Neverstvo

Jeremija je bio sin Helkije sveštenika. U 2.Knjizi dnevnika 34.poglavlju čitamo kako je car Josija poslao neke ljude da oprave Božiji dom, a oni su tada otišli kod Helkije koji je bio poglavar sveštenički i predali su novac za obnovu hrama (stih 9). Izveštaj tog poglavlja nam jasno daje do znanja da je Helkija bio pobožan čovek. Car Josija je mogao da se osloni na Helkiju i mogao je da preporuči druge ljude njemu. Čini mi se da je taj Helkija bio otac proroka Jeremije.

Iako je Bog posvetio Jeremiju za proroka dok je još bio u utrobi svoje majke (Jer.1:5), on nije znao ništa u vezi toga dok mu sâm Bog to nije objavio. Pretpostavljam da je Jeremija od detinjstva posmatrao pobožan život svog oca i da se u njegovom srcu od mladosti urezala želja da služi Bogu. Zato je veliki blagoslov biti rođen u pobožnoj porodici i od detinjstva gledati primer iskrene želje za službom Bogu u svojim roditeljima. Takav primer stvara žudnju u malim dečijim srcima da i oni služe Bogu. To jasno vidimo iz života proroka Jeremije.

U Jeremiji 1:2 i 3 piše da je Božija Reč dolazila Jeremiji za vreme vladavine cara Josije i zatim u vreme cara Joakima i skroz do svršetka carovanja Sedekije. Mi možemo brzo preletiti ove stihove, ali ovde se ne radi o razdoblju od nekoliko godina. Ja sam došao do zaključka da se tu radi o periodu od 40 godina. Dakle, Jeremija je konstantno primao Reč od Gospoda punih 40 godina. Njemu se 40 godina javljala Reč Božija, bez obzira da li je to bilo u vreme vladanja Josije koji je bio dobar car, ili Joakima i Sedekije koji su bili bezbožni carevi. Na osnovu te čenjenice dolazimo do zaključka da bez obzira u kakvim okolnostima se nalazi Božiji čovek, njemu Bog govori! Nema veze da li se on nalazi pod autoritetom dobrog ili lošeg cara, Bog njemu govori. “Težak” autoritet u našem životu nije izgovor za naše loše duhovno stanje. Bog govori svom narodu! Kada Božija deca prolaze kroz različite okolnosti u svom životu, Bog njima govori.

Jeremija je bio dete kada ga je Bog pozvao za proroka. Bio je pozvan da propoveda pokajanje Izrailjskom narodu. Jeremija je imao zadatak da dovede izrailjski narod u svesnost da su krivi pred Bogom i da treba da se obrate Njemu. To je bio njegov glavni zadatak. Takav poziv je podrazumevao mnogo neprijatnih situacija u njegovom životu. Jeremija je mnogo puta bio progonjen, ismejan i porugan od ljudi. Jeremija je mnogo patio. Pisao je ovako: “A ja bijah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znah da se dogovaraju na mene. Oborimo drvo sa rodom njegovim i istrebimo ga iz zemlje živih, da mu se ime ne spominje više” (Jer.11:19). Ljudi su želeli da mu oduzmu život, ali Bog je bio sa njim!

Stanovnici Jude nisu marili za poruku koju je Bog slao preko Jeremije. Nisu ga slušali. Jeremiji je zbog toga bilo žao. Plakao je zbog njihove oholosti (Jer.13:17). Imao je saosećajno srce. Njegov karakter je bio sličan Isusu Hristu, jer su mnogi mislili za Hrista da je Jeremija prorok (Mat.16:14). Hristova saosećajnost je podsećala ljude na Jeremiju.

Takođe, Bog je Jeremiji davao različite znakove na osnovu kojih je on mnogo dublje mogao da shvati duhovne istine. Jednom prilikom Bog mu je rekao da kupi laneni pojas i da se opaše. Nakon nekog vremena mu je rekao da sakrije taj pojas u pukotinu stene. Kada mu je posle dosta vremena Bog rekao da opet uzme taj pojas, Jeremija je video da pojas više nije ni za šta, jer je postao truo. Tada mu je Bog rekao da će isto tako otrunuti ponos ljudi (Jer.13:1-9). Mnogo puta se čini da je ponos ljudski postojan i da je nedodirljiv, ali Bog će učiniti da svaki ponos ljudski otrune kao taj laneni pojas.

Jeremija je živeo za Božiju slavu. On je čeznuo za tim da Bog prima slavu od ljudi. Pozivao je ljude da daju slavu Bogu. Međutim, ljudi ga nisu slušali i on je tajno plakao radi njihove oholosti (Jer.13:16,17). Danas su mnogi propovednici spremni da samo “istresu” neke istine ljudima, a da se ne interesuju previše kako će oni odgovoriti na Božiju poruku. Jeremija je bio drugačiji. Svakom pomazanom propovedniku će stati do toga da ljudi pozitivno odgovore na Božiju poruku. Oni imaju u svom srcu te ljude kojima propovedaju!

Jeremija je govorio da će narod navući zlo na sebe svojom neverom i neposlušnošću Bogu. Ljudi nisu voleli da slušaju poruke koje su predviđale lošu budućnost. Radije su slušali proroke koji su im lažno predviđali dobru budućnost. Danas je takođe mnogo ljudi koji žele da slušaju poruku milosti, oproštenja i Božije blagodati, ali koliko njih je spremno da istinski veruje da će Bog kazniti ljude zbog njihovih greha?

Pošto su Judejci bili uporni u neverstvu, Bog je odlučio da njihovu teritoriju prepusti haldejskom caru Navuhodonosoru. Jeremija je napravio sveze i jaram koji je stavio sebi oko vrata ilustrujući time da će Judejci biti pod jarmom Navuhodonosora (Jer.27:1-8).

Bog uvek ima dobre namere za ljude i čini im veliku milost i ljubav. Bog je želeo dobro Judejcima i Izrailjcima, ali su ga izneverili, kako smo videli u uvodnom stihu. Nisu mu verovali. Danas takođe mnogi smatraju sebe Božijim narodom, ali ne veruju Bogu. Najveći greh današnjih hrišćana jeste neverstvo. Mnogi hrišćani svojim životom pokazuju da ne veruju da će Bog zaista uraditi ono što je rekao. Mnogi hrišćani ne veruju da će Bog suditi svom narodu (Jevr.10:30). Mnogi ne žive u strahu Božijem i imaju sasvim opušten stav prema grehu. Olako prihvataju zadovoljstva koja im se pružaju u ovom svetu bez mnogo razmišljanja da li time izneveravaju Onoga za koga svedoče da Mu pripadaju!

“Doista kao što žena izneveri druga svojega, tako izneveriste mene, dome Izrailjev, veli Gospod” (Jer.3:20). Ispitajmo naša srca! Ako smo se venčali sa Hristom, nemojmo trčati za drugim “muževima”. Nemojmo Ga izneveravati kao starozavetni Izrailjski narod!

Pomozi nam Gospode da Te držimo na prvom mestu u našim životima. Neka naša ljubav bude u potpunosti rezervisana za Tebe. Ne dozvoli da bilo koji greh privuče našu pažnju i skrene naš pogled sa Tebe. Ne dozvoli da bilo koje stvorenje ili materijalna stvar dobije mesto u našem životu ispred Tebe. Učini da ti budemo predani, u Hristovo ime, amin.