Nebo (2)

Prošli put smo započeli sa razmatranjem neba ili raja i tada sam spomenuo da u ovim porukama pokušavamo samo donekle da razumemo ono što naše oko nije videlo, uho nije čulo i srce nije moglo da doživi. Takođe sam spomenuo da ćemo kompletnost i puninu tog predivnog spasenja koje je Bog pripremio za ljude uživati ne ovde na zemlji, nego u nebu za svu večnost, i da je to razlog našeg proučavanja ove teme. U prošloj poruci smo videli nešto od toga kakvo je nebo i od čega će sveti u nebu biti oslobođeni. Videli smo da će biti oslobođeni od sâmog greha, od uzroka i od posledica greha. Danas želimo da pogledamo u čemu se sastoji večno blaženstvo duša koje dođu u nebo. Ponovo ću citirati propoved “Nebo i pakao” od Williama Nichols.

Blaženstvo duše u nebeskoj slavi sastoji se od najmanje tri stvari: 1) gledanje Boga, 2) savršenost blagodati u verniku, 3) punina radosti.

1. “Blaženi su čisti srcem, jer će Boga videti” (Matej 5:8). Sveti u nebu će gledati Boga u svom Njegovom veličanstvu. Oni ga neće gledati samo iz daljine, nego “licem k licu” (1.Kor.13:12). To je ono od čega se uglavnom sastoji blaženstvo svetih u slavi: gledanje Boga. Ipak, nemoguće je da ograničen čovek shvati Boga. Otkrivenje 22:5 opisuje slavu u gledanju Boga: “I neće više biti noći, i oni neće potrebovati svetlost lampe, ni svetlost sunca, jer će ih Gospod Bog osvetljavati.” Slava Božija će progutati svetlost sunca, kao što sjaj sunca sada otklanja tamu noći.

Otac neće direktno manifestovati Sebe jer nam je rečeno u Pismu da je Bog nevidljiv. “A kralju vekova, besmrtnom, nevidljivom, jedinom Bogu, čast i slava u sve vekove. Amin” (1.Tim.1:17). Pismo kaže da je Hristos “slika nevidljivog Boga” (Kol.1:15). Otac neće trebati da se manifestuje na bilo koji drugi način osim kroz slavu i veličanstvo uzvišenog Hrista. Gospod je rekao svojim učenicima te noći pre nego što je umro: “Onaj koji je video mene video je Oca” (Jovan 14:9). Gledanje Boga u proslavljenom Hristovom telu je najsavršeniji način gledanja Boga svojim očima, jer u posmatranju stvarnog tela koje je jedna Osoba Trojice uzela na sebe i u kome zauvek boravi, božansko veličanstvo i ekselencija se savršeno pojavljuje u spoljašnjoj formi ili obliku. Sveti će Ga videti svojim očima u Njegovoj proslavljenoj ljudskoj prirodi i to će biti najslavniji pogled. Ljupkost Hrista koji se na takav način pojavljuje biće najzanosnija stvar za njih, jer iako će tela svetih biti u velikoj lepoti i slavi, telo Hristovo će ih bez sumnje prevaziđi onoliko koliko svetlost sunca prevazilazi svetlost zvezda. Proslavljeno telo Hristovo biće remek-delo izrade svih Božijih stvaranja u celom materijalnom univerzumu. U Njegovom slavnom izgledu biće pokazana Njegova slavna duhovna savršenstva, Njegovo veličanstvo, Njegova svetost, Njegova blagodat, ljubav i krotost. Oko se nikada neće umoriti gledajući ovaj slavni prizor.

Ne samo da će oni videti Hrista licem u lice, nego će hodati sa Njim i razgovarati sa Njim. Hristos će ih tretirati kao braću i razgovaraće sa njima kao sa svojim intimnim prijateljima. Neposredno pre svog raspeća Hristos je rekao svojim učenicima: “Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta njegov gospodar čini, nego sam vas nazvao prijateljima, jer sam vam rekao sve što sam čuo od svog Oca” (Jovan 15:15). Ako je Hristos mogao ovo da kaže svojim učenicima dok su još bili obučeni u svoju grešnu prirodu, da li mislite im neće dozvoliti da Mu se više približe na nebu kada su u potpunosti očišćeni od svih mrlja i bezakonja i stoje besprekorni pred Njegovim prestolom obučeni u Njegovu krv? Sigurno hoće!

2. Oni koji su primljeni u nebo uživaju savršenstvo sve Božije blagodati. Mi ćemo posebno pogledati tri stvari: 1) blagodat znanja, 2) blagodat svetosti, i 3) blagodat ljubavi.

Prvo, blagodat znanja biće usavršena u slavi. (1.Kor.13:9-10,12). Naše sadašnje znanje o božanskim stvarima je plitko i nejasno. Mi ne opažamo stvari jasno. Mi smo spori u našem razumevanju. Tada ćemo znati kao što Hristos nas sada zna. Blagodat znanja će biti usavršena u pobožnima na nebu. Pobožni će potpunije shvatiti Hrista kao posrednika između Boga i ljudi. Oni će razumeti tajnu utelovljenja Boga koji je postao čovek. Koliko je god to moguće, oni u slavi će shvatiti misteriju Trojstva. Oni će razumeti plan spasenja i kako je božanska promisao radila u svim okolnostima njihovih života. Tamo će sve teškoće, probe i tamna proviđenja biti viđena kao slavni entitet koje će svedočiti istinu da “sve ide na dobro onima koji vole Boga” (Rimljanima 8:28). Oni će razumeti Hristovu ekselenciju do punog stepena svog kapaciteta. Znanje o Bogu će biti u punini, ali Bog ipak neće biti u potpunosti poznat, jer čovek nikada ne može u potpunosti razumeti Božanstvo.

Blagodat svetosti biće usavršena u svima koji su primljeni u slavu. “Mi znamo da kad se on pojavi, bićemo kao i On” (Prva Jovanova 3:2). Svetost je uzvišena lepota Boga i anđela. Svetost je među primarnim Božijim osobinama. “Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama” (Isaija 6:3) krik je serafima koji neprestano borave sa Njim u slavi. Na nebu će svetost vernika biti savršena. Greha neće biti više. Tada će se reči Božije u potpunosti ostvariti: “Budite sveti, jer sam ja svet” (1.Petrova 1:16). Svetost je vatrena želja svetog čoveka dok putuje kroz ovaj svet greha. Tamo će sveti biti kao anđeli Božiji. Tamo će oni, koliko se može, biti kao sâm Hristos. Oni će biti sveti.

U nebu će blagodat ljubavi biti usavršena. Na zemlji ljubav prema Bogu se izražava u sklopovima i grčevima. Grešno telo i lični interesi ometaju ljubav prema Bogu. Mi ne možemo da volimo Boga kao što treba, ili čak kako bi želeli. Iako duh u detetu Božijem želi sa svim što je u njemu da uradi ono što Pismo kaže da “ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom svojom snagom” (5.Mojsijeva 6:5), ovde to ne može da se uradi savršeno. Ali, kako on u svom srcu želi da to radi, Bog prihvata želju u verniku kao da je delo bilo savršeno urađeno. Na nebu će neometano ljubav teći prema Bogu kao što niko nikada nije iskusio na zemlji. Bog će biti voljen kompletno i u potpunosti i sveti će ljubiti jedan drugoga, bez prisustva telesnosti ili sebičnosti.

3. Treće, oni koji su na nebu iskusiće puninu radosti. “U Tvojem prisustvu je punina radosti, u tvojoj desnici su zadovoljstva zauvek” (Psalam 16:11). Punina radosti bi se mogla opisati kao doživljavanje obilne ljubavi Božije, kao vode okeana. Od te slavne manifestacije Božije ljubavi će teći beskrajna radost u duše blagoslovenih; zato se nebo zove “ulaženje u radost Gospodara svog” (Matej 25:21). Posmatranje Boga, Boga ljubavi i biti voljen od Boga izazvaće likovanje duha i stvoriti sveta oduševljenja radosti u svetima koja su neopisiva i puna slave. Oni će videti u Njemu sve što ljubav želi. Ljubav želi ljubav voljenog. Tako će sveti u slavi videti Božiju uzvišenu ljubav prema njima, Bog će činiti neiskazane manifestacije svoje ljubavi prema njima. Oni će videti onoliko Božije ljubavi prema njima koliko žele; neće, niti mogu žuditi za više ljubavi. Kada vide tako slavnog Boga i u isto vreme u koliko velikoj meri ih Bog voli, kakvo će to oduševljenje izazivati u duši! Ljubav želi zajednicu (jedinstvo). Stoga će oni videti da se taj slavni Bog ujedinio sa njima i takođe će videti da su se oni ujedinili sa Njim. Oni će videti da je On njihov Otac i da su oni Njegova deca. Oni će videti slavnu Božiju prisutnost; Bog sa njima, Bog u njima i oni u Bogu. Ljubav želi da poseduje svoj objekat ljubavi. Zato će oni videti Boga, njihovog ličnog Boga. Kada budu ugledali tu uzvišenu slavu Božiju, oni će Ga videti kao svog Boga. Osoba u slavi će uživati Boga onoliko koliko njen kapacitet dozvoljava.

Ovde uživamo Boga prvenstveno kroz Njegovu Reč, uredbe bogosluženja i molitvu. Tamo ćemo Ga uživati “licem k licu”. Ovde imaš Boga u očekivanju, a tamo ćeš ga imati u posedu. Tamo će sveti u slavi biti ispunjeni radošću kroz večno uživanje u Bogu sa svim Njegovim osobinama. Ono što će u velikoj meri povećati radost i radovanje svetih u slavi biće razmišljanje o Božijoj milosti koja im je pokazana u spasenju i kako su oni zaslužili da budu među prokletima, ali su pošteđeni muka pakla samo zbog suverene milosti Božije koja im je data. Propovednici će se radovati sa onima koje su doveli do poznanja Hrista i tamo će u potpunosti videti plodove svojih trudova. Druge stvari će nesumnjivo doprinositi njihovoj radosti, boraviće sa voljenima i svetima iz svih vekova, zatim razmišljaće o Božijim promislima prema njima na zemlji i činjenici da su u nebeskom gradu, ali najveća radost biće to što su u Njegovom prisustvu!

U sledećoj poruci ćemo razgledati nekoliko pitanja: šta se dešava kada vernik umre, da li će se stanovnici neba međusobno poznavati, da li će žaliti zbog svojih voljenih koji su u paklu i da li postoje različiti stepeni slave i nagrade u nebu.

Hvala Ti, nebeske Oče, za divnu slavu neba koju će uživati svi oni koji odluče da Ti predaju svoj život i da ti služe ovde na zemlji. Molim se za sve čitaoce da ovom porukom budu motivisani na veću ljubav prem/spana Tebi i želju da Ti služe celim srcem. U Hristovo ime, amin.