Večera Gospodnja

Milenko Isakov
Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove?
Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristovog?
(1.Korinćanima 10:16)

Golgota je centralna tema hrišćanstva. Na tom brdu izvan Jerusalima desio se najveći zločin u istoriji čovečanstva kada su ljudi grešnici razapeli Isusa Hrista na drveni krst. Golgota je bila mesto gde je Isus umro. Svet u kome živimo je pun raznih nepravdi, ali najveća nepravda u istoriji čovečanstva dogodila se upravo na Golgoti! Isus je živeo savršeno svetim i pravednim životom čineći dobro i isceljujući sve je koje je đavo nadvladao, ali zbog zavisti visokih religioznih zvaničnika tadašnjeg vremena, narod je bio podgovoren da Ga lažno optuži i osudi na smrt. Bio je predat u ruke ljudi grešnika koji su ga prikovali na krst. Ljudski greh je u celom tom događaju doživeo svoj vrhunac i proslavio svoju najveću pobedu!

Međutim, sve to je bio deo Božijeg čudesnog plana spasenja čovečanstva po kojem će svima nama koji verujemo biti omogućeno oslobođenje od krivice greha i dar večnog života. Božija pravednost i svetost zahteva da greh bude kažnjen zato što je plata za greh smrt (Rim.6:23). Mi smo našim gresima zaslužili večnu smrt i Božiji gnjev, ali Bog nas je toliko voleo da je dao svog Sina za nas da nijedan koji u Njega veruje ne pogine, nego ima život večni! (Jovan 3:16). Iako je Golgota strašno mesto gde se pokazala najstravičnija gadost ljudskih greha, to je takođe mesto odakle se savršeno otkriva Božija ljubav prema nama grešnicima.

Danas postoje velike banke i fondovi preko kojih se izvršavaju transakcije ogromnih količina novca, ali na Golgoti je izvršena najveća transakcija svih vremena zato što je tamo Isus svojom smrću isplatio dug svih ljudskih greha Bogu.

Golgota upečatljivo otkriva savršenu ravnotežu Božijeg karaktera. Na Golgoti vrlo jasno vidimo Božiju svetost i pravednost sa jedne strane, i Njegovu beskonačnu milost i ljubav sa druge strane. Božije netolerisanje greha i Njegova mržnja prema grehu bila je savršeno iskaljena u torturi i agoniji kroz koju je Isus Hrist prošao u poslednjim satima svog života. Bog nije poštedio svog Sina iako ga je savršeno voleo, nego ga je predao na smrt zbog svih nas (Rim.8:32). Golgota je najubedljiviji dokaz da je Bog uvek na našoj strani protiv Sotone i njegovih demona. To naravno ne znači da će nas Bog podržavati u našoj neposlušnosti Njemu, nego da će nam pomoći u našoj želji da se borimo protiv Sotone i greha koje nam on nudi.

Kada razmišljamo o Večeri Gospodnjoj, onda prvenstveno mislimo na Hristovu zapovest da lomimo hleb i pijemo iz čaše sećajući se Njegove smrti! On je rekao da to činimo Njemu za spomen (Luka 22:19). Mi smo jako zaboravni ljudi. Petar piše u svojoj poslanici da neće postati lenj da konstantno opominje vernike na istine koje su im već poznate i u kojima su utvrđeni (2.Pet.1:12). Ja verujem da je svakom verniku poznato da je Isus umro i prolio svoju krv zbog naših greha. Međutim, u velikoj smo opasnosti da nam to postane samo jedna istrcana istina, bez da iznova i iznova dobijamo sveže otkrivenje cene koju je Isus platio zbog nas. Zato Gospod želi da se opominjemo Njegove smrti kroz obed Večere Gospodnje.

Večerom Gospodnjom hrišćani obznanjuju Hristovu smrt i oni će to činiti sve do Njegovog ponovnog dolaska(1.Kor.11:26). Mi obznanjujemo da Isus nije umro kao kriminalac, već da je umro zbog naših greha (1.Kor.15:3). Obznanjujemo da On nije bespomoćan Isus koji visi na krstu, nego da je umro i vaskrsao da bi ovladao živima i mrtvima (Rim.14:9). Takođe, obznanjujemo da je umro da bi mi sa Njim živeli (1.Sol.5:10). Isto tako, kroz obed Večere Gospodnje obznanjujemo da smo i mi umrli svetu, grehu, našoj volji i željama i da više ne živimo sebi, nego Onome koji je za nas umro i vaskrsao (2.Kor.5:15). Obznanjujemo da je On izneo naše grehe na drvo, da bismo mi umrli grehu i živeli za pravdu (1.Pet.2:24).

Hleb je simbol Hristovog fizičkog tela koje je bilo slomljeno na krstu radi nas, kao i simbol jedinstva i nedeljivosti Hristovog duhovnog tela koje je Njegova Crkva! Vino je simbol Njegove krvi novog zaveta koja se prolila zbog nas. Dakle, učešće u večeri Gospodnjoj mogu imati samo oni koji su ušli u taj novi zavet sa Bogom na osnovu Hristove prolivene krvi, koji su javno ispovedili svoju veru u Hrista krštenjem u vodi, koji su odlučili da umru sebi i žive Hristu i koji žele da imaju zajednicu i jedinstvo sa svim udovima Hristovog tela.

Apostol Pavle govori da je moguće “nedostojno” jesti hleb i piti iz čaše. To se dešava kada čovek ne ispituje sebe, nego hladnokrvno i bezbrižno pristupa trpezi Gospodnjoj koja je za njega postala samo religiozni ritual, a ne živa stvarnost.

Šta znači nedostojno jesti i piti? To naravno ne znači da treba da budeš savršeno bezgrešan da bi mogao učestvovati u Večeri Gospodnjoj. Možda imaš borbu sa nekim grehom, ali ga mrziš i tražiš pobedu i znaš da je tvoja odluka i najveća želja da služiš Hristu i da živiš Njemu. Takvo stanje nije prepreka za učestvovanje u Večeri Gospodnjoj.

Sa druge strane, vernik koji svesno živi u nekom grehu koji ne ispoveda Bogu, a učestvuje u Večeri Gospodnjoj, on nedostojno jede i pije – odnosno jede i pije sebi sud. Na primer, vernici koji svesno preziru nanovo rođenu Božiju decu iz drugih denominacija i crkava, i koji ne žele da imaju zajednicu sa svim udovima Hristovog tela uopšte ne razumeju suštinu Večere Gospodnje. Apostol Pavle se pita: Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristovog?” Kada uzimaš hleb ti ustvari svedočiš da smo “jedan hleb, jedno telo MNOGI; jer svi u jednom hlebu imamo zajednicu.” (1.Kor.10:16,17). Dakle, nema dileme da jedeš i piješ sebi sud ako uzimaš učešće u večeri Gospodnjoj, a svesno klevetaš i ogovaraš braću i sestre i ne želiš da imaš zajednicu sa njima. Pavle je rekao Korinćanima da su upravo zbog toga mnogi slabi i bolesni (1.Kor.11:30). Mnoge fizičke bolesti su rezultat nedostojnog pristupanja Večeri Gospodnjoj.

Neka nam Bog pomogne da ispitujemo sebe i da konstantno dobijamo sveže otkrivenje Hristove ljubavi prema nama.

On je osiromašio da bi mi postali bogati.

On je poneo naše bolesti, da bi mi bili isceljeni.

On je bio uhvaćen i osuđen, da bi mi bili oslobođeni i pomilovani!

On je bio izložen neviđenoj sramoti i preziru, da bi mi mogli postati sudeonici Njegove slave.

On je bio krunisan trnovnim vencem, da bi mi mogli biti krunisani vencem života.

On je bio svučen u donji veš, da bi mi mogli biti obučeni u Njegove haljine.

On je bio proklet, da bi mi mogli biti blagosloveni.

On je bio metnut među zločince da bi mi mogli biti postavljeni među svim svetima na nebesima.

On je bio učinjen grehom, da bi mi postali pravednici.

On je bio odbačen od Boga, da bi mi mogli biti prihvaćeni!

On je umro našom smrću, da bi mi mogli živeti Njegovim životom!

Hvala Ti Hriste! Ti si nam život dao! Amin.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: