1. Veliko spasenje

Uvek mi je velika radost da budem ovde, pre svega zbog toga što sam sa Božijim narodom, a još više zbog toga što vidim mnoge koji su gladni Božije Reči. Znam da niste došli ovde da čujete nekog čoveka, nego ono što Bog ima da vam kaže.

Pre svega želim da vas podsetim na stih iz poslanice Jakovljeve, 1.glave. To je nešto čega uvek treba da se sećamo i ako imamo to na umu nikad nećemo biti prevareni. Isus nas je upozorio da će pre Njegovog dolaska biti vreme velike prevare, i Sveti Duh razgovetno govori da će biti mnogo prevarnih duhova, čak i u crkvi. Ali ovde je jedna stvar koja će nam pomoći da izbegnemo tu prevaru. Jakov 1:16, “Ne varajte se, draga moja braćo.“ I šta kaže nakon toga? Zapamtite ovo, stih 17: “Svaki dobri dar i svaki savršen poklon je odozgo i dolazi od Oca svetlosti, kod koga nema izmene niti senke od promene.”

Dakle, ovo je prva stvar koju moramo zapamtiti ako želimo da izbegnemo prevaru. Ne možete dobiti ništa savršeno od čoveka. Ono može doći samo od gore. Ako tražite nešto savršeno od bilo kojeg čoveka, bićete razočarani. Bog koristi ljude i žene, ali samo ako oni Njemu daju slavu za sve. Moramo gledati iza čoveka na našeg Oca da bi dobili ono što je savršeno.

I ovde u istom stihu kaže da kod Boga nema promene ni senke od promene. To znači da se On nikada ne menja! Što je uradio za Petra, Jakova, Jovana i Pavla, uradiće i za nas! U Njemu nema promene. Ono što je uradio za mene, učiniće i za vas! Ono što je učinio za najpobožnijeg čoveka na zemlji uradiće i za mene, a najdivnija istina je da ono što je Bog učinio za Isusa u Njegovim zemaljskim danima učiniće i za nas, jer nas voli jednako koliko je voleo svog jedinog Sina! To je najveća istina koju sam otkrio u Bibliji. Moj život se potpuno promenio kada sam otkrio da me Bog, ne samo voli, nego da me voli kao što je voleo Isusa.

Znate, svet je pun ljudi koji su nesigurni. Mi želimo da nas ljudi vole, ali ljudska ljubav je jako promenljiva. Jedan dan nas vole, drugi dan ne. Zato je i naš život “gore–dole”, pošto mislimo da je i Božija ljubav isto takva, ili mislimo da Bog ne može da voli nekoga ko je tako slab, pao i grešan kao mi, ali Biblija kaže da nas je Bog voleo kad smo bili grešnici. Isus nije došao da bude prijatelj samo svetih ljudi nego i grešnika. U tome je razlika između fariseja i Isusa Hrista. Fariseji su bili prijatelji samo svetih ljudi, a Isus je bio prijatelj grešnika. Zato, ako si grešnik, Isus želi da ti bude prijatelj, ali pošto je tvoj prijatelj ne želi da te ostavi u tvom grehu, baš kao što te dobar doktor ne bi želeo ostaviti u tvojoj bolesti.

Bog mrzi greh baš kao što majka mrzi svaku bolest na svom detetu. Čak i najmanju bolest na detetu majka mrzi i želi da njeno dete bude oslobođeno. Znate li da je greh kao bolest? Čak i mali greh, mala laž ili malo ljutnje, ili malo požude u našem umu, to je kao bolest. Mi mislimo da imamo zadovoljstvo u tome, ali to nas uništava. Zato, kada uvidimo da je greh kao bolest, želećemo da budemo oslobođeni od njega. Bog nas voli i želi da nas oslobodi od greha.

Tako čitamo u Jakovljevoj poslanici 1:18 sledeći stih, “Po svojoj volji on nas je rodio rečju istine, da budemo prvina od svih njegovih stvorenja.” To znači da od svega što je Bog stvorio, ti i ja trebamo biti najbolji i najveći primer. To znači da Bog želi da istakne tebe i mene i kaže: “Takvu osobu želim”. Zato treba da razumemo kakvo veliko spasenje je Isus zadobio za nas na krstu.

Odbacivanje ili zanemarivanje spasenja

Pogledajmo sada stih naše teme, Jevrejima 2:3, “Kako ćemo pobeći ako zanemarimo tako veliko spasenje?” On ovde ne govori o odbacivanju spasenja nego o zanemarivanju spasenja. Recimo da predsednik vaše države sedi ovde, i naravno, niko ga ne odbacuje kao predsednika, ali recimo da ga samo ignorišeš i zanemaruješ. Ne mislim da bi to učinili. Vi bi ga poštovali. Dakle, ovde se ne govori o odbacivanju spasenja, nego o zanemarivanju. Ne mislim da bi iko ovde odbacio Hristovo spasenje, ali uviđam da ga je mnogo hrišćana zanemarilo, a ako ga zanemarimo, nećemo ga iskusiti.

Ako želiš dobro zdravlje svom telu, moraš slediti određena pravila. Ako jedeš određenu vrstu hrane koja nije dobra za tvoje telo upropastićeš svoje zdravlje. Ako ne održavaš svoje telo u dobroj formi, isto ćeš biti bolestan. Možemo reći da takva osoba zanemaruje svoje telo. Ona ne uzima nož i ne probada se, ali ona zanemaruje zakone svog tela, jede mnogo hrane koja nije dobra za nju i ne održava svoje telo u dobroj kondiciji. Baš tako se mnogo ljudi odnosi prema spasenju. Oni ga zanemaruju i zato nemaju iskustvo onoga što Bog želi da im da.

Pogledajmo Isusove reči u Ev. po Jovanu 10:10. Moramo sagledati ceo stih zajedno. On prvo govori o tome šta đavo čini, a onda govori o tome šta je On (Isus) došao da učini. Pogledajmo prvo drugi deo, šta je Isus došao da učini. On je došao da nam da život i to izobilno! Ne samo život, nego izobilan život. I sada, pogledajmo prethodni deo istog stiha, lopov, koji je đavo, došao je da ukrade to od tebe. Šta je došao da ukrade? Pre svega život. Ako ne može da ukrade život, ukrašće izobilan život. To znači, ako imaš život u Hristu, đavo će dati sve od sebe da bi te odvratio od izobilnog života. Drugim rečima, ako te nije sprečio da dobiješ oproštenje greha, probaće da te zaustavi da dobiješ pobedu nad grehom. Naravno, većinu ljudi u svetu on sprečava da dobiju čak i život. Zato toliko mnogo ljudi nije ni nanovorođeno. Nemaju život. Đavo je od njih ukrao tu poruku spasenja i zato nisu čak ni spašeni. Ali, on takođe krade stvari od vernika. On od njih krade razumevanje tog velikog spasenja. Zato, dozvolite mi da vam pokažem primer života i izobilnog života.

Život ili izobilan život

Pronađimo sledeće poglavlje, 11. glavu Ev. po Jovanu. Tu čitamo o Lazaru koji je već četiri dana ležao mrtav u grobu. Stih 39, “Isus je rekao pred grobnicom, ‘Uklonite kamen!’ A Marta, Lazareva sestra, reče, ‘On je mrtav već četiri dana, takav je smrad unutra’.”

Takvo je bilo naše stanje dok smo bili neobraćeni. Bili smo smrdljivi u grehu i bili smo mrtvi. Bili smo mrtvi ne samo četiri dana. Mnogi od nas su bili mrtvi i po 30-40 godina. Ali jednog dana Isus je došao i uklonio kamen, i tada je rekao “Izađi iz groba!”, stih 43. Pozvao nas je po našem imenu. Po našem imenu! Po tvom imenu! Pozvao te je po tvom imenu i rekao “Izađi iz tog mrtvog stanja!” I kad je Isus rekao tu reč bio si nanovorođen. Istina je da si se ti odazvao na Isusovu reč, ali Njegova reč je bila to što ti je donelo život! Nisi mogao sam sebe da spaseš. Ti i ja ne možemo sami sebi dati život. To je bio Gospod koji je rekao reč. Kao što je u početku Bog rekao reč: “Neka bude svetlost” i bila je svetlost. Jednog dana je progovorio našim srcima i rekao: “Izađi napolje”, i mi smo izašli napolje.

I Lazar je izašao. Da li je imao život? Da. Da li je imao izobilan život? Ne! Zato što, čitamo u stihu 44, kada je izašao napolje bio je obavijen platnom, i ruke i noge, i njegovo lice mu je bilo celo prekriveno. Da li možete zamisliti u svom umu tu sliku? Lazar skroz vezan tim zavojima, celo lice mu je prekriveno.

Recimo da je bio srećan u takvom stanju: ‘Hvala Bogu, nisam mrtav, ja sam živ!’ Istina je, bolje je biti živ nego mrtav, ali kakva je korist od života ako su ti ruke i noge obavijene platnom? On je mogao reći da je živ, ali je bio beskoristan! On je bio kao paralizovan čovek koji ima život. Vidimo nekad ljude koji su toliko bolesni da su paralizovani, imaju neko oštećenje na mozgu i leže u krevetu. Oni su živi. Imaju život, ali to nije izobilan život.

Mnogi hrišćani su baš takvi. Oni imaju spasenje, ali nisu razumeli veličinu tog spasenja. Misle da je Isus došao samo da ih izvadi iz groba, ali da moraju da ostanu vezani grehom, đavolom i lošim navikama koje su stekli godinama. Da li imaš neke loše navike? One su kao kanapi kojima te je đavo svezao. I ti misliš da te Isus ne može osloboditi?

Dozvolite mi da vam postavim pitanje, šta je bilo lakše, podići mrtvog čoveka iz groba ili ga osloboditi svih tih zavoja? Definitivno, mnogo je teže podići čoveka iz groba! I ako je Isus mogao da učini to, zar ne misliš da te može izbaviti od svake loše navike koju imaš?

Pogledajte koliko štete činimo našim domovima kada govorimo neljubazne reči jedni drugima. To je jedna od najgorih navika koje sam video kod vernika! Sâm sam je imao kada sam bio tek obraćen. Gnjevio sam se, a bio sam nanovorođen, kršten. Izašao sam iz groba, ali bio sam svezan tom grobnom odećom gnjeva. To je sve odeća koja pripada grobu! Vidite, postoji odeća koja ne priliči živim osobama i postoje navike koje ne pristoje onome ko je živ u Hristu. One pripadaju grobu, ali mi ih imamo. Ja sam ih imao. Mnogo godina sam ih imao i nikad nisam znao da postoji veliko spasenje koje me može osloboditi sve dok nisam postao bolestan i umoran od mog poraženog života i počeo da tražim Boga! Božija reč kaže: “Tražiće te me i naćićete me kad me potražite svim srcem svojim.”

Dakle, Isus je rekao dve reči, prvo (Jovan 11:43) “Lazare izađi napolje!” Ti stavi svoje ime ovde. Tebi je Isus rekao: “Izađi napolje!” Mislim da se to već desilo skoro svima ovde. Ako se nije desilo, neka se desi danas da te Isus oživi iz tvog mrtvog stanja.

Međutim, tada je izgovorio i drugu reč, u stihu 44, poslednji deo: “Odvežite ga i pustite da ide!” To je druga reč spasenja koju Gospod govori tebi! “Odvežite ga!” Opet, ti moraš da se odazoveš na to. Pretpostavimo da neko želi da te oslobodi te grobne odeće, a ti kažeš, “Ne, ne, ne, želim da je zadržim.” To je kao kada doktor želi da te izleči od tvoje bolesti, a ti kažeš, “Ne, ne, ne, želim da je zadržim”. To je glupo, bezumno.

Znate, Biblija govori o našem životu kao o orlu i to je druga ilustracija izobilnog života. Isaija 40:29. Ovo je slika izobilnog života: “On daje snagu umornom, i nejakom umnožava krepost.” On nam ne daje samo život. Lazar je izašao iz groba i imao je život, ali mu je bila potrebna snaga. I ovde kaže da Bog daje snagu i silu. Zato nam je potrebna krv Isusa Hrista da nas prvo očisti od greha, a zatim i sila Svetoga Duha da nas oslobodi! Ne možeš biti slobodan bez sile Svetog Duha. Biblija kaže, “Gde je Duh Gospodnji tamo je sloboda.” Ne samo da možemo bolje pevati. Nema koristi od lepog pevanja ako greh još uvek vlada nad tobom. Nema koristi od govorenja u jezicima ako greh još uvek vlada nad tobom. Sveti Duh je došao da nam da silu i da nas oslobodi sve grobne odeće koju nosimo na sebi. To je spasenje. Dakle, spasenje nije samo u krvi Hristovoj, ono je takođe u sili Svetog Duha.

I dalje kaže, stih 30. “Čak se i mladi ljudi iscrpljuju i umaraju, i energični mladi ljudi će posrnuti.” Mladi ljudi su ponosni na svoje sposobnosti i snagu, ali čak i oni će posrnuti i umoriće se od življenja tog hrišćanskog života. Međutim, oni koji su ispunjeni Svetim Duhom, oni koji čekaju na Gospoda (stih 31), oni će dobiti novu snagu. Čak ako su i stariji ljudi, podići će se na krilima kao orlovi, trčaće i nikad se neće umoriti, hodaće i neće se umoriti.

Ovde se ne govori o fizičkom trčanju i hodanju. Od fizičkog trčanja i hodanja, i mladi i stari ljudi će se brzo umoriti. Ovde se govori o životu ispunjenim Svetim Duhom, da ćeš nastaviti da trčiš u ovom hrišćanskom životu 30, 40, 50, 60, 70 godina i nikad se nećeš umoriti! I ovde kaže da se nećeš izmoriti. Nikad se nećeš umoriti od ovog hrišćanskog života! Postoji mnogo ljudi koji ovo nisu iskusili zato što je đavo ukrao od njih veliko spasenje.

Rimljanima 5:12 i 15

Zato, dok pokušavamo da opišemo šta je to veliko spasenje, pogledajmo Rimljanima 5. Rimljanima 5:12, “Greh je došao na svet kroz jednog čoveka”, a dar blagodati (stih 15) je takođe došao kroz jednog čoveka. Dakle, greh je došao kroz jednog čoveka (stih 12), i dar blagodati (stih 15) došao je kroz jednog čoveka Isusa Hrista. Razmišljajmo o ova dva stiha.

Zbog jednog čoveka došli su greh i smrt, a zbog Isusa Hrista imamo oproštenje i život. Kada se rađamo, svi se rađamo kao deca Adamova. Ako o Adamu razmišljamo kao o drvetu, svi njegovi potomci su kao grane. Ako je drvo loše, svaka grana će biti loša. Nekada kažemo: “Neki ljudi su dobri u poređenju sa ostalim ubicama i lopovima koji su loši”, ali ako bi mogli da vidimo u srce, svi su loši, samo što neki ljudi to drže u sebi, ali iznutra je trulež. Nema mnogo razlike između čoveka koji plane vidljivo i onoga koji to zadrži u sebi. Iznutra to je isto smrdljivo đubre, jer svi smo rođeni od Adama.

Međutim, o Isusu Hristu možemo razmišljati kao o drugom drvetu, On je rekao: “Ja sam čokot a vi ste loze.” Zato, ako smo grana na ovom drvetu, možemo primati život od ovog drveta isto kao što smo primali život od Adamovog drveta u prošlosti.

Dozvolite mi da vas upitam nešto. Ako nam je Adam mogao dati svoj život, zar ne mislite da nam Isus može dati Njegov život? Kako je ‘savršen’ posao Adam uradio učinivši nas grešnicima! Kako je ‘savršen’ posao Adam uradio učinivši nas punim gnjeva, požude, gorčine, ljubomore i svakog drugog zla! Zašto ne možemo da verujemo da Isus može uraditi još bolji posao od Adama? Mi imamo više vere u Adama nego u Isusa Hrista! Ako nam je Adam mogao dati toliko mnogo od svoje prirode, ja verujem da nam Isus može dati kompletnu Njegovu prirodu. Ti to ne veruješ? Onda, po tvojoj veri neka ti bude. Nećeš to ni dobiti.

Ja to nisam verovao nakon što sam bio nanovorođen. Više sam verovao u život Adama nego u život Isusa Hrista i dokle god sam tako verovao, to je sve što sam i dobio. Tada sam video kako me je moje neverstvo sprečavalo da primim toliko mnogo stvari od Hrista.

Šta je veliko spasenje?

Dakle, šta je spasenje? Dozvolite mi da se izrazim ovako. Isus će me potpuno izbaviti od svega što sam dobio od Adama! To je veliko spasenje. I On će sve to zameniti svojom prirodom. Čak i moje telo će zameniti. To će se dogoditi kada ponovo dođe, ali On prvo počinje taj posao iznutra, u našem duhu.

Čovek je uvek više zainteresovan za spoljašnji izgled, ali Bog je više zainteresovan za srce. Zato Bog radi na unutrašnjosti i iz unutrašnjosti prema spoljašnjosti. Čovek je više zainteresovan da učini spoljašnji deo svog života lepim, ali Bog je više zainteresovan da učini unutrašnjost ispravnom i onda će i spoljašnjost, telo, jednog dana promeniti.

Kako je kod tebe, da li si više zainteresovan da učiniš svoje telo lepim ili unutrašnjost? Dakle, Bog je zainteresovan da ukloni od nas sve što smo dobili od Adama. Sve! Ne u jednom danu, nego malo po malo.

Vidimo ilustraciju toga u 1. Knjizi Mojsijevoj 1:1. Tu čitamo da je Bog u početku stvorio nebo i zemlju. Tako je i čoveka stvorio na početku, savršenog. I kad je Bog stvorio to lepo nebo i zemlju, postojao je jedan anđeo koji se poneo i postao đavo. On je odvukao mnogo drugih ponosnih anđela sa sobom i oni su postali Sotona i demoni. Međutim, kada se to desilo, čitamo u 2. stihu, zemlja, ta savršena zemlja koju je Bog načinio, postala je bez obličja, pusta i mračna. Vidite, Bog nikada ne stvara ništa bezoblično, pusto i mračno. Nikada! Kad god Bog nešto stvara, to je savršeno od prvog dana. Tako je to učinio u 1. stihu. Ali kako je onda zemlja postala bez obličja, pusta i mračna? Videli smo u Jakovljevoj poslanici 1:17 da samo savršene stvari dolaze od Oca, a stih 2 nije savršen. To stanje je vrlo nesavršeno i to je bilo zbog Sotoninog greha. Ali, čim je Sotonin greh tako upropastio zemlju, odmah vidimo Svetog Duha kako se kreće! To je ilustracija onoga što Bog čini sa nama. Kad je Bog načinio čoveka savršenim i kada je Sotona došao i upropastio čoveka, istog momenta Sveti Duh želi da deluje! Zato moramo dozvoliti Svetom Duhu da deluje u našem životu. I kroz celo to poglavlje Sveti Duh se kretao svaki dan. Nakon prvog dana došla je svetlost, tama je nestala. Drugi dan, nešto drugo. Treći dan, četvrti dan, peti dan, šesti dan… Kada smo došli do šestog dana, kaže stih 31, Bog je pogledao sve što je načinio i bilo je vrlo dobro (1. Mojsijeva 1:31). Tako će biti kada se Isus vrati. To će biti kraj šestog dana.

Bog postepeno menja ljude

Bog je mogao da promeni ceo svet u jednom momentu. Ne postoji ništa nemoguće Bogu, ali On je činio to dan po dan, dan po dan. To je Božiji način, baš kao kada se beba rodi, pa raste malo po malo dok ne postane jak čovek. Međutim, treba da prođe 20-25 godina dok ta beba ne postane samostalan čovek koji može da se brine o sebi. Ali beba raste malo po malo. Tako Bog želi da i mi rastemo u našem spasenju – da malo po malo uklanja sve što smo nasledili od Adama.

I tako, kao što posmatraš svoje dete da vidiš da li je poraslo za godinu dana, i proveravaš u školi da li je prešlo u sledeći razred, i ti i ja treba da se zapitamo da li smo postali malo više nalik na Isusa Hrista ove godine u odnosu na prošlu? Da li imamo malo više kontrole nad jezikom ove godine u odnosu na prošlu? Ako želiš da saznaš to, pitaj svoju ženu, pitaj svoga muža. Oni će ti dati iskren odgovor. Nemoj pitati ljude u crkvi. Oni te vide samo jedan ili dva dana nedeljno. Pitaj svoju decu. Ona će ti dati vrlo iskren odgovor. Svaka godina treba da bude bolja, baš kao što je svaki dan u 1. Mojsijevoj 1 bio bolji.

Kako bi vam se sviđalo da vaše dete sedi u istom razredu svake godine? Ne biste bili vrlo srećni sa takvim detetom. Mislite li da je Bog srećan sa svojom decom koja sede u istom razredu svake godine?

Zato, moja braćo i sestre, spasenje koje je Isus stekao za nas je vrlo veliko, ali koliko mi primamo zavisi od naše vere!

Veličina Hristovog spasenja

Pretpostavimo da imaš milion evra na svom bankovnom računu. Koliko novca možeš podići? Ako napišeš ček na samo jedan evro, toliko ćeš i dobiti. Neki ljudi su takvi. Oni odu i dobijaju tako malo od Boga i zato su tako duhovno siromašni.

Znate li koliko nas je mnogo Bog blagoslovio? Koliko ima u banci na nebu na tvom imenu? Da li znaš? Kaže u Efescima 1.glavi. Dobro je da znate koliko ima na bankovnom računu na vašem imenu. Ako bih vas pitao koliko ima novca na zemaljskom bankovnom računu na vašem imenu, mogli biste odmah da mi odgovorite: “Imam toliko i toliko dinara”. A šta je sa bankom na nebu?

Efescima 1:3, želim da čitam ovako: “Svaki blagoslov Svetog Duha u Hristu…” Svaki duhovni blagoslov znači svaki blagoslov Svetog Duha. Postoji li neki blagoslov u Svetom Duhu? To je sve već na mom računu! Svaki blagoslov koji je Pavle imao, koji je Petar imao, Jakov, Jovan, najveći Božiji ljudi, i čak još čudesnije, svaki blagoslov Svetog Duha koji je Isus Hrist imao! Ne kaže svaki blagoslov u Pavlu, Jakovu ili Jovanu, kaže “u Hristu”! To znači, svaki blagoslov Svetog Duha koji je bio u Isusu Hristu u Njegovom zemaljskom životu je na mom bankovnom računu na nebu!

A mi možemo biti tako bojažljivi i govoriti: “Ne, dajte mi samo dva evra, molim vas. Dozvolite mi da dobijem to!” I to je sve što ćeš dobiti. Druga osoba ode u banku i napiše ček na 500.000 evra i kaže “Daj mi!” I ti odeš sa dva evra a on sa 500.000. To je ilustracija dve vrste hrišćana. Neki odu u banku na nebo i kažu: “Gospode, molim te, da li bi mogao da mi daš oproštenje greha? To mi je dovoljno!” To je kao da tražiš dva evra sa svog računa. “U redu”, Bog kaže, “evo, uzmi.” Druga osoba kaže, “Ja želim više od toga. Ja želim potpunu slobodu od gnjeva u mom životu! Ja želim potpuno oslobođenje od svake prljave požude! Ja želim potpuno oslobođenje od ljubavi prema novcu! Ja želim da ljubim moje neprijatelje! Ja želim da živim strpljivo sa svojom ženom i decom u kući! Ja želim da živim u čistoti na ovom nečistom svetu! Ja ne želim da gledam pornografiju čak ni dve sekunde! Ne želim da pogledam nijedan prljav film u mom životu! Želim da vidim nebeske vizije!”

Koliko vas je više zainteresovano da vidi vizije neba nego da gleda prljave filmove? Ako nisi zainteresovan nećeš ni dobiti, ali ne znaš šta propuštaš. Propuštaš najvažniju stvar! Baš kao što svinja radije bira smeće iz kontejnera nego skupocene bisere koje Isus nudi.

Postoji čudesno spasenje dostupno svima nama, ali moramo doći u veri i reći “Gospode ja verujem da ćeš mi ga dati.” Mora postojati odvažnost kada dolazimo pred Boga! Mislim, ako imam 10 miliona evra na mom bankovnom računu, zašto da pišem ček na dva evra? Ako je svaki blagoslov Svetog Duha u Hristu tamo u nebeskoj banci na tvom nalogu, zašto moraš da oklevaš i kažeš, “Gospode, hoćeš li mi dati to”? To je kao kad bi otišao u banku i rekao, “Hoćete li mi molim vas dati dva evra?” Službenik bi bio iznenađen: “Ovaj čovek ima 10 miliona, a moli za dva evra?!” Ja mislim da su anđeli na nebu iznenađeni molitvama hrišćana. “Zašto ne uzmu sve sa svojih bankovnih računa?!” Zašto je jedan brat duhovniji od drugog brata? Zašto su reči jedne sestre toliko mnogo bolje nego reči druge sestre?

Vrsna žena

Pokazaću vam dva stiha. Poslovice (Priče Solomunove) 31. glava. Govori se o bogobojaznoj ženi. Ovo je čak pre nego što je Duh Sveti izliven na dan Pentekosta. Slušajte kako ona govori. Mnoge dobre stvari su napisane o ovoj bogobojaznoj ženi od 10. stiha pa nadalje, ali ovo je jedna od njih, stih 26. Poslovice 31:26 “Usta svoja otvara u mudrosti, i zakon dobrote je na njenom jeziku.” Sestre, da li vaši muževi mogu dati isto svedočanstvo o vama? “Kad god moja žena otvara usta, to je sama mudrost, i svaka reč iz njenih usta je blaga.” To je Stari Zavet! Kakva je korist od govorenja u jezicima ako ne možeš ovako govoriti? Ovo je pravo govorenje u jezicima, kada govorim u dobroti, sa mudrošću.

Sada kada je Sveti Duh došao, pogledajmo kako bi trebalo biti. U Kološanima 4:6. “Neka vaš govor uvek! Uvek, uvek uvek bude u blagodati.” Mi svi volimo da govorimo pomazane reči kada stojimo za propovedaonicom. Kada ustanemo da prorokujemo na sastanku želimo da govorimo pomazane reči. Da, to je ispravno. Ali šta ćemo sa govorenjem pomazanih reči 24 časa dnevno? Da li ovde kaže: “Samo kada ustenete u crkvi trebate govoriti sa blagodaću”? Uvek! To je rezultat ispunjenja Svetim Duhom. I kaže ovde, stih 6, to je kao dodavanje soli u hranu. Znate kako svi volimo malo soli u svojoj hrani i čim uzmemo zalogaj u usta, odmah osetimo da li u jelu ima soli ili ne. Tako mora biti u našem govoru, čim nas ljudi čuju oni znaju, “Tu ima pomazanja”, “Tu ima dobrote”, “Tu ima čistote”. To je so. To je blagodat!

Obeležje ispunjenja Duhom

Mnogi ljudi me pitaju koji je znak ispunjenosti Svetim Duhom. Pokazaću vam iz Dela 2. glave. Za mnoge ljude to je Dela 2:4, “Ispunili su se Svetim Duhom i govorili su jezike.” Da, hvala Bogu za taj dar! Ali, meni je važniji stih 3: “Vatreni jezici nad njihovim glavama.” To je ono što mi se desilo kada me je Bog ispunio Svetim Duhom. Nisam samo govorio u jezicima, nego sam dobio jezik koji je bio zapaljen vatrom Božjom, vatrom čistote, koja je omogućila da nadvladam grehe jezika u mom svakodnevnom govoru. I ta vatra je postajala vrelija, vrelija i vrelija. Jesi li dobio jezik Božije vatre u svojim ustima koji je uvek zapaljen vatrom Svetog Duha? To znači da svaku reč izgovaraš sa ljubavlju.

Božija vatra je vatra ljubavi! O tome čitamo u Pesmi nad pesmama, 8. glava. Ovde se govori o ljubavi mladoženje prema nevesti, i neveste prema mladoženji, i govori se o ljubomornoj ljubavi koju Bog ima prema nama. O toj ljubavi govori se u 6. stihu, poslednji deo: “Žar je njen kao žar ognjen, plamen Božiji.” Božija ljubav je takva! To je u nebeskoj banci na tvom imenu. Ovo je blagoslov Svetog Duha, da ja, dete Adamovo, otkupljen krvlju Hristovom, mogu imati tog čudesnog Svetog Duha koji stanuje u mom srcu, koji zapaljuje moj jezik vatrom Božije ljubavi, tako da neću izgovoriti reč koja neće biti iz ljubavi, a ako slučajno i progovorim kao stari Adam… Da! To se može ponekad desiti, ali ja se istog momenta pokajem! Kao što trn koji nam uđe u stopalo odmah vadimo, mi ćemo brzo ići i izviniti se osobi koju smo povredili. Zato što još uvek imamo telo, i ponekad kada nismo oprezni to telo će nas navesti na to.

To je kao kad osoba koja zna da hoda ali nije pažljiva i oklizne se na koru od banane na zemlji. Ona je pala ne zato što ne zna da hoda, nego zato što je bila neoprezna. Tako ponekad i mi možemo biti neoprezni. Ali šta činiš kada padneš? Odmah ustaneš! I to je ono što Božiji čovek čini. Njegovo spasenje ga je naučilo da odmah traži oproštaj.

Recimo da kažeš lošu reč svojim ustima, da li odmah tražiš oproštaj? Onda imaš veliko spasenje. Ako ne tražiš odmah oproštaj đavo ti je nešto ukrao. Ukrao je poniznost. Učinio te je ponosnim poput njega. Samo je ponos to što nas sprečava da odemo kod nekog i kažemo “Žao mi je, molim te oprosti mi!”

Dakle, spasenje jeste veliko spasenje i postoji vrlo mnogo toga što Bog želi da nam da.

Hajde da se pomolimo.

Naš nebeski Oče, pomozi nam da ne propustimo ništa što imaš za nas. Ponizno molimo u Isusovo ime. Amin.