Milenko Isakov
i idu putem Valaama Vosorova kome omilje plata nepravedna.”
(2.Pet.2:14,15)
Prošli put smo videli da je lakomstvo neispravna želja ili ljubav za dobitkom ili bogatstvom koje prevazilazi naše životne potrebe. Takođe smo razgledali reči Gospoda Isusa koje je uputio čoveku koji Ga je zamolio za pomoć oko raspodele očevog nasledstva. Gospod Isus je učio da se čuvamo od lakomstva, zato što niko ne živi od suviška svojeg bogatstva (Luka 12:15). Hristove Reči su istina, a istinska vera u ono što je Isus rekao oslobađa od mnogih đavoljih laži koje nas zarobljavaju i čine mizernima. Isus ovde kaže da čoveku nije neophodno bogatstvo da bi živeo, niti da suvišak bogatstva predstavlja suštinu života. Čoveku je potrebno vrlo malo da bi bio održan u životu. Jedan milijarder nije ništa više živ od običnog prosjaka, jer obojica opstaju u životu zato što im je Bog obezbedio zdravlje i neophodne stvari u životu (vazduh, hranu i vodu).
Isto tako, na osnovu tih Isusovih reči možemo zaključiti da kvalitet našeg života na zemlji ne zavisi od vrednosti naše materijalne imovine, nego od našeg odnosa sa Bogom. Život siromašnog čoveka često izgleda mizeran u odnosu na život bogataša, kao što vidimo u priči o Lazaru i bogatašu (Luka 16), ali u svetlu večnosti život tog bogataša je smrtno mizeran u odnosu na Lazarov život. Dakle, Božija Reč nam pomaže da posmatramo stvari upravo onako kako ih Bog vidi i da ne budemo toliko obuzeti privremenim stvarima da bi one zamračile naš pogled u večnost.
Isus je jasno učio da je naša duša važnija od jela i naše telo od odela (Luka 16:23), a primetite da mnogi vernici danas žive potpuno suprotno od te istine. Dve ekstremno važne stvari za mnoge moderne hrišćane jesu šta ću danas jesti i kako ću se obući! Pogledajte koliki akcenat se danas stavlja na hranu u odnosu na stanje duše i koliko vernika pridaje veći značaj izgledu odeće u odnosu na telo koje je Bog divno stvorio. Isus kaže da je stanje naše duše važnije od kvaliteta hrane. Dakle, imati zdravu dušu je važnije nego hraniti se “zdravom hranom”. Naravno, ne želim da me neko pogrešno razume, važno je paziti na ishranu, ali je ipak manje važno od stanja naše duše. Važno je oblačiti se ukusno i pristojno, ali je ipak manje važno od našeg tela koje je hram Božijeg Svetog Duha!
Dakle, prošli put smo videli da je lakomstvo greh srca koji je odveo mnoge vernike na krivi put, a danas želim da pogledamo primer proroka Valaama koji je zbog svog lakomstva i pohlepe otišao daleko od Božije volje. U 4.Knjizi Mojsijevoj 22 čitamo kako je moavski car Valak zbog straha od Izrailjaca pozvao proroka Valama da ih prokune. Poslao je svoje knezove sa darovima da prenesu Valamu njegovu želju. Iako se to na početku izveštaja ne čini tako, Valam je bio raspoložen da ide sa njima, ali je bio odvraćen direktnom i zvaničnom Božijom zabranom: “Ne idi s njima, niti kuni tog naroda, jer je blagosloven.” (4.Mojs.22:12).
Međutim, Valak je opet poslao druge knezove sa istom molbom i obećanjem da će dobro nagraditi Valama i da će dobiti visoko počasno mesto u njegovom carstvu. Bez obzira što mu je Gospod već dao jasnu reč u vezi toga i što je sâm rekao da će raditi kako mu Bog kaže i pored ponude Valakove kuće pune zlata i srebra, Valam opet predlaže knezovima da sačekaju noć, sa nadom da će mu Gospod dati povoljniji pravac u odnosu na njihov zahtev. On time pokazuje da mu je srce već bilo u službi koju su oni zahtevali i da je želeo da prihvati njihovu ponudu. Bog je videći njegovo srce dopustio da ide, ali to nije bila Njegova volja. Valam je dobio dozvolu od Boga da ide sa njima, ali da čini samo ono što mu Bog kaže. Međutim, njegovo srce je već bilo polakomljeno Valakovim darovima i imao je tajnu želju da zaista ispuni Valakovu volju iako je znao da je to pogrešno!
Bog se razgnjevio što je Valam pošao sa njima i poslao je anđela da ga spreči na putu, jer njegov put nije bio Bogu po volji. Kada su se Valamu otvorile oči da vidi anđela, priznao je da je zgrešio. Magarica ga je sačuvala od sigurne smrti, ali lakomstvo u njegovom srcu je ipak bilo toliko snažno da je nastavio svoj put. Valam je bio sprečen da prokune Izrailjski narod jedino natprirodnom Božijom intervencijom na koju nije mogao da utiče. On je nesumnjivo bio zao čovek. Bog je natprirodno stavio reči u njegova usta, te je izrekao sve te blagoslove za Izrailjski narod, pa čak i proročanstvo u vezi Hrista, ali to se nikako nije slagalo sa njegovim zlim lakomim srcem.
Dakle, Petar govori o ljudima koji su ostavili pravi put (Hristov put), zašli su na krivi put i idu Valamovim putem. Upravo smo videli kakav je to put. To je put ljubavi prema dobitku ili put lakomstva!
Valam je jako dobro propovedao, imao je svedočanstvo da mu Bog govori, svedočio je da će raditi samo ono što mu Bog govori, ali je njegovom srcu omilila nepravedna plata! Bio je toliko zaslepljen u svom bezakonju lakomstva da je magarica trebala da mu progovori. Petar kaže da je Valam bio bezuman. Bio je toliko pod uticajem pohlepe i lakomstva da mu je trezven osećaj bio zaslepljen i delovao je kao bezuman čovek. Iako je znao šta je ispravno i svedočio da mu je cilj da čini samo ono što Bog kaže, ipak uopšte nije tako živeo, nego je radi ostvarivanja dobiti išao protiv svojih trezvenih presvedočenja i protiv onoga što je znao da je Božija volja. Bio je toliko bezuman da nije dozvolio niti rezonu, niti savesti, a ni volji Božijoj da ga kontroliše.
U Otkrivenju 2:14 se spominje Valamova nauka. Pošto ga je Bog sprečio da prokune Izrailjski narod, Valam je goreći u želji za Varakovom nagradom smislio kako će na praktičan način da doprinese da Božiji blagoslov odstupi od Izrailja. On je učio Valaka da položi sablazan (nešto što će ih uvesti u greh) pred sinove Izrailjeve. Učio je Valaka da šarmom moavskih devojaka uvuče Izrailjske muškarce na idolopoklonstvo i preljubu (4.Mojs.31:16). Moavke su pozivale narod na žrtve svojih bogova i narod je jeo i počeo da se klanja tuđim bogovima (4.Mojs.25:2).
Danas su različiti pokreti vernika zasnovani i održavani prilivom novca iz inostranstva. Oni koji kontrolišu i raspolažu tim novcem često postaju žrtve lakomstva na pogani dobitak. Apostol Pavle je otvoreno pisao da starešine i đakoni moraju biti prepoznatljivi po tome što nisu lakomi na pogani dobitak (1.Tim.3:3,8, Titu 1:7). Ipak, apostol Juda je pisao o onima koji žive među Božijim narodom, ali su u svojoj pohlepi za dobitkom pali u prevaru Valaamovu (stih 11). To je bila istina za ono vreme, a to je istina i za današnje vreme!
Iz primera Valama vidimo kako jedan Božiji prorok može postati uspešan Sotonin sluga zbog lakomstva koje ga vuče sve dublje i dublje u zlo!
Neka nam Bog pomogne da budemo potpuno oslobođeni od greha lakomstva. Amin.