Pitanja o nebu (2)

Ovo je četvrta uzastopna poruka u kojoj nastavljamo sa razmatranjem neba ili raja. Prošli put smo dali odgovor na dva pitanja: šta se dešava kada hrišćanin umre i da li će se stanovnici neba međusobno poznavati. Danas želimo odgovoriti na još jedno pitanje koje ljudi često postavljaju u vezi neba i pakla. Da li će stanovnici neba tugovati za onima koje su voleli na zemlji, a koji su završili u paklu? Ovo je vrlo interesantno pitanje i Biblija ima odgovor na njega. William Nichols je jako dobro razumeo odgovor na to pitanje i zato ću citirati deo iz njegove propovedi.

Da li će sveti u nebu tugovati i plakati za osobama koje su znali i voleli na ovom svetu, a koje se muče u paklu? Već smo utvrdili da oni koji su u nebu vide i prepoznaju one koji su u paklu. I Avram i Lazar su prepoznali bogataša i mogli su da ga vide u mukama u paklu. U Isaiji 66:23-24 je potvrđeno da se pakao vidi sa nebeskih vrata – “‘Sve čovečanstvo će doći da mi se pokloni’, govori Gospod. Tada će izaći i pogledati leševe ljudi koji su ustali protiv Mene, jer crv njihov neće umreti i oganj njihov neće se ugasiti…i oni će biti gad celom čovečanstvu.” Za osobe u paklu se kaže da su gad pred svima koji slave Boga u nebu. Ovo na prvi pogled može izgledati čudno sve dok ne istražimo zašto je to tako.

Otkrivenje 16:5-7 daje nam uvid u dešavanja na nebu. Tamo vidimo anđele i svete koji hvale Boga zbog Njegove osude zla na zemlji: “I čuh anđela vodenoga gde govori: ‘Pravedan si Gospode koji jesi i koji si bio, i svet, zato što si sudija ove stvari; jer su prolili krv svetih i proroka i Ti si im dao da piju krv jer su to zaslužili.’ I čuh drugoga iz oltara gde govori: ‘Da, Gospode Bože Svemogući, pravi i pravedni su sudovi tvoji.” Anđeli i sveti na nebu se raduju kažnjavanju bezbožnika, ne radi kazne, nego zato što je to savršeno pravedna kazna, u potpunosti zaslužena od onih koji je podnose. Oni će se radovati što vide pravdu i silu Božiju proslavljenu na taj način.

Sveti u nebu imaju daleko veću brigu za slavu Božiju nego najrevnosniji vernik na zemlji. Džonatan Edvards je govorio o reakcijama svetih u slavi na stradanje bezbožnika u paklu u svojoj besedi ‘Kraj zlih koji posmatraju pravednici’: “Sveti u slavi videće mučenje prokletih. Oni će videti da su Božije pretnje ispunjene i da je Njegov gnjev izvršen na njima. Kada to vide, za njih to neće biti tužna prilika… To će biti prilika za njihovo radovanje, jer će se Božija slava javiti u tome. Slava Božija se pojavljuje u svim Njegovim delima i stoga ne postoji delo Božije koje će sveti u slavi posmatrati, a da to za njih neće biti povod za radovanje. Bog će proslaviti sebe u večnom kažnjavanju bezbožnika. Sveti u nebu će biti savršeni u svojoj ljubavi prema Bogu. Njihova srca će biti plamen ljubavi prema Bogu i zbog toga će u velikoj meri vrednovati slavu Božiju i nalaziće izuzetno zadovoljstvo u tome da vide da je On proslavljen, stoga će se u velikoj meri radovati u svemu što doprinosi toj slavi. Slava Božija će biti nešto što će oni više poštovati i čemu će pridavati veći značaj nego dobrobiti hiljada i miliona duša.”

Drugi stihovi potvrđuju ovo učenje da će se sveti u nebu u suštini radovati pravednom stradanju osuđenih: “Raduj se nad njom, o nebo, i sveti apostoli i proroci, zato što je Bog izrekao presudu za vas protiv nje” (Otkrivenje 18:20). “Aliluja, Spasenje i slava i moć pripadaju Bogu, jer njegovi sudovi su istiniti i pravedni, jer je osudio veliku bludnicu koja je pokvarila zemlju svojim nemoralom, i osvetio krv Njegovih slugu na njoj.” I drugi put su rekli, “Aliluja! I njen dim je izlazio u sve vekove!” (Otkrivenje 19:1-3). Isto tako, Mojsije se radovao i pevao Bogu hvalu kada je video Božiju slavu koja se pokazala u uništenju faraona i svih njegovih sila (2.Mojsijeva 15:1-12), a Priče 21:15 nam kažu: “Izvršenje pravde je radost za pravednike.”

Sveti u nebu se neće radovati kažnjavanju bezbožnika zbog nedostatka ljubavi, već zato što se njihova ljubav usavršila i što sada na sve stvari gledaju kao Bog. Oni će tada mrziti greh savršenom mržnjom i videti apsolutnu ništavost onih koji praktikuju greh i odbacuju Božiji savet. Oni će ih se gnušati. Sveti u nebu vole ono što Bog voli i mrze ono što Bog mrzi. Edvards nastavlja: “Koliko god da su sveti u nebu voleli osuđene dok su bili na zemlji, naročito one koji su im bili bliski i dragi na ovom svetu, oni više neće imati ljubav prema njima.”

Ovde na zemlji hrišćani treba da vole, da se mole i traže spasenje svih jer postoji mogućnost da čak i najveći zlikovac primi blagodat Božiju i bude spasen. U večnosti nema takve mogućnosti. Tamo su oni u istom stanju kao i demoni ovde, bez mogućnosti da budu otkupljeni. Oni su bez nade.

Da li prolivate okeane suza zbog demona? Da li se molite usrdno da budu spaseni? Zašto ne? Zar ne zato što su potpuno zli i izvan svake nade spasenja? Tako je i sa bezbožnima tamo. Tamo će se ispuniti stih što kaže: “Neka onaj koji čini nepravdu, još čini nepravdu, i ko je pogan, neka se još pogani” (Otkrivenje 22:11). Tamo će sveti posmatrati bezbožnike svetim očima. Bezbožnici jesu i biće za svu večnost prestupnici, prljavi, zli i mrzitelji Boga. Gledajući svetim očima “prokletnik je prezren” (Psalam 15:4).

Draga braćo i sestre, sada dok smo na zemlji je vreme da objavimo radosnu vest o Isusu Hristu našim neobraćenim rođacima, prijateljima i komšijama. Molimo se Gospodu da nas učini Njegovim svedocima gde god da se krećemo.

U sledećoj poruci ćemo dati odgovor na pitanje da li postoje različiti stepeni slave u nebu i da li to može da izazove neke loše posledice (kao što su zavist i ljubomora) među svetima u nebu.

Hvala Ti Gospode za istinitu reč koja nas presvedočava u Tvoju savršenu pravednost i preciznost u osudi svih onih koji nisu želeli da poslušaju i prihvate poruku Evanđelja. Molimo te da nas ispuniš Tvojim Duhom da bi imali saosećanje i brigu za sve izgubljene ljude i da ne bismo propuštali prilike da objavljujemo izgubljenim ljudima Tvoju Reč. Amin.