Opadanje

Kada je na dan pedesetnice Sveti Duh došao na apostole, Biblija kaže da je na svakoga od njih seo po jedan plameni jezik (Dela 2:3). Bog je time pokazao da će ljudski jezik biti sredstvo koje će On moćno koristiti u doba blagodati za širenje svog Carstva. Bog je odredio da se Evanđelje o Isusu Hristu širi propovedanjem – korišćenjem jezika. Bog je koristio i koristi ljude čija srca i jezik su u žaru i vatri za Njega. 

Problem sa kojim se mi ljudi suočavamo jeste da je naš jezik nemirno zlo, puno smrtonosnog otrova (Jakov 3:8). Jakov čak kaže da niko od ljudi ne može da pripitomi jezik. Iz istih usta može da izlazi i blagoslov i kletva. Jezik je ud na čovečijem telu koji može da čini mnogo greha. Kada apostol Pavle u Galatima 5 nabraja dela koja potiču od naše grešne telesne prirode, on spominje više greha kod kojih se, ne neophodno u svakom slučaju, koristi jezik: čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, rasprave… Ovde se ne spominje greh laži koji je očigledno isto greh jezika.

Jedan od mnogih grehova jezika jeste opadanje. Želim da danas razmišljamo o tome šta Božija Reč govori o opadanju. Opadanje možemo definisati kao zlonamerne klevetničke izjave kojima se ruši ugled osobe o kojoj se govori. Opadanje ne mora neophodno podrazumavati lažne iskaze, nego i istinite činjenice u vezi neke osobe. Iz uvodnog stiha jasno razumemo da je Božija volja da odbacimo sva opadanja.

U našem telu postoji određeno zadovoljstvo kada možemo da kažemo nešto loše o drugima. Takođe, postoji određeno zadovoljstvo u našoj grešnoj prirodi prilikom slušanja drugih kada nekoga opadaju. Međutim, to je samo privremeno zemaljsko zadovoljstvo i sladost greha! Opadanje uvek donosi loše rezultate! Solomun kaže da su reči opadača ili klevetnika kao poslastica, spuštaju se u samo dno utrobe (Priče 26:22). Dakle, iako opadanje često deluje kao poslastica, ono ostavlja negativan trag u životima slušaoca i širi zarazu neljubavi i suđenja. Znate koliko nam je lakše da iznesemo primedbu ili kritiku na račun nekoga ko je odsutan, nego da mu to sâmi u lice kažemo. Verovatno ste iskusili posledice ovog greha. Pričali ste loše o nekome ko je upravo ušao u prostoriju gde ste se nalazili i bilo vam je vrlo neprijatno. Možda niste imali takav slučaj, ali ste iskusili neprijatnost sledećeg susreta sa osobom koju ste nedavno iza njenih leđa opadali. Moguće je takođe da vam je neko napričao negativne stvari o određenoj osobi koju niste lično upoznali i kada ste se prvi put sreli sa tom osobom vi ste je posmatrali kroz prizmu tog opadanja.

Opadanje unutar hrišćanskih zajednica donosi razdor i nejedinstvo među braćom i sestrama. Solomun kaže da opadač rastavlja glavne prijatelje (Priče 16:28). Opadanje je oružje koje Sotona koristi da bi razjedinio braću i sestre. Zato Jakov piše: “Ne opadajte jedan drugoga braćo; jer ko opada brata ili osuđuje brata svojega opada zakon i osuđuje zakon, a ako zakon osuđuješ nisi tvorac zakona, nego sudija. Jedan je zakonodavac i sudija koji može spasti i pogubiti; a ti ko si što drugoga osuđuješ?” (Jakov 4:11,12). Ne opadati braću i sestre znači ne pričati protiv njih, ne pričati drugima protiv njihovih dela, reči, motiva, načina života, porodice itd… Jakov kaže da oni koji opadaju brata ili osuđuju brata zauzimaju jednu opasnu poziciju i postavljaju se kao sudije tom bratu, i ne samo kao sudije tom bratu, nego čak i kao sudije sâmog zakona. Na koji zakon se ovde misli? Verovatno na zakon Hristov, odnosno novozavetne zapovesti i pravila koja svi hrišćani treba da slušaju. To je “zakon slobode” kako Jakov govori na drugom mestu, zakon koji nas je oslobodio službe mrtvim tradicijama i besmislenim obredima, i dao nam slobodu da obožavamo Boga i da Mu služimo bez ljudskih ograničenja. 

Mi možemo biti u iskušenju da opadamo i sudimo druge kada čine nešto što im savest odobrava, jer smatraju da se to ne kosi sa ostalim zapovestima Hristove nauke, dok mi vidimo da se to nikako ne uklapa u novozavetna pravila koja smatramo da su obavezujuća. Moguće je da smo mi postavili sopstvene standarde i pošto se neko ne ponaša u skladu sa našim razumevanjem hrišćanskih principa i pravila, mi ga opadamo i sudimo, dok se on u suštini ponaša u skladu ispravno shvaćenog novozavetnog zakona slobode.

Dakle, vrlo je opasno postavljati se na poziciju sudije iz više razloga. Najpre, često sâmi nismo sigurni da li u potpunosti ispravno razumemo prirodu i principe novozavetnog zakona slobode. Drugo, naša obaveza je da budemo tvorci zakona, a ne sudije. Naša obaveza nije da stvaramo zakone niti da upotpunjujemo ili nešto dodajemo postojećim zakonima, već da ih tvorimo onakve kakvi jesu i da dozvolimo drugima da ih tvore onako kako ih oni razumu.

Postoji samo jedan zakonodavac i Sudija, a to je Gospod Isus Hrist. Jedino On ima pravo da stvara zakone. Čovek uvek ima tendenciju da stvara dodatne zakone i da obavezuje druge da to slušaju. Međutim, trebamo biti sigurni da našu savest ne vezuje nijedan zakon koji nije od sâmog Zakonodavca, Isusa Hrista! Jedino On može spasiti i pogubiti! On može spasiti one koje mi opadamo i osuđujemo, a može i pogubiti nas koji opadamo i osuđujemo! Ko smo mi, slabi ljudi koji su odgovorni tom jedinom Sudiji, da se mešamo ili čak i objavljujemo sud drugome, naročito u slučaju kada on čini ono što mu sâm Sudija dozvoljava?

U Svetom Pismu je vrlo osuđena navika suđenja motiva i ponašanja drugih! Opadanje je najčešće rezultat već postojeće osude u srcu. Naša obaveza jeste da dopustimo da Reč Hristova sudi svima, jer će ona i biti svima sudija u poslednjem danu.

Odbacimo sva opadanja!

Pomozi nam Gospode. Ti znaš koliko je nama ljudima lako da uzmemo slobodu da kažemo nešto loše o drugima i da zauzmemo poziciju sudije. Oprosti nam sve naše grehe i vodi nas u pobedu silom Tvog Svetog Duha! Amin.