Milenko Isakov
u kojoj teče mleko i med,
onde će jesti i nasitiće se i ugojiće se, pa će se onda obratiti ka drugim bogovima
i njima će služiti, a za mene neće mariti, i pokvariće zavet moj“ (5.Mojsijeva 31:20)
Biti pod Božijim blagoslovom je divna pozicija! Svi ljudi koji su prepoznali plan koji je Bog imao za njihov život, koji su bili upotrebljeni od Boga da učine mnoga dela po Njegovoj volji i time budu Njegovi svedoci u svojoj generaciji bili su na poseban način blagosloveni od Boga. Naša molitva je često: “Bože, blagoslovi nas!” Međutim, pitam se da li razumemo šta je pravo obeležje Božijeg blagoslova u ljudskom životu. Vernici mogu imati različite ideje u vezi toga, čak do tog ekstrema da smatraju Božijim blagoslovom i ono što ih potpuno udaljava od Boga i života koji je Njemu ugodan. Iz tog razloga želim da razmišljamo o ovoj temi.
Blagoslov možemo definisati kao delo ili reč osobe koja blagosilja. U tom smislu možemo reći da Bog blagosilja sve ljude na zemlji suncem i kišom (Matej 5:45). U starom zavetu čitamo kako su očevi izricali blagoslov svojoj deci. Kada je Božiji čovek izricao nekome blagoslov, to je imalo snažan uticaj na njegov budući život. Primer toga vidimo u Isakovom blagosiljanju Jakova (1.Mojs.27). Takođe, Bog je dao zapovest Aronu i sveštenicima da blagosiljaju narod rečima: “Da te blagoslovi Gospod i da te čuva! Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv! Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir” (4.Mojs.6:22-27).
Ovaj blagoslov se zaista odnosio na duhovno stanje ljudi, ali u starom zavetu Božiji blagoslov se često odnosio na materijalne zemaljske stvari. To jasno vidimo iz 5.Mojs.28. Bog je obećao svom narodu da će ih blagosloviti ako ga budu slušali, a taj blagoslov se odnosio većinom na materijalni prosperitet (množenje svoje stoke i stada, dobar plod useva, padavine na vreme, profitabilan posao).
U novom zavetu Bog nas blagosilja svakim duhovnim blagoslovom na nebesima kroz Hrista (Ef.1:3), a to se u ogromnoj meri razlikuje od starozavetnih blagoslova.
Kada uzmemo u obzir da je vrhovni cilj našeg postojanja da ličimo na svog Stvoritelja i da odslikavamo Njegovu slavu i prisutnost, tada svi Božiji darovi i naklonost koju On ima prema nama moraju biti usmereni u pravcu da Ga proslave! Mnoge stvari u životima ljudi koje u suštini jesu Božiji blagoslov mogu postati na neki način prokletstvo, kao što jasno možemo zaključiti iz uvodnog stiha. Bog je neizmerno blagoslovio svoj starozavetni Izrailjski narod. Izveo ih je iz Egipatskog ropstva, svojom moćnom rukom ih je čudesno proveo kroz Crveno more i pustinju, dao im pobedu nad mnogim carevima i narodima koji su bili veći i jači od njih i uveo ih u obećanu zemlju gde teče mleko i med. Kada im je bila razdeljena obećana zemlja, ovde kaže da su imali život materijalnog izobilja. Jeli su, nasitili se, ugojili su se i na kraju su se okrenuli tuđim bogovima i pokvarili zavet sa Bogom koji ih je doveo u tu zemlju. Je li obećana zemlja Božiji blagoslov? Za sigurno jeste! Da li je njima bila blagoslov? Ne, jer su odstupili od Boga!
Danas neki vernici kažu, a mnogi to isto misle: “Bog me je mnogo blagoslovio. Imam vrlo unosan posao. Zarađujem jako dobro.” Međutim, pogledajte njihove živote i biće vam jasno je li to za njih zaista Božiji blagoslov. Materijalni prosperitet i izobilje hrane često doprinosi da se ljubav ljudi preusmeri sa Boga na zemaljske stvari. Time čovek odstupa od Boga i postaje idolopoklonik! Da li je tada taj unosan posao za njih blagoslov od Boga ili Sotonina taktika da ih udalji od Boga?
Drugi kažu: “Bog me je blagoslovio dobrim zdravljem!” Slava Bogu za to, samo mi reci da li to zdravlje koristiš da bi proslavio Boga ili da bi činio svoju volju? Nekima je Bog trebao da oduzme zdravlje da bi se konačno duhovno osvestili. Bog ih je istinski blagoslovio oduzimanjem zdravlja i to ih je približilo Bogu.
Neki kažu: “Bog nam je dao decu i time nas je mnogo blagoslovio.” Amin! Deca su blagoslov od Boga (Psalam 127:3). Međutim, da li smo našu decu podizali u nauci i strahu Božijem, ili smo ih prepustili uticaju sveta u kome žive i tako ih usmerili u pakao?
Dakle, šta je dokaz Božijeg blagoslova u nečijem životu? Najveći apostol svih vremena, apostol Pavle je mnogo puta gladovao (2.Kor.11:27), ne zato što je postio, nego zato što nije imao šta da jede. Nekada se smrzavao, ne zato što je to želeo, nego zato što nije imao dovoljno odeće. Imao je bolest koja ga je dosta mučila. Da li zbog toga nije bio blagosloven od Boga?
U Knjizi proroka Osije čitamo upozoravajuće reči (12:8-11). Jefrem se hvalio kako se obogatio i kako ga niko nije uhvatio u nepravdi. Uz to, Bog je nastavio da im putem utvara i priča govori preko proroka. Dakle, imali su materijalno bogatstvo, proročku reč, vizije i otkrivenja, ali Bog za njih kaže da im je drago da čine krivo. Bili su i dalje robovi greha! Voleli su greh! Jesu li bili istinski blagosloveni od Boga? Daleko od toga!
Dokaz istinske blagoslovenosti od Boga jeste život u svetlu! Čovek koji je istinski blagosloven od Boga jeste čovek koji se odrekao službe grehu i koji je spašen od osude greha i izabran pre postanja sveta da bude svet i pravedan pred Bogom. Istinski blagosloveni ljudi su oni koji su kroz Isusa Hrista postali Božija deca i koji su primili oproštenje greha Hristovom krvlju, dobili otkrivenje Božije volje za svoj život i hodaju u tome. Oni ne moraju imati udoban život materijalnog prosperiteta, perfektno zdravlje ili decu, ali njihova poniznost, iskreno priznavanje svojih greha Bogu, ljubav prema Bogu i ljudima, svetost i pravednost – njihov život u svetlu jasno pokazuje da ih je Bog blagoslovio i da je Bog prisutan u njihovom životu!
Oni čak ne moraju imati različite darove da bi pokazali svoju blagoslovenost od Boga! Oni imaju sâmog Darodavca! Sveti Duh i Božija prisutnost u njihovom životu jesu garancija da ih Bog blagosilja.
Gospode, mi uvek želimo biti blagosloveni od Tebe. Pomozi nam da budemo ponizni i da hodamo u svetlu, spremni da ispovedimo svaki greh na koji nam ukažeš Svetim Duhom. Amin!