Vapiti Bogu

Milenko Isakov
Naredite post, oglasite praznik, skupite starešine,
sve stanovnike zemaljske u dom Gospoda Boga svojega i vapite ka Gospodu
(Joilo 1:14)

Molitva Bogu je naša velika potreba. Da bismo bili sposobni da čujemo Božiji glas i da razumevamo Njegove puteve i Njegovu volju za naš život, neophodno je da provodimo vreme u molitvi i da živimo u konstantnoj svesnosti naše potrebe za komunikacijom sa živim Bogom.

Apostol Pavle je pisao da se molimo Bogu duhom bez prestanka (1.Sol.5:18), a mnogi ljudi će vam iskreno reći da se obraćaju Bogu jedino kada su pritisnuti nekom nevoljom ili kada se nalaze u nekoj posebnoj potrebi. Međutim, neprestana molitva je Božija zapovest. To naravno ne znači otići u manastir i provesti život na kolenima, nego živeti u skladu sa pozivom koji Bog ima za naš lični život sa neprestanom svesnošću da nam je On potreban za svaku pojedinačnu situaciju u životu.

U Bibliji se nalaze mnoge zapovesti u vezi molitve koje su nama poznate. Međutim, želim da se danas fokusiram na reč koja se spominje u uvodnom stihu, “vapite ka Gospodu”. Mi se često molimo zato što jednostavno znamo da je to potrebno. To je sasvim ispravno i u redu. Međutim, vapiti Bogu je nešto potpuno drugačije. Vapiti je glagol koji izaziva neskrivenu želju ili potrebu za nečim. Dakle, vapiti Bogu znači izlivati svoje srce Bogu u molitvi. Mi se mnogo puta molimo samo iz glave. Vapiti Bogu znači izliti svoje srce koje ima neki poseban teret, potrebu ili žudnju.

Iskreni sledbenik Isusa Hrista će često osećati vapaj u svom srcu za Bogom zbog određene potrebe. Često će se taj vapaj srca pojaviti prilikom čitanja Božije Reči ili prilikom primećivanja svoje ili nečije duhovne potrebe. Možda si se pitao zašto primećuješ toliko mnogo potreba, a nisi sposoban da ih podmiriš. Bog nam to pokazuje da bi nas pozvao na molitvu i vapaj Njemu!

Želim da iskoristim ovu priliku da podelim sa vama neke vapaje mog srca. To nisu bile samo izrečene reči, nego duboka potreba i žudnja srca za Božijim životom u meni!

Bog je stavio u moje srce ljubav prema braći i sestrama i moj vapaj je bio: “Gospode, učini me osobom koja će dotaći srca braće i sestara. Neka moj život i služba bude podsticaj za njih. Hoću da ih blagosloviš kroz mene svaki put kada budemo zajedno.”

Kada sam jednom prilikom bio presvedočen u vezi toga koliko Bog može mnogo da uradi samo sa jednim čovekom, moj vapaj je bio: “Gospode, daj nove prilike za dublju i predaniju službu Tebi. Hoću da budem osoba koju moćno koristiš za slavu svog imena.”

Postojao je period u mom hodanju sa Hristom kada sam znao da je služba propovedanja Božiji poziv za moj život, a nisam bio zvanično postavljen na službu propovedanja, niti je za to bilo izgleda. Vapaj moj srca tada je bio: “Gospode, pripemi me za tu slavnu službu koju si namenio za moj život, da bi se Tvoja reč iz Isaije 41:17-20 ispunila! Da bi svi poznali da to TVOJA RUKA RADI i da TI to stvaraš.”

Drugom prilikom sam bio zahvaćen 19.stihom iz Jovana 17 gde je zapisano kako je Isus rekao da posvećuje sebe za svoje učenike da bi oni bili osvećeni istinom. Moj tadašnji vapaj je bio: “Gospode, pomozi mi da i ja mogu sebe posvećivati za svoju braću i sestre, da bi oni bili osvećeni Tvojom istinom.”

Kada sam čitao knjigu proroka Ageja, moj vapaj je bio: “Gospode, napuni svoju crkvu SLAVE kao što si obećao.” (Agej 2:7).

Dok sam bio deo zajednice koja je mnogo poštovala ljudske zakone, moj vapaj je bio: “Gospode, sruši tvrđavu tradicije i ljudskih zakona u našoj zajednici i pomozi nam da možemo dopustiti da Tvoj Duh vodi naša bogosluženja.”

Čitajući Jezdru 1:5, moj vapaj je bio: “Gospode, podigni duh još mnoge braće i sestara da zidaju Tvoj dom! Gradi svoju crkvu i kroz mene.”

U junu 2009.godine sam imao poseban vapaj za one koji sumnjaju u moju ljubav prema njima. “Gospode, ako bilo koja osoba sumnja u moju ljubav prema njoj, sruši tu sumnju tako što ćeš mi dati priliku da učinim neko dobro delo za nju.”

Kada sam čitao Jeremiju 23:21 moj vapaj je bio: “Gospode, ne dozvoli da propovedam nešto što mi Ti nisi rekao i da trčim tamo gde me Ti ne šalješ.”

 

Želim da te ohrabrim, dragi brate i sestro, da zapisuješ svoje vapaje srca i da ih s vremena na vreme čitaš. Oni ti mogu tačno pokazati da li se udaljavaš od Gospoda ili u tvom srcu još uvek gori ta jaka vatra ljubavi za Hristom koji je dao svoj život za nas.

Postoje vapaji srca koji se tiču nekog posebnog perioda našeg života ili neke potrebe koju Bog kasnije podmiri. Bog je uslišio mnoge vapaje mog srca. Neki vapaji traju duže, a neki kraće, ali naš neprestani vapaj treba da bude: “Gospode, učini me sličnim Isusu Hristu.”

 

Gospode, vodi nas kroz ovaj život. Ne želimo živeti bez Tebe. Oprosti nam sve naše grehe i očisti nas u krvi Hristovoj. Proslavi se kroz naše živote! Amin.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: