Disciplinovan život u vezi sa našim telom

Juče smo razmatrali temu “disciplinovan život”. To je ogromna tema. Videli smo samo nešto. Videli smo disciplinu u vezi novca. Danas želimo da vidimo disciplinu u vezi našeg tela. Ne znam koliko ozbiljno shvatate disciplinu. Ja sam o tome često i mnogo godina govorio u domaćoj zajednici, možda ne toliko mnogo u drugim mestima, ali otkrio sam da ovde većina to nije shvatila ozbiljno. Verujem da je to razlog zbog kojeg su njihovi životi tako bledi, čak i nakon mnogo godina. Svi očekuju neko iskustvo, jedni krštenje Svetim Duhom, a drugi neku natprirodnu poruku koja će ih pokrenuti, i oni misle da će time postati duhovni. Ne, nećete! Možete godinama čekati. Đavo može učiniti da čekate godinama nadajući se da će vas jedno kratko iskustvo učiniti duhovnima za ceo život. Želim da vam kažem upravo sada, uzaludno trošite svoje vreme. Možeš imati najmoćnije iskustvo na svetu, ali ako ne uzmeš svoj krst svaki dan nikada nećeš biti duhovan zato što Bog poštuje našu slobodnu volju.

Bog želi ljude koji dobrovoljno izabiraju da Mu služe

Ako bi nas Bog opsednuo kao što demoni opsedaju ljudska bića, onda nas je mogao načiniti kao planete. Ljudi su stvorili kompjuterizovane robote koji će sve tačno izvršavati. Možeš ga pomoću kompjutera programirati i otići da spavaš, a on će celu noć raditi i uradiće sve baš kako si želeo. Postoje kompjuterizovani roboti koji rade opasne poslove u fabrikama, koji ispaljuju bombe ili se približavaju teroristima i slično. Oni rade tačno ono što im se zada. Postoje te bespilotne letilice koje se kontrolištu kompjuterom, kojima se može zadati tačna meta gde treba da udare. Da li mislite da je Bogu bilo teško da nas stvori kao kompjuterizovana ljudska bića koja ga samo slušaju, mole se i čitaju Bibliju i čine sve što On želi? Međutim, stvar je u tome što Bog nije zainteresovan da napuni nebo kompjuterima ili kompjuterizovanim robotima. Nema razlike između kompjutera i kompjuterizovanog robota. Vi znate da biste radije imali jednog sina, iako je nestašan i neposlušan, nego kuću punu kompjutera. Isto tako se Bog oseća. Iz tog razloga ne možemo postati duhovni na osnovu jednog iskustva. Ako bi te jedno iskustvo pretvorilo u kompjuterizovanog robota nakon čega bi uvek bio duhovan i svet i pobednik, tvoja slobodna volja bi bila oduzeta. Možda kažeš: “Zašto Bog to ne uradi?” On to ne radi zato što ne želi kompjuter. On želi ljudska bića koja biraju da Mu služe, ne samo jednom kada dobiju iskustvo od Boga, nego biraju da Mu služe dobrovoljno svaki dan. Ne samo svaki dan, nego svaki momenat u svakom danu. Na primer, ti izabereš da Mu služiš ovog jutra, u redu, ali nakon dva sata ti još uvek imaš slobodnu volju i još uvek treba da izabereš da Mu služiš. Posle podne treba opet da izabereš da Mu služiš i uveče opet treba da izabereš da Mu služiš. Ti možeš biti potpuno posvećen ujutro i potpuno udaljen od Boga uveče, zato što Bog ne oduzima tvoju slobodnu volju kao što to čine demoni. Plod duha je samokontrola.

Dakle, vi koji čekate to jedno iskustvo koje će vas učiniti duhovnima, dugo ste već čekali. Želim da prekinete vaše čekanje time što ću reći da ne postoji takvo iskustvo. Postoji krštenje Svetim Duhom, ali to je kao kada se vaš glavni strujni ormar u kući poveže sa uličnom strujom. Vi još uvek treba da uključujete i isključujete prekidače. Strujni ormar neće automatski pokrenuti vaš frižider i mašinu za pranje veša i ostale aparate. Vi sâmi treba to da radite. Oni vam daju električnu struju. To je tako i bez struje ništa ovo ne može da radi. Dakle, nama je potrebno krštenje Svetim Duhom, ali ako želite od toga da imate maksimalnu korist, postoji samo jedan put. Treba svakodnevno da uzmete svoj krst i to je glavni deo discipline. Drugim rečima, to je svakodnevno uzimanje krsta u vezi sa novcem, odricanje sebe. Kao što sam juče rekao, postoje granice u smislu finansija koje je Bog postavio u našem životu. Vi možete to slušati kao teoriju i ne praktikovati je i nikada nećete postati duhovni. Na isti način, Bog mi je dao telo i ono poseduje jako mnogo slasti i te slasti trebaju biti razapete time što uzimam svoj krst. U Rim.8:13 kaže da VI Duhom Svetim treba da razapnete te slasti, “da usmrtite telesna dela”. Dakle, to je kroz Duha, ali VI! Električni ormar neće automatski uključivati vaša svetla u kući. Ne! Oni vam daju struju, ali vi treba da priključite aparate na utičnice. Ako želite da koristite fen, priključite ga na utičnicu, ako želite svetlo, pritisnite prekidač. To je upravo tako! Kakva je korist svega toga ako nema struje? Dakle, ja kažem da je krštenje Svetim Duhom suštinsko, ali svaki dan treba da izaberemo put samoodricanja i to mnogo puta u toku dana. To je put discipline. Ako to ne izabiraš nikada nećeš postati duhovan, ali ako izabiraš put discipline…

Znate, kada se na početku obratite, vaš kapacitet je poput čaše. “Uzeću čašu spasenja”, kazao je Psalmista. To je čaša, trenutak kada ste se rodili i čaša se napunila vodom. Vi ste potpuno ispunjeni i sve što može da bude ispunjeno jeste ta mala čaša. Međutim, ako uzmete svoj krst svaki dan i disciplinujete se, vaš unutrašnji, duhovni kapacitet će postepeno narastiti do kofe. Kada opet budete ispunjeni dobićete više vode, a ako nastavite da uzimate svoj krst i da se disciplinujete, vaš kapacitet će rastiti do kace, rezervoara, jezera, reke, mnogo reka… Iz tog razloga treba stalno da se ispunjavate Duhom. Dakle, novorođeni obraćenik je ispunjen Duhom, ali poseduje samo čašu, a zreo apostol Pavle je isto ispunjen Duhom, ali on je kao mnoge reke. Postoji velika razlika između punih reka i pune čaše. Dakle, nema koristi od toga kada kažeš: “Bio sam ispunjen Duhom!” U redu brate, ali koliki je tvoj kapacitet. To je važna stvar. Pretpostavite da vam neko kaže: “Imam punu posudu vode kući”, ali ja želim da znam veličinu te posude. To može biti mala čaša koja jedva može da zadovolji žeđ jednog ljudskog bića, a može biti masivan rezervoar. Dakle, dva brata koja su ispunjena Svetim Duhom mogu biti kilometrima duhovno udaljeni zato što je jedan puna čaša, a drugi je puna reka. Kako je jedan postao puna reka? On nije bio tako rođen. Kada se rodio bio je isto kao čaša, ali je hodao putem krsta, putem discipline u vezi sa novcem i u vezi sa svojim telom.

Disciplinovanje u duhovnoj trci

Hajde da pogledamo to. 1.Korinćanima 9 stih 24. “Zar ne znate da svi trče u trci, ali samo jedan prima nagradu. Dakle, trčite tako da biste pobedili. Svako ko se takmiči u trci, vežba samokontrolu” (ovde se radi o disciplini). Ako želite da trčite tako da pobedite, on vam kaže kako da trčite da biste pobedili. Morate biti disciplinovani. Morate se odreći sebe. Jedan engleski prevod kaže: “Morate se odreći mnogih stvari koje će vas sprečiti da činite ono što je najbolje.” Da li ste shvatili ovu frazu? Treba da se odreknete mnogih stvari koje će vas sprečavati da činite ono što je najbolje. Treba da se odreknete mnogih stvari koje će vas sprečavati da budete najbolji za Boga! Koliko vas želi da budete najbolji za Boga u vašem jednom zemaljskom životu? U tom slučaju treba da se odričete mnogih stvari. To je kao kada bi pitali grupu atletičara: “Koliko vas je zainteresovano da osvoji zlatnu olimpijsku medalju u maratonu? Dobro, treba da se odreknete mnogih stvari. Ne možete pustiti veliki stomak i očekivati da ćete osvojiti olimpijski maraton. Nećete uspeti da istrčite ni tri kilometara. Ne možete očekivati da sve jedete i da nikada ne trenirate. Ne smete reći: “O ko će ustajati rano ujutro da bi trenirao?” Takav čovek nije ozbiljan u vezi osvajanja maratona. On može reći: “Želeo bih da osvojim nagradu i stanem na pobedničko postolje i dobijem svu tu čast.” Mnogi ljudi vole da kažu: “Voleo bih da me Bog koristi. Voleo bih da imam službu i voleo bih da služim Gospodu i voleo bih da budem plodonosan, ali nemoj mi govoriti o toj potrebi da stalno budem disciplinovan, to mi je previše.” To je poput maratonca koji ne želi da bude disciplinovan, a želi da stane na pobedničko postolje na kraju. To tako ne ide! Pavle upravo o tome govori. On kaže: “Treba da se odreknete mnogih stvari koje će vas sprečavati da budete najbolji.”

Oni to čine da bi dobili zlatnu medalju (u današnjim terminima), a mi to činimo da bismo dobili nešto daleko važnije od zlatne medalje, da bismo primili neuništivu nagradu koja će ostati za celu večnost. Ovo nas uči, molim vas poslušajte pažljivo, da neće svi vernici biti jednaki u večnosti. Ako ste dobili neku nerazumnu ideju da će svi vernici biti jednaki u večnosti, tada morate verovati u Boga koji je potpuno nepravedan! Da li mislite da će učitelj svima date petice, i onom lenjom đaku koji nije učio i pogrešno je uradio zadatke, i drugoj osobi koja je vredno radila i ispravno uradila sve zadatke? Učitelj kaže: “Ja sam jako milostiv i odlučio sam da svima dam petice!” Taj učitelj bi bio otpušten iz škole, ali mnogo vernika ima ovu nerazumnu ideju u glavi da je Bog nepravedniji od tih neobraćenih učitelja. Kako si došao do te ideje u svojoj glavi da je Bog nepravedniji od tih učitelja? Ako taj učitelj može da bude otpušten zbog “milostive” ocene koju je dao lenjom đaku, ja onda kažem da Bog ne zaslužuje da bude na svom tronu. Mnogi vernici imaju u svojoj podsvesti da će nekako na kraju sve ispasti u redu! Ne.

Ako veruješ u ovo, to će načiti veliku razliku u tvom životu. U 1.Kor.15:41 kaže u poslednjem delu tog stiha da se zvezda od zvezde razlikuje u slavi. Dozvolite mi da vam pokažem taj stih. 1.Kor.15:41 “Jedna je slava suncu, a druga je slava mesecu, a druga je slava zvezdama, jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi. Tako i vaskrsenje mrtvih…” Dakle, kada budemo vaskrsnuli iz mrtvih, svi ćemo biti kao zvezde, ali kada pogledamo u nebo vidimo da sve te zvezde nemaju jednak sjaj. Sve zvezde imaju svetlost, ali nemaju jednak sjaj. Mnoge električne sijalice daju svetlost, ali nemaju jednaku snagu. Neke su od 100w, neke od 1000w, neke su natrijum lampe. Tako isto će biti vaskrsenje mrtvih. Kada budemo vasrksnuli iz mrtvih biće tako. Šta će odrediti jačinu naše svetlosti? To će biti određeno našom vernošću na zemlji. Ja ne govorim o odlasku u nebo. Mnogi će doći u nebo. Odlazak u nebo i oproštenje naših greha je bazirano jedino na pokajanju i veri u krv Isusa Hrista. To je besplatan dar, ali sada ne govorim o tome. Govorim o ljudima koji žele više od sâmog odlaska u nebo, koji žele da provedu ceo svoj život izražavajući zahvalnost Isusu što je umro na krstu. Reći ću vam nešto, ako ne provodite vaš sadašnji zemaljski život pokušavajući da izrazite zahvalnost Isusu pošto je umro na krstu, bez obzira koliko glasno ćeš klicati u večnosti: “Hvala Ti Gospode što si umro za mene, hvala Ti Gospode što si umro za mene”, iako to budeš klicao hiljadu godina, to će sve zvoniti šuplje. To će biti šupalj zvuk zato što ćeš znati da si u danima kada je bilo teško stojati uz Isusa birao lakši put. Sada u nebu kada je to lako, ti kličeš: “Hvala Ti Gospode, hvala Ti Gospode.” Ovo je jedina prilika koju imaš. Znate, kao što govorimo nevernicima: “Nećete dobiti drugu šansu da uzverujete u Isusa Hrista nakon smrti. Jedino sada!” I ja kažem vernicima da neće dobiti drugu šansu nakon smrti da uzmu svoj krst i da pokažu Isusu da Ga zaista vole. Vi možete govoriti u nebu: “Volim te, volim te, volim te”, ali ako na zemlji volite novac i udobnost i svoje telo i požude, vaš glas u nebu će zvučati šuplje. Sada je vreme da dokažeš da voliš Gospoda!

Dakle, Pavle dalje kaže: “Što se mene tiče, ja trčim, ne kao na nepouzdano” (ne bez cilja). Znate, atletičar koji trči trku od 100 metara ima cilj. Ciljna linija. Pavle kaže da ima cilj. “Ja ne trčim tamo i ovamo.” Mnogi hrišćani nemaju cilj. Oni trče tamo i ovamo. Nemaju cilj. Da li znate koji naš cilj treba biti? Da postanemo slični Hristu, potpuno slični Hristu, i ako posmatrate jednog maratonca vi ćete videti da je svakog minuta bliži cilju. Sledećeg minuta je još bliži. On nikada ne trči u suprotnom smeru. Mislim, maratonac može da sedne, ali nisam još čuo za slučaj da maratonac trči u suprotnom smeru. To se dešava jedino među hrišćanima koji počinju da idu u suprotnom pravcu. Znate, to je moguće. Trčite najpre Bogu, a nakon određenog vremena zaustavite se i počnete da trčite za novcem. Mislite da hrišćani to ne čine? Video sam mnoštvo hrišćana koji to čine. Oni najpre trče za Bogom i u određenom momentu se zaustave i počnu da trče za udobnošću i lakim životom. Oni su najpre trčali za pravednošću, a nakon određenog vremena su shvatili da nije baš lako biti pravedan, pa su se okrenuli i počeli da trče u suprotnom smeru čineći razne nepravedne stvari i kada jednom upadnu u ozbiljan problem onda dođu kod starešina i kažu: “Brate, molim te, moli se za mene.” Naravno da postoje problemi kada trčiš u suprotnom smeru. Dakle, Pavle trči sa ciljem i on kaže da “mori svoje telo”. Kao atletičar on “kažnjava” svoje telo, tretirajući ga grubo, i slušajte ovo, “Treniram svoje telo da čini ono što treba da čini, a ne ono što želi da čini.”

Ja znam da rano ujutro sva naša tela žele da ostanu u krevetu. Atletičar koji se priprema za maratonsku trku takođe želi da ostane u krevetu. Možda je došao momenat kada treba da ustanemo i slušamo Boga. Možda je došlo vreme da stavimo svoju glavu u jastuk i da se molimo, umesto da se vrtimo u krevetu. Tvoje telo želi da se vrti u krevetu, ali ti znaš da ako to nastaviš da radiš radnim danima, krenućeš na posao bez da si proveo nekoliko trenutaka sa Bogom. Atletičar isto kaže: “Da, ja bih isto voleo da se još malo vrtim u krevetu, ali ako ne ustanem da treniram u pripremi za maratonsku trku ja neću dobiti nagradu.”

Bio je jednom mladić koji je došao kod pobožnog propovednika i pitao ga sledeće: “Brate, jako mi je teško da ustajem ujutro da provodim vreme uz Božiju Reč i molitvu. Hoćeš li, molim te, moliti se da me Bog izvuče iz kreveta?” Ovaj čovek je rekao: “Moliću se ovako za tebe. Ako obećaš da ćeš kada se probudiš spustiti jednu nogu sa kreveta, moliću se da ti Bog pomogne da i drugu nogu spustiš sa kreveta, ali ako ne želiš da spustiš jednu nogu nema svrhe da tražim od Boga da te podigne, postavi te na stolicu, otvori Bibliju ispred tebe i kaže: “Hajde čitaj!” On neće to učiniti zato što neće da te načini kompjuterizovanim robotom. To je tvoj izbor. Ako ne želiš da budeš duhovan, nećeš biti duhovan. Ako ne želiš da pokažeš svoju ljubav prema Isusu, nećeš pokazati svoju ljubav prema Isusu. Da li uhvatiš svoju ženu i kažeš joj: “Hajde reci mi da me voliš!” Niko to ne radi, niti će Isus to raditi. Isus te neće uhvatiti i reći: “Hajde, dokaži svoju ljubav prema meni!” On nije diktator. Znate, jedina dostojna ljubav koju žena može pokazati prema tebi jeste ljubav koja je pokazana dobrovoljno, srećno i radosno, i ti bi radije to samo jednom doživeo u životu nego hiljadu puta prisiljavajući je da dokaže svoju ljubav prema tebi. Isto tako je sa Isusom. On nikada neće prisiljavati nikoga da učini bilo šta. To treba sami da učinite.

Sećam se jednom kako je jedan brat tražio Božije najbolje za svoj život, tražio je Boga i Bog mu je pokazao da postoji nešto u njegovom životu što treba da preda i ispravi. Trebao je nešto da preda. To nije bila grešna stvar. Grešne stvari je odavno predao Bogu. U pitanju je bilo nešto legitimno, ali nešto što ga je sprečavalo da hoda sa Bogom. On se borio sa tim. Da je u pitanju bila neka grešna stvar, on bi to lako predao, jer je bio svesrdan za Boga, ali u pitanju je bila zakonita stvar i on se pitao da li mu je Bog zaista rekao da to preda. Znate, to je bilo nešto poput bogatog mladića od koga je Isus zahtevao da proda sve svoje bogatstvo. On se borio, borio i borio sa tim. Na kraju je rekao: “Gospode, uzmi to!” Gospod mu je rekao: “Neću to uzeti, ti treba sâm to da predaš!” Da li ste shvatili poruku iz ovoga? “Neću to uzeti. Ti treba sâm da izabereš da to predaš!” On neće to uzeti od vas, moj brate i sestro, vi sâmi treba to da predate.

Dakle, on kaže: “Treniram svoje telo da čini ono što treba da čini, ne ono što želi da čini. U suprotnom se bojim da nakon propovedanja drugima sâm ne budem diskvalifikovan!” Ja mislim da postoji mnogo propovednika koji će u poslednji dan otkriti… Mnogi od vas koji ustajete i delite reč sa drugima možete takođe spadati u tu kategoriju da propovedajući drugima sâmi na kraju budete diskvalifikovani zato što niste disciplinovali vaše telo da trčite u trci. Mnogi, mnogi propovednici su diskvalifikovani iz službe. Mislim, oni se još uvek mogu zvati starešine, pastori i učitelji, ali što se tiče Boga, On je uklonio svoje pomazanje od njih iz jednog razloga. Slušajte, oni nisu disciplinovali svoja tela. Želim da vam kažem u Isusovo ime, brate i sestro, mladi brate i mlada sestro… I blago vama mladi, jer ako započnete sa ovim navikama dok ste mladi, mnogo je lakše nego u slučaju da menjate svoje navike kada ste već stariji. Sve navike! Mislim, ako počnete da perete zube dok ste mladi, kasnije vam to neće biti problem u životu. Probajte da naučite nekog varvara od 45 godina da svaki dan pere zube. On će ih verovatno oprati jednom mesečno, a većinom će zaboravljati. Kako ti ne zaboraviš? Nadam se da ne zaboraviš. Zbog toga što su te roditelji naučili da pereš zube dok si bio mlad. Mi steknemo navike i to nam pomaže. Stekni naviku da disciplinuješ svoje telo dok si mlad, i dok odrastaš, sestre, braćo, Bog će vam dati pomazanu službu!

Naša pravda treba da bude veća od pravde književnika i fariseja

Kada je Isus govorio da naša pravda treba da bude veća od pravde književnika i fariseja u propovedi na Gori, On je rekao tu zadivljujuću rečenicu koju većina vernika ne shvata ozbiljno. Matej 5:20 “Ako vaša pravda ne bude veća od književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko.” Većina ljudi kaže da to znači da smo mi obučeni u Hristovu pravednost, ali to nije ono što je Isus u nastavku govorio. On je objasnio u sledećim stihovima u petoj i šestoj glavi. Matej 5:20. Ako želiš da razumeš propoved na Gori, stihovi nakon Mateja 5:20 su objašnjenje tog stiha. Isus kao da je rekao da želi da objasni u sledećim stihovima šta znači to da naša pravda treba da bude veća od pravde književnika i fariseja. Tada je rekao: “Fariseji kažu da je dovoljno ako ne ubiješ, a ja vam kažem: ‘Ne, ne smeš da se gnjeviš’. Fariseji kažu da je dovoljno ako ne učiniš preljubu, a ja kažem: ‘Ne, ne smeš da učiniš preljubu ni u svom srcu.’ Fariseji kažu da je dovoljno ako ne slažeš prilikom zakletve, a ja kažem: ‘Ne, nikada ne smeš lagati.’ Fariseji kažu da je dovoljno ako voliš svoje prijatelje. ‘Ne’, kaže Gospod, ‘to nije dovoljno. Treba da voliš svoje neprijatelje.’ Fariseji kažu da moraš blagosiljati one koji te blagosiljaju, a ja kažem: ‘Ne, moraš blagosiljati one koji te proklinju.’ Fariseji kažu da je dovoljno ako daješ novac, a Gospod kaže: ‘Ne, moraš davati svoj novac tako da drugi ne znaju o tome.’ Fariseji kažu da je dovoljno ako se moliš, a Gospod kaže: ‘Ne, moraš se moliti tako da drugi ne znaju o tome.’ Fariseji kažu da je dovoljno ako postiš, a Gospod kaže: ‘Ne, moraš postiti bez da drugi ljudi znaju o tome.’ Fariseji kažu da je dovoljno ako daš novac Bogu (Matej 6:34), ali Isus kaže: ‘Ne, ne smeš voleti novac.’ Tako ide dalje i dalje… Sve to je objašnjenje toga da naša pravednost mora biti veća od pravde književnika i fariseja.

Dobro, sada razumete Matej 5, 6 i 7. Iz tog razloga nam je potrebna sila Svetog Duha, jer je taj život nemoguće živeti bez sile svetog Duha. Nemoj pokušavati da slediš Matej 5, 6 i 7 bez sile Svetog Duha. To je greška koju je Gandi načinio. Ja mislim da je on bio iskren čovek, ali je pokušavao da sledi reči iz Mateja 5, 6 i 7 bez predanja svog života Isusu Hristu i bez ispunjenja Svetim Duhom, a to je nemoguće. On je učinio mnogo dobrih stvari, od spolja je živeo bolje nego većina hrišćana koju sam sreo u svom životu, ali iznutra ne možete živeti taj život bez sile Svetog Duha.

Jezik

Sada dolazimo na temu da naša pravda mora biti veća od književnika i fariseja. O čemu Isus prvo govori? O čemu govori drugo? O čemu govori treće? Da li znate šta je prvo? Jezik. Drugo? Oči. Treće? Ruke. O tome je govorio. Dakle, kada je govorio o svetosti, prva stvar koju je rekao bila je: “Tražite od Boga silu Svetoga Duha da kontroliše vaš jezik!” Kako to da u našim crkvama ljudi slušaju i pričaju o svetosti dvadesetpet godina i još uvek ne kontrolišu svoj jezik. Reći ću vam da nisu počeli tamo gde je Isus rekao da počnemo. U redu, neki kontrolišu jezik, a zašto nisu nastavili da kontrolišu svoje oči? Zato što nisu započeli tamo gde je Isus rekao da počnu. Oni počinju negde drugo. Oni počinju sa dolascima u zajednicu. Dolazak u zajednicu je dobra stvar, ali vas neće učiniti svetima. Isus je rekao da počnemo sa jezikom, zatim sa očima i zatim sa rukama. Drugim rečima, počni sa svojim telom! Kako je moguće da toliko mnogo ljudi u našim crkvama misle da su duhovni, a ne kontrolišu svoj jezik? Ja to ne razumem.

Dopustite mi da pročitam stih iz Jakova 1:26. “Svako ko kaže da je hrišćanin, a ne kontrolište svoj oštar jezik, vara samoga sebe i njegovo hrišćanstvo ne vredi ništa.” Njegova religija vredi nula! Bezvredno! Da li možeš da navedeš neke bezvredne stvari u svojoj kući? Stare novine nisu bezvredne, možeš dobiti određen novac za kilogram starog papira. Nemojte to nazivati bezvrednim. Šta je stvarno bezvredno u vašoj kući? Smeće. To je zaista bezvredno. Niko vam neće platiti za smeće. Vaše hrišćanstvo je smeće ako ne možete kontrolisati svoj jezik. Voleo bih da ovo ponovim sto puta da je vaše hrišćanstvo smeće ako ne možete da kontrolišete svoj jezik, a ipak kako je moguće da mnoštvo vernika među nama misli da su vrlo duhovni dok svakodnevno “gube živce”, ne mogu da kontrolišu svoj jezik, opadaju, kleveću, pričaju zlo i misle da su zrela braća i sestre! To je delo Sotone. Sotona je majstor prevarant. On čini da ljudi umisle da su duhovni kada to nije slučaj. On čini da ljudi umisle da su nanovo rođeni kada to nije slučaj. Ja sam pre mnogo godina odlučio, pre mnogo, mnogo godina, da ozbiljno shvatim ove reči da je moje hrišćanstvo nula ako ne mogu da kontrolišem svoj jezik. Najpre, ako u svom domu ne mogu da kontrolišem jezik, moje kompletno hrišćanstvo je nula! Dragi brate i sestro, želim da ti kažem u Isusovo ime, ako ne možeš da kontrolišeš svoj jezik, molim te nemoj misliti da si bolji od katolika ili hindusa ili ateista. Neki od nas misle da su toliko duhovni pošto su napustili mrtve denominacije i došli u našu zajednicu. Žao mi je što treba da kažem da niste bolji od ateista ili nehrišćana. Niste bolji. Zaboravite na druge denominacije, niste bolji ni od neznabožaca jer je vaše hrišćanstvo nula. Oni imaju 0% i vi imate o%. Kakva je razlika? Kakva je razlika između dva studenta koja urade 0% na ispitu? Vi kažete: “Pa jedan zna više.” Možda zna više, ali je dobio 0%. Šta onda?

Želim ozbiljno da vas pitam koliko vas zaista ovo veruje da je vaše hrišćanstvo nula ako ne možete da kontrolište svoj jezik? Pitam se da li ima 10% ljudi koji ovde sede koji zaista to veruju. To je moje mišljenje. Nadam se da nisam u pravu, ali na osnovu prošlog iskustva otkrio sam da čak ni 10% hrišćana ne veruje da je njihovo kompletno hrišćanstvo nula ako ne mogu da kontrolišu svoj jezik u gnjevu, opadanju, klevetanju i zlom govoru. Ako bi to verovali, nastala bi radikalna promena u načinu njihovog govora. Koliko hrišćana veruje u to što je Isus rekao u Mateju 12:36 “Za svaku neopreznu reč koju ljudi izreknu daće odgovor u dan strašnog suda.” Svaka neoprezna reč koja je povredila druge ljude! Koliko vas muževa i žena koji toliko dugo sedite u našim crkvama veruje to? Kažite mi ozbiljno koliko vas veruje da ćete za tu neopreznu, grubu reč koju ste izrekli vašem mužu ili ženi dati odgovor u dan strašnog suda? Jednu reč! Ne mislim da verujete to. Mislite da ja nikada nisam u iskušenju da izreknem grube reči? Ja sam iskušavan kao i svi drugi. Čak je i Isus bio iskušavan kao i mi, ali strah Božiji ga je čuvao od greha i strah Božiji me čuva od greha. Ako bi se ti bojao Boga i ako bi verovao da ćeš za svaku neopreznu reč dati odgovor u dan strašnog suda, to bi te čuvalo od greha. Ne bojiš se Boga i činiš sve što želiš i govoriš ono što poželiš. Ti kažeš: “Dobro, pa uvek mogu to da ispovedim i da tražim od Isusa da mi oprosti.” To je poput studenta koji ide na ispit i kaže: “Ja ću da koristim puškice i nakon ispita ću tražiti od Isusa da mi oprosti. Da li znate koja mi je to prednost? Još uvek sam dete Božije, a dobio sam desetku na ispitu! Zar nisam pametniji od drugih studenata koji su verni Isusu i nisu koristili puškice i pali su na ispitu?” Ko je tu pametan, kažite mi, onaj koji je bio nepošten i nakon toga ispovedio svoj greh, bio prihvaćen od Boga i stigao u nebo, ili drugi student koji je odlučio da ne bude nepošten pa je pao na ispitu i otišao u nebo? Obojica su došla u nebo, ali ko je pametniji, onaj koji je dobio desetku, ili onaj koji je imao 20% pošto nije želeo da bude nepošten i otišao je u nebo? Imaš li nedoumicu? Ja se apsolutno ne dvoumim oko toga. Osoba koja je imala samo 20% pošto je bila pravedna na zemlji biće kilometrima ispred, kilometrima, verovatno milion kilometara ispred drugog studenta koji je pokušavao da učini Boga ludim i bio je nepošten da bi imao najbolje od ovoga sveta, a zatim je tražio od Isusa da mu oprosti i dobio je ono što je želeo. Mislio je da je dobio ono što je želeo, a nije shvatio da u momentu kada se poklonio đavolu đavo mu je to dao, kao što je Isusu prišao rekavši: “Daću ti šta god poželiš ako mi se pokloniš.” Taj mladić se poklonio đavolu, bio je nepošten na ispitu, dobio je od đavola to što je tražio, desetku, ali đavo je ušao u njegov život i on je postao osoba spremna na kompromise. Znate, samo jedan takav postupak, kada jednom odsečeš svoju ruku, kako ćeš je povratiti? Ti još uvek možeš da živiš, naravno, možemo da živimo bez jedne ruke i to je to. Koliko ljudi to veruje? Koliko ljudi veruje da je samo jedan greh vrlo ozbiljna stvar, čak i kada ti je oprošteno? Možeš odseći svoju ruku i reći: “Gospode, žao mi je, odsekao sam ruku, molim te, oprosti mi.” Da, oprošteno ti je, ali si sada bez jedne ruke do kraja života. Jedan greh je vrlo ozbiljna stvar. Ako veruješ ovo bićeš vrlo pažljiv sa svojim rečima prilikom gnjeva.

Dopustite mi da pročitam stih iz Knjige Propovednika 7:9. Tu kaže “Ne budi nagao u duhu svom na gnjev, jer gnjev počiva u nedrima bezumnih.” Čitajte pažljivo, gde se nalazi gnjev? Gnjev počiva u srcu bezumnih. Jesi li bezuman? Ako bi te neko nazvao bezumnikom jako bi se naljutio, ali gnjev počiva u srcu bezumnih. Bezumni čuvaju gnjev u srcu. Šta ćemo sa osobom koja ode jedan korak dalje, pa dopusti da gnjev iz njegovog srca izađe preko usta. On je još veći bezumnik. Da li ste shvatili to? Sada pronađite Matej 5 gde je Isus rekao da naša pravda treba da bude veća od književnika i fariseja i prva stvar koju je spomenuo tiče se jezika, Matej 5:21-23. Naročito 22.stih. Ako se gnjeviš na svojega brata ti si kriv. To je u srcu. Matej 5:22 Isus nam pokazuje tri koraka prema paklu. Prvi korak prema paklu je gnjev u srcu. Ti si kriv, ali nedovoljno kriv da bi otišao u pakao. To znači da nije toliko ozbiljna stvar da bi otišao u pakao zbog toga. Međutim, tada ideš jedan korak dalje, ne sačuvaš taj gnjev u svom srcu nego postaneš bezumnik broj 2. Bezumnik broj 1 čuva gnjev u svom srcu, a veći bezumnik dozvoljava da taj gnjev izađe iz njegovog srca kroz usta. On se obrati svom bratu i kaže mu: “Raka!” To znači, “ni za šta si” ili nešto poput toga. To je uvreda. U redu, to je drugi korak, ali još uvek nisi kriv da bi otišao u pakao, hvala Bogu. Ako si to rekao u nervozi nisi dovoljno kriv da bi otišao u pakao. Zemaljski sud ti je dovoljan. Međutim, ako se tu ne zaustaviš, ti i ja tačno znamo šta ovo znači, izrazio si svoj gnjev prema ženi, mužu, komšiji ili nekom drugom, i tada si se zaustavio i otišao negde i seo i osetio: “Ne mislim da sam mu rekao ono što zapravo zaslužuje.” Ustao si i vratio si se kod njega i rekao si mi još nešto. Tada zaslužuješ da odeš u pakao. To je treći korak. Vratiš se toj osobi i koristiš grublje reči nego prvi put: “Budalo!” Ko je tu prava budala? Onaj koji ima gnjev u svom srcu je prvi nivo. A ova osoba je postala najveća budala, a problem sa najvećim budalama jeste što misle da su drugi ljudi budale. Oni nazivaje neke ljude pogrdnim imenima. U tom slučaju su dovoljno krivi da idu u pakao. Nećete otići u pakao sa prvim nivoom, nego sa trećim nivoom, a na svakom nivou postoji znak upozorenja “Rupa je ispred.” “Zaboravi, ja sam dobar vozač, neće nam se ništa desiti.” Zatim još jedan znak upozorenja: “Rupa je ispred.” “Zaboravi, mi smo u redu.” Sledeća stvar je da završavaš u rupi. Postoje znakovi upozorenja koje Bog postavlja na putu prema paklu i vi možete da ih zanemarujete ako želite. Ne stoji policajac kod svakog znaka upozorenja. Ne postoji vojska ljudi kod znakova upozorenja koja će te sprečiti da ne nastaviš dalje svojim skuterom. Ako želiš da ideš dalje i pored znaka upozorenja, idi dalje.

Vaš jezik! Jeremija 15:15, Gospod je to rekao Jeremiji zato što se Jeremija žalio Bogu na razne stvari: “Gospode, radi tebe stradam. Progone me zato što im objavljujem Tvoju Reč. Ne dopusti im da me ubiju. Oslobodi me iz njihovih zamki. Tvoje reči su me održale.” Stih 17: “Nisam se pridružio potsmevačima, ostao sam sâm.” Sada poslušajte stih 18: “Ali Gospode, Ti si me izneverio u trenutku moje potrebe. Dozvoljavao si im da me progone. Zar nikada neće prestati? Gospode, tvoja pomoć je nesigurna! Ti si kao sezonski planinski potok koji nekada ima mnogo vode, a nekada je suv kao kosti. Takav si Ti, Gospode!” Da li prorok govori poput ovoga? On je živeo u starom zavetu i mi ne trčimo našu trku gledajući na Jeremiju, nego na Isusa. Nadam se da to znate. Dakle, mi ne govorimo tako Bogu zato što imamo Svetog Duha u nama. Setite se da Jeremija nije imao Svetog Duha u sebi. Nemojte se tešiti Jeremijinim ili Jovljevim gnjevljivim rečima. Ako danas imate Svetoga Duha u vama ne treba da govorite kao Jov i Jeremija. Gospod je rekao: “Prestani sa svim tim glupostima. Govori o nečemu što ima smisla. Ako se obratiš meni i počneš da se pouzdavaš u mene, dozvoliću ti da budeš moja usta. Ti moraš imati uticaj na druge ljude, a ne oni na tebe.” Stih 19 kaže ovako jedan prevod: “Ako odvojiš u svom govoru dragoceno od bezvrednog, tada ćeš biti moja usta.”

Rekao sam mnogo puta da postoje dva razloga zašto mnogi ljudi ne postaju Božija usta. Prvo je da nisu verni sa novcem. Videli smo to juče. Ako niste verni u nepravednom bogatstvu ko će vam poveriti pravo bogatstvo Božije Reči u tvojim ustima! Bog neće ako si neveran u nepravednom bogatstvu. Ne govorim o tome da budeš pravedan sa novcem. Pravednost je jedan nivo, a vernost je drugi nivo kada si oprezan sa svojim trošenjem novca. Nepravednost je kada varaš i kada se zadužuješ, kradeš i tako to, ali čak kada ne kradeš i ne ulaziš u dug, još uvek možeš biti neveran u upravljanju svojim novcem. Možeš biti jako neoprezan u svom trošenju novca rasipajući ga za sebe. Takvi ljudi nikada, nikada, nikada neće biti Božija usta. Kvalifikacija broj jedan da bi bio Božija usta jeste da budeš veran i oprezan u trošenju novca. Bog nas testira sa novcem da vidi da li može da stavi svoju Reč u naša usta. Drugo, moraš biti vrlo, vrlo oprezan u svojem govoru. Moraš biti obuzdan u svom govoru, a ne da govoriš šta god ti dođe na um. Kontroliši svoj jezik. Ne govori mnogo! Govori ono što je vredno i dragoceno i zadržavaj ono što je bezvredno. Možeš biti Božija usta ako ispuniš uslove u ove dve oblasti.

Sestre, vi možete takođe biti Božija usta. Ne treba da budete propovednici na sastanku, ali reči koje izlaze iz vaših usta mogu da blagoslove svakoga sa kime razgovarate, gde god da ga sretnete, da li u kući ili bilo gde. Božija mudrost će teći iz vašeg srca kroz vaša usta ako budete pažljivi u ove dve oblasti, mogu da vam to kažem u Isusovo ime. Ako mi ne verujete, pokušajte. Ako mi ne verujete, pokušajte da isprobate od danas. Kažite: “Gospode, biću vrlo oprezan sa svojim trošenjem novca. Biću vrlo oprezan sa svojim govorom. U svim oblastima želim da se odreknem svih bezvrednih reči. Kontrolisaću svoj jezik i želim da disciplinujem svoje telo.”

To je što se tiče jezika. Mogli bi još mnogo govoriti o tome. Biblija kaže da je jezik kao drvo životno. Biblija takođe kaže da jezik može biti vatra pakla. Dakle, vaš je izbor da li će vaš jezik biti drvo životno ili vatra pakla. To je vaš izbor.

Oči

Druga stvar o kojoj je Isus govorio jesu oči. To je takođe deo disciplinovanja tela, disciplinovanje našeg jezika i disciplinovanje naših očiju, da kada nam Sveti Duh kaže da ne gledamo negde, ne gledamo. Nemoj obožavati lepotu. Nemoj obožavati lepotu. Nemoj to da čitaš. Nemoj da gledaš taj magazin. Postoji opasnost u takvoj vrsti magazina. Izbegni to. Nemoj da gledaš ovu sliku. Možda si negde gde neko gleda televizor i iznenada se pojavi na ekranu nešto što nije čisto. Okreni svoje oči, izvini se i idi na drugo mesto. Reci: “Izvinite.” Ja mislim da bi to Isus uradio. Možda si u poseti kod nekih koji gledaju neki prljav film. Većina filmova je prljavo. 90% svakako. Oni nemaju nikakav osećaj za te stvari i ti sediš tamo kod njih u poseti. Jednom prilikom sam ja tako posetio dom čiji ukućani su baš gledali neki uzbudljiv film. Bilo je očigledno kako gledajući u TV ekran pričaju sa mnom. Postalo mi je prilično očigledno da sam tamo samo smetalo. Prepoznao sam to, ustao i otišao. Imao sam više puta takvo iskustvo i siguran sam da im je bilo lakše kada sam otišao zato što su mogli da nastave sa onim što ih je uzbuđivalo. Ja nisam bio toliko uzbuđen u vezi toga što se dešavalo na ekranu.

Dakle, šta treba da radimo u takvim slučajevima? Treba da čuvam svoje oči čistim. Isus je rekao da je to vrlo ozbiljno. To je još jedna stvar koju hrišćani ne veruju. Matej 5:29, bolje je iskopati svoje desno oko, nego otići u pakao. Koliko ljudi to veruje, da želja očiju može da te odvede u pakao? Ne mislim da 99% muškaraca hrišćana to veruje, da ih požudno gledanje može odvesti u pakao. Isus je rekao da je to toliko ozbiljno da je vredno iskopati oko da bi izbegao pakao. Ako ne veruješ čitaj Matej 5:29. Parafraza tog stiha bi bila: “Vredi iskopati svoje desno oko da bi se sačuvao od pakla.” To je legitimna parafraza tog stiha. E sada, kada iskopaš svoje desno oko, tada sigurno prestaješ da požudno gledaš tim okom. Da li je još uvek moguće požudno gledati levim okom? Šta kažete, vi iskusni ljudi? Da ili ne? Da. Šta onda treba da radiš? Da iskopaš levo oko! Šta ti onda ostaje? Postao si slep! Dakle, ono što Isus kaže jeste da kada si u iskušenju da gledaš sa požudom u srcu, zamisli da si slep! Jednostavnim rečnikom to je upravo ono što je On rekao. Kada si u iskušenju da gledaš sa željom u srcu, zamisli da si slep i bićeš sačuvan od pakla! To je disciplina očiju.

Vaše govorenje u jezicima i ispunjenje Duhom nema koristi ako ne uzmete svoj krst u ovim oblastima, kazaću vam to. Mnogi ljudi koji govore u jezicima otići će u pakao. Nemam nikakvu sumnju u vezi toga. Dakle, nemojte se varati tim stvarima. Pogledajte stanje mnogih takvih ljudi. Koliko duhovnosti imaju? Gde ćete čuti takvo propovedanje? Voleo bih da mi pokažete neko mesto ili crkvu gde se propovedaju ove stvari. Voleo bih da odem u tu crkvu. Voleo bih da upoznam takvog propovednika. Ako nađete jednog takvog propovednika u Indiji, molim vas da me obavestite, jer želim da ga upoznam i da imam zajedništvo sa njim. Đavo je utišao usta propovednika zato što oni sâmi ne slede te istine, a to je ipak u Božijoj Reči. Ljudi kažu: “Vi propovedate jeres!” Ja im kažem: “Pokaži mi šta ja to propovedam što se ne nalazi u Božijoj Reči.” Đavo je taj koji želi da to nazove jeres. Isusa su nazvali jeretikom. Pavla su nazvali jeretikom. Znate li zašto? Zato što đavo nije želeo da iko sluša Isusa ili Pavla i znao je da je najbolji način da spreči ljude da slušaju Isusa i Pavla da ih nazove jereticima. Đavo takođe zna da najbolji način da spreči ljude iz Indije da slušaju Zek Punena jeste da ga nazove jeretikom. Tada ga neće slušati. Tada će konačno upasti u đavolje naručje i to je upravo ono što on želi. “Neka svi dođu u moje naručje, a ako neko želi da ih sprečava u tome, nazovite ga jeretikom.” U redu, šta da se radi? Martina Lutera su nazvali jeretikom. Džana Veslija su nazvali jeretikom i sve koji propovedaju standarde Božije Reči. Đavo pravi kampanju protiv tih ljudi među svim vrstama hrišćana da ga nazovu jeretikom, ali moj brate i sestro, slušaj Božiju Reč ako si ozbiljan u nameri da živiš hrišćanskim životom.

Ruke

Treća stvar koju je Isus rekao jesu naše ruke. Jezik, oči i desna ruka (stih 30). Da li znate koje sve grehe radimo našim rukama? Koliko greha ljudi rade svojim rukama. Isus je rekao da je bolje odseći ruku. Ako pišeš pisma koja povređuju druge ljude, ti šamaraš i šutaš ljude. Da li znate da vam Bog nije dao tu ruku da bi ikoga šamarali? Čak ni svoju decu! Čovek koji šamara svoju decu jeste inspirisan od Sotone. Nikada neću zaboraviti ovo. Sećam se kako sam negde hteo da pomazim malo dete po licu da bih mu pokazao svoju ljubav. Dečak je brzo okrenuo glavu zato što je navikao da dobija udarce po glavi. Mislio je da ću i ja da ga udarim. Žao mi je te jadne dece čiji roditelji ih šamaraju. To pokazuje da roditelji nemaju samokontrolu. Zašto Biblija kaže da koristimo prut? Tvoje dete je uradilo nešto loše. Znam da ne treba da koristim svoju ruku, pa idem da potražim prut, ili da uzmem kaiš, što isto malo potraje. Do toga imam nekoliko sekundi da se malo “ohladim”. Zato je Gospod rekao da uzmemo prut, da bismo malo sačekali. Ruka je uvek spremna! 99% ljudi koji šamaraju sâmi nemaju samokontrolu! Nemoj nikada pomisliti da si Božiji čovek ili žena ako šamaraš! Ti si demonom kontrolisan nepobožan čovek ili žena. Nikada nećeš čuti ovakvo propovedanje, ali to je istina. Pokažite mi stih iz Svetog Pisma koji kaže da je odobreno šamarati decu. U tom slučaju ću vas podržati, inače ću reći da je to 100% od đavola. Razlog je što nemaš samokontrolu, moj brate i sestro. Da li znaš šta ti je potrebno? Koliko god misliš da si duhovan, treba da se ispuniš Svetim Duhom! To je tvoja potreba, jer plod duha je samokontrola, da kontrolišete svoje ruke, da kontroliše svoj jezik i da kontroliše svoje oči. Nemoj se varati da si duhovan bez takve discipline. Možeš propovedati drugima, a sâm biti diskvalifikovan jer ne kontrolišeš svoje telo.

Jelo

Još jedna oblast u kojoj treba da kontrolišemo svoje telo jesto jedenje. 1.Kor.6 govori o jedenju. 1.Kor.6:12 i 13 kaže da nam je sve slobodno (govoreći o hrani). Postoji jako mnogo hrane koju je slobodno jesti. Ne govorim o otrovu, ali nije svaka hrana na korist. “Sve mi je slobodno, ali neću da nešto ovlada nada mnom, zato što trčim u trci.” Neću dozvoliti da nešto gospodari nada mnom. Stih 13 kaže da je hrana za stomak, a stomak za hranu, ali će Bog jednog dana uništiti oboje. On će uništiti stomak i on će uništiti hranu. Da li ste to znali? Svi vi koji toliko mnogo uživate u ukusnoj hrani bićete razočarani kada odete u nebo. Da li znate da u nebu nema sladoleda, piletine i čokolada i sva ostala uzbudljiva jela koja tako rado očekujete na zemlji? Grozno razočarenje, zar ne? Tu kaže da će Bog uništiti i jela i stomak. To je Božija Reč. Bog će uništiti oboje. Naravno, na ovoj zemlji nam je potrebna hrana, ali ne da bi hrana vladala nad nama! Hrana je dobar sluga, ali zao gospodar. Novac je dobar sluga, ali zao gospodar. Spavanje je dobar sluga, ali zao gospodar. Dakle, ja ne kažem da treba da se otarasimo spavanja, novca i hrane! Ne. Ako imaš slugu koji radi u tvojoj kući, ne kažem da se otarasiš svoga sluge. Pretpostavimo da imate tri odlične sluge u svojoj kući. Ime prvog je hrana, ime drugog je novac i ime trećeg je spavanje. Imate tri sluge, je l’? Ime prvog je hrana, ime drugog je novac i ime trećeg je spavanje. Šta ću sada reći, da ih sve ubiješ ili otpustiš? Ne, sve što kažem je da ne dozvoliš da ti preuzmu kuću. Da li se slažete? Ko bi od vas želeo da vam sluga preuzme kuću? Ima li ikoga ko bi želeo da mu sluga preuzme kuću, nasledstvo, račun u banci itd.? Toliko smo oprezni kada se radi o zemaljskim stvarima. Nikada ne bismo dozvolili da nam sluga preuzme kuću, ali u isto vreme ne želimo da ga otpustimo nego kažemo da su nam jako korisni. Oni nam mnogo olakšavaju život. Hrana je odlična. Novac je odličan. Spavanje je odlično, ali nemojte dozvoliti da bilo šta od toga vlada nad vama. Da bismo pomogli tom majstorstvu u oblasti novca, postoji samo jedan način, slušajte, samo jedan način da budete sigurni da novac ne vlada nad vama, nego da je u ulozi sluge. Da li znate koji je to način? Dajite! Dajite za delo Božije! Ne radite to? Možete sto godina pokušavati bilo koju drugu metodu, novac će biti vaš gospodar.

Drugo, kako biti siguran da hrana nije moj gospodar? Postite! Hrana neće biti vaš gospodar. Koliko često? To zavisi od vas. Počnite sa jednim obrokom, pređite na dva, pa tri obroka, zatim na jedan dan, pa dva dana, pa tri dana… Postite! Divne stvari će se desiti u vašem životu. Najpre, shvatićete mnogo bolje kako se svi ti siromašni ljudi u našoj zemlji osećaju kada su gladni. Neki od vas nemaju pojma kako se siromašni ljudi u našoj zemlji osećaju kada su gladni jer nikada niste gladovali nijedan dan. Postite! I drugo, vaš razum će biti izoštren. Naučićete više da se skoncentrišete. Postaćete ozbiljni u svom životu.

Kada jednom prilikom učenici nisu mogli da isteraju demona, Isus je rekao da se to ne može učiniti bez molitve i posta. Neki demoni u vašoj kući nikada neće napustiti vašu kuću dok ne počnete da postite i molite se. Neki demoni u vašoj deci ili u vašoj ženi nikada neće otići dok ne počnete da postite i da se molite. Isus nikada nije izdao zapovest u vezi posta, ali je rekao: “Kada postite nemojte da drugi ljudi znaju o tome.” Šta to znači? Da li to znači da nikada ne postiš? Očigledno je iz te rečenice da On očekuje da u određeno vreme sva Njegova deca poste. On je rekao da nevesta neće postiti dok je ženik sa njom, ali će doći vreme kada će se oteti od nje ženik i tada će postiti. On je to rekao u Luci 5. Kako to da ženik nije tu, a nevesta ipak ne posti? Reći ću vam zašto! Oni nisu Njegova nevesta. On nije njihov ženik. Neki stranac je postao njihov ženik, ali oni čiji ženik On jeste, oni će postiti, prema Božijoj Reči. On nikada nije rekao: “Vi morate postiti”, ali je rekao: “Oni će postiti”, oni čiji je On ženik. Ja verujem to. Verujem da je razlog zašto mnogi hrišćani ne iskuse više sile u svom životu to što su dozvolili da ih hrana kontroliše.

Da li se naljutiš na ženu kada hrana ne ispadne po tvom ukusu? Postoji jedno rešenje za to. Radi više mira u tvojoj kući, posti! Ako jednog dana treba da ideš na posao, a doručak nije na vreme spreman, reci: “Slava Gospodu! Bog je video moju potrebu i On je učinio da mogu da postim ovog jutra pre nego što odem na posao.” Zahvali svojoj ženi pre nego što odeš iz kuće: “Puno ti hvala, draga, što doručak nije bio spreman na vreme danas. Bog je video moju potrebu. Ja sam veliki čovek požude za doručkom i Bog me sada oslobađa i ti si Božiji saradnik danas u tome da doručak nije bio na vreme spreman.” Pomislite kako bi vaš život u domu bio miran. Ozbiljan sam!

Isus je jednom razgovarao sa Samarjankom i zaboravio je na hranu. Na drugom mestu kaže da nije imao vremena da jede zato što je služio mnogim ljudima. Da li si ikada imao takvo iskustvo u životu kada ti hrana nije značila zato što si mogao da blagosloviš mnoge ljude? Imao sam neka takva uzbudljiva iskustva. Verujem da Bog želi da i vi imate takva iskustva. Sećam se dok sam još bio u mornarici okružen bogatom trpezom kao pomorski oficir. Znao sam da će me Bog pozvati na svoje delo i odlučio sam da učim da postim usred tog izobilja. Ja bih postio, postio i postio. Imao sam 21, 22 godine. Želeo sam da budem spreman da služim Gospodu i da me hrana ne bi sprečavala u tome. Kasnije sam otkrio da hrana više ne privlači toliko moju pažnju. Ja volim sladoled i piletinu, ali to ne vlada nadamnom. Mogu živeti bez toga. Mogu čak živeti bez obične hrane, ako je to cena za službu Gospodu. Nadam se da svi to možemo učiniti.

Spavanje

Sledeća stvar je spavanje. Ne možemo služiti Gospodu ako volimo da spavamo, ako volimo udobne krevete. Kada sam bio u mornarici među tim udobnim krevetima, vežbao sam se da spavam na podu. Želeo sam da naučim da spavam na podu i želeo sam da naučim da spavam bez jastuka. Mogu to i danas bez problema bilo gde. Ako voliš udobnost, brate, zaboravi na služenje Gospodu. Disciplinuj svoje telo, uzmi svoj krst i reci: “Gospode, ništa me neće sprečiti da Ti služim.” Želim da držim svoje telo u pokornosti, da bi činilo ono što treba da čini! Ako treba da sedim do kasno uveče pišući neki članak ili čineći nešto za Gospoda, odgovarajući na pismo, ja ću to činiti. Spavanje je na drugom mestu! Ako treba da se probudim rano ujutro da bih se spremio za nešto ili da bih radio nešto za Gospoda, ja ću to činiti. Spavanje je sekundarno! Ako ne disciplinuješ svoje telo, bilo koje iskustvo ili dar Svetog Duha neće te učiniti duhovnim! Pavle je rekao: “Ako ne disciplinujem svoje telo, mogu propovedati mnogima i sâm biti diskvalifikovan i odbačen!” Bog želi da nas sačuva od toga. On želi da budeš koristan u Njegovom Carstvu.

Sada je vreme za disciplinu svog tela

Ne znam koliko vas će me ozbiljno shvatiti ovoga jutra. Mislim da određeni ljudi koji ovde sede misle da je sve ovo brat Zek i njegovo ekstremno učenje u vezi nekih stvari. U redu, mislite šta god želite, ali ako bi samo pet ili deset ljudi imalo uši da čuje ono što govorim, kazaću vam da će to biti revolucija u vašem životu i bićete moćne Božije sluge u danima koji dolaze. Neka drugi idu svojim putem. Shvatite ovo ozbiljno, naročito mladi. Sada je vreme da naučite da postite, da ustajete rano, da disciplinujete svoje telo, da kontrolištete svoj jezik, da kontrolišete svoje oči. Ako čekate do svoje 40-e ili 50-e godine, verovatno nećete više biti u stanju da ih kontrolišete. Pogledajte ljude oko sebe. Pogledajte sve starije ljude, stariju braću i sestre koji ne mogu da prestanu da opadaju i kontrolišu svoju narav. Da li želite da budete kao oni? Pogledajte ih i recite: “Bože, molim te sačuvaj me da ne postanem kao oni.” Recite to dok ste još mladi. “Gospode, pomozi mi da ne sledim te loše primere u našim crkvama.” Stariji ljudi koji ustaju da propovedaju Reč Božiju šamarajući ljude, nesposobni da kontrolišu svoj jezik, brzi da se naljute… “Gospode, molim te spasi me!” Pogledajte na neku stariju braću i sestre i kažite: “Gospode, sačuvaj me da nikada ne postanem takav kada ostarim.” Vrlo dobra molitva. Preporučio bih da se tako molite vi mladi. Pogledajte takođe na Božije ljude i žene u vašoj crkvi i kažite: “Gospode, učini me takvim.” Započni dok si mlad.

Hajde da se molimo.

Nebeski Oče, primeni ove istine u našim životima. Mi čujemo ove stvari. Neki od nas su to čuli mnogo puta ali to nije napravilo ni najmanju razliku u našim životima. Ja ne znam Gospode da li će ovo danas načiniti neku promenu, ali nadam se da hoće kod nekih. Radovao bih se ako bi bilo samo deset ljudi koji će biti zahvaćeni ovim istinama. Ne znam da li će biti više od deset, ali bio bih uzbuđen ako bi bilo deset, naročito mlađih ljudi. O, koja je potreba u Indiji za moćnim, pomazanim slugama Božijim koji imaju proročku Reč u svojim ustima, koji ne očekuju samo iskustva nego žele da uzmu svakodnevno svoj krst i silu Svetog Duha, da budu kršteni Svetim Duhom, ispunjeni Duhom, sa darovima Svetog Duha služeći Tebi sa Božijom vatrom u svojim srcima i koji su nadvladali svoje želje tela da bi živeli za Boga. Pomozi nam Gospode, molimo se, da bi u našim crkvama bilo takvih ljudi. Ne očekujem da svi budu takvi. Ne postoji takva crkva u svetu i ne očekujem to od naše crkve, ali Gospode ako ima nekih, nekih, ako 10% crkve mogu da budu takvi ljudi to će zadovoljiti moje srce. Bože, molim te uradi nešto u toj oblasti gde postoji očajna potreba kada svi klimaju glavom, a niko ništa ne preduzima. Molimo te, smiluj nam se. U Isusovo ime, amin.