Sve je od Boga

Naše telo je stvoreno na takav način da je zavisno od mnogo čega da bi opstajalo u životu. Bog je stvorio naše telo tako da ono ne može dugo da funkcioniše bez vode i hrane. Da bi telo opstalo u životu neophodno je da unosimo određenu količinu vode i hrane u organizam i u tom smislu mi zavisimo od hrane i vode da bismo bili živi.

Uopšte, mi ljudi smo stalno u nekoj potrebi. Mi zavisimo od mnogih spoljašnjih stvari da bismo funkcionisali, naročito u pogledu pića i hrane. Ako smo zadovoljili našu žeđ juče, to ne znači da nam voda danas nije potrebna. Ako smo zadovoljili našu glad juče ili pre nekoliko dana, to ne znači da nam danas hrana nije potrebna.

Kada sam juče išao da kupim hleb razmišljao sam o tome kako radnica u pekari ima dobar uvid u kontunualnu ljudsku potrebu i zavisnost od hleba. Ona iz dana u dan gleda iste ljude koji dolaze da kupuju hleb kako bi zadovoljili svoju svakodnevnu potrebu za hranom.

Božija Reč želi da nam otkrije da kao što naše telo ima svakodnevne potrebe, tako isto naš duh i duša imaju svoju svakodnevnu potrebu. U svakom čoveku postoji glad i žeđ duha i duše koju ne može da zadovolji voda i hleb! Psalam 42:1-2 kaže: “Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži tebe Bože! Žedna je duša moja Boga, Boga živoga.” Ovo su napisali sinovi Korejevi. Oni su jasno rekli da u njihovim dušama postoji glad i žeđ za Bogom. Međutim, moje pitanje je da li su žedni Boga samo oni koji to izraze svojim rečima ili su svi ljudi bez razlike žedni Boga.

Biblija kaže da nas je Bog stvorio po svojem obličju (1.Mojs.1:27). Stvoreni smo sa kapacitetom koga ne može zapravo zadovoljiti ništa što đavo, svet i greh može da ponudi. Ono što nam Sotona, svet i greh pružaju nikako ne može zadovoljiti pun kapacitet naše unutrašnjosti. Kapacitet naše prirode može zadovoljiti jedino naš Stvoritelj. Jedino večan i svemoćan Bog može pružiti pravu satisfakciju velikim kapacitetima naših unutrašnjih, duhovnih potreba. Psalam 63:1 kaže: “Bože, ti si Bog moj. K Tebi ranim. Žedna je Tebe duša moja, za Tobom čezne telo moje u zemlji suvoj, žednoj i bezvodnoj.” Ovako nešto može reći samo čovek koji je prosvetljen Božijim duhom i koji je uvideo da na zemlji ne postoji ništa što može zadovoljiti njegovu stvarnu žeđ. Kao što su voda i hrana neophodni da zadovolje konstantne potrebe našeg tela, tako je Bog neophodan da zadovolji naše konstantne potrebe duha i duše.

Dragi prijatelju, možda nisi svestan svoje gladi i žeđi za Bogom, ali tvoj duh i duša su gladni živog Boga. Ljudi koji usled neke bolesti ili saobraćajnog udesa upadnu u komu još uvek potrebuju hranu i piće. Iako su u nesvesnom stanju i nemaju sposobnost da komuniciraju sa okolinom, oni su još uvek živi i primaju potrebnu hranu i piće preko infuzije. U tom smislu je svaki čovek gladan i žedan Boga! Jedini ‘problem’ sa ovom ilustracijom jeste što Biblija ne kaže da je čovek ‘komiran’ u svojim prestupima i gresima, nego je potpuno mrtav! (Ef.2:1) Dakle, i najmanja svesnost o našoj potrebi za Bogom dolazi Njegovom inicijativom i delovanjem. Bog je taj koji nas oživljava na duhovnu realnost kroz Reč Evanđelja Isusa Hrista.

Gospod Isus je rekao da čovek neće živeti o samom hlebu nego o svakoj reči koja izlazi iz Božijih usta (Matej 4:4). To znači da prava hrana za našu dušu jeste Božija Reč bez koje ne možemo opstati u duhovnom životu. Reč Božija je jaka! Ona oživljava. Nebo i zemlja će proći, ali Božija Reč neće nikada proći! Ona je seme koje nikada ne trune. Reč Božija odigrava veliku ulogu u našem spasenju. Jakov kaže da nas je Bog dragovoljno porodio Rečju istine da bismo postali novina Njegovog stvorenja (1:18). Bog nas duhovno oživljava i rađa svojom istinitom Rečju.

Kao što sam već spomenuo, Biblija jasno govori da su ljudi po prirodnom stanju mrtvi u svojim prestupima i gresima. Kao mrtvaci ništa nismo mogli učiniti da bismo oživeli. Mrtvac je potpuno nesposoban da sâm od sebe oživi. Isto tako je svaki čovek koji je mrtav u grehu nesposoban da sâm od sebe dobije želju za Bogom, da dobije želju da traži Boga. Biblija kaže da nema nijednog pravednog, nema nijednog razumnog i nema nijednog koji traži Boga (Rimlj.3:10,11). Svi su sagrešili! To znači da svaka i najmanja želja da se zainteresujemo za Boga i da Ga potražimo dolazi od Njega. Ovo je velika istina koja će nam mnogo pomoći da se oslobodimo ponosa i shvatimo da nemamo nijednog razloga da se pohvalimo pred Bogom zbog toga što smo sada vernici. Naše stanje je bilo smrt. Efescima 2 jasno kaže da smo živeli po svetskom sistemu, slušajući đavola i živeći po željama svog tela i razuma. To je život za koji smo kao grešnici i Božiji protivnici sposobni! Međutim, Pavle nastavlja i kaže: “Ali Bog…” Bog radi nešto sasvim drugo! Ne zbog naših pravednih dela, ne zbog toga što smo mi bili sposobni da Ga tražimo, ne zbog toga što smo mi imali želju da Ga izaberemo. NE! Nego zbog bogatstva Njegove milosti i za premnogu ljubav svoju koju ima ka nama, i nas koji smo bili mrtvi, koji smo bili potpuno nesposobni da Ga tražimo, nas koji smo bili potpuno nesposobni da Ga zaželimo, On nas je spasao. On nas je oživio sa Hristom! Božijom blagodaću smo spašeni. To je Njegovo delo, a ne naše!

Iz tog razloga, ako bilo ko misli da ima i najmanju zaslugu ili udeo u svom spasenju, on nije razumeo Evanđelje Božije blagodati. U tom slučaju mi se hvalimo pred Bogom, a Božije spasenje je takvo da se nijedno telo ne može pohvaliti pred Njim (1.Kor.1:29).

Dakle, današnja poruka je veoma jednostavna. Bog je sve učinio za naše spasenje. Sve je od Njega! Mi se ne možemo ničim pohvaliti, jer nismo spašeni zbog naših pravednih dela, nego blagodaću Božijom kroz veru koja je takođe Božiji dar nama! Mi potpuno zavisimo od Boga i Njegove milosti, jer je od Njega, kroz Njega i u Njemu sve!

Hvala Ti Gospode za divno spasenje koje si nam dao u Hristu. Želimo Te slaviti i biti Tvoji svedoci. Ne želimo pripisivati nikakvu zaslugu sebi. Pomozi nam u tome. Amin.