Pitanja o nebu (1)

U prethodne dve poruke razgledali smo nebo ili raj. Najpre smo videli šta Božija Reč govori o nebu kao mestu savršene radosti i tu smo videli da će svi stanovnici neba biti oslobođeni od greha i njegovih uzroka i posledica. Takođe smo videli da se blaženstvo svetih u nebu sastoji u tome da oni stalno posmatraju Boga, da je Božija blagodat u njima savršena i da imaju puninu radosti.

Pošto je ljudsko razumevanje neba ograničeno, postoje mnoga pitanja koja ljudi postavljaju u vezi sa tim. Danas želimo dati biblijski odgovor na sledeća dva pitanja. Prvo pitanje je šta se dešava kada vernik umre. Drugo pitanje je da li će se stanovnici neba međusobno poznavati. U nastavku ću citirati propoved Williama Nichols.

1. Šta se dešava kada hrišćanin umre? Da li ide na nebo odmah nakon smrti ili samo leži u grobu u stanju sna duše čekajući vaskrsenje? Da li je svestan ili ne? Hristos i Pismo nam daju jasan odgovor na ovo pitanje. U Luci 16 Gospod Isus govori o dva čoveka koja su umrla. Jedan je bio bezbožnik, a drugi pobožan. Obojica su bili svesni odmah posle smrti.

Naš cilj je da ispitamo šta se desilo Lazaru (pobožnom čoveku) u trenutku njegove fizičke smrti. Hristos kaže: “I umre Lazar i anđeli su ga odneli u naručje Avramovo” (Luka 16:22). Anđeli su sreli Lazara nakon njegovog odlaska iz ovog zemaljskog života i sproveli su ga u slavu. Dok je Lazarevo telo trunulo u grobu, njegova duša je bila nošena na krilima svetih anđela na nebo. Hristos potvrđuje istu ovu stvar u svom odgovoru lopovu na krstu kada mu je rekao: “Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju” (Luka 23:43). Pravi Hristov sledbenik ide na nebo da boravi sa Hristom odmah posle smrti.

Pavle govori o ovom pitanju na više mesta. Jedan slučaj se nalazi u Filipljanima 1:21-23. “Za mene je život Hristos, a smrt dobitak. Ali, ako sad živim u telu, to će značiti plodan rad za mene, a ne znam šta da izaberem. Oboje mi je milo, imam želju da odem i da budem sa Hristom, jer je to mnogo bolje.” Takođe, sličan pasus: “Stoga, bićemo uvek dobre volje znajući da smo u kući tela, odsutni od Gospoda … ali se ne bojimo i više volimo da napustimo telo i da budemo kući sa Gospodom” (2.Korinćanima 5:6,8).

Postoji nekoliko zapažanja u ovim stihovima. Prvo je to da Pavle smatra smrt dobitkom. Kako bi to bilo tačno u slučaju da sve što se smatra smrću jeste nesvesno ležanje u grobu i truljenje hiljadama godina? Pavle nam takođe govori da će kada napusti ovaj život otići da bude sa Hristom i da je to “mnogo bolje” nego da nastavi da živi ovde. Za Pavla, kao i za sve prave pobožne osobe, smrt znači da anđeli odnesu dušu da boravi sa Hristom dok fizičko telo leži u grobu da čeka vaskrsenje i ponovno ujedinjenje duše i tela. Smrt donosi slavnu tranziciju (prelazak) verniku. Smrt ga uvodi u Hristovo prisustvo i slavu! Za svetog je smrt ključ koji otključava vrata u večnu sreću.

2. Da li će sveti na nebu prepoznati svoje prijatelje, rodbinu i one koje su poznavali na zemlji? Da li vernici nikoga neće prepoznati kada dođu u slavu? Da li će pobožni poznavati sve koji su u slavi ili samo one koje su poznavali na zemlji? Dozvolite mi da prvo odgovorim zaključivanjem. Ako će prokleti u paklu prepoznati pobožne u nebu, zar ne mislite onda da će pobožni u najmanju ruku prepoznati jedni druge? Bogataš u paklu je prepoznao Lazara kojeg je poznavao iz svog života, kao i Avrama koga nikada nije video ili sreo (Luka 16:22-24). Naravno da proslavljeni sveti na nebesima znaju bar toliko koliko i prokleti u paklu, zar ne? Po tome možemo zaključiti da će se pobožni međusobno poznavati u nebu.

Kada je Hristos bio na gori preobraženja, Mojsije i Ilija su se pojavili sa Njim i Petar ih je odmah prepoznao (Marko 9:4-5). Ako su Petar i apostoli prepoznali proslavljene svete na nebesima dok su još bili smrtni ljudi na zemlji, onda će pobožni još mnogo više prepoznati svoje prijatelje kada dođu u slavu, pa čak i one koje nikada nisu znali na zemlji, jer Avram je takođe prepoznao bogataša u paklu koga nikada nije sreo na zemlji i čak je znao detalje njegovog života (Luka 16:25-26). Hristos govori o osuđenima u sudnjem danu koji će plakati kada “vide Avrama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe izbačene napolje” (Luka 13:28).

Tako imamo obilje dokaza da će proslavljeni sveti prepoznati ne samo svoje zemaljske poznanike, nego sve koji budu u slavi, čim stignu tamo. Ako ste pobožni, videćete Mojsija, Pavla, Noja, Petra, proroke i apostole i poznavaćete ih, i oni će vas poznavati. Muž i žena će se prepoznati. Sinovi i kćeri će prepoznati svoje očeve i majke. Propovednici će videti one koje su doveli Hristu na zemlji. To će u velikoj meri povećavati radost svetih, jer će se zauvek radovati sa svim svetima iz svih vekova. Kako će to biti divan dan za pobožne!

U sledećoj poruci ćemo dati odgovor na sledeća dva pitanja: Da li će sveti u nebu žaliti zbog svojih voljenih koji su u paklu i da li postoje različiti stepeni slave i nagrade u nebu?

Neka Bog blagoslovi Njegovu Reč u našim srcima. Amin.