Zac Poonen
Greh! Šta je to? Svaka religija na svetu koristi reč greh. Mislim da je istina da razumi mnogih, mnogih ljudskih bića koji su religiozni, zapravo ne shvaćaju šta je to greh. Čak i mnogi koji čitaju Bibliju, ako ih pitate šta je zapravo greh, vidite da oni to ne razumeju. Kad razumemo bolest, možemo naći i lek. Biblija govori kako su prvi čovek i žena koje je Bog stvorio zgrešili. U osnovi, oni su zgrešili zato što nisu verovali da je Bog dobar Bog koji ih voli, koji je dao zapovesti za njihovo dobro. Bog je postavio Adama i Evu u vrtu gde im je rekao da mogu jesti sve, mogu raditi bilo šta, osim jedne stvari. Ne smeju jesti sa jednog posebnog drveta. Tu je Bog hteo da isproba njihovu poslušnost i ne samo da isproba njihovu poslušnost, već da im da priliku da izaberu ono što je dobro, da kažu ne onome što je pogrešno, i da na taj način izgrade karakter.
Čitamo u Knjizi o postanju u 3. glavi kako je Sotona došao u taj vrt i kušao Adama i Evu da učine ono što im je Bog rekao da ne čine. Kušao ih je govoreći im da mogu dobiti određena preimućstva ako jedu sa tog drveta. Rekao im je da će biti kao Bog, da će razviti svoj karakter. Na taj način Sotona uvek dolazi. Kada Sotona kuša ljude da učine nešto pogrešno, on im nikad ne govori o posledicama. Kada Sotona kuša osobu da uzme svoje prvo alkoholno piće, neće joj reći kako će na posletku postati rob alkoholu i pijanica koja će da protraći svoj novac i upropasti svoju porodicu, donese siromaštvo svom domu, kako će njegova deca patiti i kako će njegova žena patiti. On mu ništa to ne govori. Samo mu kaže: “Zaboravićeš na sve i biće ti lepo.” Kada Sotona kuša neku mladu osobu da uzme drogu, ne kaže joj kako će na kraju uništiti svoj razum i svoj život, kako će verovatno umreti prevremenom smrću, kako će izgubiti sav svoj novac i na kraju najverovatnije postati lopov jer će želeti sve više i više novca zbog nezasite žudnje za drogom. On mu neće govoriti sve to, već samo kako će uživati ako uzme malo te zabranjene droge i kako će doživeti vrhunac.
Sotona je isto tako došao Adamu i Evi u Edemskom vrtu. I tu vidimo primer kako on dolazi celokupnom ljudskom rodu, govoreći im šta mogu zadobiti. Kada kaže čoveku da ukrade, neće mu reći o svim potencijalnim opasnostima, kako može biti uhapšen, kako će njegova deca kada odrastu slediti njegov primer i postati lopovi. Ne, on samo govori o trenutnom blagostanju ako ukrade malo novca. Isto je i sa preljubom. Sotona ne govori ljudima o posledicama. On govori samo o trenutnom zadovoljstvu.
Seti se ovoga kada imaš iskušenje. Iskušenje uvek nudi neko zabranjeno zadovoljstvo, ali ako si razuman, mislićeš na posledice. Razuman čovek uvek misli o budućnosti, a ne samo o trenutnom užitku. Misli o tome šta će biti krajnji rezultat tvog dela. Ako budeš mislio o tome šta će biti rezultat tvojih dela, postoje mnoge stvari koje nećeš raditi. Životinje uglavnom ne razmišljaju o posledicama svojih dela. Mada, neke i misle o tome. Neke su razumne, razumnije od ljudskih bića. Ali češće životinje ni ne znaju koje su posledice nečega što čine, ali mi znamo. Mi vidimo oko nas toliko primera ljudi koji upropašćuju sami sebe pogrešnim delima.
Adam i Eva su doneli vrlo važnu odluku tog dana, odluku koja je proizvela životne posledice ne samo za njih, nego i za njihovu decu, unuke i celokupno njihovo potomstvo. Iz toga bi trebali naučiti jednu stvar; sve odluke koje donosimo u životu proizvode posledice. Moramo žnjeti šta smo posejali, to Biblija kaže. Mnogo puta nismo samo mi ti koji ćemo patiti zbog posledica, nego će i naša deca žnjeti gorak plod onoga što smo mi sejali. Ali isto funkcioniše i u drugoj krajnosti, ako si sejao ono šta je dobro, tvoja deca će žnjeti dobar plod onoga što si sejao. U Adamovom slučaju, on i njegova žena su izagnani iz Božje prisutnosti iz tog vrta za ceo njihov život.
Nemoj misliti da male odluke koje donosiš danas u tvom životu nisu važne i da nikad u budućnosti nećeš žnjeti ono što danas seješ. To nije istina. Đavo te može zaslepiti i može učiniti da misliš da se takve stvari nikada neće desiti, ali desiće se. Kao što smo razmatrali u prethodnim studijama, Bog dozvoljava da budemo kušani da bi se mogao razvijati naš karakter. Bog ne želi robote, on ne želi beživotna bića koja automatski rastu prema određenim zakonima prirode. On želi da budemo moralna bića koja izabiraju da čine šta je dobro. To je jedini način da budemo Božija deca, kada kao moralna bića biramo da činimo ono što je dobro. Međutim, ne bi bilo vrednosti u izabiranju onoga što je dobro ako nema alternative koja je takođe primamljiva. Kada su se Adam i Eva nastanili u tom vrtu, da je Bog načinio da to zabranjeno drvo bude ružno, odbojno, puno trnja i u svakom smislu odvratno, tada Adam i Eva ni ne bi bili kušani. Ali, čitamo da Biblija kaže da je to drvo bilo vrlo privlačno. Možda je doprinelo da Adamu i Evi krene voda na usta. Oni su žudeli da jedu sa njega.
Iskušenje mora biti primamljivo da bi bilo iskušenje, inače nije iskušenje. Ako nađete nešto neprivlačno u svetu, nećete biti kušani time. Karakter se formira kroz iskušenja koja su primamljiva i za koja znaš da su pogrešna, kojima se opireš i govoriš ne. Zato je Bog dozvolio da mnoge stvari na svetu budu atraktivne, i neke od tih stvari su zabranjene. Na primer, privlačna žena koja nije tvoja supruga. Nećeš žudeti za njom, nećeš se diviti njenoj lepoti, jer to će te uništiti i to će upropastiti tvoju bračnu zajednicu. Novac je primamljiv, ali ako postaviš novac ispred Boga i ideš za novcem isključujući Boga, kao što mnogi ljudi čine, upropastićeš svoj život. Sve što činimo, svaka odluka koju donesemo jeste kao sejanje semena čemu sledi žetva.
Pogledajmo sada greh Adama i Eve. Bog ih je voleo. Dao im je telo, zdravlje, život, dao im je vrt, dao im je jedan drugoga… Mogli su razmišljati: “Bog je tako dobar. On će nam dati sve što je dobro za nas i ako nam zabrani nešto, to mora biti sa vrlo dobrim razlogom.” Da su imali takvu veru ne bi zašli, ali oni su izgubili veru u Boga i nisu verovali da je Bog dobar. Kada im je Sotona rekao: “Bog ne želi da budete kao On. Postoji razlog zašto ne želi da jedete sa tog drveta. Ne želi da se usavršavate”, oni su poverovali toj laži! Kada ljudi poveruju Sotoninim lažima, oni padnu u greh. Greh počinje sa neverom u savršenu ljubav Božiju. To vodi u neposlušnost. Zato je u Bibliji vera u Boga uvek blisko povezana sa poslušnošću Njegovim zapovestima, a nevera i neposlušnost Božijim zapovestima takođe idu zajedno. Neposlušnost je plod nevere, baš kao što je poslušnost plod vere.
Ako na primer verujem da sve što je Bog zabranio jesu stvari koje će me povrediti, biću vrlo srećan da izbegavam sve to. Zašto? Zato što verujem da je Bog dobar Bog. I šta god mi Bog kaže da činim, ako verujem da je to stvarno za moje dobro, to što mi nalaže da činim, ja ću poslušati. Zašto? Zato što verujem. Znači, kada nemam veru u Božiju ljubav, ja grešim. To vodi u neposlušnost.
Uzmimo našu decu za primer. Mi im govorimo da idu u školu, ali dok su mala (5-6 godina) nisu baš revnosna da idu. Moramo da ih primoravamo. Ponekad možda plačući odlaze u školu misleći: “Mama i tata su tako okrutni prema meni. Teraju me da idem u školu. Oni ne vole kadaa sam kući i kada se igram”, ali mi znamo šta je dobro za njih, a oni ne znaju. Kada jednog dana odrastu shvatiće da je ono na čega su ih mama i tata primoravali bilo dobro za njih. Isto tako, ako možemo verovati u Boga, shvatićemo da je sve što nam On govori za naše dobro. Onda ćemo činiti to. Znači, prvi korak prema Bogu jeste vera. Nakon toga dolazi poslušnost. To je ono što vidimo u Novom Zavetu. Zato u Novom Zavetu spasenje dolazi od vere. Moraš verovati u Boga, verovati da je On dobar, da je ljubazan, da je zainteresovan za tebe. Greh je nevera. Ne veruješ da je Bog dobar i zato činiš stvari koje ti On govori da ne činiš, za koje ti kroz savest govori da izbegavaš. Nisi poslušan u stvarima koje ti On govori da poslušaš. Zašto? Zato što ne veruješ!
Možemo reći da je greh takođe biranje stvorenih stvari, sebe, svojih puteva, umesto Boga i Božijih puteva – traženje da ugodimo sami sebi umesto da ugodimo Bogu. To je ono šta su Adam i Eva učinili. Bilo je tamo drvo koje će zadovoljiti njihovu žudnju i iako im je Bog rekao da ne uzmu udela u tome, oni su to učinili. Zbog čega ljudi čine preljubu? Zato što žele svoje puteve, da ugode sebi. Ne veruju da će ih povrediti ono što im je Bog rekao da ne čine.
Kada se jednom naši umovi prosvetle i uvide tu istinu da je Bog dobar Bog i da sve što nam zabranjuje jeste za naše dobro i da sve što nam govori da treba da činimo jeste za naše dobro, mi ćemo se predati Bogu. Predaćemo se Isusu Hristu. Otvorićemo naša srca Hristovom učenju u Pismu i reći: “Gospode, ja želim da poslušam Tvoju Reč.” Želim da vas ohrabrim da otvorite Bibliju i čitate.
Hoćete li se pomoliti i reći: “Gospode Isuse, pomozi mi da ostavim sve što mi Ti kažeš da ostavim i da činim sve što mi kažeš da činim. Amin.“