Hrišćanin i njegova ishrana

U prvom poglavlju knjige proroka Danila čitamo o divnom primeru Božijih ljudi koji su načinom svoje ishrane bili verni Bogu i koje je Bog kasnije moćno potvrdio za svoje svedoke! Kao predstavnik najvišeg društvenog sloja u Izrailju, Danilo je bio doveden u dvor vavilonskog cara Navuhodonosora zajedno sa ostalim izraelskim mladićima od carskeg semena među kojim su bili i Sedrah, Misah i Avdenago. Biblija kaže da su svi oni bili lepog fizičkog izgleda i izuzetne intelektualne sposobnosti (Danilo 1:3,4). Navuhodonosor je naložio da tri godine imaju poseban tretman na dvoru, pre nego što bi neke od njih izabrao za važne funkcije u svom carstvu. Mladićima je bila određena specijalna carska hrana i piće, međutim Danilo je odlučio da ne uzima tu hranu. Pošto je dobio odobrenje od starešine dvora, Danilo je sa svoja tri drugara umesto carskog jela uzimao varivo i vodu. Nakon deset dana, njihova lica su bila lepša i mesnatija od ostalih mladića koji su jeli carsko jelo.

Svi se slažemo da ne bi bilo ništa neobično da je Danilo odbio da se hrani nekim nezdravim i neukusnim jelima. Ljudi su danas posebno oprezni ako treba da jedu u kući gde nema dobre higijene. Međutim, Navuhodonosorov dvor je sigurno imao dobru higijenu i posebno zdrava i ukusna jela, ali Danilo je ipak odlučio da odbije ta jela. On je smatrao da će biti oskvrnjen (okaljan) tim jelima.

Danilo je živeo u periodu kada je na snazi bio Mojsijev zakon u kome je Bog odredio koja su jela čista, a koja nečista (5.Mojs.14). Iako je carsko jelo u Vavilonu bilo sigurno primamljivo za njegovo telo, on je poznavao Božiju volju i nije pristao da jede nečista jela. Bog je bio vrlo zadovoljan ovom Danilovom odlukom i On ga je obilno blagoslovio.

U ovoj poruci želim da razmišljamo o tome kakav odnos prema ishrani treba da ima jedan hrišćanin. Da li danas postoje određena jela koja Bog ‘zabranjuje’? Postoje li određene discipline u ishrani koje hrišćanin treba da praktikuje? Pokušaćemo da pronađemo biblijske odgovore na ova pitanja.

Najpre želim da spomenem da je Božiji prvobitni plan bio da se čovek hrani plodovima sa drveća. To jasno razumemo čitajući prve stranice Biblije. Bog je stvorio drveće čiji plodovi su su bili dobri za jelo i zapovedio je Adamu da slobodno jede sa svakog drveta u vrtu, osim sa drveta poznanja dobra i zla (1.Mojs.2:9,16,17). U Bibliji ne postoji evidencija da je čovek jeo meso pre potopa, što znači da su se ljudi pre potopa verovatno hranili samo plodovima zemlje.

Nakon potopa Bog je rekao Noju i njegovim sinovima da im za jelo bude sve što se miče i živi, samo da ne jedu meso sa krvlju (1.Mojs.9:3,4). Dakle, nakon potopa Božija volja je bila da se ljudi hrane ne samo plodovima zemlje, nego i mesom životinja, ptica i riba.

Dalje vidimo kako je dolaskom Božijeg starozavetnog zakona preko Mojsija Bog odredio svom narodu za jelo čiste životinje (koje imaju rascepljene papke i preživaju) i čiste ptice (5.Mojs.5:14). Ostale životinje i ptice su bile zabranjene za jelo.

Kada dođemo na stranice Novog zaveta primećujemo da Gospod Isus nije dao nijednu specifičnu zapovest ljudima koja se tiče dozvoljenih i zabranjenih jela. Preko Mojsija je došao Božiji zakon, a preko Isusa Hrista Božija blagodat. Dakle, stari zavet (zakon i proroci) su bili do Jovana Krstitelja, a od tada se Božije carstvo propoveda Evanđeljem (novim zavetom) – Luka 16:16. Isus nije došao da pokvari stari zavet, već ga je u potpunosti ispunio. U poslanici Jevrejima 8:13 jasno kaže da je Bog stari zavet proglasio zastarelim, a da ono što zastareva i otrcava se, blizu je nestanka! Dakle, po pitanju ishrane, za nas danas ne važi starozavetno pravilo čistih i nečistih životinja. Apostoli su samo zapovedili da se ne jede meso sa krvlju (Dela 15:20).

Pavle jasno piše Kološanima i kaže: “Niko da vas ne osuđuje za jelo ili za piće…” (2:16). Reč Gospodnja nas upozorava da će u poslednjim danima ljudi odstupiti od vere i da će slušati nauke đavolske propovedajući uzdržavanje od jela koja je Bog stvorio za jelo sa zahvalnošću vernima (1.Tim.4:3). Čiste i nečiste životinje su bile starozavetna odredba. To je bila samo senka onoga koji je trebao da se pojavi, Isus Hrist. Pošto je sada došla stvarnost, više nam ne treba senka! Isus je naš Spasitelj i ne treba da držimo zakon o čistim i nečistim životinjama da bismo bili spašeni. Jelo nas ne približava Bogu. Nismo bolji ako jedemo određenu hranu, niti smo lošiji ako ne jedemo, kako Pavle govori Korinćanima u vezi idolskih žrtava (1.Kor.8:8).

Isus je došao da objavi nebesko carstvo koje nije jelo i piće, nego pravda, mir i radost u Duhu Svetom (Rim.14:17). Neki vernici su jako revnosni da dolaze na hrišćanske sastanke gde se priprema hrana. Dolaze na sastanke da bi jeli, a to nije čudno jer su za Gospodom takođe išli mnogi ljudi zato što su mogli da jedu hranu koju je On umnožio (Jovan 6:26). Isus im je rekao da se staraju za jelo koje ostaje za večni život, a to jelo jeste vršenje Božije volje (Jovan 4:34).

Isus je rekao da se ne brinemo šta ćemo jesti i piti! (Matej 6:31) Za neke vernike je možda najveća briga u toku dana šta će biti za ručak ili u koji restoran će otići. Živimo na prostorima gde ima izobilja hrane i Isus nas je strogo upozorio da se čuvamo da naša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom (Luka 21:34). Hrišćanin, dakle, ne jede prekomerno hranu i on nije idolopoklonik hrane. Možda osuđuješ u srcu onoga koji je zavisnik droge, a ne vidiš da si ti zavisnik određenog slatkiša.

Mnogi današnji vernici su postali veliki probirači hrane. Nekada je možda baš jelo predmet nesloge u hrišćanskom domu i to dokazuje njihovu telesnost. Solomun kaže: “Bolje je jelo od zelja gde je ljubav nego od vola ugojena gde je mržnja” (Priče 15:17). Bog je mnogo više zainteresovan za sklad, slogu i ljubav u našim domovima, nego za kvalitet hrane koja se nalazi na stolu. Nažalost, mnoga druženja hrišćana dokazuju da se veći akcenat stavlja na jelo i piće, nego na proslavljanje Boga i duhovno zajedništvo.

Reč Božija kaže da je hrana za stomak i stomak za hranu, ali da će i stomak i hrana jednom biti uništeni (1.Kor.6:13). Bog nas je stvorio sa apetitom za hranu i On je stvorio hranu da bi zadovoljili svoj apetit. To je naša potreba i nema ništa loše u tome da volimo ukusnu hranu. Međutim, ako shvatamo drugi deo ovog stiha, onda ćemo doći do zaključka da je bezumno da toliko pažnje posvećujemo nečemu što će uskoro biti uništeno, a da pri tome zanemarujemo večne stvari. Prekomerna i nedisciplinovana ishrana doprinosi lošem zdravlju tela, a Bog želi da se brinemo za zdravlje našeg tela jer je ono hram Svetog Duha koji živi u nama.

Neka nam Bog svima pomogne da od sada uvek jedemo i pijemo na slavu Božiju! (1.Kor.10:31).

Oprosti nam, nebeski Oče što smo mnogo puta bili nemarni i nezahvalni u konzumiranju hrane koju si nam davao. Pomozi nam da ne bismo bili idolopoklonici jela koja si Ti stvorio, nego da bi Tebe ljubili iznad svega i da bi Tebi odavali zahvalnost, slavu i čast za jelo i piće.