Lakomstvo

U 12.poglavlju Evanđelja po Luci čitamo o tome kako je jednom prilikom neko iz naroda zamolio Isusa da mu pomogne da sa svojim bratom podeli nasledstvo. Verovatno je taj čovek posle rasprave sa svojim bratom u vezi očevog nasledstva smatrao da je oštećen. Pošto je znao da Isus ima veliki autoritet nad ljudima, zamolio ga je za pomoć nadajući da se da će tako uspeti da dobije ono što želi. Međutim, Isus nije želeo da bude sudija njihovog slučaja! Pitao ga je: “Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?” (stih 13).

Izvanredno je videti Hristovu doslednost u poslu radi kojeg je došao na zemlju. Njegovo Carstvo nije od ovoga sveta. On nije došao da rešava probleme u vezi zemaljskog nasledstva. Te probleme rešavaju zemaljske sudije i zakonici. Iako nema nikakve sumnje da je Isus znao šta je u tom slučaju pravda, On nije želeo da se meša u posao drugih ljudi. On je radio svoj posao, propovedao je Evanđelje.

Kako se Isus razlikuje od mnogih današnjih crkvenih vođa koji žele da donose odluke u vezi stvari koje apsolutno nisu u sferi njihovog poziva i odgovornosti. Oni zanemaruju svoj prioritetni posao, a stavljaju akcenat na periferne poslove koji im ne pripadaju. Neprosvetljeni i nemudri hrišćani mnogo žele da savetuju druge i odlučuju u vezi stvari koje uopšte nisu njihova odgovornost. Savršeno mudar Isus nije uzeo slobodu da savetuje druge i odlučuje u vezi stvari koje nisu bile u domenu Njegovog posla.

U zaključku ovog događaja Isus je poučio svoje učenike da se čuvaju od lakomstva! To nam daje uvid da čovek koji je navodno želeo pravednu raspodelu nasledstva ustvari verovatno nije ni bio oštećen, nego je bio motivisan lakomstvom. Isus je brzo prepoznao motiv njegovog srca!

Lakomstvo možemo da definišemo kao neispravnu želju za posedovanjem tuđe imovine, ili kao želju za dobitkom ili bogatstvom koje je izvan naših životnih potreba. Ono predstavlja jasno kršenje desete Božije starozavetne zapovesti. U novom zavetu lakomstvo je poistovećeno sa idolopoklonstvom (Kol.3:5).

Živimo u vremenu kada su ljudi postali neverovatno zahtevni i naduveni. Razvojem tehnologije se razvilo i veliko cepidlačenje i komplikovanost u karakteru današnjih ljudi. Ljudi su postali veliki obožavaoci sebe, svoje udobnosti i svojih ukusa. Materijalne stvari koje je Bog predvidio da podmire jednostavne ljudske potrebe su postale veoma komplikovane, velike i važne u učima ljudi. Primera radi, ako je jednostavna funkcija stolice da čovek sedi na njoj, a danas postoji hiljade različitih vrsta stolica, mnogi vernici su spremni da potroše sate i dane kako bi odabrali vrstu i izgled stolica za svoj stan. Ne kažem da je pogrešno kupovati stvari koje odgovaraju našem ukusu, ali je činjenica da se danas pridaje astronomski značaj i mnogo vremena za izgled i izbor prolaznih materijalnih stvari, a razlog je što su ljudi postali veći obožavaoci materijalnih stvari nego Boga!

Skromnost, jednostavnost i zadovoljstvo u malom je praktično zaboravljeno! Takođe, biti zadovoljan kada imaš hranu i odeću (što jeste Božija zapovest) je skoro potpuno nevidljiva u životima vernika, jer svi jure za onim stvarima koje su im totalni suvišak u životu. Ljudi su postali vrlo sebični, tvrdice i srebroljupci. Svako traži i trči za svojom ličnom korišću. Ljubav prema bližnjem je zaboravljena! Lakomstvo, lakomstvo, lakomstvo!

Isus ovde jednostavno kaže zašto ne treba da budemo lakomi. “Niko ne živi onim što je suviše bogat.” Jedan prevod kaže: “Čovečiji život se ne sastoji u izobilju njegovog poseda”, ili “Život se ne meri po tome koliko stvari poseduješ.” Šta mislite, koliko vernika to istinski veruje?

Isusova namera u ovim rečima jeste da pokaže da materijalno izobilje neće produžiti čovekov život i da ga iz tog razloga ne treba žarko želeti, jer nema trajnu vrednost. Isus kaže da se ne brinemo za sticanje materijalnog izobilja, jer koliko god da sakupimo, ono neće produžiti naš život.

Dakle, čoveku za sâm život nije potrebno izobilje, nego neophodne stvari. Bog se brine za naše neophodne potrebe i nije nam obećao materijalno izobilje. Sotona obećava materijalno izobilje onima koji se njemu poklone! (Matej 4:8,9).

Materijalno izobilje nas neće pripremiti za susret sa Bogom, niti nas može sačuvati u životu! O tome Isus govori dalje u priči o bogatašu koja sledi nakon ovih stihova.

Lakomstvo vernika se naročita izražava prilikom besplatne dodele nekih materijalnih stvari. U tim situacijama vidite kako mnogi pohlepno hrle za stvarima koje im uopšte nisu neophodne u životu. Materijalna pomoć koju šalju braća i sestre iz Amerike ili drugih bogatijih zemalja često završava u rukama lakomih i pohlepnih vernika koji ne vide da pored njih postoje mnogo siromašnije porodice kojima je potrebnija ta pomoć!

Reč Gospodnja jasno govori da lakomci neće naslediti Božije carstvo! (1.Kor.6:10). Jedna duhovna pesma kaže: “Isuse, ti si vredniji od svega, i od srebra i od zlata.” Hrišćani su pozvani da svojim životom pokažu da im je Gospod Isus vredniji od svih materijalnih stvari.

Oče, pomozi nam! Očisti nas u krvi Hristovoj od svake vrste lakomstva. Daj nam svetlo Tvog Duha da bismo hodali u ovom životu po Tvojoj volji i za slavu Gospoda Isusa Hrista! Amin.