kućama. Mislili su na sebe.

Isus je pogledao okolo i rekao: “Vedar je dan. Hvala Bogu što ne pada kiša. Idem da spavam na drveću.” I kaže u prvom stihu sledećeg poglavlja da je otišao na Maslinsku goru i tamo je prespavao noć. Volim to. Da li ste nekada imali tužbu kada ste nekome služili i mislili ste da oni treba da obezbede ili da se pobrinu na neki način za vas, a to se nije desilo? Da li ste imali tužbu? Drugim rečima, očekivali ste nešto od ljudi. To je ono što sam naučio iz ovog odeljka Pisma. Isus nije imao očekivanja od ljudi. Ne samo da nije pokvario ili iskoristio ljude, On nije imao očekivanja od ljudi: “Hej, ja sam veliki propovednik. Ljudi u najmanju ruku treba da mi priđu i da se zahvale. Ljudi u najmanju ruku treba da me pitaju gde ću provesti noć.” Nikakva očekivanja! Ja kažem: “Gospode, učini me sličnim Tebi.” Želim da uzrastem. Ne želim da budem beba koja samo očekuje i očekuje da ljudi treba da se brinu za mene, da me pitaju kako sam.

Sledećeg jutra (8:2) Isus je došao u hram i počeo da uči. I niko Ga nije pitao: “Gospode, gde si spavao zadnje noći?” Zamislite to. Želim da kažem da mene ljudi nikada nisu tako tretirali. Ljudi su jako dobri prema meni, ali moj Gospod je živeo na zemlji na tako divan način da nikada neću prestati da Ga obožavam! Kažem: “Gospode, želim da budem kao ti. Ako se takva situacija nekada pojavi u mom životu, ja želim da hodam po Tvom primeru.” Iako imam 72 godine mogu da spavam napolju. Nema problema. Ali, to je divan način živeti bez očekivanja, bez iskorišćavanja drugih, ispražnjen od sebe, praznim rukama služiti i služiti, žrtvovati se za dobro drugih! Draga braćo i sestre, da li mislite da su hrišćani razumeli da je zbog toga Isus došao na zemlju?

Epafrodit je imao Hristov Duh

Evo još jednog čoveka koji je to razumeo. Filibljanima 2 je divna glava koja počinje sa Isusom Hristom. Pavle sâm je veliki primer, a videli smo i Timotija. U Filibljanima 2 vidimo još jedan primer čoveka koji je imao isti stav kao Isus Hrist. Vidimo tu čoveka po imenu Epafrodit (stih 25). “Našao sam da je potrebno da pošaljem vama brata Epafrodita, svojega pomagača i drugara u vojevanju.” On je imao isti duh kao Timotije. Mi se pitamo: “Pa, zašto Pavle nije mislio da njega pošalje u Filibu?” On je zapravo bio iz Filibe. On potiče iz Filibe. On je član crkve u Filibi. Crkva iz Filibe je poslala tog divnog brata da posluži Pavlu dok je u zatvoru. Pavle je bio u zatvoru dok je pisao poslanicu Filibljanima, on je bio u tamnici, a te tamnice su bile pune bubašvaba i pacova. To je bila tamnica u kojoj je on bio svezan. Tamo je bilo hladno i Pavle je drhtao od hladnoće. Oni su poslali Epafrodita zato što su smatrali da je on najbolji brat koji će služiti apostolu Pavlu. Pavle kaže: “On je moj brat, pomagač, drugar u vojevanju, a vaš poslanik koga ste poslali da posluži mojoj potrebi u zatvoru.” (stih 25). I on je iz dana u dan dolazio ovde u ovu hladnu tamnicu i razboleo se. Razboleo se služeći apostolu. To je duh Hristov. Bio je čak bolestan do smrti, ali se nije predao, nastavio je da služi. Ali, Bog ga je pomilovao, i ne samo njega, nego i na Pavla da mu ne bi došla žalost na žalost. Znate sva ta plitka učenja: “Pavle, samo stavi svoje ruke na njega i isceli ga u Isusovo ime”, toliko mnogo hrišćana je prevareno time. Zašto Pavle nije mogao da samo položi svoje ruke na Epafrodita i da ga isceli u Isusovo ime kada je bio bolestan do smrti? Božiji putevi nisu naši putevi. On je kroz Epafrodita pokazao kako je moguće služiti Pavlu u bolesti, što ne bi mogao da pokaže da je Epafrodit služio Pavlu u dobrom zdravlju. U ovome ja vidim duh Hristov.

Divna stvar u vezi njega je ono što je njega uzneiravalo. Kada si bolestan, šta te uznemirava? Šta tada očekuješ? Ja znam kada smo bolesni onda volimo da nas svi maze, naročito da nas muž ili žena maze, da se brinu za nas, da nam šapuću ništavila i sve te stvari da bi se osećali bolje. I mi očekujemo da će druga braća i sestre doći da nas posete i da se mole za nas, i da svi znaju da smo bolesni, i da imaju saosećanje prema nama. Da li ste nekada uznemireni pošto neko nije čuo da ste bolesni i nije došao da vas poseti i nije vas pozvao rekavši: “Brate, izdržavaš? Da li si se oporavio od prehlade i kašlja kojeg si imao juče?” Epafrodit je bio potpuno drugačiji. Ovde kaže da je on žalio (stih 26). Zašto? “O ne, ti ljudi su čuli da sam bolestan. Sada će se brinuti!” Ja volim takvog brata. On je uznemiren pošto su ljudi čuli da je bolestan. Ja kažem: “Zar ne želiš da ljudi znaju da si bolestan da bi se molili i postili za tebe?” “Ne, ja ništa od toga ne želim.” On je žalio. Koja je to reč! Žalio je zato što su Filibljani čuli da je bolestan. To je bio momak koji je imao duh Hristov. Nikada nije tražio svoje. Tražio je dobro drugih. Kakvu crkvu bi imali, kakva bi bila naša crkva kada bi svako bio zahvaćen takvim duhom!

Koristiti svoj um za proučavanje Reči

Zato je Isus došao na zemlju, da pokaže kako čovek treba da živi: bespomoćna zavisnost od Boga, Bog će me zaštititi, neka Irod pokušava da radi šta hoće, ne može me pipnuti. Moja zaštita je u Bogu. Bog je moja zaštita i snaga, prisutna pomoć u trenutku potrebe. Zato se nećemo bojati zemljotresa i nesreća i čega god, nećemo se bojati.Mi ćemo provoditi naš život tražeći da služimo, da vodimo ljude u večni život, da koristimo svu vlast i silu, vreme, novac i sve što nam je Bog dao da blagoslovimo druge i da ih vodimo u večni život. Često kažem da mnogi od vas koji ovde sedite ste vrlo inteligentni. Dobili ste velike diplome, vi ste majstori na svojem polju rada, o kojoj god nauci da je reč. Želim da vas pitam, vas koji ste upotrebili vaš briljantan um da biste napredovali u vašoj zemaljskoj profesiji, zašto ne upotrebite malo tog briljantnog uma da proučavate Božiju reč da biste blagoslovili druge ljude rečju? Za to je potrebno vreme! Zar nije trebalo vreme da napredujete u svojoj profesiji, o kojoj god da je reč? Ja nisam protiv toga, treba da zarađujete za vaš život.

Bog mi je dao dobar razum kada sam se pridružio mornarici. Ja nisam zanemario svoj posao tamo, ali sam rekao: “Ja ću da koristim svoj razum da bih proučavao Božiju Reč.” I jako sam zahvalan što sam to radio. To mi je mnogo pomoglo da bih ja kasnije mogao pomoći mnogim ljudima u svetu koji su bili u potrebi. Zašto ne koristiš svoj razum za Boga, brate? Zašto u najmanju ruku ne posvetiš malo vremena. To uključuje žrtvu, naravno da uključuje žrtvu, bilo da odeš malo kasnije na spavanje, ili da malo ranije ustaneš. Vi radite to za vašu profesiju, zar ne? Zar nije vredno isto to raditi za Boga?

Kada mi ljudi kažu: “O brate, nisam našao vreme da čitam Bibliju.” Da li si našao vreme da napreduješ u svojoj profesiji? O da. Da li si uopšte razumeo zašto je Isus došao na zemlju? Šta ste u svim ovim godinama naučili u našoj crkvi o duhu Hristovom? Dobro pitanje!

Ne pokušavam nikoga da krivim, pokušavam samo da vas izazovem da uzrastete!

Hajde da se molimo. Hajde da pognemo svoje glave u molitvi. Za nekoliko dana ćemo ući u novu godinu. Hajde da razmišljamo o tome što smo čuli.

Kažimo: “Gospode, želim da rastem u posedovanju Hristovog stava u svakoj sferi mog života. Pomozi mi. U Isusovo ime. Amin.”