Pitanja o nebu (3)

Danas želimo razmišljati o pitanju da li postoje različiti nivoi slave u nebu. Već mogu da zamislim kako neki vernici kažu: “Nije važno koji ću nivo slave posedovati u nebu. Važno je samo da dospem tamo.” Tačno je da je navažnije biti stanovnik neba, ali mi želimo da proučavamo sve što nam je ostavljeno u Božijoj Reči. Gospod Isus je rekao da čovek neće živeti duhovnim životom od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božijih. (Luka 4:4). Dakle, mi ne želimo da razmišljamo samo o nekim rečima koje su izašle iz Božijih usta, nego o svim Njegovim rečima. Ako Bog o nečemu govori u svojoj reči, to za nas ne bi trebalo biti nevažno!

Dakle, pitanje je da li postoje različiti stepeni slave kod svetih u nebu. Da li oni koji se više trude za carstvo Božije i slavu ovde na zemlji dobijaju veći stepen časti i slave u nebu? Ako je tako, zar to neće izazvati probleme kao što se to na zemlji dešava?

Kao u zadnjih nekoliko poruka, ja ću nastaviti da citirim brata Williama Nichols. Prvi dokazi koje imamo o različitom stepenu slave potiču od onoga što se ponekad naziva zakon suprotnosti. Da li postoje različiti stepeni mučenja u paklu? Ako je tako, onda, po zakonu suprotnosti možemo logično zaključiti da će biti različiti stepeni slave na nebu.

U Luci 12:47-48 se govori o onima koji će “mnogo biti bijeni” i onima koji će “malo biti bijeni”. Postoje različiti stepeni kazne u paklu, pa možemo zaključiti da će isto tako biti različiti stepeni blaženstva u raju.

2.Korinćanima 5:10 i 1.Korinćanima 3:8 nam govore o osnovi te razlike: “Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista da primimo nadoknadu za svoja dela u telu, bila dobra ili loša.” “Svaki će primiti platu prema svom trudu.” Očigledno je da će besplatne nagrade obećane vernicima u slavi biti ekvivalentne tome šta smo činili u našem trudu za Gospoda na zemlji. Pismo govori o onome ko prima “platu proročku” (Matej 10:41), koja izgleda da se razlikuje od obične nagrade. Hristos je učio svoje učenike da neće izgubiti nagradu ko god im dâ čašu vode u Njegovo ime (Marko 9:41). To ne bi bilo moguće ako ne bi bilo priznavanje dobrih dela na nebu.

Drugi stihovi nam sasvim jasno govore da će postojati razlika između vernika u slavi. Danilu je rečeno da “će razumni jarko sijati kao osvetljeno prostranstvo neba, a oni koji su doveli mnoge pravednosti kao zvezde u sve vekove” (Danilo 12:3). I Pavle upoređuje razliku između sunca, meseca i zvezda i primenjuje to na vernike u slavi: “Jedna je slava sunca, a druga slava meseca, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi. Isto tako je i vaskrsenje mrtvih” (1.Korinćanima 15:41-42). Pavle kaže da kao što jedna zvezda na nebu jače sija od druge, tako će jedan sveti čovek sijati sa više nebeske slave od drugog kada mrtvi ustanu da prime ono što su činili u telu. Jedan će biti neuporedivo slavniji od drugog na osnovu toga kako je živeo i šta je učinio za Hrista dok je živeo na zemlji. To se jasno uči u priči o talantima gde je jednom čoveku data nadležnost nad deset gradova, a drugom nad pet gradova (Luka 19:12-19).

“Sveti su kao mnoge posude različitih veličina koje su bačene u more sreće gde je svaka posuda puna. To je večni život, kada je čovečiji kapacitet popunjen. Ali nakon svega, sve to je ostavljeno suverenom Božijem zadovoljstvu i Njegovoj povlastici da odredi veličine tih posuda.”

Svaka osoba će biti ispunjena blaženstvom i radošću do punine svog kapaciteta. Nikom neće ništa nedostajati, ali biće onih koji će imati veći kapacitet za radost od drugih. Kristofer Lav objašnjava: “Iako će postojati nivoi slave, to ne znači da će biti oštećenja ili nedostatka slave u nebu kod bilo koje proslavljene osobe, nego će svaka osoba biti puna slave koliko može podneti. Perkins to jasno objašnjava. Uzmite malu i veliku posudu i bacite obe u more. Obe posude će biti pune, ali u maloj posudi nema toliko vode kao u velikoj iako su obe pune. Dakle, kaže on, pobožni su kao različite posude od kojih su neke većeg kapaciteta (prostranstva) da prime slavu Božiju od drugih, a ipak najmanji sveti biće puni slave. Onaj ko bude imao najmanju slavu imaće dovoljno slave, iako ona neće biti jednaka slavi drugih proslavljenijih svetih, tako da nivoi slave ne potvrđuju nikakvu grešku u onima koji imaju manju slavu od drugih.” Džonatan Edvards je verovao da će se stepen slave ili nagrade odrediti na osnovu četiri faktora: stepena blagodati i svetosti ovde, stepena dobra koje je učinjeno, samoodricanja i stradanja, i eminencije poniznosti. Sve će posude biti popunjene, ali će imati različite veličine. Svi će nositi krune, ali neki sa većim sjajem od drugih. Svetost i sreća će biti veća u jednima od drugih kroz svu večnost.

Prisutnost različitih stepena slave u nebu ne znači da će tamo postojati zavist. U nebu će ljubav biti savršena i to će biti kao što apostol piše: “Ako se jedan ud slavi, svi udovi se raduju sa njim” (1.Korinćanima 12:26). Sveti u slavi će misliti da je sasvim u redu da oni koji su nadmašili druge u delima pravednosti i davanju slave Bogu na zemlji prime veću slavu na nebu. Ljudi će blagosiljati Boga za sjaj Njegove slave koja će sijati kroz druge ljude, jer zavist i greh neće imati nikakvu ulogu u Njegovom carstvu.

Vernici, vaše večno stanje počiva na onome što radite ovde na zemlji! “Sada ovo kažem, ko seje štedljivo, takođe će žnjeti štedljivo, a ko seje obilno, takođe će požnjeti izdašno” (2.Korinćanima 9:6).

Da li tražite najbolju moguću večnost? Onda danas živite svoj život u potpunosti za slavu Božiju. Sutra može biti kasno! Vaš sadašnji život će odrediti vaše buduće stanje slave.