Ne zaboravljati očišćenje svojih greha

Nedavno sam čuo interesantnu, ali vrlo upozoravajuću istinu: Biblija danas više strada od svojih tumača, nego od svojih protivnika! Živimo u vremenu kada mnoštvo propovednika i tumača Biblije izvrće Božiju Reč i pravi mnogo više štete Božijem narodu nego oni koji otvoreno govore protiv Biblije. Zašto? Zato što će vernici koji nisu utvrđeni u istini lakše biti zavedeni od nekoga “ko ima ime da je živ, a mrtav je” (Otkr.3:1).

Bog nas poziva da ne verujemo svakom duhu (svakoj nauci, tumačenju i propovedniku) nego da proveravamo duhove jesu li od Boga, jer su mnogi lažni proroci izašli na svet (1.Jov.4:1). Dakle, kada nešto slušamo, gledamo ili čitamo, treba da posmatramo koji duh deluje iza toga. Ako se u knjizi, propovedi ili video snimku krije duh naduvenosti, promovisanja i uzdizanja čoveka i traženje ljudske časti ili duh manipulacije u bilo kojem pravcu, to trebamo razotkriti i odbaciti. Pavle je upozoravao Solunjane da sve proveravaju, a da zadrže u srcima samo ono što je dobro (1.Sol.5:20).

Danas želimo videti šta znači ovaj uvodni stih. Petar započinje drugu poslanicu obraćajući se ljudima koji su primili jednu časnu veru (stih 1). Vrlo je interesantno primetiti da Petar ne kaže da su oni proizveli i stekli tu veru svojim zalaganjem i naporima, već da su je jednostavno primili. Ta časna vera u pravdi našeg Boga i Spasitelja Isusa Hrista je DAR! To je nešto što Bog želi da pokloni svakom čoveku. Bog želi da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine, i svako ko je spašen, spašen je Božijom blagodaću kroz veru koja nije ljudski proizvod, već Božiji dar (Ef.2:8). Kada kažemo “spasenje”, to se podrazumeva najpre na oslobođenje od Božije osude i gnjeva koji stoji nasuprot našem grehu, kao i od svega što se suproti Božijoj volji.

Petar kaže da su nam sve božanstvene sile koje su potrebne za život pobožnosti darovane poznanjem Isusa Hrista. Zbog Njegove slave i veličanstva nama su data prevelika obećanja koja nas osposobljavaju da imamo udeo u Božijoj prirodi i pobegnemo od želja ovoga sveta. U skladu sa svim tim Petar poziva vernike da odgovore na Božija obećanja svojim zalaganjem i trudom. On im kaže da okrenu sve svoje staranje, polože sav svoj trud i usmere sve svoje snage da u veri koju su primili pokažu jednu moralnu uzvišenost, poznanje, samokontrolu, strpljivo podnošenje, pobožnost, bratsku ljubav i ljubav prema svima. To je zaista život plodonosnosti u poznanju Hrista Isusa. 

Međutim, Petar govori i o onima koji se neće tako razvijati i rastiti. Oni će postati kratkovidi i slepi pošto su zaboravili očišćenje od svojih starih greha. Da li Bog želi da zaboravimo očišćenje naših greha? U Jevrejima 10:17 jasno piše da Bog više neće spominjati naše grehe. Svi koji smo doživeli oproštenje greha znamo da ih Bog više neće spominjati. Da li to znači da i mi treba da zaboravmo na očišćenje od naših greha?

U Isaiji 51:1 kaže “…pogledajte stenu iz koje ste isečeni i duboku jamu iz koje ste iskopani.” Bog želi da se podsećamo da su naša srca bila kamena poput stene i da je Njegovo čudo bilo da nas je odvojio od sveta. Takođe, Bog želi da se sećamo Ljubavi koja je bila spremna da ide do najdubljeg gliba u jami greha da bi nas izvukla.

Zašto je potrebno da ne zaboravljamo očišćenje naših starih greha? Citiraću jednog brata: “Kada Bog pokloni svoje blagoslove ljudima, oni često znaju da to pripišu sebi. Čovek je brz da pomisli kako je nešto zaslužio svojim trudom i zalaganjem. Neki čak mogu otići u tu krajnost da i spasenje pripišu svojoj zasluzi. Božija reč uči da smo opravdani verom (Rim.5:1) i da smo spašeni Božijom blagodaću kroz veru, a ne svojim zalaganjem (Ef.2:8,9). Pošto smo se oprostili od greha postali smo Božije sluge i imamo svoj plod na posvećenje (Rim.6:20). Konačan ishod takvog života jeste večni život koji je opet Božiji dar (Rim.6:21), a ne rezultat našeg posvećenja! Dakle, sâm život posvećenja jeste Božiji dar!

Kada se već puno vremena nalazimo u procesu posvećenja i kada nam je Gospod dao da uzrastemo u blagodati i spoznaji Hrista, dolazimo u opasnost da zaboravimo da smo samo grešnici koji su spašeni Božijom blagodaću. Imamo opasnost da mislimo kako smo oduvek bili Božija deca. To u nama proizvodi veliku dozu ponosa! Iz tog razloga Bog želi da se sećamo stene iz koje smo isečeni i jame iz koje smo iskopani. Bog želi da nas drži u poniznosti i zato duhovno blago nosimo u zemljanim posudama, da bi premnoštvo sile bilo od BOGA, a ne od nas!

Bog je obećao sinovima Izrailjevim dobru zemlju, izobilnu pšenicom, ječmom, vinovom lozom… To je ilustracija života koji novozavetni Božiji narod uživa u Svetom Duhu! Ali, Bog je rekao Izrailjcima da nešto ne zaborave (pročitajte 5.Mojs.8:12-18). Drugim rečima, kada se umnože tvoji duhovni blagoslovi i kada postaneš duhovno bogat, nemoj da se ponese srce tvoje i da zaboraviš Boga svojeg koji te je isekao iz hladne stene i iskopao iz jame greha! Niti govori u srcu svom: mojim trudom i zalaganjem sam stekao ovo duhovno blago, nego se opominji Gospoda svog, jer ti ON daje snagu da dobavljaš blago.“

Hvala Ti Gospode što smo mi Tvoje delo. Ti si nas isekao iz hladne stene i izvadio iz duboke jame. Mi smo primili tu časnu veru u Tvojoj pravdi! To je Tvoj dar. Pomozi nam da nikada ne zaboravimo da smo bili izgubljeni u grehu i da si nas Ti pronašao! Pomozi nam da se nikada ne ponosimo svojim duhovnim dostignućem, već da uvek odajemo čast i zahvalnost Tebi! Amin.