Božije karanje

Svako Božije karanje ima za cilj da donese pozitivne rezultate u duhovnom životu čoveka. Međutim, naše telo ne voli karanje. Naše telo mrzi opomene, ukor ili kar od Boga ili bližnjih. Naše telo ne voli kada nam Bog ukaže na neki greh, ali knjiga o Jovu 5:17 kaže: “Blago čoveku koga Bog kara”. Dakle, jako je dobro kada osetimo i prepoznajemo Božiji kar u našem životu.

Gospod Isus je došao na ovaj svet kao svetlo koje će rasvetliti svaku ljudsku tamu. Međutim, ljudi više vole tamu od videla, zato što su njihova dela zla (Jovan 3:19). Hristov život je bio najveličanstvenija manifestacija Božijeg karanja. Hristov život je bio u savršenom svetlu i to je automatski predstavljalo kar svim ljudima koji su bili u tami. Svetlo uvek razotkriva tamu. Kada u određenom društvu ne postoje pojedinci koji žive život svetla, tada su mnoga tamna dela sakrivena. Ako u tvojoj zajednici, dragi brate i sestro, ne postoje ljudi koji imaju život svetla, siguran sam da je time stvoren put da tvoja braća i sestre imaju udeo u raznim tamnim delima koja nisu Bogu na slavu. Ali, ako samo postoje ljudi koji imaju konstantan život svetla, sâm njihov život će biti kar za one koji žive u grehu. Život videla uvek razotkriva tamna dela!

Kar sâm po sebi nije prijatan. Nijedan čovek ne uživa u Božijem karanju. U Jevrejima 12:11 kaže da svako karanje kada biva ne čini se da je radost, nego žalost. Ni u jednom Božijem karanju ne postoji uživanje ili prijatnost, već naprotiv bol. Božija karanja su uvek bolna, ali taj bol kasnije doprinosi dobrim rezultatima u životu osobe koja nešto nauči iz toga. Znači, Bog nas kara zato što ima dobre namere za nas.

Šta je cilj Božijeg karanja? Mnogo puta kada doživimo kar od Boga (kada nam Duh Sveti ukaže na neki greh u našem životu), mi se nalazimo u iskušenju da se obeshrabrimo. Ali, dalje u stihovima 12 i 13 kaže da treba da ispravimo oslabljene ruke i kolena, i da poravnamo staze svojim nogama. Prilikom kara Bog nam pokazuje šta nije u redu kod nas, a naš deo je da onda odgovorimo na taj kar, ali ne svojim obeshrabrenjem, nego ispravljanjem svojih puteva! Bog nam pokaže hrapavost i krivine naših staza i onda želi da to ispravimo. Priče 4:26 “Meri stazu nogama svojim i svi putovi tvoji neka su poravnjeni.” Svrha Božijeg karanja jeste da ispravimo te naše krive staze koje nam je Bog pokazao.

U Osiji 7:15 piše: “Kad ih karah, ukrepih im mišice.” To je dakle još jedna svrha Božijeg karanja – jačanje naših duhovnih mišića.

Na koji način Bog kara ljude? Deca znaju da njihovi roditelji upotrebljavaju prut kao sredstvo za karanje. Koja sredstva Bog upotrebljava kada kara svoju decu?

1. Jedno od najmoćnijih sredstava koje Bog koristi da bi karao svoju decu jeste njihova savest. Svakom od nas Bog je poklonio savest koju koristi da bi nas karao. Uz pomoć savesti imamo sposobnost da razlikujemo ono što jeste ili nije po Božijoj volji. Naravno, postoje ljudi koji su gotovo ugušili glas svoje savesti pošto su ga godinama odbijali. Međutim, oni koji su došli Isusu Hristu i primili dar večnog života treba da izoštravaju svoju savest čitanjem Božije Reči i glasom Svetog Duha. U 8.poglavlju Evanđelja po Jovanu čitamo kako su književnici i fariseji doveli Isusu ženu koja je bila uhvaćena u preljubi. Poznato nam je kako Isus postupio. On im je rekao da prvi koji je bez greha baci kamen na nju. Međutim, šta se desilo? Ta reč koju je Isus izrekao je tako snažno uticala na savesti tih ljudi koji su je čuli, da su odmah svi bili pokarani za svoj greh (Jovan 8:9). Isto tako, kada se danas Božija Reč propoveda u sili Svetog Duha, Bog koristi ljudske savesti čiji glas uverava ljude da poslušaju Božiji kar. Oni koji hodaju sa Bogom su mnogo puta osetili Božiji kar preko glasa svoje savesti.

2. Bog takođe koristi svoju Reč da bi nas karao. Mnogo puta smo bili pokarani kada smo čitali Božiju Reč i kada smo time jasno uvidili svoj greh. U 2.Tim.3:16 kaže da je celo Sveto Pismo dato od Boga i da je korisno za karanje. Božija Reč je sredstvo koje Bog koristi da bi nas popravljao i osposobio za dobra dela.

3. Naši bližnji su takođe instrument koji Bog koristi da bi nas karao. Bog želi da iskoristi i nas za karanje naših bližnjih. To je teška služba koju Bog od nas zahteva. U Ef.5:11 kaže da ne pristajemo na bezrodna dela tame, nego da karamo. Božija volja je ne samo da ne pristajemo na bezrodna dela tame, nego da ih razotkrivamo i izobličavamo. To se najpre odnosi na naše lične živote, a onda i na živote naših bližnjih. Dakle, svrha našeg karanja bližnjih nije prosto upiranje našeg prsta u njihove grehe, nego njihovo popravljanje i bolji rezultati u duhovnom životu. To se posebno odnosi na starešine i vođe zajednica. Pavle je pisao Titu da starešina treba da se drži verne reči po nauci, da bude sposoban da posavetuje zdravom naukom i da pokara one koji se protive. (Titu 1:9). To znači da Bog posebno očekuje od vođa tu sposobnost za karanje i popravljanje bližnjih.

“Uho koje sluša karanje životno, nastavaće među mudrima. Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju; a ko sluša karanje, biva razuman.” (Priče 15:31,32). Slušajmo Božija karanja!

Nebeski Oče, pomozi nam da uvek prepoznamo Tvoja karanja i da odgovaramo na njih verom i poslušnošću! U Hristovo ime, amin.