Nebo (1)

Gospod Isus je jasno ispričao šta će se desiti kada On dođe drugi put. O tome čitamo u Mateju 25:31-46. Uz uvodnog stiha možemo videti da će svi pravi vernici tek tada doživeti puninu svog spasenja. Iako je Bog započeo svoje delo spasenja u ljudskim srcima na zemlji, kompletnost tog spasenja i puninu Carstva koje Bog daje ljudima kroz Isusa Hrista doživljavaćemo na nebu kroz svu večnost. Zato će naša tema u narednih nekoliko sedmica biti nebo. Iako je nebo mesto koje mi ne možemo da zamislimo, Božija Reč nam mnogo govori o tom mestu i mi ćemo pokušati da bar donekle razumemo ono što naše srce ne može da pojmi i ono što je izvan naše mašte. Bio sam veoma dotaknut rečima William-a Nichols koji je govorio na tu temu, tako da će većina sadržine narednih nekoliko poruka biti direktni citati iz te njegove propovedi.

Nebo je mesto neopisive slave gde izabranici Božiji žive jedni sa drugima u neposrednom prisustvu Boga i Jagnjeta i gde Ga gledaju u svoj Njegovoj slavi licem u lice. To je mesto gde su prokletstvo greha i sve njegove posledice zauvek uklonjene od onih koji su naslednici sa Hristom – naslednici svega. Oni žive sa nepomešanom radošću u stanju savršene sreće koju je nemoguće opisati, niti preuveličati va vek veka.

Nebo se zove carstvo Isusa Hrista. Ono se zove carstvo Božije (Dela 14:22). To nam govori da prevazilazeća slava ovog kraljevstva daleko nadmašuje zajedničku slavu svih zemaljskih carstava. Ovo je nebesko carstvo gde je Hrist kralj. Ne samo to, nego one koji tamo žive sa Blagoslovenim je Hristos proglasio sveštenicima Svom Bogu i Ocu (Otkr.1:6). Koje carstvo je kao kao ovo carstvo? Koje zemaljsko carstvo može da se uporedi sa ovim? Ne postoji!

Nebo se zove “treće nebo” (2.Kor.12:2) i “nebo nad nebesima” (5.Mojs.10:14) što pokazuje njegovu veliku uzvišenost. Po tome se ono razlikuje od prvog, atmosferskog neba, koje se takođe naziva nebom i zvezdanog neba sa svim nebeskim telima: suncem, zvezdama, planetama i satelitima u univerzumu. Zamislite koliko je ogromno zvezdano nebo. Nebesa nad nebesima su još daleko veća i šira. Ovde vidimo samo predmete stvaranja, a tamo će Božija deca videti, obožavati i živeti sa Bogom koji je stvorio univerzum i sve što je u njemu.

U priči o nepravednom pristavu Hristos govori o nebu kao o “večnim kućama”, ili kao što jedan prevod kaže o “večnim prebivalištima” (Luka 16:9). Ovo nam govori da je nebo mesto, a ne san ili iluzija. To je mesto gde proslavljeni sveti i anđeoska bića žive zajedno sa Bogom. Rečeno nam je da je Bog pripremio grad za njih i nama je dat uvid u slavu ovog grada u knjizi Otkrivenja: “Svetlost njegova je kao dragi kamen, ili kamen jaspis svetli…grad je od čistog zlata, kao čisto staklo, temelji gradskih zidova su ukrašeni svakom vrstom dragog kamena…I dvanaest vrata su dvanaest zrna bisera, svaka vrata su od jednog zrna bisera, a ulice u gradu su od čistog zlata, kao transparentno staklo…grad nema potrebu za suncem ili mesecom da sija u njemu, slava Božija ga prosvetljava, a svetlo njegovo je jagnje” (Otkrivenje 21:11,18,19,21,23). To je takođe mesto koje ostaje zauvek. On se zove “večni” grad. Za njegove stanovnike je rečeno da “više ne mogu umreti, jer su kao anđeli” (Lk. 20:36). Oni koji dođu u nebo živeće u tom slavnom gradu za svu večnost.

Kada je Hristos bio umro na krstu lopov koji se kajao pored njega je zamolio Gospoda: “Isuse, seti me se kada dođeš u carstvo svoje!” Hristos mu je odgovorio: “Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju” (Lk. 23:42, 43). Nebo se zove Raj. Ljudi često nazivaju neko egzotično, tropsko ostrvo kao “raj”, ali ovaj raj čini da svi zemaljski rajevi izgledaju oskudni i neplodni.

Ovi izrazi nam daju uvid u nebo. Taj uvid je poput posmatranja dalekog carstva koje ne možemo jasno videti kroz obojeno staklo. Pogledaćemo blagoslovenost neba iz dve različite perspektive. Prva će nam pokazati od čega će stanovnici neba biti oslobođeni i to ćemo videti sada. Druga će nam dati bolje razumevanje od čega se sastoji večno blaženstvo duše, a to ćemo videti u sledećoj poruci. Dakle, stanovnici neba biće oslobođeni od samog greha, od uzroka greha i od posledica greha.

Prvo, oni koji uđu u slavu da večno žive sa Bogom na nebu biće oslobođeni od samog greha. Greh je uzrok svih nevolja na svetu. Zbog greha osećamo bol, tugu, bolest, pa čak i smrt. Pavle tuguje nad grehom i najsnažnije izražava želju da ga se oslobodi: “Ja nesrećni čovek. Ko će me osloboditi iz tela smrti ove?” (Rimlj.7:24). Pravo dete Božije čezne da bude tamo gde više neće grešiti, tamo gde više nikada neće počiniti nijedan greh; tamo gde više nikada neće imati nijednu grešnu misao. Greh je najveći neprijatelj onoga ko voli svetost. Nebo je mesto gde greha više neće biti. Zašto postoje suze? Zašto postoji smrt? Zašto ljudi tuguju, plaču, i osećaju bol? To je sve zbog greha. Greh donosi sve to zlo na čoveka. Na nebu će ljudi biti oslobođeni od greha.

Drugo, na nebu će ljudi biti oslobođeni od uzroka greha. Postoje tri osnovna uzroka greha: tvoja grešna priroda, iskušenja od đavola i privlačnost sveta. Vaša grešna priroda je izvor greha koji počinite. Jakov nam kaže: “Svakoga kuša njegova slast koja ga vuče i mami. Zatrudnela slast rađa greh.” (Jakov 1:14-15). Vaša grešna priroda ispljuvava iz sebe otrov, prljavštinu i podlost svaki dan vašeg života u ovom svetu. Da je đavo okovan i da mu nije dozvoljeno da vas takne ili iskušava, vi bi nastavili da grešite zbog principa greha koji prebiva u vama: “Jer znam da dobro ne obitava u meni, to jest u mom telu” (Rimljanima 7:18). Na nebu će vaše poniženo telo biti načinjeno kao Njegovo slavno telo i nećete moći da grešite.

Na nebu ćete biti oslobođeni od đavoljih iskušenja. Ovde ljude svakodnevno napada neprijatelj njihovih duša. Ovde “vaš protivnik, đavo, hodi kao ričući lav i traži nekoga da proždere” (1.Pet.5:8). Na zemlji đavo nastoji da vas prosejava kao pšenicu, kao što je to tražio da učini Petru. Uskoro će đavo biti bačen u ognjeno jezero i biće mučen danju i noću u sve vekove (Otkr.20:10). Uskoro, ako ste pravi vernik Isusa Hrista “Bog mira će satrti Sotanu pod vašim nogama” (Rimlj.16:20). Na nebu više neće biti đavola da iskušava svete na greh.

Na nebu će ljudi biti oslobođeni od požude sveta. Požude sveta je Jovan opisao kao “požude tela, požude očiju i hvalisav ponos života” (1.Jovanova 2:16). Ovde svetski sistem teži da sabije svete u svoj kalup. Hrišćani su stalno bombardovani bezbožnim uticajima požude, pohlepe, gordosti itd. Ovi bezbožni uticaji rade ruku pod ruku sa vašom korumpiranom prirodom i nanose mnogo tuge vašoj duši. Na nebu će pobožni biti oslobođeni od zlog uticaja sveta, jer su pobedili svet za sva vremena kroz krv Isusa Hrista.

Konačno, na nebu ljudi će biti oslobođeni od posledica greha. Primarna posledica greha je večna kazna u paklu. Pismo jasno kaže da osoba prilikom smrti ide ili u raj ili u pakao. Ne postoji između država ili mesto, nema čistilišta, nema druge opcije! Oni koji idu u nebo pošteđeni su Božijeg gnjeva koji će pasti na one koji su u paklu. Oni se izlažu “gnjevu koji dolazi” (1.Sol.1:10). Fizička smrt koja otvara vrata u večnost je takođe jedna od posledica greha. Smrt je prvobitno došla kao direktan kazneni udarac na čoveka zbog njegovog greha jer “žalac smrti je greh” (1.Kor.15:56), “ali hvala Bogu, koji nam daje pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hristos. Smrt je progutana u pobedi”, tako da dete Božije smelo može reći: “O, smrti gde ti je pobeda? O smrti, gde ti je žalac?” (1.Kor.15:54,55,57).

U sledećoj poruci ćemo videti od čega se sastoji večno blaženstvo duše u nebu. Neka Bog blagoslovi Njegovu Reč u našim srcima. Amin!