Pakao (1)

Ovo su reči Gospoda Isusa Hrista. On je otvoreno objavio šta će se desiti na kraju. Kada prođe sve ovo što je privremeno i kratkotrajno doćiće večnost. Anđeli će razdeliti ljude iz svih generacija u dve grupe. U jednoj grupi biće zli ljudi, a u drugoj grupi biće pravednici. Zli ljudi će biti bačeni u ognjenu peć gde će biti plač i škrgut zuba!

Pakao je veoma bolna i neprijatna poruka za ljude. Mi više želimo da slušamo o Bogu ljubavi koji oprašta ljudima grehe. Željnije slušamo o Božijoj milosti i strpljivosti. U današnjem hrišćanstvu teško ćemo imati priliku da čujemo propoved na temu Božijeg gnjeva ili pakla, iako je Isus o tome dosta govorio. Danas je pakao veoma zanemarena doktrina Svetog Pisma. Ljudi ne žele da se pomire sa činjenicom da su odgovorni Bogu za svoje živote. Čak i mnogi hrišćani propovedaju da Bog ljubavi ne može poslati ljude u pakao. Ipak, našim zanemarivanjem razmišljanja i propovedanja o paklu ne možemo promeniti istinu i činjenice koje Biblija jasno objavljuje o tome.

Mi ćemo u narednih nekoliko poruka detaljnije razmišljati o tome šta Božija Reč govori o paklu. Danas ćemo pogledati zašto je neophodno da postoji pakao. Ja ću koristiti delove propovedi “Strahote pakla” od autora Williama Nichols.

Većina onih koji se rugaju paklu verovatno to čine iz nekoliko razloga. Njihova primarna želja jeste da slede svoje puteve greha bez uznemirene savesti u vezi posledica svojih postupaka. Oni ne žele da čuju da ono što rade nije u redu. Oni ne žele da čuju da će njihov greh biti kažnjen. Mogu da čujem kako neko kaže: “Ali, zar večno mučenje u paklu može biti u skladu sa milostivim Bogom i Bogom koji je pun ljubavi? Kako bi dobar Bog mogao zauvek kažnjavati ljude u paklu?” Nerazumevanje Božijeg karaktera i prirode greha lako može dovesti do takvih pitanja. Zašto je pakao potreban? Pogledajmo nekoliko razloga za neophodnost pakla:

1. Veliko zlo u grehu i svetost Božija. Problem koji većina ljudi ima u razumevanju neophodnosti pakla povezan je sa nepotpunim i neadekvatnim razumevanjem koliko je grozan greh i koliko je Bog slavan. Mi ne vidimo koliko je veliko zlo u najmanjem grehu, niti razumemo Božiju svetost, Njegovu pravdu i Njegov gnjev. Ako bi videli greh kao najveće zlo u svetu i ako bi shvatili da svaki greh predstavlja odbacivanje Božije vladavine nad nama, porugu Njemu, udaranje našom pesnicom u Njegovo lice i bacanje balege na Njega, mi bi počeli da malo razumevamo kako naš greh izgleda pred Bogom. Svaki put kada zgrešimo mi ili mazimo požudu u našim srcima, ili postavljamo sebe kao rivala Bogu. Greh odbacuje Tvorca kao Boga i postavlja stvorenje na Njegovo mesto.

Ako bismo mogli da shvatimo Božiju svetost i šta znači biti svet, čist, savršen, pravedan i neokaljan od strane najmanjeg greha, mi bismo bolje shvatili zašto Bog toliko mrzi greh. Apsolutna svetost ne može da toleriše najmanji greh, “Tvoje oči su suviše čiste da odobre zlo, a ti ne možeš gledati zlo kao nešto odobravajuće“ (Avakum 1:13). Ako bismo mogli da razumemo slavnu svetost i čistotu Božiju i još više odvratnu prirodu greha, onda ne bismo imali problem sa apsolutnom neophodnošću pakla.

“Srce je prevarno više od svega i očajnički bolesno; ko može da ga razume?” (Jeremija 17:9). Ljudsko srce je bolesno. Ljudsko srce je opako. Ljudsko srce je varljivo. Korupcija u srcu nas izaziva da budemo prevareni u vezi strahote greha, kao i u vezi mnogih drugih stvari.

2. Bog je beskonačno biće. Moramo posmatrati Božijim očima da bismo razumeli kakav je zaista naš greh. Bog je beskonačno, večno biće. Svako delo greha je počinjeno protiv beskonačnog, svetog Boga. U svakom činu greha mi svrgavamo Boga sa trona i sebe postavljamo iznad Njega. U svakom grehu postoji ovo pitanje: “Čija volja sada treba da se sprovede, Božija volja ili čovekova?” Čovek koji je rukovođen grehom postavlja svoju volju iznad Gospoda i tako šutira Boga kao prljavštinu pod svojim nogama. Jedno delo greha učinjeno protiv svetog, beskonačnog Boga zaslužuje beskrajnu kaznu. Beskonačno je zlo uvrediti beskonačnog Boga samo jednom.

3. Božanska pravda. Čak samo jedan greh protiv Boga je poziv da Bog odbrani svoje ime i svoju pravdu kažnjavajući ga u potpunusti koliko zaslužuje. Bog može i hoće dokazati svoju pravdu. On obećava da će to učiniti u Rimljanima 12:19 gde kaže, “ostavite prostor gnjevu Božijem, jer je napisano: ‘Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod.” Jedan od najvećih propovednika koji je ikada živeo, Džonatan Edvards, napisao je: “Slava Božija je najveće dobro, to je ono što je glavni cilj stvaranja, ona je značajnija nego bilo šta drugo, a ovo je jedan od načina u kojem će Bog proslaviti sebe. Prilikom večne propasti bezbožnih ljudi On će proslaviti svoju pravdu. U tome će se On pojaviti kao pravedni upravitelj sveta. Osvetoljubiva pravda Božija će se pojaviti kao stroga, tačna, užasna i strašna, a samim tim i slavna.”

Dragi brate i sestro, razmišljanje o paklu treba da probudi u nama još veću mržnju prema grehu i ljubav prema Gospodu koji je svojim životom platio cenu naših greha i podneo pakao umesto nas! U sledećoj poruci želimo videti kako izgleda pakao.

Nebeski Oče, zahvaljujemo Ti za istine Tvoje Reči. Hvala Ti što ne moramo ostati u neznanju po pitanju budućeg života i večnosti koja nam svima predstoji. Hvala Ti što si toliko voleo sve nas da si dao svog Sina da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima večni život! Amin.