Žrtva hvale

Božija Reč je prorekla da će u poslednjim danima ljudi postati velike hvališe (2.Tim.3:2). Naravno, i u prošlosti su postojali ljudi koji su voleli da se hvale, ali današnje vreme je posebno karakteristično po tome što su religiozni ljudi postali hvališe. Oni imaju spoljašnji izgled pobožnosti, ali su odbacili ono što čini njenu unutrašnju silu. Unutrašnja sila pobožnosti istinskog vernika jeste sâm Sveti Duh koji proizvodi sledeće rodove u životima vernika: ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, krotost, uzdržanje, milost, vera. (Gal.5:22,23).

Sa druge strane, danas posmatramo mnoge vernike koji su ponosni na svoja distugnuća u životu. Neki se hvale uspehom u poslovnom svetu, a neki visokim obrazovanjem. Postoje vernici koji se hvale veličinom svoje crkvene zgrade, a postoje i vernici koji su ponosni na svoje skromno odevanje. Neki vernici su ponosni na svog rečitog propovednika, a neki na sklad njihovog pevanja u crkvi.

Međutim, da li je Bog oduševljen svim tim hvalisanjima i da li Bog može da se pohvali Sotoni u vezi svih tih stvari, kao što je mogao da se pohvali sa svojim slugom Jovom? (Jov 1:8). Iz uvodnog stiha smo jasno razumeli da iz naših usta treba da izlazi određeno hvalisanje i kroz ovu poruku želimo da vidimo kakvo hvalisanje Bog očekuje od ljudi.

“Jedni se hvale kolima, drugi konjima…” (Psalam 20:7), pisao je Psalmista. Iz tog stiha razumemo da je jedna vrsta hvale hvalisanje svojim materijalnim posedom. Biblija nam daje jasan odgovor kakvo je Božije mišljenje po pitanju takvog hvalisanja. “Ovako veli Gospod…bogati da se ne hvali bogatstvom svojim…” (Jeremija 9:23). Bog ne odobrava hvalisanje našim materijalnim stvarima zato što smo sve te stvari primili od Njega (1.Kor.4:7).

Druga vrsta hvale jeste hvalisanje svojim fizičkim i duševnim sposobnostima. Neki ljudi su vrlo ponosni na svoj fizički izgled i na snažnu građu svog tela. Oni se hvale svojom fizičkom snagom. Takođe, neki su vrlo ponosni na svoju inteligenciju i rezultate sposobnosti njihovog razuma. Međutim, Biblija i dalje ostaje dosledna: “mudri da se ne hvali svojom mudrošću, ni jaki da se ne hvali snagom svojom…” (Jer.9:23).

Još jedna vrsta hvale jeste hvalisanje čovekom koji ima istaknutu poziciju u društvu. Na primer, ljudi koji prate sport u Srbiji su trenutno vrlo ponosni na tenisera Đokovića koji postiže dobre rezultate. Nažalost, možda su i neki vernici ponosni na njega.

Isto tako, vernici mogu uzdizati određene pobožne ljude na nivo božanstva, čemu se Bog vrlo protivi. Iako možemo puno naučiti od istaknutih Božijih ljudi, Biblija je potpuno jasno po tom pitanju. Pavle je pisao: “Niko da se ne hvali čovekom” (1.Kor.3:21). Apostol Pavle nije želeo da neko zasnuje svoju slavu na njemu, Apolu ili Petru, iako su svi oni bili veoma istaknuti Božiji ljudi. Danas postoje mnoge crkve i kultovi koji zasnivaju svoju slavu na smrtnim ljudima!

Dakle, videli smo nekoliko vrsta hvale i zanimljivo je što u svim tim hvalama ne postoji žrtva ili odricanje sa čovečije strane. Kada se čovek hvali materijalnim bogatstvom, fizičkim ili duševnim sposobnostima, ili nekim istaknutim čovekom, on time ugađa sebi i izgrađuje ličnu reputaciju. U tome ne postoji nikakva žrtva ili odricanje.

Međutim Božija Reč ovde u poslanici Jevrejima govori o žrtvi hvale! Žrtva podrazumeva gubitak. Kada su u starozavetno vreme ljudi prinosili žrtve, to je za njih značilo da imaju materijalni gubitak. Trebali su da se odreknu jagnjeta, vola ili koze kada su ih prinosili Bogu na žrtvu. Dakle, oni nisu imali materijalnu korist od prinošenja žrtve, nego gubitak! I to je poruka koja je danas vrlo zanemarena.

Služiti iskreno Bogu i prinositi Njemu žrtvu hvale uvek podrazumeva neko naše odricanje i gubitak. Hvaliti se Bogom i hvalisati se Isusom Hristom podrazumevaće ruganje i podsmeh mnogih ljudi. Prinositi Bogu žrtvu hvale znači nositi svoj krst svaki dan i hvaliti se krstom Gospoda Isusa Hrista. Hvaliti se Božijom slavom znači biti nerazumen i ismejan od mnogih ljudi. Slediti beskompromisno Božiju Reč znači biti odbačen i nerazumen od mnogih religioznih ljudi.

Gospod Isus se hvalio svojim nebeskim Ocem i završio je groznom smrću na Golgoti. Napustio je Jerusalim (atraktivno mesto gde su se zbivale razne religiozne aktivnosti) i izabrao je put poniženja, stradanja i smrti na krstu. (Jevr.13:12). Njegov primer je danas poziv svima nama da ostavimo atraktivnost današnjih ‘gradova’ od kojih nijedan neće ostati i da pronađemo zaklon samo u Isusu, saobražavajući se sa Njim u stradanju i sramoti.

Bog mi je nedavno dao priliku da mu prinesem žrtvu hvale. Pesme koje pevamo u crkvi nedeljom često nisu žrtva hvala. Međutim, kada su okolnosti našeg života vrlo teške i kada smo u velikim pritiscima i borbama, i kada nam sve govori da nema nikakvog razloga slaviti i zahvaljivati Bogu zbog toga, baš tada Bog želi da nas osposobi da kroz Hrista prinosimo Njemu žrtvu hvale – plod usana koje priznaju Njegovo ime. Odrecimo se naših osećanja koja govore da ne trebamo slaviti Boga. Umrimo duhu neraspoloženja i depresije! Recimo Bogu: “Ti si na tronu, Oče. Sve što mi se dešava Ti si znao pre nego što sam se rodio. Nećeš dopustiti na mene više nego što mogu da nosim. Tvoje ime je veliko i neka se proslavi u mom životu!”

Tada će naše žrtve hvale biti na ugodan miris Bogu! Imaćemo snagu da pevamo pesme koje će osnažiti našu veru. Sa naših usana će izlaziti hvalisanje živim Bogom. Hvalićemo se Hristom Isusom i nećemo se uzdati u svoje telo (Fil.3:3). Takvo slavljenje će oterati Sotonu i njegove pokušaje delovanja u našem životu.

Jedino takvo hvalisanje će zadovoljiti Boga!

Nebeski Oče, hvala Ti za divne poruke iz Tvoje Reči. Hvala za verna obećanja koja podupiru našu veru i daju nam snagu da Ti prinosimo žrtve hvale onda kada se naše telo najviše tome protivi. Pomozi nam da bismo živeli Duhom ispunjen život! U Hristovo ime, amin.