Disciplinovan život u vezi sa našim vremenom

U poslednja dva biblijska proučavanja razmatrali smo disciplinovan život najpre po pitanju našeg novca, a zatim u vezi našeg tela. Danas želimo da pogledamo disciplinovan život u vezi sa našim vremenom. Tri vrlo važne oblasti discipline jesu naš novac, naše telo i naše vreme. Moramo se disciplinovati u koriščenju našeg novca, moramo se disciplinovati po pitanju naših telesnih želja i moramo se disciplinovati u korišćenju našeg vremena. Najveći primer za svaku oblast, kao što smo često rekli, jeste Isus. U starom zavetu ljudi su imali reč koja je bila napisana na kamenim pločama ili na pergamentu. Danas imamo Reč koja je postala telo u Isusu. Dakle, kada danas želimo da razumemo bilo šta u vezi bilo koje teme (duhovne teme), mi ne otvaramo primarno knjigu. Molim vas sećajte se toga. Knjiga je samo sredstvo pomoću kojeg vidimo Isusa. Biblija nam nije data kao starozavetni zakon da bismo imali pravila. Biblija nam je data da bismo videli Isusa. Želim da kažem da mnogo vernika i starešina u našoj sredini ima probleme i stvara probleme pošto kada dolaze Bibliji vide drvo poznanja dobra i zla. Ja ne vidim drvo poznanja dobra i zla u Bibliji. Ja vidim drvo života. Ja ne dolazim Bibliji da bih mogao da razlikujem dobro od zla. Ja dolazim Bibliji da bih dobio život od Isusa. To je jedini način da bismo bili sačuvani od legalizma.

Isus je živeo po Očevom vremenu

Kada posmatramo Isusa vidimo da je bio disciplinovan u oblasti novca. On je bio vrlo disciplinovan po pitanju svog tela. Mogao je da bude bez hrane, mogao je spava bilo gde. Imao je samokontrolu. Takođe vidimo da je bio disciplinovan u oblasti vremena. Dozvolite mi da pokažem jedan ili dva primera. Najpre u Jovanovom Evanđelju drugo poglavlje. Na početku Njegove službe, kada je prišla Njegova majka Marija i rekla: “Nemaju vina” (stih 3), Isus je rekao u poslednjem delu četvrtog stiha: “Moj čas još nije došao.” Međutim, malo kasnije je učinio to čudo. Zašto je onda rekao da Njegov čas još nije nastao? Mi to ne razumemo zato što naša poslušnost Bogu nije toliko apsolutna kao što je bila Isusova. Ta svadba je bila uveče i ako je Isusova majka došla u 8 sati uveče sa rečima: “Nestalo je vina”, kada je Isus rekao: “Moj čas još nije nastao”, ono što je želeo da kaže jeste: “Nemam poticaj Svetog Duha da učinim nešto u vezi ovog problema.” U 8:10 je učinio čudo. Njegov čas je došao! E sada, mi to ne razumemo zato što ono što smo trebali da uradimo u 8:10 mi smo već uradili pre dve nedelje ili ćemo odložiti za sledeći mesec pošto naša poslušnost Bogu nije toliko stroga i tačna! To je osnovna razlika između nas i Isusa.

Isus je živeo po Očevom vremenu u svemu. On nije napustio nebo u periodu od 4000 godina iako je svet umirao u potrebi za Spasiteljem. Zašto? Zato što Ga Otac nije poslao. Kada je došao na zemlju, iako je svet oko Njega umirao u grehu On je pravio stolice i klupe u svojoj stolarskoj radionici. Njegov čas još nije bio nastao. On nije otišao u punovremenu službu kada je imao 12 godina iako je već poznavao Bibliju bolje nego bilo ko u Izraelu. Bio je više posvećen Ocu nego bilo ko u Izraelu kada je imao 12 godina. Bio je jedina bezgrešna osoba u celom Izraelu. Bio je jedini koji je bio u tako savršenom dodiru sa Ocem! Zašto onda nije otišao u punovremenu službu kada je imao dvanaest godina? Neki ljudi misle da ako imamo sve te kvalifikacije sigurno treba da odemo u punovremenu službu. “Ja znam Bibliju, živeo sam dobar život, u dodiru sam sa Bogom i mogu da idem u punovremenu službu.” Ne, ne možeš! Isus je čekao sve dok Otac nije rekao: “Idi!”

Kako je koristio svoje vreme do tog momenta? Kao što je rekao Josifu i Mariji u hramu: “Zar ne znate da meni valja biti u onome što se tiče moga Oca?” Dok su se ostali dvanaestogodišnjaci glupirali i igrali i radili razne stvari Isus je bio u očevom poslu. Ne kažem da se Isus nikada nije igrao. Verujem celim svojim srcem da se Isus igrao kada je bio mali dečak. U suprotnom ne bi bio kao mi. Međutim, Njegov život nije bio pun igre, kao što jeste život mnoge dece.

Potreba za opuštanjem i odmorom

Verujem da postoji potreba za opuštanjem i odmorom. Svima nama je to potrebno. Treba da idemo na izlete, treba da se opuštamo. Ne znam kako se vi relaksirate. Različiti ljudi se opuštaju na različite načine, a dokaz da Bog želi da to činimo vidi se iz činjenice da smo stvoreni sa potrebom za spavanjem. On nas je stvorio sa željom za spavanjem. Da li znate da anđeli ne treba da spavaju? Oni se nikada ne umaraju. Oni mogu biti budni hiljadu godina i još uvek su sveži! Mi ne možemo da izdržimo tri dana bez spavanja i da ostanemo sveži. Bog nas je mogao stvoriti poput anđela da nam nije potrebno spavanje i možda bi mogli reći: “O, uradili bi mnogo više za Boga kada bi radili 24h bez spavanja.” Ne mora da znači!

Isus je spavao. Zahvaljujem Bogu za te stihove u kojima kaže da je Isus spavao u čamcu. Isus nije bio protiv korišćenja udobnosti tamo gde je to bilo dostupno. Tamo kaže da je On spavao na jastuku (na “uzglavlju” – Marko 4:38). Da li je Božijim ljudima potreban jastuk za spavanje? Zašto da ne ako je dostupan? Da jastuk nije bio dostupan Isus bi spavao bez njega, ali ako jeste dostupan lako ga možeš upotrebiti. Isus nije bio isposnik koji je spavao na podu ako mu je bio dostupan krevet. To nije disciplina, to je bezumlje! Isus nije bio glupav. Ako je jastuk bio dostupan On ga je uzeo i spavao. Ako jastuka nije bilo On je spavao pod drvećem. To je hrišćanstvo. Prihvati sve što ti je dostupno! Ja mislim kada bi Isusu ponudio neki najmoderniji krevet On bi spavao na tome. Ne mislim da bi spavao na podu. Ne!

Dakle, na isti način je što se tiče vremena. Postoji potreba za opuštanjem i odmorom i treba da pronađete način na koji dobijete relaks u razumu i telu. Neko se opušta u razumu i telu na drugi način. Iz tog razloga ne prigovaram nikome ako gleda vesti na TV-u ili gleda sport. Možda je to njegov način za opuštanje, a ne moj. Što se mene lično tiče, gledanje kriketa nije način za opuštanje. Jeste bio kada sam imao 15 godina, ali danas nije. Dakle, mogu da razumem ako neko od 15 godina gleda kriket. Mogu da razumem jer sam isto to radio kada sam imao 15 godina i ne očekujem od njega da se ponaša kao osoba koja ima 60 godina kada ima 15 godina. Svi mi imamo različite načine za opuštanje i u zavisnosti u kojem životnom dobu se nalazimo imamo različite načine za opuštanje i u tome nema ništa pogrešno. Neki ljudi se opuštaju tako što jednostavno odu da spavaju i to je u redu.

Dakle, kada kažem da treba da se disciplinujemo u korišćenju vremena nemojte misliti da to znači da ne smemo da spavamo i da minimalno provodimo vreme u stvarima koje smatramo da su beskorisne, da ako jedemo moramo sve da pojedemo za tri minuta i ustanemo i idemo dalje… Ne! Mislim da je Isus nekada provodio mnogo vremena uz jelo pričajući sa svojim učenicima u toku jela. To nije bilo uzaludno trošenje vremena. Dakle, kada govorim o disciplinovanju u korišćenju vremena, nemojte postati askete. Asketizam nije hrišćanstvo. Mi nismo sledbenici Jovana Krstitelja. Mi smo sledbenici Isusa Hrista koji je mogao da spava, da se opusti…

Čuo sam priču o dečaku iz Amerike koji je rekao: “Sanjao sam kako igram bejzbol sa Isusom.” Znate, verujem tom snu više nego svim tim vizijama koje ljudi govore da imaju. Mogu da verujem da Isus igra bejzbol sa malim dečakom. To je Isus u kojega ja verujem. Ja želim da budem sličan takvom Isusu. Želim da se igram sa malom decom. Takav je Isus bio. Dakle, to nije nedisciplina. Želim to da kažem na početku zato što su neki ljudi dobili pogrešne ideje u vezi toga kako iskoristiti svaki momenat u toku dana, a tužna stvar je da oni nameću ta pravila drugim ljudima. Tada to postaje legalizam. U redu je ako sâm držiš neka pravila i nikome ne govoriš u vezi toga, ali nemoj to namećati drugim ljudima i nemoj praviti svoju crkvu onakvom kakav si ti. Ako imaš 50 godina nemoj očekivati da se četrnaestogodišnjaci i petnaestogodišnjaci ponašaju kao ti. To je pogrešno.

Isus je sve radio u skladu sa poticajima Duha

Dakle, Isus je sve činio u pravo vreme. Vidite u Jovanu 7. Njegova braća koja Ga nisu verovala došla su Mu i rekla: “Idi odavde. Idi u Judeju gde više ljudi može da vidi tvoja čuda. Ako si tako velik, pokaži se svetu.” (stih 3). I Isus je rekao (stih 6): “Nije vreme za mene da idem sada. Vi možete ići kad god poželite, vama to ne igra nikakvu ulogu, ali ja ne mogu ići kada poželim. Vi idite. Moje vreme se još nije navršilo.” Drugim rečima, “kada dođe vreme, ja ću verovatno doći, ali ne sada.” Tako čitamo da je ostao u Galileji. Pet minuta kasnije (stih 10), nakon što su braća otišla on je takođe otišao. Zašto je to učinio? Zar je slagao? Ne! Treba to da razumete.

Pretpostavimo da policijski inspektor osluškuje svoj toki-voki i kolega koji je sa njim kaže: “Idem u policijsku stanicu. Hajde i ti”, a on mu odgovori: “Ja ne idem. Ti idi.” Dva minuta kasnije on dobije poziv preko toki-vokija da dođe u stanicu i ide. Kolega mu zatim kaže: “Hej, pre dva minuta sam ti rekao da dođeš i nisi došao.” “Nisam dobio nalog iz stanice. Dva minuta nakon što si otišao dobio sam nalog.” Tako je Isus živeo. Kada su mu braća rekla da ide u Judeju, On je odgovorio: “Ne, ne idem, vi možete ići kad god želite zato što ne slušate Boga. Vi jednostavno napravite svoje planove i idete gde god želite i radite šta god želite.” I On kaže dalje da je to razlog zašto ih svet ne mrzi (stih 7). “Ali, svet mene mrzi.”

Kažem vam ako budete živeli prema Božijem vremenu svet će vas mrziti, ali ako budete živeli kao svet, neće vas mrziti. Svet radi ono što oseća i želi i mnogi vernici čine šta god žele kad god osećaju da to treba da rade, ali Isus je bio potpuno drugačiji. On je uvek bio u dodiru sa “stanicom”. “Oče, da li želiš da idem?” Nema odgovora, a to znači da treba da čeka. Da li ste to znali? Kada se molite za nešto i ne dobijete odgovor, to znači da treba da čekate. Ako naučite tu jednostavnu lekciju sačuvaćete se od mnogih problema u životu. Čekajte!

U redu, Njegova braća su otišla, a nakon pet minuta Duh je rekao: “Idi” i On se nije raspravljao: “Zašto mi to nisi rekao pre pet minuta. Mogao sam ići sa mojom braćom. Oni će me sada pogrešno razumeti. Ako sada odem oni će misliti da sam ih slagao.” Isus uopšte nije bio uznemiren šta su ljudi mislili o Njemu. Živeo je po poticajima Svetog Duha.

Kada je jednom trebao da putuje iz jednog u drugo mesto osećao je poticaj Duha (kaže u Jovanu 4), da li ste pročitali taj stih? “Ostavi Judeju i otide opet u Galileju.” Kada kaže da “mu je valjalo proći kroz Samariju” to znači da je bio potaknut Svetim Duhom da izabere tu putanju, a ne uobičajen put kojom su Jevreji išli. Uobičajen put kojim su Jevreji išli obilazio je Samariju, ali Duh Božiji je rekao: “Ne, nemoj ići redovnim putem kojim idu drugi Jevreji. Idi drugim putem.” Tako je On provodio svoje vreme slušajući Duha. Divno je živeti svoj život provodeći vreme na taj način.

Možda se moliš i kažeš: “Ja izgleda to ne čujem.” Dobro, što više budeš poslušan Gospodu u skladu sa onim što već znaš iz Biblije više ćeš čuti Njegov glas u sitnijim stvarima. Međutim, ako nisi poslušan u većim stvarima koje su već zapisane u Pismu, kako možeš da čuješ u vezi sitnijih stvari? Da li si poslušan Božijoj Reči kada kaže: “Ne gledaj ni levo, ni desno, nego drži svoje oči pred sobom. Izbegavaj greh. Budi radikalan u “iskopavanju” svog oka”? Da li slušaš Pismo kada kaže: “Neka vaše ‘da’ bude ‘da’ i vaše ‘ne’ ‘ne’”? Da li slušaš pismo kada kaže: “Morate biti bez lukavstva uvek, ne savršeni, nego bez lukavstva”? Da li slušaš Pismo kada kaže: “Kontroliši svoj jezik. Odbacite sav gnjev, ljutinu, pakost…”? Da li slušaš pismo kada kaže: “Nemojte nikome ništa biti dužni”? Ne brineš se za sve ove stvari i onda kažeš: “Ja ne čujem Duha.” Nikada Ga nećeš čuti zato što postoje stvari koje ti On već govori u Pismu i ti ih ne slušaš. Zašto bi ti govorio druge stvari? Međutim, ako razviješ tu naviku poslušnosti za sve što znaš iz Pisma, postepeno ćeš ići prema takvom životu kakav je Isus imao kada je bio potaknut Duhom da ide kroz Samariju. Kada je stigao tamo video je dušu u potrebi. Bio je potaknut da ide određenim putem i kada je bio na polovini tog puta Duh Ga je zaustavio i rekao Mu: “Pogledaj gore” i tamo je bio čovek koji je sedeo na drvetu i Isus je rekao Zakheju da siđe. Kako je to divan život!

Jednom prilikom Ga je Duh potaknuo da ide 50 milja peške. 50 milja pešačenja, od Galileje do Tira. Tir je bio izvan Izraela. Jednom je Isus rekao: “Sin čovečij je došao izgubljenim ovcama doma Izrailjeva”, ali sada mu je Duh rekao da ide izvan Izraela. Otišao je i tamo je bila žena čija ćerka je bila opsednuta demonom. On ju je oslobodio i Duh Mu je rekao: “Dovoljno je, možeš se vratiti” i on se vratio, 50 milja. On je pešačio 100 milja zbog jedne duše. Isus je živeo u potpunom skladu sa vremenom. Najkorisniji mogući život možeš imati kada tako slušaš Svetog Duha. Zato kažem da razvijate naviku totalne poslušnosti svemu što Pismo kaže. Šta god vidite da Pismo kaže, nema nikakve sumnje da je to Božija Reč, naročito Novi Zavet. Slušajte to i postepeno ćete postati osetljivi na glas Duha. Reči koje budete govorili blagosloviće ljude.

Isus je često bio u samoći sa Ocem

Dakle, disciplina u smislu vremena. Čitamo u Luci 4:40 da kada je zalazilo sunce svi koji su imali bolesnike od različitih bolesti dovodili su ih Isusu i On je na svakoga od njih stavljao svoje ruke i isceljivao ih. Kada je počinjala Njegova služba isceljivanja? Kada je zalazilo sunce. Polagao je svoje ruke na svakog pojedinačno, a to znači da je služba trajala kasno do ponoći i tada je išao da spava. Demoni su bili isterivani. Bilo je probuđenje. Probuđenje između 6 i 12 sati uveče. Kada je došlo rano jutro, mnogo ranije nego što su se drugi ljudi probudili, Isus se odvojio i otišao na usamljeno mesto. Zašto je išao na usamljeno mesto? Neko je rekao: “Kao što turisti kada odu u neki novi grad pitaju ljude koja su važna mesta koja bi trebali da posete, neke spomenike, građevine, stene, reke… Kada je Isus došao u neki grad, On je gledao gde može da nađe neko pusto mesto gde bi mogao da bude sâm. “Gde je ovde najbliža pustinja da idem tamo ujutro i provedem malo vremena sa mojim Ocem i shvatim šta treba da radim danas? Ovde je veliko probuđenje. Gospode, ljudski rečeno, izgleda da treba da budem ovde. Koje fantastično probuđenje je bilo sinoć! Mislim da treba da nastavim ovde. U svakom slučaju, ne želim da idem prema mom rezonu, hoću da slušam mog Oca.” Otac je rekao: “Ne, bilo je sinoć probuđenje, ali ti treba da ideš dalje. Postoje mnogi drugi gradovi u koje treba da ideš.”

I mnoštvo Ga je tražilo i došli su Mu. Znali su gde će Ga naći. Ako ne nađeš Isusa u kući, mora da je u pustinji. Zadržavali su Ga. Molili su Ga da ih ne ostavi. Govorili su: “Treba da budeš ovde. Ovde je probuđenje, Gospode. Zar ne osećaš da Duh ovde radi?“ On je rekao: “Ne, treba da idem na drugo mesto zato što sam pozvan radi tog cilja.”

On je živeo u skladu sa određenim vremenskim rasporedom. Biblija kaže u Gal.4 da kada se navršilo vreme Bog je poslao svog Sina. Postojao je vremenski raspored prema kojem je Isus živeo. Biblija kaže u Luci 5:16 da je Isus često odlazio u pustinju da se moli Bogu. On se prvenstveno molio da mu Otac otkrije šta treba da radi i da zahvali za sve što je Otac uradio. Ta reč “odlažaše” je divna. To znači da kada je okupljeno deset ljudi koji pričaju i diskutuju u vezi raznih stvari i Isus je takođe sa njima, dok ostali pričaju, odjednom pogledaju i primete da Isus fali. On nije davao zvaničnu izjavu: “Hej braćo, idem u pustinju da se molim. Izvinite!” Ne, to ne znači ta reč. On je praktikovao ono što je pričao. Kada je išao da se moli, niko nije znao u vezi toga. Kada su oni diskutovali o mnogim stvarima On je otišao i oni su se pitali gde je. Znali su gde je zato što je Luka mogao to da napiše. On bi često, često, često odlazio da se moli dok su drugi ljudi bili zauzeti u ćaskanju i raznim drugim stvarima. Tako je dobijao vođstvo i usmerenje od svog nebeskog Oca i tako je Isus živeo svoj zemaljski život.

Naš Bog je Bog reda – Bog discipline

1.Kor.14:33 kaže da Bog nije Bog nereda nego mira. Bog ne stvara konfuziju. On sve čini uredno. Pogledajte planete. Da li znate da niko od vas nema sat koji može tako savršeno da meri vreme kao te planete i zvezde. Mi podešavamo naše satove prema zvezdama i planetama i naši satovi mogu da rade mesec dana i da zakasne nekoliko sekundi, a planete i zvezde nisu zakasnile ni delić sekunde iako funkcionišu već hiljadama godina. Da li znate zašto imamo prestupne godine, jedan dan više svake četvrte godine? Kada dođe stota godina, ona nije prestupna, iako je broj deljiv sa četiri. Samo jednom u četirsto godina imamo prestupnu godinu koja se naziva prestupna godina veka. Razlog je što kretanje zemlje oko sunca ne traje tačno 365 dana i 6 sati. Da je 6 sati, onda bi jedna prestupna godina bila automatski. To je 5 sati i 45 minuta, nešto poput toga. Tako svake stote godine imate preskok i nemate prestupnu godinu. Zadivljujuće je da hiljadama godina zemlja održava savršen proračun vremena. To je Bog kojega mi obožavamo, Bog reda, a ne konfuzije. I On želi da tvoj život bude uređen. On želi da budeš disciplinovan u korišćenju svog vremena tako da bi većinu svog vremena proveo u najvažnijim stvarima, a da bi manje vremena provodio u manje važnim stvarima.

Isus je bio tamo na vreme

Dozvolite mi da pokažem još jedan primer iz Isusovog života. Luka 22. Tu kaže da je Isus poslao Petra i Jovana da pripreme pashu. Tada kaže 14. stih: “I kada dođe čas…” Pretpostavimo da je rekao: “U 7 sati uveče imaćemo pashu.” Kada je sat pokazao 7…dobro u to vreme nisu imali satove, ali uzmimo na primer da je to bilo vreme zalaska sunca. Prilikom zalaska sunca Isus je bio tamo. Stih 14 kaže da je Isus bio tamo kada je došao čas. On nije kasnio 10 minuta. Ako je rekao da će imati pashu na zalazak sunca, čim je sunce otišlo iza horizonta Isus je bio tamo i učenici su bili sa njim. Kada je došlo određeno vreme svi zajedno su seli, kaže jedan prevod.

Da li želiš da slediš Isusa? Svi kažemo da želimo, ali počnimo sa jednostavnim stvarima. Nemojmo početi sa požudom očiju, nadvladavanjem gnjeva. Na to ćete duže čekati, ali počnite sa onim što možete učiniti. Šta je to? Dolazite na vreme na sastanke! Ako ne dolazite na vreme na sastanke, a pokušavate da imate pobedu u velikim stvarima, to je kao pokušavanje rešavanja zadataka u vezi logaritma, a boriš se sa osnovnim stvarima kao što su deljenje i množenje. Brate, zaboravi logaritme i počni sa sabiranjem. Ostavi požudu očiju i gnjev za kasnije, započni sa dolaskom na sastanke na vreme. Isus je tamo i Ti Ga zadržavaš. Pretpostavimo da je Isus došao tamo po zalasku sunca, a nakon 10 minuta stiže Petar i kaže: “Zdravo Isuse, lepo što te vidimo. Mi smo ovde.” Jakov i Jovan zatim ulaze posle 15-20 minuta, a posle njih Andrija i Vartolomej, i negde nakon sat i po vremena svi su se okupili i kažu: “Hajde da počnemo!” Nije bilo tako! Danas je tako, ali onda su ljudi imali više poštovanja prema Isusu.

Želim da vas pitam, u Malahiji Gospod kaže svom narodu: “Probajte to da uradite sa svojim vladarem i vidite da li će on biti srećan!” Pretpostavimo da upravitelj Karnatake (provincija u Indiji) kaže da želi da se sretne sa vama u svojoj kući u nedelju u 9:30. Kada ćeš doći tamo? Znam kada bih ja bio tamo. Najkasnije u 9:15. Planirao bih da stignem u 9. U slučaju da bude gužva u saobraćaju bio bih tamo u 9:15 zato što je u pitanju upravitelj. Nedeljom ujutro sastanak u crkvi počinje u 9:30. Ko je tamo? Isus. “Isus? Zaboravi. Možemo doći u 10h, to je u redu. Ko je Isus? Upravitelj Karnatake je u krajnjem slučaju ‘neko’. Ha, Isus!” I ti kažeš da se bojiš Boga? Nemoj lagati! Nemoj lagati! Jednostavno budi iskren i reci: “Više poštujem upravitelja Karnatake ili bilo koje druge provincije hiljadu puta više od Isusa Hrista.” To je iskrena istina. Kada počneš da priznaješ svoj greh možeš biti oslobođen od njega. Ako ne priznaješ svoj greh nikada nećeš biti oslobođen. “O Gospode, mi te obožavamo, Ti si veći od svih.” Sve to je smeće!

Da li znate šta ja objavljujem u našoj crkvi? Naši nedeljni sastanci su od 9:30h. Ja kažem: “Za sve koji dolaze na vreme sastanak počinje u 9:30h, a za sve koji kasne sastanak počinje u 9h. Shvatate?” Imamo dva vremena, za one koji kasne sastanak počinje u 9h, a za one koji dolaze na vreme sastanak počinje u 9:30h. Tada će svako doći na vreme. Da, ali iako sam mnogo puta rekao da sastanak počinje u 9h za one koji kasne, nije se desila promena. Znate, postoje određeni ljudi koji po navici kasne. To je nedisciplina! Oni ne kasne po navici u školu. Nikada ne bi zakasnili ako bi trebali da se sretnu sa upraviteljem Karnatake, jedino po navici kasne na nedeljne sastanke. To se ne dešava povremeno, već po navici! To nisu u pitanju oni koji imaju malu decu, oni stižu na vreme. Oni kojima je potrebno dva sata putovanja busom stižu na vreme. To je stvar discipline. Bog nam je dao duha discipline. “Isus je bio tamo na vreme.”

Sunce izlazi na vreme toliko savršeno da možete u novinama pročitati da će sutra ujutro sunce izaći u 06:07h, a ako odeš kod ljudi koji proučavaju astronomiju oni će ti reći kada sunce izlazi u sekundu. Bog tako radi! Ja ne mislim da se većina nas boji Boga. Ako mi kažeš da se bojiš Boga počni da dolaziš na vreme na sastanke. Znate, da biste mogli da dolazite na bogosluženja na vreme morate unapred planirati vreme. U suprotnom nećete moći da stignete na vreme.

Poštovati ugovoreno vreme sastajanja

Ljudi koji ne dolaze na vreme na bogosluženja takođe po navici kasne na ugovorene sastanke. Možda ugovoriš sa nekim susret u 6 sati uveče i on nema šanse da dođe u 6 sati. To je uobičajen nedisciplinovan život! Ako ne možeš da budeš tamo u 6 sati reci: “Brate, imam mnogo posla i ne mogu stići u 6h. Nazvaću te kada budem slobodan.” To je u redu. To je ispravno. Možda ga možeš nazvati i u pola osam, savršeno je u redu, ali ako si jednom ugovorio vreme susreta, treba da se držiš toga. Ako ne mogu da ugovorim tačno vreme susreta sa nekim, kažem mu direktno: “Slušaj, treba neko da mi dođe, tako da budi spreman. Voleo bih da stignem do 7h, ali možda ću doći tek u 7:45h. Nazvaću te kada budem mogao da krenem.” To je u redu. Nema ništa pogrešno u tome pošto mnogi od nas imamo druge obaveze i ne možemo predvideti tačno vreme. Mnogi od vas ne znate kada ćete završiti svoj posao u kancelariji. Možda ste nekada ugovorili susret sa nekim u 6h i iznenada ste trebali da ostanete duže na poslu i sve vam se pomerilo. Ako ta osoba ima telefon, bar u pola šest joj javite da vam je žao što ne možete stići na vreme pošto ste ostali duže na poslu. To je obzir prema bližnjima. Zašto da uzaludno troše vreme čekajući te otvorenim ustima, kao što pevamo u onoj pesmi: “Sedimo ovde kao ptice u pustinji”? Zašto da ljudi tako sede negde zbog nas?

Obzir prema drugima! Obzir prema drugima. Počnite sa lakim stvarima. Pripremite se na vreme u slučaju da se na putu desi nešto što bi doprinelo vašem kašnjenju, naročito kada imate malu decu. Ja razumem da mala deca iznenada treba da idu u wc, šta se tu može. To razumem. Ako dete želi da ide u wc, takva kašnjenja su razumljiva i ne govorim o tim stvarima. Ne tražim od vas da se osećate osuđenima. Ja samo kažem da budete disciplinovani.

Naravno da ne tražim od vas muževi da se svađate sa svojim ženama nedeljom ujutro da biste stigli na vreme na sastanak, da vičete jedan na drugoga i da onda stignete na vreme. Ne, u tom slučaju vas molim da dođete u 10h. Radije vas želim videti da stignete u miru u 10h na bogosluženje, nego na vreme nakon vikanja i deranja jedan na drugoga. Molim vas, mir je važniji od dolaska na vreme! Da li ste dobili reč? Ali, ako možeš, ja kažem ako možeš, pokušaj i daj sve od sebe da bi stizao na vreme. Razne stvari se mogu desiti. Ja znam da se i meni tako nešto dešavalo. Iznenada u poslednjem minutu neko me nazove i ne mogu da stignem na bogosluženje u to vreme kada sam želeo, ali mogu da kažem da sam se celog svog života trudio da uvek dolazim na vreme, bez obzira koliko je mesto bilo daleko u bilo kojem mestu u svetu, a ne samo preko puta u mojoj domaćoj zajednici. Ako obećam da ću biti negde u određeno vreme, iako budem bolestan doći ću na vreme zato što se time izražava obzir prema drugima i zato što je to stvar discipline. To je deo hrišćanskog života. Na taj način će vaša čaša postajati vedro. Zašto mnogi od nas ne postaju kao reke žive vode nego zauvek ostaju male čaše? Disciplina, disciplina, disciplina. Reći ću vam nešto, najveće nagrade u nebu biće onima koji su dopustili Svetom Duhu da ih disciplinuje u korišćenju njihovog novca, tela i vremena!

Usredsrediti se na prioritetne stvari

Mnogi od nas provode mnogo vremena za beskorisne stvari, kao što je neko rekao: “Sporedne stvari činimo glavnim, ili imamo prvorazrednu posvećenost prema drugorazrednim stvarima.” To je tužno. Moramo odlučiti koje su glavne stvari u našem životu i usredsrediti se na to, a postoje i sporedne stvari. Moramo imati prioritete u našem životu. Šta je najvažnije? Ako je vaše dete bolesno i vaša mačka bolesna, koga ćete prvo voditi u bolnicu? Molite se u vezi toga i odgovorite mi sutra. Vaše dete je bolesno i mačka je bolesna. Prioriteti! Prioriteti. Vi znate šta su prioriteti. Bog je prioritet broj jedan. Stvarno? Da li je On u vašem životu prioritet broj jedan? Da On zaista jeste prioritet broj jedan vi biste imali vreme za Boga. Ako Bog nije prioritet broj jedan vi nemate vremena za Njega u vašem svakodnevnom rasporedu. Vi jednostavno radite ono što mislite da treba da radite i kada želite to da radite i tako živite nedisciplinovan život. Ne iskorišćavate svoje vreme i želim da kažem, o moja draga braćo, ja vas ne grdim. Želim samo da učinim vaš život najboljim za Boga. Želim da svakog brata i sestru u svim našim crkvama predstavim savršenim u Hristu. Zato to govorim.

Disciplina u pripremanju propovedi

Budite disciplinovani u svom vremenu u proučavanju reči Božije, u pripremanju za propoved. Zašto ima toliko mnogo nedisciplinovanog ‘lutanja’ prilikom propovedanja na svaku moguću temu. Razlog je što se propovednici ne pripremaju.

Bio je jedan politički vođa, mislim u Sjedinjenim Državama, nisam siguran da li je to bio Linkoln ili neki drugi veliki govornik u svetu. Ne sećam se svih detalja, ali rekao je nešto poput ovoga: “Ako želite da govorim deset minuta na određenu temu, potrebno mi je dva-tri dana da se pripremim za to, a ako želite da na istu temu govorim dva sata spreman sam odmah.” Da li ste razumeli? Ako imaš vreme od dva sata da govoriš na neku temu možeš da lutaš ovamo i onamo i da rasipaš vreme tih ljudi koji te slušaju i da nigde ne završiš, ali ako u vremenu od deset minuta treba da kažete najvažnije stvari, potrebno vam je vreme za pripremu, a mi smo suviše lenji da bi se pripremali. Tako neki ustaju i lutaju od 1.Mojsijeve do Otkrivenja, pa opet do 1.Mojsijeve i opet do Otkrivenja i svi gledaju na sat i neko već pomišlja “Prestani!”, a mi još uvek ne dobijamo poruku. Nastavljamo da govorimo totalno ne znajući činjenicu da ljudi jedva čekaju da sednemo. Zar ne mislite da nedisciplina uništava naše crkve? Sa malo truda subotom moglo bi se to sprečiti.

Vi prezirete te propovednike koji se subotom pripremaju za poruku, a vi se ne pripremate. Pogledajte, njihove poruke su sto puta bolje od vaših zato što je kod njih priprema podrazumevala određen bol. Možda oni ne razumevaju doktrine, ali propovednik je u najmanju ruku držao pažnju svojih slušalaca dok je govorio, dok vi niste. Vi ne vrednujete vreme. Ne vrednujete svoje vreme i onda ne vrednujete ni vreme drugih ljudi. Kradete vreme drugih ljudi. To je nedisciplina. 

Još jedna stvar koju često govorim jeste kada jednom osetite da više nema šta da kažete, a govorili ste samo sedam minuta, nemojte misliti da pošto ste duhovni morate da govorite najmanje 20 minuta, pa da ponavljate, ponavljate i ponavljate istu stvar i da ljude umarate. Postoji ponavljanje stvari u kojima ima pomazanja, ali postoji i ponavljanje u kome nema pomazanja. Treba da znate razliku. Ja sam čuo ljude u našim crkvama koji su bili odlični u prvih deset minuta, a onda su u sledećih deset minuta upropastili celu stvar. Da su seli nakon deset minuta bilo bi odlično. Odlično! Međutim, upropastili su celu stvar zato što su mislili da je previše kratka poruka i proširili su je. Video sam to na mnogim mestima.

Starešine u našim crkvama naročito osećaju da ne mogu da govore samo dva minuta pošto su starešine. “Gde ste čuli da starešine govore samo dva minuta?” Stvar nije u tome koliko minuta govorite, stvar je da kažete određen sadržaj. Ako imate sadržaj možete govoriti pet sati. Ako nemate sadržaj, trebate sesti posle prvog minuta. Morate to osetiti. Reč kaže: “Mislite o sebi u smernosti.” U najmanju ruku, posmatrajte ljude da biste videli da li obraćaju pažnju na ono što govorite ili samo gledaju okolo ili su pognuti. Sâma ta stvar će vam biti poruka.

Dakle, svi vi braćo i sestre, da li ste razumeli kako da prenesete poruku propovedniku kada vam dosađuje? Gledajte tamo, gledajte onamo, gledajte dole, gledajte gore, a ako on još uvek ne shvata vašu poruku, upadljivo podignite ruku i pogledajte na sat, a ako još uvek ne shvata, piljite u svoj sat i onda će shvatiti. Kažem vam, želimo da završimo sa dosadnim porukama u našim zajednicama, bez obzira o kojem govorniku je reč. Neka se radi i o glavnom starešini vaše skupštine, govorim vam u Isusovo ime. Hajde da imamo interesantnije sastanke, hajde da imamo mlađu braću koja ustaju i dele nešto na nekoliko minuta umesto da neko rasipa vreme.

To možete učiniti i na mojim sastancima. Ja se neću uvrediti ako počnete da gledate na sat. Ja ću znati kada treba da sednem, ali ne zbog toga što su se neki uvredili. Mislim, uvek postoje ljudi koji se uvrede na mojim sastancima, ali ja znam kada da sednem, a mnogi ne znaju. Znate, ponekad vidim ljude koji dođu do kraja svoje poruke i svi očekuju završetak, ali on uporno nastavlja. Svi misle da će završiti, a on opet nastavlja. Molim vas, nemojte tako nervirati ljude. Oni se taman obraduju, a vi ih opet razočarate. Oni se obraduju pri činjenici da će neko sesti za pola minuta, a vi ponovo nastavite. Vi znate to. Sve ovo se tiče nediscipline u korišćenju vremena u vašem ličnom životu. Vi se ne usredsređujete na najvažnije stvari u vašem ličnom životu i verujem da zbog toga rasipamo mnogo vremena na neneophodne stvari. Nemamo vremena da proučavamo Reč.

Možda provodite puno vremena pričajući sa drugim ljudima. E sada, zajedništvo je dobro, ali u svemu trebate biti disciplinovani da ne bi zajedništvo sa drugima toliko preokupiralo vaše vreme da vam ne ostane vremena za Boga. U svemu mora postojati disciplina u vašem životu. Ne kažem da treba da imate časove kao u školi, od 9 do 9:45, pa od 9:50 do 10:35. Ne, ne govorim o tome. U opštem smislu postoje određene stvari koje su važne.

John Wesley je imao običaj da kaže da imamo toliku tendenciju da ogovaramo, naročito žene, tako da je savetovao žene da se ne zadržavaju duže od 45 minuta kada idu negde u posetu, jer će nakon toga početi da ogovaraju. Ne postoji takvo pravilo u Bibliji, ali on je trebao da postavi to pravilo zato što ljudi nisu pod blagodaću. Kada ne slušaš Duha, treba da budeš pod zakonom. Najbolje je da slušaš Duha. Tada ti nije potrebno nikakvo pravilo, 45 minuta ili 45 sati, ali kada ne slušaš Duha tada ti je potreban zakon. Zakon je vrlo dobra stvar za one koji ne znaju da slušaju Svetog Duha u vezi korišćenja svog vremena.

Disciplina u čekanju

Disciplina u vremenu je vrlo važna stvar. Na primer, čekanje! Imali smo tu poruku u nedelju. Ako želite kasetu od nedeljne službe, možete poručiti ovde. Govorili smo o čekanju na Boga da nam da ono što želi da imamo u Njegovo vreme. Postoje ljudi koji se venčaju za pravu osobu, ali ne u Božije vreme. Oni žure! Zaljube se danas i žele da se venčaju sledeće nedelje! To im je način života! Rekao sam u nedelju ujutro da se neće svet srušiti ako sačekaš dva ili tri meseca, ali ne, to je njima način života i to mora biti urađeno, starešine moraju što pre sve to da zapečate. Tako oni varaju druge da ih je Bog vodio i da su ih starešine podržale. Smeće! Naučite da čekate, to je takođe deo discipline. Ubrali ste plod koji još nije zreo. Biće presan, a ne fin za jelo. Dobićete samo zelenu narandžu. Na primer, zeleni mango je ukusan, ali zelena narandža nije. Čekajte, čekajte, samo sačekajte i dobićete jako ukusnu narandžu ako samo sačekate. Ta narandža neće sazreti sutra, treba da sačekate malo duže.

Postoji proračun vremena, u prirodi postoji računanje vremena. Izlazak sunca ne zavisi od vaše volje i želje da dan počne dva časa posle ponoći. Ne, treba da sačekate da sunce polako izađe. To je disciplina čekanja. Najduhovniji ljudi su oni koji su naučili da čekaju. “Oni koji čekaju na Gospoda, podizaće se na krilima kao orlovi.” “Onaj koji veruje neće žuriti”, Biblija kaže. “Da li ste videli čoveka koji žuri? Više ima nadanja za bezumnoga nego za njega.” To je sve stvar discipline. Disciplina. Bog ne žuri! “Brzo to uradi!” To je uvek đavo. Bog kaže: “Čekaj, čekaj, čekaj.” Kada nešto postane jasno tada odmah to uradi, ali do tada čekaj, čekaj na Gospoda dok ne postaneš siguran.

Priča o talantima i priča o kesama

Da li se sećate priča koje je Isus ispričao. On je ispričao dve priče koje govore o vernosti u vezi talanata i kesa. Ne znam da li ste primetili razlike između te dve priče. Primetite ovo u Mateju 25:14 i dalje, čovek je odlazeći na duži put pozvao svoje sluge i jednom je dao pet talanata, drugom dva i trećem jedan talanat. Primetite da su dobili različit broj talanata. Kada se čovek vratio, onaj koji je dobio pet talanata proizveo je još pet i dobio je pohvalu: “Dobro, slugo dobri i verni.” Onaj koji je dobio dva proizveo je još dva i dobio je potpuno istu pohvalu. To je ono što želim da primetite. Ne postoji razlika. Čovek koji je dobio pet proizveo je 100%, to jest još pet talanata, a čovek koji je dobio dva proizveo je takođe 100%, još dva, i dobio je potpuno istu pohvalu u stihu 23, “Nad mnogim ću te postaviti.” Pogledajte da li postoji ikakva razliku između stihova 21 i 23. Nikakva razlika! Potpuno ista nagrada za onog koji je dobio pet i za onog koji je dobio dva talanta. Zašto? Zato što je procenat bio isti. Čovek koji je dobio jedan talanat zakopao ga je i on je bio taj kojega će gospodar kazniti.

Koje je značenje ove priče? Bog nam nije dao jednake darove. Jednom bratu je dao pet darova, jednom je dao samo dva dara. Šta god tih pet darova podrazumeva, Bog očekuje od tog brata da proizvede još pet. On očekuje od onog koji je dobio dva da proizvede još dva, a onaj koji je dobio jedan talanat Bog očekuje da proizvede još samo jedan. Da je taj čovek iz priče proizveo još jedan talanat, umesto što je bio obeshrabren zbog sluge koji je proizveo pet talanata, dobio bi istu nagradu kao taj sluga koji je proizveo pet zato što je u pitanju procenat. Procenat! Kome je više predano, više će se zahtevati, kome je manje predato, manje će se od njega zahtevati.

Da li posmatraš vrlo darovanog brata koji je možda dobio 200 darova, a ti možda imaš samo jedan dar. Međutim, taj brat treba da proizvede još dvesto darova pred Bogom u poslednjem danu, a ti samo jedan i dobićeš istu nagradu kao taj brat. Međutim, ako taj brat proizvede 150, a ti proizvedeš jedan od jednog, dobićeš veću nagradu iako je onaj brat proizveo 150 puta više od tebe. Razlog je što je on imao 200 darova. Molim vas, sećajte se toga. Nemojte misliti da će čovek koji je dobio više darova dobiti najveću nagradu. Procenat to određuje. Procenat, procenat, procenat, to je ono što vidimo iz te priče.

Dakle, možete shvatiti da osoba koja će dobiti najveću nagradu je možda baš ona koja je dobila samo jedan talanat. Možda će on proizvesti od tog jednog talanta dva, a to je 200%, a onaj koji je dobio 200 proizveo je još 200 i nije dobio toliko veliku nagradu. Dakle, nemojte zavideti ljudima koji imaju veće darove. Zahvalite Bogu za taj mali jedan dar koji vi imate. Nemojte ga zakopati u zemlju, već ga koristite.

Postoji i druga priča u Luci 19. Stih 12 kaže da je jedan čovek od dobra roda otišao u daleku zemlju da primi sebi carstvo. Slušajte pažljivo i primetite razliku. Nije u pitanju ista priča. To je totalno drugačija priča. Čovek je pozvao svojih deset slugu (stih 13). U prethodnoj priči bilo je samo tri sluge i on im je dao talante, jedan, dva i pet. Ovde imamo deset slugu i nije im data različita količina. Svima je data po jedna kesa, ne talanat. Kada se vratio, jedan sluga koji je dobio jednu kesu proizveo je deset kesa (stih 16), drugi koji je isto dobio jednu kesu proizveo je pet (stih 18) i zato su dobili različite nagrade. Primetite, stih 17, onaj koji je doneo deset kesa dobio je vlast nad deset gradova, a u stihu 19 kaže da je onaj koji je doneo pet kasa dobio vlast nad pet gradova. Nagrada se razlikuje zato što se procenat razlikuje. Kod sluge koji je proizveo deset kesa procenat je 1000%, a kod sluge koji je proizveo pet kesa procenat je 500%. Prirodno je da je onaj koji je proizveo 1000% uradio više od onog koji je kesu samo zavezao u ubrus i nije ništa proizveo.

Dakle, šta učimo iz ove priče? Iz druge priče smo razumeli da svako od nas ima različite darove i dok gledamo oko sebe, svi imaju različite darove, ali ova priča nas uči da smo u jednoj oblasti svi dobili jednako. Šta je to? Vreme! Bog mi je dao samo 24 časa u danu. Koliko ste vi dobili? Koliko je taj ‘nedarovan’ brat dobio? 24 časa. A taj visoko darovani brat koliko časova je dobio u danu? 24 časa. Svako je dobio po kesu! Potpuno isto, ali jedna osoba je u tih 24 časa proizvela deset kesa, druga osoba je proizvela pet, a treća je uzaludno potrošila svoj dan vežući svoju kesu u ubrus. Biće ogromna razlika u njihovim nagradama kada Isus dođe.

To je stvar discipline u oblasti vremena. Ovo se ne odnosi na platu, jer svako od nas ima različitu platu. To se ne odnosi na našu ličnost, jer svi smo različiti. To se ne odnosi na darove, jer svi imamo različite darove. To se odnosi na jednu stvar u kojoj svi mi obrazovani, neobrazovani, varvari ili kulturni grci imamo jednako – vreme. Svi imamo samo 24 časa u danu. Šta radimo sa tim?

Disciplina u vremenu ne znači da ne možemo da se odmaramo

Da li znate da neki ljudi naprave fantastičan rezultat u periodu od 24 časa. Kako to urade? Zato što ne sednu i ne rasipaju vreme. Oni se odmaraju, spavaju, možda odu na izlete, možda takođe provode vreme slušajući muziku. Oni jesu ljudi koji se odmaraju zato što ne mislim da vaš razum može biti toliko usiljen!

Čuo sam priču koja nije iz Biblije, ne znam da li je istinita. Lovac je išao kroz šumu u prvom veku i video je apostola Jovana koji luta šumom i uživa u drveću, pticama i svemu tome. Rekao mu je: “Hej, kako to da ti ne postiš i ne moliš se? Zašto si došao ovde da uživaš u ovim stvarima?” Jovan mu je rekao: “Pokaži mi svoj luk.” U to vreme lovci su lovili pomoću luka i strele. “Zašto je struna na tvom luku tako opuštena?” On mu je rekao: “Pa, kada želim da pustim strelu, ja zategnem strunu i opalim strelu. Ako bih je stalno držao zategnutom, onesposobio bi je za korišćenje.” Jovan je rekao: “To je upravo razlog zašto se i ja ovde opuštam.”

Naš razum ne može uvek biti napet kao struna luka. Izgubiće svoju elastičnost ako ga uvek držiš napetim i zategnutim. Kada ga ne koristiš, ti se odmaraš. Nama je potrebno opuštanje. To je deo efikasnosti kada trebamo biti efikasni. Dakle, nemojte me pogrešno razumeti što se tiče oblasti discipline, ali disciplinovan čovek mudro koristi svoje vreme. On je obziran!

Imati obzira prema bližnjima

Zašto kažemo da je dobro ostavljati odeću na svoje mesto i obuću na svoje mesto? To je stvar obzira prema drugim ljudima. Učimo našu decu da puštaju vodu u wc šolji. To je stvar obzira prema drugima da bi imali čisto kupatilo kada dođu. To su male stvari. U drugim stvarima u kući takođe treba imati obzira prema drugima. Nemojte ostaviti sto u neurednom stanju nakon obroka. Ako isprljate lavabo sredite ga pre nego što odete. Imajte obzira! Nemojte to ostaviti mami da uradi. To su male stvari. Započnite sa malim stvarima. Ostavićemo veće stvari za kasnije. Započnite sa malim stvarima koje možete učiniti da biste uštedili vreme ne samo za sebe, nego i za druge ljude.

Čekati na Boga

Čekajte na Boga da vam da u svoje vreme. Uzmite primer seksualnog iskušenja. Ono može započeti kada imate 12-13 godina, ali ne možete se ženiti od 14 godina. Zašto Bog nije stvorio ljudsko telo na takav način da… Znate da deca od 3 ili 4 godine nemaju seksualna iskušenja? Zašto nas Bog nije stvorio da budemo kao trogodišnjaci ili četvorogodišnjaci dok ne napunimo 28 godina? To bi rešilo mnoge probleme među tinejdžerima, zar ne? Zašto je Bog dozvolio tu stvar da se uzburkava u nama od 13-14 godina? Mi počinjemo da budemo iskušavani, a ne možemo da se ženimo u narednih 14 godina. Šta treba da radimo sa tom strašću? Treba da naučimo samokontrolu! Treba da naučiš da čekaš na Božije vreme, a ne da ispunjavaš svoje požude i da te stalno svrbi da ispunjavaš svoje požude.

Čekaj! Budi duhovan čovek. Možeš postati čovek Božiji ako naučiš da čekaš. Za mnoge ljude žurba da se ožene je žurba da imaju seks i to je sve. Zašto toliko žuriš brate, zar ne možeš sačekati dva meseca? Ne. Budi iskren: “Želim da imam seks.” U redu, budi iskren i idi napred, ali nemoj davati duhovne razloge: “O brate, ovo, ovo, ovo…” Smeće! Čekaj, čekaj.

Ne kažem, ako možeš da podržavaš porodicu možeš da se oženiš kada imaš 21 godinu. To je savršeno u redu. Ne kažem da je 28. godina “sveta godina” za tu stvar. Ono što kažem jeste da ako ne možeš da podržavaš porodicu, a imaš druge stvari za koje si posvećen i Bog ti nije pronašao podobnu osobu, čekaj. Čekaj! Šta je pogrešno u čekanju? Mnogo lekcija ćete naučiti kroz samokontrolu, čekanje i disciplinu koju Bog želi da učite kroz disciplinovano korišćenje vremena.

Isus je bio disciplinovan u korišćenju svog vremena

Isus je bio pomazan Duhom. Mi to znamo, ali da nije bio disciplinovan u korišćenju svog vremena ne bi mogao da kaže nakon tri i po godine: “Oče, svršio sam posao koji si mi dao da radim.” Bog je pripremio određenu količinu posla za Isusa koji je trebao da se uradi za tri i po godine. On Ga je pomazao Svetim Duhom na početku te tri i po godine. Zamislite da se Isus samo glupirao i rasipao vreme i išao tamo i ovamo. Ne bi završio posao koji Mu je Otac dao za sedam godina, a to je upravo ono što mnogi vernici danas rade. Njihov život je daleko od maksimalne efikasnosti za Božije Carstvo i maksimalne efikasnosti za Crkvu zato što nemaju vremena da proučavaju Reč. Nemaju vremena za Boga. Oni provode toliko mnogo vremena u beskorisnim stvarima da čak ni posle 50 godina ne svrše posao koji im je Bog dao da urade za 6 meseci. Zar to nije tragedija? Ogromna tragedija!

Neki od vas ste bili ‘nošeni’ zbog discipline drugih ljudi koji vas vode. Ako ste dovoljno srećni da vas u zajednici vodi disciplinovan čovek, dobijate mnogo blagoslova zbog toga, ali to nije zbog vaše lične discipline, nego zbog toga što vas vodi disciplinovan čovek. Tako dobijate određene blagoslove koje ne dobija drugi čovek koga vodi nedisciplinovan vođa. Međutim, to vas ne čini duhovnima! Vaš vođa je disciplinovan, ali vi niste. Bog želi da ti budeš duhovan.

Moj brate i sestro, uzmimo tu stvar discipline ozbiljno od danas i započnimo sa malim stvarima. Dolazimo na vreme na sastanke, ostavljajte svoje stvari (odeću i obuću) na svoje mesto. Nemojte ih samo baciti tamo ili ovamo. Da li mislite da je Isus u Nazaretu bilo gde bacio svoju odeću? Dozvolite mi da vam pokažem još jedan stih. Jovan 20. U vreme vaskrsenja kaže da je Petar ušao u grob (stih 6) i video kako Isusove haljine leže i ubrus koji je bio na Njegovoj glavi, ne sa haljinama da leži, nego posebno savijen na jednom mestu (stih 7). Šta mislite ko je savio taj ubrus? Da li su anđeli to uradili, šta mislite? Ko je savio taj ubrus, kažite mi? Nakon vaskrsenja, kada je Isus ustao učinio je ono što je radio 33 godine. Uredno je savio taj ubrus, ostavio ga na svoje mesto i otišao. Koji primer! Da li stvarno želiš da slediš Isusa? Potrebno je određeno vreme, desetak sekundi, ali to je način života da drugima učinimo život lakšim!

Hajde da sledimo Isusa u svakoj oblasti našeg života! Ako smo disciplinovani u korišćenju svog vremena, disciplinovani u načinu kako radimo određene stvari, možemo učiniti život lakšim mnogim ljudima oko nas u crkvi i u kući.

Hajde da se molimo.

Nebeski Oče, primeni ove istine u našim srcima da možemo živeti po njima i proslaviti Tvoje ime na ovoj zemlji. Naš život je jako kratak i želimo da dobijemo maksimalnu korist od našeg života. Želimo da drugima olakšamo život. Pomozi nam, molimo se u Isusovo ime. Amin.