Božija ljubav

Pošto je ovo naš poslednji sastanak na ovoj konferenciji, ja želim da govorim o ljubavi Božijoj. To je najteža tema o kojoj se može govoriti. Nemoguće je govoriti o tome. Samo Sveti Duh može da nam pokaže kako je velika Božija ljubav prema nama. Ne mislim da su mnogi od nas razumeli koliko mnogo nas Bog voli i to je osnovni uzrok svih naših problema. Mi nismo sigurni i nismo bezbedni u Božijoj ljubavi. Živimo u svetu koji je pun nesigurnosti. Toliko mnogo stvari oko nas zadaju strah našim srcima i brige u vezi budućnosti. Borimo se sa finansijskim potrebama. Ja vidim to u Indiji. Moj odgovor za sve to je da upoznamo Božiju ljubav. Postoje bolesti unutar Božijeg naroda. Ja bih voleo da možemo sve da iscelimo. Neki trpe takav bol da ja ne mogu da razumem to. Postoji jako mnogo siromaštva. Bebe se rađaju sa sidom. Vidim toliko mnogo ljudi sa gubom na ulicama Indije. I još gore od toga, vidim toliko mnogo ljudi koji slepo jure u pakao. Voleo bih da oni vide ljubav Božiju. Želeo bih da vernici vide ljubav Božiju. To bi promenilo ceo njihov život. To će promeniti vaše ponašanje sa mužom i ženom. To će promeniti vaše suđenje drugih ljudi kada vidite nešto pogrešno u njima-

Uzrok svih naših problema je nepoznavanje Božije ljubavi

Vernici su krivi pošto jako sužavaju Božiju ljubav. Kao fariseji, mi pravimo Boga bogom mnogih pravila i zakona. Mi imamo neka pravila o Bogu u svojim umovima i sudimo ljude prema tim zakonima i mislimo da će nas Bog podržati, a On neće zato što je Njegova ljubav šira od uskosti našeg uma. On nas neće podržati! Mnoge ljude koje mi osuđujemo Bog voli. Mi smo ljubomorni na ljude zato što ne poznajemo Božiju ljubav prema nama. Mi bi želeli da imamo dar koji ima neki naš bližnji zato što ne poznajemo ljubav Božiju. Mi ne znamo da je Bog u svojoj ljubavi prema nama dao nama dar koji je najbolji za nas, a nekom drugom je dao neki drugi dar koji je najbolji za njega. Kada bi poznavali Božiju ljubav, nikada ne bi ni na koga bili ljubomorni. Neko može imati deset puta bolju kuću od mene, ili tri ili četiri automobila, i u nama neće biti ljubomore ili takmičenja, zato što vidimo da ljubljeni nebeski Otac zna šta je dobro za nas. Verujem da su svi naši problemi zbog toga što ne poznajemo Božiju ljubav i reći ću vam iskreno da mi je jako teško da govorim o Božijoj ljubavi, zato što je o tome nemoguće govoriti. Lakše je govoriti o nekim zakonima, lakše je govoriti o tome šta znači krštenje ili šta znači lomljenje hleba, ili kako žene treba skromno da se odevaju i da pokrivaju svoje glave, ili kako ne bi trebali da imamo televizor u našoj kući… Jako je lako propovedati o svim ovim pravilima, ali to ne rešava naše probleme. To će nas načiniti samo boljim farisejima. Ali, kada iskusiš Božiju ljubav to menja ceo tvoj život.

Ja to znam zato što sam odrastao kao vrlo nesiguran, stidljiv, mali dečak. Kada sam bio u školi, bio sam od najnižih, najmanjih i najmlađih u razredu. I kada sam se pridružio vojnoj akademiji sa 15 godina, svi ostali studenti su mi se smejali i rekli: „Ti ćeš da braniš našu državu?“ Ja sam se pridružio vojnoj akademiji i jako sam se plašio. I tada sam postao hrišćanin. Jako sam se bojao u svom životu. Jako sam se stidio da pričam sa ljudima. Moja ličnost je bila takva da sam uvek gledao unutar sebe. Vi me sada gledate kako stojim ovde i mislite: „To je nemoguće! Brat Zek nikada ne bi mogao da bude takav.“

Dokaz krštenja Duhom Svetim – Božija ljubav u srcu

Znate šta me je promenilo? Kada sam razumeo Božiju ljubav – kada me je Isus krstio Svetim Duhom. Nisu bili primarni jezici. Jezici nisu bili primarna stvar. Po meni, znak krštenja Svetim Duhom nije Dela 2:4 nego Rimljanima 5:5. Kada sam bio ispunjen Svetim Duhom, Božija ljubav je bila izlivena u moje srce, a to znači tri stvari. To znači da sam celim svojim srcem počeo da shvatam Božiju ljubav prema meni. Sveti Duh je ispunio moje srce poznanjem Božije ljubavi, i zatim je Duh Sveti trebao da širi moje srce da bih sve bolje i bolje razumeo Božiju ljubav. Druga stvar, taj stih je značio da je Sveti Duh proizveo u meni veliku ljubav za Isusa. I treća stvar, On je ispunio moje srce ljubavlju za sve ljude. Dakle, ja znam da je to bio znak ispunjenja Duhom. Ja vidim jako puno ljudi koji tvrde da su ispunjeni Duhom, a nemaju ovo u svojim srcima. To je falsifikat! Da, Bog mi je dao druge darove. On mi je dao dar govorenja u jezicima, dar tumačenja jezika, razlikovanja duhova, sposobnost da isterujem demone, da govorim Božiju Reč proročki, dar učenja… Ali to nije bila glavna stvar! To su sve izražaji Njegove ljubavi.

Ako ti tvoj otac dâ neki dar… Pretpostavimo da vas vaš otac toliko voli da vam pokloni auto i ti počneš da budeš obuzet tim autom a ne ocem, to je tužno! A to se dešava kod jako mnogo ljudi. Oni dobiju dar od Boga i postanu obuzeti tim darom, a zaborave darodavca. Ja uvek želim da budem obuzet darodavcem!

Jednom sam čak rekao Gospodu ovako: „Gospode, nije me briga da uzmeš sve moje darove, da oduzmeš moje pomazanje, i kada ustanem da nemam ništa da kažem, i da ljudi kažu: ’Brat Zek je izgubio pomazanje, nešto se desilo’ i više me niko nigde ne pozove zato što nemam šta da kažem.“ I ja kažem: „Gospode, to je za mene potpuno u redu. Sedeću u svojoj kući i voleću te celim mojim srcem. To je sve što želim.“ Ja nemam požudu za službom. Imam veliku radost u pomaganju drugim ljudima, ali to nije moj Bog. Moj Otac je moj Bog! Nemojte tražiti druge stvari. Rekao sam Gospodu: „Želim da živim u najmanjoj mogućoj kućici, ako ti želiš da živim tamo ceo svoj život.“ Bog i ja, to je dovoljno. Kada sam video Božiju ljubav prema meni, to je promenilo moj život i Bog je počeo da otvara moje oči da vidim sve više i više od Njegove ljubavi prema meni, i to me je učinilo sigurnim, bezbednim. Više nisam trebao da se pretvaram. Više nisam trebao da glumim.

Bezbednost u Božijoj ljubavi oslobađa od pretvaranja

Zašto mi duhovno glumimo pred drugima? Zato što nismo bezbedni u Božijoj ljubavi. Želimo da impresioniramo druge našim darom ili našim pevanjem ili muzikom, našom službom za njih. Ali, kada poznaješ Božiju ljubav tada nemaš potrebu da ikoga impresioniraš. Gospod mi je jednom vrlo jasno rekao: „Nemoj pokušavati da impresioniraš druge ljude. Pomozi im! Ako ih impresioniraš, oni će misliti da si ti veliki čovek, a ako im pomogneš, oni će misliti da je Isus veliki Spasitelj. Šta želiš? Da li želiš da ljudi misle da je brat Zek veliki propovednik ili da je Isus veliki Spasitelj?“ Ja kažem: „Nikada ne želim da iko išta misli o meni. Ne želim ime, ni bilo šta od toga. Ljudi moraju videti Isusa kao velikog Spasitelja“, kao što je Jovan krstitelj rekao: „On treba da raste, a ja da se umanjujem.“ Slušajte ovo, obeležje duhovnog čoveka ili duhovne žene… Što si duhovniji, što si pomazaniji, ljudi će sve manje videti tebe, a sve više Isusa u tebi. Da li želite to? Ja sam to toliko jako želeo, rekao sam: „Gospode daću sve za to, ako se možeš postarati da ljudi u meni vide Isusa, a ne mene. Ako vide mene to im neće pomoći, ali ako vide Isusa u meni, onda će biti privučeni Tebi i čeznuće za Tobom čak i kada ja odem.“

Biti mali u svojim očima

Da li želiš to? Da li želiš da ljudi misle o tebi kao da si veliki Božiji čovek koji je učinio velike stvari za Njega? Želiš da ljudi misle da si velika žena, prorok, ili nešto poput toga? Uništićeš Božije delo sa takvim stavom! Ako želiš da Bog postane sve, ti moraš da postaneš niko, i moraš se iskreno moliti da te Bog učini da budeš niko da bi On mogao da bude sve.

Na taj način se zida Hristova crkva koju vrata paklena neće nadvladati. Sotona može da ulazi u mnoge domove i mnoge crkve zbog toga što su ljudi tako veliki. Sotona će lako ući kod tebe ako ti budeš veliki čovek ili velika žena. Budi mali. Budi mali! Drži svoju glavu u prašini!

Kada smo bili u vojsci, učili su nas da puzimo po zemlji bez dizanja glave. Na tom polju su imali bodljikavu žicu na visini od 30cm i trebali smo da puzimo ispod te žice, i ako bi pokušali da dignemo glavu, izgrebali bi se na bodljikavu žicu. Tako su nas učili da će neprijatelj upucati onog koji prvi digne glavu. Pogni svoju glavu i neprijatelj te neće moći upucati! Upravo je tako u hrišćanskom životu. Svi ljudi koji su upali u greh, pre toga su podigli svoje glave. Želeli su da budu poznati. Želeli su da budu neko.

Ja vidim nešto u životu apostola Pavla. On je rekao u 1. Korinćanima, u 3. glavi, 5. stih: „Ko je Apolo? Ko je Pavle? Samo sluge kroz koje ste poverovali.“ E sada, setite se da on ovo piše nakon što je osnovao crkve, iscelio bolesne, podigao mrtve, pisao pisma, nakon što je bio u trećem nebu. Imao je takva iskustva koje niko od nas nije imao. On je učinio sto puta veća čuda nego što je učinio bilo ko od nas ovde. On je osnovao više crkava nego što smo ti i ja osnovali. On je imao takva iskustva sa Bogom od kojih mi nemamo ni jedan procenat. Ali, šta on misli o sebi? On kaže u 6. stihu: „Ja sam posadio, Apolo je zalio, a Bog je dao da uzraste.“ Sada vidite 7. stih: „Onaj koji sadi (a to sam ja, Pavle) je ništa! Onaj koji zaliva, (Apolo) je takođe ništa. Bog je sve!“ Šta Pavle misli o sebi nakon što je podizao mrtve, osnovao crkve i napisao Sveta Pisma? „Ja sam nula! Apolo je nula.“

Mi možda tako mislimo o sebi onog dana kada se obratimo. Na dan našeg obraćenja smo radosni da kažemo da smo nula, ali nakon što nas je Bog koristio (Bog nas je koristio da podignemo mrtve, osnujemo crkve, govorimo kao proroci), tada da zapravo veruješ u svom srcu „Ja sam nula“ je jako teško, i tako uništavamo crkvu. Svi oni koji nisu nula uništavaju crkvu! Svi vi jako darovani ljudi uništavate crkvu kada mislite da ste neko i nešto. Vi mislite da zidate crkvu, a zapravo je rušite, čak i vašim darovima, pošto ih koristite da bi sebe uzvisili, a to je zbog toga što ne poznajete Božiju ljubav.

Čovek želi da krije svoje loše strane

Kada pogledamo u 1. Mojsijevu 3. glavu, ovde kaže da čim je Adam zgrešio (1.Mojs. 3:7) otvorile su im se oči i videli su da su goli, pa su spleli smokvino lišće i načinili su sebi odeću. Zašto su to uradili? Oni su tražili najveće lišće. Smokvino lišće je bilo najveće u vrtu, ali jadni Adam i Eva nisu znali (pošto su bili prva ljudska bića) da ako otkineš list sa drveta on će se osušiti posle nekog vremena. Ne možemo ih kriviti jer su bili prva ljudska bića. Nisu to znali. Oni su mislili: „Mi možemo da se pokrijemo.“ Ali pred kime su se pokrivali? Da li je bio neki čovek ili žena koji je mogao da ih vidi? Da li su se pokrivali pred lavovima ili nekim drugim životinjama da ih ne bi videli gole? Da li ste nekada razmišljali o tome? Zbog koga su se oni pokrivali? Sigurno ne zbog životinja. Mislim, vas i mene nije sramota da budemo goli pred životinjama. Muža i ženu ne treba da bude sramota da budu goli jedan pred drugim. U 2. glavi 25. stihu piše da su oboje bili goli i da ih nije bilo sramota. Zašto ih je onda odjednom bilo sramota? Tu se nalazi jedna lekcija koju treba da naučimo.

Čim je čovek zgrešio želeo je da pokrije delove svog života kojima bi se drugi ljudi ismejavali ili prezirali. Postoji duhovno značenje tog sakrivanja jedan od drugoga. Mi želimo da se pretvaramo da nismo toliko ružni. Želimo da ulepšamo sebe pred drugima zato što ne želimo da budemo viđeni i poznati upravo onakvi kakvi jesmo, i zbog toga pokušavamo da prikažemo najbolje delove sebe kojima će se drugi ljudi diviti, i da sakrivamo one delove života za koje osećamo ako bi drugi ljudi videli, oni bi nas prezirali ili nas ne bi prihvatili. Mi želimo da budemo prihvaćeni. Zbog toga su crkve pune hrišćana koji se pretvaraju. Oni nose maske i pretvaraju se da su srećni. To je maska. Oni nisu stvarno srećni. Pretvaraš se da si radostan nedeljom na sastanku. To nije stvarno istina. Pretvaraš se da stvarno želiš da zahvališ Bogu, a u svom srcu imaš toliko mnogo tužbi.

Mi ne želimo da budemo viđeni i poznati onakvi kakvi zaista jesmo, zato što se plašimo da nas druge osobe neće prihvatiti, zato što vidimo greh u našem životu. Dakle, postoji duhovna istina u tom pokrivanju sebe smokvinim lišćem. Znate, ja sam bio takav, kao nanovorođeni vernik. Nisam želeo da drugi znaju za neke sfere mog života, zato što sam mislio ako bi oni to videli, ne bi me prihvatili, i tako sam sakrivao određene sfere mog života smokvinim lišćem. Nosio sam masku i govorio: „Slava Gospodu“, i niste mogli da vidite stvarnog mene iza te maske, zato što sam se ja plašio da me nećete prihvatiti ako me vidite onakvog kakav zaista jesam. I vi se plašite da vas ja neću prihvatiti. Tako većina hrišćana živi. Oni su nesigurni. Rezultat toga je da imamo mnoge bolesti u našem telu.

Mnoge naše bolesti su zbog toga što imamo veliku nesigurnost u našem životu. Ja sam imao jako velike probleme sa astmom. To je bilo 1972. godine. Bio sam nanovorođen, bio sam kršten, ali nisam mogao da spavam noću. Nisam mogao da legnem zato što nisam mogao da dišem. Noćima sam sedeo na stolici držeći pumpicu koja mi je pomagala da dišem. Dok dišem, čuli su se glasni zvukovi. Živeo sam u Bangaloru zato što je Bog otkrio meni i mojoj ženi da treba tamo da se preselimo. Ljudi su govorili da je taj grad najgore moguće mesto za ljude obolele od astme, zato što je bilo jako puno polena u vazduhu koji bi te naveli da puno kijaš. Rekli smo: „Šta da radimo?“ To je došlo zbog toga što sam bio nesiguran, ali kada me je Isus krstio Duhom Svetim i ispunio moje srce sigurnošću da me Bog savršeno voli, nije me više bilo sramota da me ljudi vide onakvog kakav jesam. Nisam trebao više ništa da sakrivam! Nisam savršen. Neka ljudi vide da nisam savršen. Borim se, nalazim se u prvom razredu, i ne želim da se pretvaram da sam u desetom razredu. Pre toga sam se pretvarao, ali kada je Bog ispunio moje srce, kao što čitamo u Rimljanima 5:5, postao sam siguran u činjenici da me Bog voli. Mogao sam odbaciti sve moje smokvino lišće zato što me je ljubav Božija obukla, i moja astma je otišla. I sada već 40 godina nemam problema sa time. Mogu da vozim moj skuter po kiši, vetru i sve je u redu. Video sam da je moja bolest bila zbog toga što nisam imao sigurnost u Božijoj ljubavi.

I ja vidim nešto predivno ovde u Edemu. Kada su Adam i Eva zgrešili, trebali su da trče Bogu i kažu: „O Bože, oprosti nam, učinili smo nešto loše!“ Oni to nisu učinili. Otišli su i sakrivali se među drvećem. Ko je išao koga da traži? Da li je Adam išao da traži Boga? Trebao je da ide, zato što je bio neposlušan Bogu, ali ovde kaže, 1. Mojsijeva 3:9 – „Gospod Bog je viknuo Adama i rekao, ’Gde si?’“ Oni su se sakrivali od Božije prisutnosti među drvećem i Bog dolazi i kaže: „Gde si?“

Ja verujem da se neki od vas u ovoj crkvi sakrivaju među drvećem. Postoje pogrešne stvari u vašem životu, nešto loše što ste učinili, nešto što ne želite da drugi znaju. Postoji tajni greh u tvom životu, ali ti se pretvaraš da si sveta osoba i pokušavaš da se sakriješ u masi, da te niko ne otkrije. “Dobro je biti u velikoj crkvi.” Možeš se lako sakriti i onda tiho otići. I ako tako radiš iz nedelje u nedelju, želim da danas čuješ Božiji glas koji dolazi između drveća, koji te poziva po imenu: „Gde si?“ To je Božiji glas, ne Boga koji dolazi da te kazni, nego koji dolazi da uzme smokvino lišće.

I ovde kaže da ih je Bog obukao u haljine od životinjske kože. Ja tu vidim jedno neverovatno saosećanje. Bog kao da je hteo da kaže Adamu i Evi: „Vi ne razumete, Adame i Evo, da će se to lišće brzo osušiti. Ja vas volim. Ja ću vas obući u nešto bolje što ćete moći da nosite 900 godina.“ I On je ubio dve životinje, prolio njihovu krv i to je bila žrtva za njihov greh. I onda je svukao kožu sa tih životinja i obukao Adama i Evu. Naravno, trebao je da ih kazni za njihov greh, ali u Njegovoj kazni je bila tolika milost. On ih nije samo izbacio i rekao: „Bežite odavde i radite šta god hoćete.“ Pošto je On svet Bog, nije mogao da toleriše greh u Edemskom vrtu, ali je došao da ih traži i da im kaže da ih voli, i to je ono što On želi da učini tebi danas. I ne samo to…

Pre nego što je prokleo zemlju, On je kaznio Adama i Evu. Najpre je rekao ženi, stih 16: „Tebi ću mnoge muke zadati kada zatrudniš, sa mukama ćeš decu rađati.“ (1.Mojs. 3:16). I rekao je Adamu, stih 17: „Zemlja je prokleta zbog tebe.” 18. stih: “Trnje i korov će ti rađati“, i stih 19: „Umrećeš“. Ali, primetite da pre nego što je rekao sve to, On je još nešto rekao, a to je najvažnija stvar. Stih 15, On je prvo rekao đavolu: „U redu Sotono, dobio si pobedu nad Adamom i Evom danas, ali jednog dana ženino seme će razbiti tvoju glavu, a ti ćeš ga za petu ujedati.“ To je obećanje kojim je Bog želeo da kaže: „Ja ću rešiti ovaj problem.“ Taj problem koji su Adam i Eva stvorili, greh, pre nego što je prokleo zemlju, pre nego što je kaznio Adama i Evu, On je rekao: „Postoji rešenje i prvo ću vam reći o tom rešenju.“ Zahvaljujem Bogu za to! Kada zgrešim, treba da budem kažnjen, to je u redu. Možda treba da budem pokaran, ali u Božijem karanju postoji milost. On mi prvo kaže šta je rešenje. Ne postoji osuda! Ako ikada čujete poruku osude, to nije od Boga. Ako čujete u propovedi poruku osude, možete biti sigurni da taj čovek ne poznaje Boga. Ako čujete poruku osude u proroštvu možete biti sigurni da taj prorok ne poznaje Božiju ljubav, zato što Bog nije poslao svog Sina na svet da osudi svet.

Sećam se u danima kada nisam poznavao Božiju ljubav prema meni, mnoge moje poruke su bile osuda, osuda… „Ti si ovakav! Zašto ne radiš ovo ovako? Zašto si takav? Zašto si tako lenj? Zašto nisi svesrdniji?“ Sâm nisam poznavao Božiju ljubav i ljudi su odlazili iz crkve sa pognutom glavom, osuđeni, a ja sam mislio: „Ja sam veliki prorok.“ Bio sam Sotonin agent, a nisam to znao. Kada sam video Božiju ljubav… Još uvek propovedam protiv greha. Sada još više propovedam protiv greha, ali više nema osude. Postoji nada! Isus ti može dati pobedu. Isus te može sačuvati od pada. Sotona je poražen. On ne treba da ima mesta u tvom domu. On ne mora da uništi tvoju decu. On ne mora da uništi tvoj život. Isus te može osloboditi! Da, sve se promenilo u mom životu kada sam video Božiju ljubav. I Bog tako govori.

Želim da svi vi koji se osećate nesigurni čujete večeras Božiji glas. Bog te voli baš takvog kakav jesi! Pred Njim ne treba da nosiš nikakvo smokvino lišće. Od kada je čovek zgrešio, uvek je pokušavao da sakriva to od drugih, zato što osećaš da ako bi te ljudi znali onakvog kakav zaista jesi, neće te prihvatiti, zato što je takav svet. U svetu ljudi uvek pokušavaju da sakriju lošu stranu svog života. Mi smo nekada bili u svetu i onda smo jednog dana bili nanovorođeni, i onda smo čuli za dobru crkvu. „O, sada ne moram biti u mrtvoj crkvi. Postoji ovde dobra crkva i otići ću u tu dobru crkvu nadajući se da će me ti nanovorođeni vernici prihvatiti onakvog kakav jesam.“ I ja dođem u tu dobru crkvu i shvatim da su ti nanovorođeni ljudi isti kao ljudi u svetu. Oni me sude kritičkim očima: „Zašto se oblačiš ovako? Zašto radiš ovo?“ I ja opet uzimam moje smokvino lišće, zato što sam mislio da će me ti ljudi voleti, ali oni me ne vole, i ja onda treba da sedim u crkvi ponovo se pretvarajući pred tim nanovorođenim vernicima. Kako je to tužno da crkva nema Hristov Duh!

Žena grešnica koja je upoznala Božiju ljubav

Želim da vam pokažem primer iz Novog Zaveta. U Evanđelju po Luci u 7. glavi čitamo o Isusu koji se nalazi u kući. Stih 36: „Jedan farisej je molio Isusa da dođe kod njega na obed. I on je ušao u farisejovu kuću i seo za trpezu. Ime tog fariseja je bilo Simon.“ Stih 37: „Bila je žena u gradu koja je bila grešnica.“ E sada, svi su grešnici! Zašto je potrebno da se kaže da je ta žena bila grešnica? To znači da je bila prostitutka! Očigledno je negde videla Isusa ili čula za Njega. Otvorila je svoje srce za Njega i primila je oproštenje greha. Međutim, nije mogla lako da se približi Isusu, zato što su ljudi u gradu znali da je prostitutka i oni bi je jednostavno oterali.

Ona je čula da je Isus u toj kući i mislila je: „Ne mogu samo da odem i kažem ’hvala’. Ja moram odneti nešto toj Osobi koja je oprostila moje grehe.“ Da li znate šta je uradila? Uzela je sav novac koji je zaradila kao prostitutka, otišla u prodavnicu i kupila bočicu mirisa. Ponekad kada se nalazim na aerodromu vidim te prodavnice parfema. Nikada to nisam kupio zato što tako mala bočica parfema košta toliko mnogo. Mogu da živim mesec dana u Indiji sa vrednošću te jedne bočice. Jedna mala bočica! Iznenađen sam koliko su te bočice skupe. Na drugom mestu je zapisano da je ta bočica koštala 300 groša. Da li znate koliko vredi taj jedan groš? Jedna dnevnica. 300 groša, ako izuzmemo praznike i vikende, je godišnja plata. Koliko vi zaradite za godinu dana? Svako od vas zna koliko zaradi. Da li bi vi kupili bočicu parfema u vrednosti vaše godišnje plate i izlili na Isusove noge, i kraj, za pet minuta sve je gotovo? Godišnja zarada!

Nisam iznenađen da je Juda Iskariotski rekao da je to bacanje novca, ali ta prostitutka je rekla: „Za mene to nije uzaludno trošenje novca. Konačno sam našla Boga koji me voli.“ Znate, ja mislim da mnoge devojke koje se okrenu prostituciji ne idu tamo zato što to vole. Meni je jako žao prostitutki. Znam da u Indiji mnoge male devojčice budu kidnapovane i iskorišćene za prostituciju. Nemojte ih suditi! Mislim da su mnoge devojke bile razočarane što ih je neki mladić iskoristio i toliko su se naljutile i razgnevile da su se okrenule prostituciji, a hrišćani ih gledaju i kažu: „Ah, prostitutke!“ Ako biste znali pozadinu te devojke, bilo bi vam malo više žao njih. Ne bi ih sudili zbog toga kako se odevaju ili zbog nečega drugog.

Dakle, ona nije pronašla ljubav ni kod koga i konačno je našla nekoga ko joj je govorio o Božijoj ljubavi, onoga koji je bio prijatelj grešnika i govorio o Bogu koji voli ljude. Ona je bila Jevrejka i odrasla je slušajući fariseje koji su govorili u sinagogi, ali tamo nikada nije čula o Božijoj ljubavi. Sve što je čula bili su zakoni i pravila, ali konačno je na kraju našla nekoga ko je govorio o Božijoj ljubavi, i znate, kao što se ruža otvara, njeno srce se otvorilo i pronašla je tako veliku radost što su joj gresi oprošteni da je rekla: „Više nikada neću biti prostitutka.“ Pravila je nikako nisu promenila, ljubav Božija ju je promenila! I rekla je: „Treba da dam sve tom čoveku, Božijem Sinu“, i tako je kupila taj skupi parfem i čak kaže da nije došla pred Isusa nego je stala iza Njega, iza Njegovih nogu plačući. Plakala je.

Mnogi ljudi plaču zato što ih neko povredi, ili im neko pravi neke probleme ili su izgubili nešto. Zbog čega vi plačete? Većina ljudi plače zbog toga što je neko rekao nešto loše o njima ili ih je povredio, ali ona je plakala zbog radosti što su joj gresi oprošteni i njene suze su počele da kvase Njegove noge. I stih 38. kaže da je otirala svojom kosom Njegove noge i ljubila je Njegove noge i mazala ih tim parfemom.

Stih 39 kaže da je tamo bio farisej koji je sve to video. Znate, ja sam video mnoge vrste vernika. Kod nekih vernika možete da primetite tvrdoću u njihovim očima. Vi ih pogledate i uplašite se, zato što oni ne gledaju u Isusovo lice. Video sam hrišćanske vođe koji imaju tvrdoću u svojim očima. Oni su sveti ljudi, oni su veliki propovednici, ali kada vidim njihove oči znam da nisu videli Isusa. Da li si ti takav? Mnogi očevi su oterali svoju decu zbog tvrdoće u svojim očima. Mnoge majke su oterale svoje ćerke od Boga zbog tvrdoće u njihovim očima. Simon farisej je bio takav. On je pogledao na nju i rekao u sebi: „Mislio sam da je Isus prorok. Da je On prorok, On bi znao ko Ga se dotiče i znao bi za taj 18. stih iz 5. Mojsijeve 23. glave gde kaže: “Ne smeš doneti novac koji je zaradila prostitutka u Božiji dom, zato što je to gad pred Bogom.“

Da li znate gde Biblija koristi reč ’gad’ pre toga? Nešto nepristojno! Vidite stih 12. Tu govori o tome kako da idu u toalet u pustinji. Trebali su da imaju mesto izvan logora, stih 13, i morali su da nose sa sobom lopaticu, i nakon što završe nuždu morali su da pokriju svoj izmet zato što je Gospod išao kroz njihov logor i nije smeo da vidi nikakvu nečistotu, stih 14. “To je gad, pokri ga!“ I onda 18. stih kaže ako prostitutka donese neki skupi dar u Božiji dom, to je takođe gad! To je u istoj kategoriji sa onim što izbaciš u toalet. I Simon farisej to sve gleda i misli u sebi: „To bi trebalo da se baci u toalet, a ovaj čovek joj dozvoljava da donese taj novac u Božiji dom.“

Isus je rekao Simonu, stih 40: „Simone, imam nešto da ti kažem“, Luka 7:41 – „Bila su dvojica dužna jednom čoveku. Jedan 500, a drugi 50 dinara. Obojica nisu mogla da vrate dug i on im je oprostio. Koji od te dvojice će ga više voleti?” Stih 43, Simon je odgovorio: “Onaj kome je više oprošteno.” Mislim da ovo svi razumemo. Pretpostavimo da vaš bankar od koga ste pozajmili 500.000 evra, a druga osoba duguje 500 ili 1000 evra, i kreditor kaže: „U redu je, opraštam vam obojici.“ Ko će ga više voleti? Onaj kome je više oprošteno! Isus je onda rekao, stih 44: „Da li si video ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću i nisi mi dao ni vode na moje noge, a ona je suzama oblila moje noge. Ti me nisi zagrlio i poljubio kada sam ušao, a ona ljubi moje noge. Ti nisi pomazao moju glavu uljem, a ona je pomazala moje noge mirisom. Da li znaš zašto? Zato što onima kojima je malo oprošteno, vole malo. Oni kojima je mnogo oprošteno, mnogo vole.“

Ja zahvaljujem Bogu za Isusa koji nije išao po slovu zakona koje smo videli u 5. Mojsijevoj 23 i što nije odbacio tu grešnu ženu. Da li ti ideš po slovu zakona i teraš ljude od Boga? Hrišćani su takvi. Mnogi propovednici su takvi. Oni kažu: „Vidi, tu piše u ovome stihu… Kako možemo da dozvolimo toj osobi to da radi?“ Oni su sledbenici Simona fariseja. Da li mislite da je standard svetosti Simona fariseja bio veći od Isusovog standarda svetosti? Ponekad mislimo da je legalistički standard svetosti viši nego Isusov. Da li je Isus prekršio zakon prihvativši taj parfem? On je poznavao Oca, a Simon nije poznavao Oca. Simon je poznavao knjigu. Mnogi hrišćani poznaju knjigu, ali ne poznaju Boga!

Žena uhvaćena u preljubi

Vidimo drugi primer u Jovanu 8. Znate priču o ženi koja je bila uhvaćena u preljubi i svi fariseji su se okupili da je kamenuju na smrt. I to je istina, Mojsijev zakon je rekao da žena koja se uhvati u preljubi mora biti kamenovana na smrt, a Isus je rekao da onaj koji je bez greha prvi baci kamen i svi su otišli. I onda je Isus rekao, 10. stih: „Niko te ne osuđuje? Ni ja te ne osuđujem.“ Da li je On poslušao zakon? Zakon je rekao da žena koja se uhvati u preljubi mora biti kamenovana na smrt. Ko je dao taj zakon? Isus je dao taj zakon Mojsiju na Sinajskoj gori. Isus je dao taj zakon. Da li je On išao protiv zakona kojeg je sâm dao? On je rekao da samo onaj koji je bez greha može da baci kamen. Isus je bio bez greha. On je mogao da baci kamen, ali nije. Prema slovu zakona možeš da kažeš da je Isus prekršio taj zakon, ali On je održao duh zakona, zato što Bog nije poslao svog Sina na svet da osudi svet.

Žena Samarjanka

Vidimo još jedan primer u Jovanu 4. glavi. Čitamo kako Isus prolazi kroz Samariju, stih 3. Ostavio je Judeju i otišao severno u Galileju. E sada, svi Jevreji bi izbegavali da prođu kroz Samariju i išli bi okolo, ali u 4. stihu kaže da je On trebao da prođe kroz Samariju. Zašto? On je osetio vođstvo Duha Svetoga: „Danas treba da ideš kroz Samariju“, i On je krenuo kroz Samariju i došao na Jakovljev izvor. Učenici su otišli da kupe hranu.

Znate, ja ponekad putujem sa različitim ljudima na razna mesta u službi i kada idemo da jedemo, idemo svi zajedno. Nikada ih ne šaljem da idu sami. Kažem: “Idemo svi zajedno.” Ali tog puta Duh je rekao Isusu: „Nemoj ići sa njima. Pusti ih neka idu sami.“ Život u Duhu je divna stvar! Duh će ti nekada reći: „Nemoj to da radiš. Nemoj tamo da ideš“, i ako ga slušaš, Bog otvara divna vrata. Isus je otpustio svoje učenike i sedeo tamo, a ta žena je došla na izvor, 7. stih. To je bilo u podne, 12h. Nijedna žena u selu ne ide po vodu na izvor u podne. Ja znam to. U selima u Indiji gde nema vode po kućama, baš kao i u tim selima po Samariji, postoji jedan veliki izvor u selu gde svi idu po vodu potrebnu za taj dan. I nikada ljudi ne idu po vodu, nego samo žene. One dolaze sa svojim posudama. Dolaze rano ujutro, u 5h ujutro, zato što im ujutro treba voda da bi skuvali doručak i obroke za dan. Zašto ona nije došla u 5h ujutro? Zato što bi je svi ostali ismejavali govoreći: „Ah, evo je ta žena koja se razvela toliko puta. Kakav je novi čovek sa kojim sada živiš?“ Ona se umorila od slušanja toga. Bila je prezrena od svih u Samariji.

Da li se ti tako osećaš? Želim da ti kažem, Isus čeka da se sretne sa tobom! On čeka kod izvora na tebe. Da li čuješ tu poruku? Isus se odrekao svog ručka da bi mogao da se sretne sa tom osobom. I nakon što je pomogao toj ženi, kada su se učenici vratili sa ručkom, rekao im je: „Ja sam već jeo.“ „Ko ti je doneo hranu?“ „Pomogao sam osobi koja je bila u potrebi i to je bila moja hrana. Moja hrana je da činim volju moga Oca.“

Da li ste videli tog Isusa? Da li ste videli hrišćane kao što je taj Isus? Mi smo videli propovednike, velike muzičare, velike pevače, velike crkve, ali treba da vidimo Isusa. I kada je žena došla, Isus joj kaže u 16. stihu: „Idi zovi svog muža.“ Da li znate šta je žena mogla da uradi? U 18. stihu piše da joj je Isus rekao: „Imala si pet muževa”, i ja ne mislim da su svih tih 5 muževa umrli, nego da se ona razvela od njih. Nisam čuo za slučaj žene kojoj je umrlo pet muževa. Da li ste vi čuli za tako nešto? Ako odete u Ameriku pronaćićete ljude koji su se razveli od pet žena, ali da sretnete ženu kojoj je umrlo pet muževa, ja nikada nisam čuo za tako nešto.

Ta žena se definitivno razvodila. Razvodila se pet puta. Šta bi vi uradili sa ženom koja se razvodila pet puta ako dođe u vašu crkvu? Vi bi želeli da se malo distancirate od nje pošto ne znate šta će ona sledeće da uradi. I plus svega toga, još čujete da sada živi sa čovekom koji joj nije muž. Mislite na to! Kada je Isus rekao u 16. stihu: „Idi i zovi svog muža“, ona je mogla da ode i da dovede čoveka sa kojim živi. Isus ne bi tražio venčani list. Ona je mogla da dovede tog čoveka i da kaže: „Evo mog muža.“ Zašto nije to uradila? Ona je rekla, stih 17: „Ja nemam muža.”

To je bila jedna stvar na osnovu koje ju je Isus prihvatio. Ona je bila iskrena u tako maloj stvari. „Gospode, ne želim da Te prevarim time što ću dovesti čoveka koji nije moj muž, zato što ja nisam legalno venčana sa njim.“ Da li si ti u svom životu sa Isusom tako totalno iskren kao što je bila ova žena? Mi volimo da iskrivimo istinu levo i desno i onda da tvrdimo kako smo kazali istinu. Ona je mogla da kaže: „Da, to je moj muž. Nemam venčani list, ali to je moj muž.“ Ona nije znala da je to Isus. Ona je mislila da je to jedan običan čovek. Bila je potpuno iskrena: „Ja nemam muža.“ Isus kaže: „Da, to je istina. Imala si pet muževa i koji je sada s tobom nije tvom muž.“ Tada je ona shvatila: „Gospodine ti si prorok“, stih 19. Ali znate, kada osramotite ženu zbog njenog lošeg prošlog života ona se oseća neprijatno. I šta radi? Menja temu! „O Gospode, znaš, na temu obožavanja, želim da te pitam nešto o obožavanju.“ Ona menja temu! „Ja bih želela da znam nešto o obožavanju, da li bi mogao molim te da mi objasniš nešto?“ Šta bi ti radio u tom slučaju da si starešina? Rekao bi: „Nemoj da menjaš temu. Sada razgledamo tu stvar sa kime živiš!“ U tome ti nisi kao Isus Hrist. Isus više to nijednom nije spomenuo, nego je rekao: „U redu, ja ću da ti objasnim tu stvar o obožavanju“, i Isus je njoj rekao najdivniju istinu o obožavanju koja se nalazi u celoj Bibliji. On je njoj rekao u stihu 24: “Bog je Duh. I koji ga obožavaju, duhom i istinom treba da ga obožavaju.”

Kaži mi brate, sestro, da li bi ti objašnjavao obožavanje ženi koja je pet puta razvođena i koja spava sa nekim ko nije njen muž? Od kada je Sveti Duh otvorio moje oči da vidim stvarnog Isusa, cela moja služba se promenila, i kada slušam ljude kako propovedaju otkrio sam da oni nisu videli Isusa. Problem u današnjem hrišćanstvu je to što imamo mnoštvo propovednika koji nisu videli Isusa. Pogledajte sve te ljude koji traže od siromašnih da im daju novac da bi mogli da kupe sebi skupe automobile, avione, i te stvari, i postoje milioni bezumnih hrišćana koji uključuju televizor i gledaju sve to đubre, i što je još bezumnije, podržavaju ih novcem! Da li ste nekada videli da Isus traži novac od siromašnih ljudi ili da dozvoljava drugim ljudima da to rade? Čak i za Njegovu službu? Da li je dozvolio Judi Iskariotskom da ustane i propoveda: „Znate, Isus hoda po grubim putevima Galileje, po Jerusalimu. Trebalo bi da skupimo novac da kupimo Isusu kočije.“ Da je Juda samo pokušao to da kaže, Isus bi ga izbacio sa scene. Gde su propovednici koji su kao Isus? Isus je demonstrirao Božiju ljubav grešnoj ženi. I ne samo to, iskoristio je nju da donese probuđenje u Samariju.

Pretpostavimo da je Bog vama rekao: „Želim da ideš u Samariju i nađeš neki koristan instrument za mene koji će da donese probuđenje u taj kraj.“ Vi bi verovatno otišli u biblijsku školu. Ne biste izabrali tu ženu! Isus je želeo iskrenu osobu, a ne velikog propovednika. Ona je otišla u grad i rekla ljudima u gradu, stih 29, svoje svedočanstvo: „Dođite i vidite čoveka koji mi je kazao sve što sam učinila.“ I kaže u 30. stihu da su izašli iz grada i pošli ka Njemu, veliko mnoštvo. Koje je to bilo probuđenje! Ja slavim Boga što On bira slabe i bezumne. Kaže u 1.Kor.1:27 – „Bog bira ono što je ludo pred svetom da bi posramio premudre, i On je izabrao ono što je slabo pred svetom da bi posramio jako.“ Neki od vas su mudri i neki od vas su jaki. Izvinite, ali Bog ne može da vas koristi zato što On bira slabe. On traži slabe ljude. Da li si ti slaba osoba? Da li ćeš dozvoliti da te Bog učini slabim? Tada te može koristiti. Stih 28: „Bog je izabrao ono što je neplemenito pred svetom i uništeno, On je izabrao ono što je kao ništa.“ Razmišljajte o ove tri stvari: ono što je prosto, ono što je prezreno i one koji su ništa. Koliko vas oseća da pripada toj kategoriji ljudi? Da li osećaš da si jedan od tih prostaka u Zalau? Prezren, ništa… Bog te može izabrati da Mu služiš. Možda se ne osećaš tako. „Ja nisam od tih prostaka.“ Ja ne govorim o tome šta drugi ljudi misle o vama. Govorim o tome šta vi mislite o sebi. Drugi ljudi su mislili da je Pavle veliki i moćan apostol, ali vi ste videli šta on govori o sebi: „Ja sam nula!“ Drugi ljudi vas mogu smatrati velikim, moćnim, Božijim slugama i vi ne možete ništa učiniti povodom toga, ali moje pitanje je šta vi mislite o sebi? Da li osećate da ste nula? Da li osećate da ste ništa? To su oni koje Bog koristi. A razlog je stih 29: „Da se niko ne bi pohvalio pred Bogom.“

Bog neće dati svoju slavu drugome

Postoji previše hvalisanja u hrišćanskoj crkvi „kako me je Bog iskoristio da nekom pomognem, kako me je Bog iskoristio da izlečim nekoga, ili kako me je Bog čudesno izlečio, ili kako me je Bog koristio da uradim nešto…” Sve samo hvalisanje, hvalisanje, hvalisanje, ali Bog nikome ne dozvoljava da se hvali u Njegovoj prisutnosti. Postoje mnoge stvari koje nam Bog daje: Njegovu silu, Njegovu prirodu, Njegovu reč, Njegovu mudrost, Njegovu ljubav, ali postoji jedna stvar koju nam Bog nikada neće dati, a to je Njegova slava. Gospod kaže o tome u Isaiji 42:8 – „Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neću dati drugome.“ Postoji mnogo uzaludnog trošenja snage u crkvi zato što ljudi dodiruju slavu Božiju. Ljudi i žene uzvisuju sami sebe, čak i u darovima Duha. Postoje spektakularni darovi, čuda, isceljenja, proroštva… To su od najvećih darova. Razumevanje tajni. Mi čitamo o tome u 1. Korinćanima 12. glavi, ali među svim tim darovima koji puno toga urade u crkvi, kome Bog daje čast? 1. Korinćanima 12. glava, to je poglavlje o darovima Duha. Pogledajte šta piše u 24. stihu: „Bog je tako sastavio telo Hristovo dajući veću čast onim udovima kojima nedostaje dar.“

Da li si ti jedan od tih kojima nedostaje dar i niko ti u crkvi ne daje nikakvu čast zato što ne možeš da sviraš nijedan instrument, ne možeš da pevaš, ne možeš da propovedaš, ne poznaješ puno Reč… Ali ti voliš Isusa, iako nemaš nikakav dar. Toliko si siromašan da čak ne možeš da pozoveš propovednika u svoju kuću. Misliš o sebi: „Ja sam ništa“. Želim da ti kažem, Bog ti daje čast zato što si ti ud na telu Njegovog Sina. Želim da vrednuješ samoga sebe kao uda na Hristovom telu. Ovde kaže da ti Bog daje izobilnu čast. Ti drugi ljudi dobijaju čast od drugih ljudi: starešine, propovednici, muzičari, hor… Njima ne treba slava od Boga, ali Bog gleda na one pojedince koji tamo sede, koji se osećaju jako malima, koji se osećaju da su ništa u crkvi. I Bog im kaže: „Želim da znaš da ti ja dajem izobilnu čast.“

Želim da vrednuješ sebe, brate, sestro. Ne moraš više da se sakrivaš od Boga lišćem od smokve. Možda te ljudi u crkvi ne vrednuju, ali ako voliš Isusa, čak i ako je tvoj prošli život bio potpuni haos, ako dođeš Isusu i kažeš: „Isuse, želim da budem nova osoba“, On će te voleti ljubavlju koju ti ne možeš razumeti.

Bog nas voli kao što je voleo Isusa

Stih koji je promenio moj život se nalazi u Evanđelju po Jovanu 17:23 – “Ja u njima i Ti u meni, da budu savršeno u jedinstvu, da svet može poznati da si me Ti poslao, i da si ih voleo kao što si mene voleo.“

Uvek sam znao da me Bog voli, ali nisam znao koliko mnogo me voli. Da li veruješ da te Bog toliko mnogo voli koliko je voleo Isusa? Ako bih te pitao da li veruješ da te Bog voli, ti bi rekao: “Da”. Drugo pitanje, da li veruješ da Bog Otac voli tebe toliko mnogo koliko i Isusa Hrista? Ja znam šta bi većina vas rekla: „O ne! Ne toliko mnogo. Kako može da voli mene grešnika isto kao i svog Sina?“ To je tvoja nevera! To nije poniznost, to je nevera. Ja sam živeo u toj neveri toliko mnogo godina, i sve te godine sam bio poražen u depresiji, obeshrabren, bio sam legalista, vezivao sam teške terete na leđa ljudima, moje oči su bile tvrde kao oči Simona fariseja, zato što nisam mogao da razumem Božiju ljubav prema meni. Imao sam ogromno lišće od smokve da se pokrijem. Ponašao sam se tako da se drugi ljudi osećaju mali, a da sam ja veliki Božiji čovek. Zašto? Nisam poznavao Božiju ljubav. Isus se nikada nije ponašao na takav način da se drugi ljudi osećaju mali. Uvek se ponašao tako da se drugi osećaju važni. Ako si istinski Božiji čovek ili istinska Božija žena, ti ćeš se ponašati tako da se drugi ljudi osećaju važni. Zašto su važni? Zato što je Isus umro za njih. Oni su vredni isto toliko koliko i krv Hristova.

Kada idem da posećujem domove ljudi iz moje crkve, i kada dođem u kuću uvek volim da pričam sa malom decom, zato što niko ne priča sa njima. Ja onda pozovem decu od 5 godina, 7 godina, i kažem: „Došao sam da pričam sa vama. Šta si naučio danas u školi?“ I oni bi mi pričali o tome. „U redu, donesi mi tvoju knjigu da vidim. Pokaži mi šta ste učili danas.“ Onda bi im nešto objasnio u vezi toga, i tako postajem njihov prijatelj. I onda kada u nedelju propovedam, oni me slušaju! Deca u mojoj crkvi me vole. Ona su vrlo važna za mene. Da li su vama deca važna? Da li razgovarate sa decom kada posetite nečiji dom ili ste veliki čovek koji priča samo sa odraslima? Šta mislite, šta bi Isus radio kada bi posetio nečiji dom? Ja sam apsolutno siguran da bi On pričao sa decom. Mi nismo videli Isusa! E sada, vi ste čuli ovu poruku i od sutra vi ćete da počnete da pričate sa decom. Vi ste legalisti, slušate novo pravilo koje ste čuli danas u crkvi. Ne, nemojte tu početi! Neka to počne prvo u tvom srcu! Prvo treba da ih voliš, a ne da slediš pravilo koje si čuo od brata Zeka. Ne, treba da ih voliš!

Sve to se desilo u mom životu kada sam video Božiju izvanrednu ljubav prema meni. Ja sam tako nevredan grešnik, a On me voli kao što je voleo Isusa. Postojao je period u mom životu, pre oko 37 godina, kada sam bio tako obeshrabren u svom životu, iznutra poražen, odlutao od Boga, potpuno umoran od svog života da sam rekao: „Gospode, ja više neću da služim. Idem da se zaposlim, jer sam licemer.” Počeo sam dobro, pre 52 godine, i postao sam poznat propovednik, čak i ako sam imao samo 23 godine. Vrlo rano Bog mi je dao dar, ali pošto sam bio usamljen, nisam imao zajednicu, nisam poznavao Duhom ispunjen život, nisam poznavao Božiju ljubav… postepeno sam počeo da se udaljavam od Boga, ali to niko nije znao zato što je to bilo iznutra. Od spolja, moje svedočanstvo je bilo u redu. Nisam činio preljubu ili krao. Bio sam poražen iznutra i grafikon mog života je išao pravo dole i osećao sam da jedina stvar koju bi Bog mogao da uradi za mene je da me pošalje u pakao. Da li znate šta je Bog učinio tada za mene? Ispunio me je Duhom Svetim.

To je kao kada bi radili u nekoj firmi i napravili ste toliko mnogo grešaka, napravio si toliku štetu toj firmi, i jednog dana pokvariš mašinu vrednu milion dolara, i tvoj šef te pozove zato što si stvarno uništio mnoge stvari u toj firmi. Ti očekuješ da te on sada pošalje u zatvor, istera sa posla, a on ti kaže: „Dobio si povišicu, tri puta veću nego što si do sada imao.“ Ti ne možeš to da veruješ! To se nikada neće desiti u nekoj zemaljskoj firmi, ali to se meni desilo. Ja sam bio na dnu, udaljen od Boga, zaslužujući ništa drugo nego pakao od Boga, a šta mi je Bog dao? Puninu Duha Svetog. Pitajte moju ženu kako je Bog nju ispunio Duhom Svetim. U vreme kada je bila u depresiji, obeshrabrena, poražena, kada se borila sa siromaštvom i teškoćama koje smo imali u životu. Da li znate šta je Bog učinio za nju? Ispunio ju je Svetim Duhom. Naučio sam jednu stvar tog dana, Bog ne daje Svetoga Duha onima koji to zaslužuju. Bog ne daje Duha Svetog zbog toga što mi postimo ili se molimo, kao neku nagradu: „U redu, postio si 40 dana, evo tvoje nagrade.“ To nije nagrada! To je dar i On ga daje onima koji ga ne zaslužuju. On ga daje onima koji su u potrebi. Moja žena je bila u potrebi, ja sam bio u potrebi. Ne pitam vas da li zaslužujete, nego da li ste u potrebi. Kažem vam u Isusovo ime, ako ste u potpunosti u potrebi, Bog će vas večeras ispuniti Duhom Svetim! Možda ste čekali da zaslužite, nikada nećete zaslužiti! Pogledajte sve te ljude u svetu koji pokušavaju da dobiju oproštaj greha tako što će ga zaslužiti. Pogledajte ljude koji daju novac u crkvu, pale sveće i misle da će time zaslužiti oproštenje greha. Da li su dobili? Ne. Šta si ti učinio da bi dobio oproštenje greha? Ništa! Bio si u potrebi. Šta je razbojnik na krstu učinio da bi otišao u raj? Rekao je: „Ja zaslužujem ovo. Ja sam smrdljivi grešnik.“ Ljubav Božija je za takve ljude. On te voli kao što je voleo Isusa.

Bog se brine za nas kao što je brinuo za Isusa

Sećam se kada je Bog otvorio meni oči za ovo, ja sam video da se On brine o meni kao što se brinuo za Isusa. Da li se sećate kako je Irod hteo da ubije Isusa kad je bio mala beba? On je poslao svoje vojnike koji su ubijali svu malu decu u okolini Vitlejema, ali dan pre nego što su vojnici došli da ubiju Isusa, Bog je odveo Isusa daleko odatle. Bog će se tako i za tebe brinuti.

Neću vam ispričati sve detalje, ali jednom prilikom to se i meni desilo. Bili su neki religiozni ljudi koji su bili protiv mene u Indiji i hteli su da me vode na sud. Potajno su dobili sudski nalog i došli su sa policijom u moju kuću. Ja nisam znao da će doći. Prethodne noći su me pozvali telefonom oko pola devet uveče. „Halo“, ja sam se javio, ali niko nije odgovorio. Nisam znao šta je u pitanju, mislio sam da je možda neko birao pogrešan broj, ali to nije bio pogrešan broj. Kasnije sam to shvatio. Tek posle dva, tri dana sam to shvatio. Oni su samo proveravali da li sam kući i onda su hteli da sutradan ujutro dođu u devet sa policijom, tako da bi bili sigurni da sam kući. Ali, ono što oni nisu znali jeste da sam ja već kupio kartu za voz kojim sam u deset uveče trebao da putujem na neke sastanke. Nisam znao njihove planove. Oni su sutra u devet došli i naišli na zaključana vrata. Nikog nije bilo tamo. Reći ću vam, Bog koji je živeo pre dve hiljade godina je isti i danas. Kako se brinuo za Isusa, On se brine za mene, On se brine za tebe.

Jednom su zaustavili Isusa usred propovedi i odveli su ga na vrh litice i hteli su da Ga bace dole. Da li ste čitali o tome? Luka 4:28 – „Dok je Isus propovedao, usred Njegove propovedi oni su se napunili gnjeva kada su čuli to. Ustali su, isterali su ga iz grada, i odveli su ga na vrh litice, svih tih 200 ljudi koji su bili u sinagogi, da bi ga bacili od gore sa te litice.“ Zamislite, 200 jakih ljudi vode jednog čoveka da ga bace sa vrha litice. I vidite šta se desilo, Bog nije poslao nikakvog anđela ili tako nešto. Stih 30: „Ali On prođe između njih i otide.“ Kako se to desilo? Da li možeš da zamisliš da te 200 ljudi uhvati i hoće da te baci sa vrha litice i ti mirno prođeš između njih i odeš. Ja koristim moju maštu. Znate, koristili smo našu maštu za mnoge prljave stvari kada nismo bili obraćeni. Zašto da sada ne koristimo našu maštu za dobre stvari? Ja maštam o tome kako tih 200 ljudi hoće da ubiju Isusa i da Ga bace sa litice, i postoje mnogi delovi te litice odakle bi mogli da Ga bace, i oni sada diskutuju o tome sa kog mesta da Ga bace, da li odavde, odande ili odande? I tu je sada bila velika rasprava koja je trajala 10-15 minuta, sa kog mesta litice će Ga baciti. I dok su oni svi bili zauzeti u toj diskusiji, Isus je jednostavno tiho odšetao. I oni su se konačno dogovorili za jedno mesto litice, i kada su se okrenuli, Isusa nije bilo nigde!

To je moj Otac. On me voli koliko je voleo Isusa. On te voli kao što je voleo Isusa. On će te zaštititi od zlih ljudi. On će te zaštititi od onih koji traže tvoj život. Ako Ga stvarno voliš, nema šanse da umreš jedan dan pre nego što je On to odredio. Ne treba da se bojiš raka, saobraćajne nesreće, ničega! Živićeš do onog dana dokle je On to odredio. Postoji obećanje u 2. Mojsijevoj 23:26, poslednji deo: „Ja ću ispuniti broj tvojih dana.“ Ja verujem u to. Znate, postoje mnogo obećanja u Svetom Pismu koje ako ispovedate biće vaša. Bog me voli kao što je voleo Isusa. Želim da verujete u to. Ako me pitate koja je najvažnija poruka u Bibliji, to je da me Bog voli kao što je voleo Isusa. Nakon 52 godine proučavanja Biblije, kažem vam da je to najvažnija poruka u Bibliji.

Isusova ljubav u Getsimaniji

Sada želim da kažem još jednu stvar koju mi je Bog pokazao, a to je Isusova ljubav za mene. Verovatno sam to već podelio ranije sa vama, ali želim da ponovim. Ja sam video Isusovu ljubav u Getsimaniji kada je rekao: „Oče, ako je moguće neka me mimoiđe ova čaša.“ (Matej 26:39). Mnogo godina sam tražio od Gospoda: „Oče, šta je ta čaša koju Isus nije želeo da pije?“ Znao sam da se Isus nije plašio fizičke smrti. On se nije bojao bičevanja, ili da će mu skinuti odeću… Zamislite da samo u donjem vešu visite pred toliko mnogo ljudi! Da, On je to sve učino zbog mene. Bio je spreman da podnese sramotu, prekor, podsmeh, šibanje, bičevanje, ubijanje…sve za mene! To sam znao! Šta je želeo da izbegne? Šta je bila ta čaša? Znao sam da to nije bila sramota krsta! Gospod mi je pokazao da je ta čaša predstavljala zajedništvo sa Ocem. Od cele večnosti Isus je imao tu zajednicu sa svojim Ocem, ali kako se približavao krstu znao je, ako bude uzeo moj greh na sebe, da će zajednica sa Ocem biti prekinuta zato što će morati da podnese pakao! Vidite, kazna za moj greh nije fizička smrt. Da li je kazna za vaš greh fizička smrt? Ne, ne može biti tako jer u tom slučaju kada umremo onda sami isplaćujemo kaznu za naše grehe. U tom slučaju bi svaki čovek koji umre isplatio kaznu za svoje grehe i mogao bi da ide u nebo. Kazna za grehe nije fizička smrt.

Dakle, Isusova fizička smrt nije kazna za moj greh. Šta je kazna za greh? Pakao! Ne godinu dana, nego za celu večnost. I najgori deo pakla nije vatra ili crvi koji nikada ne umiru, nego biti odsečen od Boga – ostavljen od Boga za celu večnost. Da se Isus nije suočio sa time na krstu, On tada ne bi isplatio kaznu za moje grehe. Mnogo godina nisam mislio o tome, jer sam od detinjstva slušao da je Isus umro za moje grehe. Često sam plakao kada sam video te slike Isusa kako visi na krstu, ali nikada nisam mislio o tome šta je kazna za moje grehe – biti večno odvojen od Boga. Da li je Isus uzeo tu kaznu? Ako nije, onda sam još uvek u svojim gresima. Mogu da varam sebe misleći da su mi gresi oprošteni, ali oni nisu oprošteni ako niko nije poneo kaznu za njih. Međutim, ja sam video da kada je Isus bio ostavljen od Oca u periodu od ta tri sata, ono što je tada iskusio bio je pakao. Zato što je On bio Bog, On je beskonačno biće, a beskonačno biće može iskusiti večnost u paklu u roku od tri sata. Ono što bih ja podnosio celu večnost u paklu, pošto je Isus beskrajan, On je to iskusio za tri sata. Tako da mislim da ti i ja nikada nećemo saznati na ovoj zemlji koliko je On postradao u ta tri poslednja sata na krstu. Univerzum to nije mogao da razume, zato je sunce pomrčalo. Zemlja to nije mogla da razume, zato se tresla. Zemlja nije mogla da razume da Stvoritelj uzima grehe na sebe, zato se tresla. Sve je bilo tamno.

Tada sam saznao čega se Isus bojao u Getsimaniji. „Oče, da li je neophodno da prekinem tu zajednicu sa tobom?“ Znate, vi i ja ne vrednujemo toliko zajedništvo sa Ocem zato što tako mnogo grešimo. Svaki put kada zgrešiš tvoja zajednica sa Ocem se prekida, ali mi to toliko često radimo da smo navikli na to. Kada kažete jednu grubu reč mužu ili ženi, vaša zajednica sa Ocem je prekinuta. Možda to ne znate, ali ona je prekinuta dok tu stvar ne rešite i ne zatražite oproštaj od vašeg supružnika, ali mi smo toliko navikli na naš grešan život, kao ljudi koji su navikli da žive u prljavoj kući od blata. Ne razumemo šta je čistota, ali Isus je došao iz apsolutno čistog okruženja u nebu i ta kuća od blata je bila grozna. On nije mogao da se pomiri sa činjenicom da se i najmanje prekine Njegova zajednica sa Ocem, ni za jednu sekundu. Zato se molio: „Oče, da li treba da prođem kroz to? Ja sam spreman da umrem hiljadu puta ako treba. Spreman sam da podnesem svu sramotu, ali da se slomi moja zajednica sa Tobom? O, da li treba da prođem kroz to?“ To je otkrivenje koje mi je Bog dao pre nekoliko godina. Želim da dam moje lično svedočanstvo. To je otvorilo moje oči.

Ja zamišljam ovako taj razgovor između Boga i Isusa u Getsimaniji. Otac kaže: „Ti možeš da se popneš ovde gore. Nijednom nisi zgrešio. Iz Getsimanije možeš pravo gore, ali Zek će otići u pakao.“ Isus: „O, Zek će otići u pakao?“ A ja sam trebao da živim tek 2000 godina kasnije. I Isus kaže: „U redu, ići ću na krst.“ Zbog mene! To je Onaj kome ja služim! To je Onaj kome sam rekao: „Gospode, neću nikada živeti za sebe. Do poslednjeg dana na zemlji živeću samo za Tebe. Neću živeti za novac, neću živeti za slavu ljudi, neću živeti za čast da budem propovednik… Živeću samo za Tebe zato što znam kroz čega si prošao zbog mene.“

Moj brate i sestro, da li si video to? Ja sam tu naveo svoje ime, ali ti stavi tamo svoje ime. Budi nasamo nekad sa Bogom. Sećam se kada sam prvi put to video, stvarno sam plakao pred Bogom, i svaki put kada razmišljam o tome, to me pokreće. Jedna od mojih molitvi je ova: „Gospode, ne dozvoli da izgubim čuđenje toj istini da je Isus umro za mene grešnika.“ Mi to slušamo i slušamo, često pevamo o tome i zato je čuđenje o tome nestalo. „Gospode, neka se to nikada ne dogodi meni na ovoj zemlji. Čak i kada odem na nebo želim da ta pesma bude sveža: ’Isus je umro za grešnika kao što sam ja’.“ Jedna od mojih omiljenih pesama je ova: „Stojim oduševljen u prisustvu Isusa Nazarećanina i čudim se kako je mogao da me voli, grešnika, osuđenog, nečistog. Kako je čudesna, kako je predivna ta ljubav.“

Ja nisam nesiguran. Imam Oca na nebu koji me toliko voli. Ne bojim se da ću gladovati ili da će moja deca gladovati. Ne želim da budem bogat. Postoji jako mnogo problema na tom putu. Želim da živim u ljubavi mog Oca i imam Spasitelja koji me toliko mnogo voli. Jedva čekam da Ga vidim!

Znate, kada dođemo u nebo, sve naše povrede i rane, sve će biti isceljeno. Biće samo jedna Osoba u nebu koja će imati rane na svojim rukama i nogama i bedru. Te rane nikada neće biti izlečene! Postoji pesma na engleskom koju pevamo, koja kaže da kada dođem u slavu, voleću da se sretnem sa mnogim ljudima, ali pre svega želim da se sretnem sa svojim Spasiteljom, i ja ću Ga prepoznati po otiscima klinova na Njegovim rukama.

To nije nešto što treba da nas učini emocionalnima za nekoliko trenutaka. Emocije mogu biti samo prevara. To mora proizvesti posvećenje, odlučnost da ceo naš život položimo pred Njegove noge! Rekao sam vam da je jako teško govoriti o Božijoj ljubavi. Pre nego što sam ustao, sedeo sam tamo i rekao sam: „Gospode, ne mogu da govorim o tome onako kako bih trebao. Želim da me pomažeš svojim Svetim Duhom da bi svako ko ovde sedi mogao da vidi nešto od Tvoje ljubavi i da bi na kraju ova dva sata osećao da nisam to učinio kako treba.” Molim se da vam Sveti Duh pokaže Božiju ljubav. Kada je vidite, ja vam kažem, ona će promeniti vaš život. Više nećete želeti da budete prihvaćeni od ljudi zato što vas je Bog prihvatio. Šta će vam onda prihvatanje od ljudi? Vaš život će biti srećan!

Dajem vam svoje svedočanstvo. Nikada nisam bio obeshrabren poslednih 20-25 godina. Uvek se radujem, svaki dan. Uvek sam u dobrom raspoloženju, ne zbog toga što sam ja nešto poseban! Plačem zbog mojih greha svaki dan, ali sam bezbedan, siguran u ljubavi mog nebeskog Oca i u ljubavi mog Spasitelja. Zato kažem, kada me je Bog ispunio Svetim Duhom On je ispunio moje srce Božijom ljubavlju.

Bog te voli!

Hajde, da se molimo! Hajde, da ustanemo i da pognemo naše glave pred tim divnim nebeskim Ocem i Spasiteljem. Moj brate i sestro, otvori svoje srce, najslabiji i najgori grešnik koji je ovde, čak ako si i prostitutka ili ubica, želim da ti kažem, Bog te voli. On je poslao svog Sina da umre za tebe. Njegov Sin je prošao kroz najgoru agoniju odvojenja od Oca da bi tebe spasao. Šta traži od tebe? Ne traži tvoj novac. On želi tvoje srce. Zamisli, svemogući Bog dolazi tebi i kaže: „Daj mi svoje srce.“ Koliko ćeš od svog srca dati Njemu? Da li ćeš Ga od danas voleti više od bilo čega ili bilo koga na ovom svetu? Da li ćete tražiti od Njega da vam dâ meko srce prema drugim ljudima, da omekša tvrdoću u vašim očima, da omekša tvrdoću vašeg srca i da učini da mrzite greh, zato što je tvoj greh bio taj koji je učinio da Isus toliko strada na krstu? Hoćete li mrzeti greh od danas? Hoćete li mrzeti te grube reči koje izgovorite svom mužu ili ženi? Hoćete li mrzeti pornografiju? To je razapelo Isusa! Hoćete li mrzeti svu tu nečistotu, svu tu prljavštinu koju vidite na televizoru? Hoćete li mrzeti sve to od danas? Hoćete li mrzeti u vama taj duh nepraštanja? Usmerite svoje oči na Isusa! Neka nam Bog pomogne da mrzimo greh, zato što je to ono što je razapelo Hrista.

U ovih nekoliko trenutaka tišine, dajte svoje srce Isusu! Učinite Njega vašim ljubljenim ženikom i budite danas Njegova nevesta. Budite opet sveže zaručeni za Njega! Dar Svetog Duha je kao verenički prsten koji je Bog stavio u vaša srca. Darom Svetog Duha Isus ti je rekao: „Ti si moja nevesta. Dolazim po tebe.“

Nebeski Oče, pomozi nam, molimo te, da cenimo koliko nas mnogo voliš. Koliko mnogo smo povredili Tvoje srce sumnjajući u Tvoju ljubav! Koliko mnogo smo povredili Tvoje srce, Gospode Isuse, što smo tako olako uzimali greh! Koliko mnogo smo Te povredili time što nismo voleli jedni druge u crkvi i što smo bili tvrdi jedni prema drugima. Koliko mnogo smo obeščastili Tebe u našim domovima. Oprosti nam ovog momenta! Očisti nas svojom krvlju od svakoga greha i pomozi nam, Gospode, da odgovorimo na Tvoju ljubav i da Ti damo svoja srca u potpunosti. Blagoslovi ovu crkvu! Učini je svetlom koje jasno sija u Rumuniji i svim Rumunima širom sveta. Ponizno molimo u Isusovo ime, amin.