David – čovek po Božijem srcu

Mi živimo u veoma privilegovanom vremenu jer nam je dostupna kompletna Božija Reč. Gospod Isus je rekao svojim učenicima da su mnogi proroci i pravednici želeli da vide i slušaju ono što su oni gledali i slušali, ali nisu videli i čuli (Mat.13:16,17). Mnogi starozavetni vernici su žudno iščekivali dolazak Mesije, ali Ga nisu dočekali. Oni su želeli da znaju više o tom spasenju koje će Mesija doneti. Ispitivali du vreme i prilike koje im je Božiji Duh pokazivao u vezi Hristovog stradanja i slavi koja će nakon toga nastupiti (1.Pet.1:10,11).

Sa druge strane, mi živimo upravo u tom vremenu milosti, nakon dovršenog dela Isusa Hrista za spasenje čovečanstva. Imamo mogućnost da razumemo kompletan Božiji plan jer živimo u poslednjem vremenu. Dostupan nam je ceo istorijat Božijeg postupanja sa ljudima i celokupna Biblija. Sve što se događalo ljudima u prošlosti jesu primeri za nas. To je sve zapisano nama za nauku i upozorenje. (1.Kor.10:11).

Danas želim da razmišljamo o Davidu, caru Izrailjskom, za koga Reč Gospodnja svedoči da je bio čovek po Božijem srcu. David je bio veliki Božiji čovek i ratnik koji je pobeđivao neprijateljske narode. Bog ga je moćno upotrebio kao cara u Izrailju. Za vreme njegove vladavine Izrailj je doživeo ogroman uspon kao Božija nacija. Iznad svega, David je imao srce i unutrašnji karakter koji je Bog jako voleo.

Iz Davidovog života vidimo da Bog izabira ponizne, skrivene i neprimetne, ali verne ljude za velike službe. Možda imaš osećaj da si neupotrebljiv u Hristovom telu, ali Bog posmatra tvoju vernost u privatnom životu i ako prođeš Božije testove, On će ti dati službu kojom ćeš ispuniti Njegov plan za tvoj život. David je bio najmlađi Jesejev sin. Bio je veliki junak, pametan mladić lepih očiju i stasa. Međutim, bio je toliko prezren unutar svoje porodice da na njega nisu ni računali kada je prorok Samuilo trebao da dođe da pomaže jednog Jesejevog sina za cara. Nisu ga pozvali! On je pasao ovce svoga oca. (1.Sam. 16:11). Radio je dosta ponižavajuć posao, ali je bio apsolutno veran u tome. Bio je dosta usamljen, ali ono što je bilo daleko od očiju javnosti, bilo je vrlo blizu Božijem pogledu! Bog ga je dobro posmatrao i izabrao ga je za cara.

David je kao mladić bio pomazan za cara, ali Saul nije prepuštao svoju poziciju. Bog je nastavio testiranje Davidove poniznosti. Duh Gospodnji je odstupio od Saula zbog njegove neposlušnosti i napadao ga je zao duh. David je bio izuzetno muzički obdaren, znao je dobro da udara u gusle i zato ga je car izabrao da mu sviranjem olakšava napade zlog duha. Saul je veoma zavoleo Davida i postavio ga da mu nosi oružje (1.Sam.16:21). To znači da je Saul brzo stekao izuzetno poverenje u Davida, a to nam pokazuje veliko Davidovo poštovanje i odanost prema Saulu.

Kada je izbio rat sa Filistejima, Saul je poslao Davida u Vitlejem da čuva i pase očevo stado (1.Sam.17:15). To nam pokazuje da je David još uvek imao ispod 20 godina, jer nije bio sposoban za vojsku. Međutim, David je bio mladić vere! Naučio je od mladosti da se pouzdaje u Boga. Otac ga je poslao braći, i kada je ceo Izrailj drhtao od glasa Golijata, David je verovao Bogu i doneo veličanstvenu pobedu Božijem narodu! (1.Sam.17:50-54). Ovaj događaj je veliko ohrabrenje za sve mladiće. Bog i danas može umesto starijih i iskusnijih ljudi koristiti mladiće ispod dvadeset godina za velike pobede vere!

Saul je postavio Davida nad svojom vojskom pošto je video njegovu junačku hrabrost i ratnu sposobnost. David je brzo počeo da uživa popularnost celog naroda i Saul je u njemu počeo da uviđa konkurenciju na poziciji cara. Počeo je da kuje planove za njegovo ubistvo. Tri puta je pokušao da ga kopljem prikuje za zid, ali David je bio srećan u svemu što je činio jer je Bog bio sa njim (1.Sam.18:14). Sa druge strane, Saul ga se veoma plašio jer je video da je srećan. Božija prisutnost u životu čoveka mu donosi istinsku sreću, a njegovim neprijateljima strah.

David je mnogo puta bio vrlo blizu smrti. Saul mu je želeo smrt i mnogi njegovi ratni neprijatelji. Jednom su hteli da ga kamenuju. Često je bio primoran da beži i da se potuca po šumama, pećinama i pustinjama. Iako je bio u teškim spoljašnjim okolnostima, mnogi iz naroda su prepoznali Božije pomazanje na njemu i sledili su ga.

Bio je darežljiv čovek. Nakon jedne pobede nad neprijateljima slao je svojim prijateljima ratni plen (1.Sam.30:26).

Dva puta je poštedio Saulov život, iako mu ga je Bog dao u ruke. Nije želeo da digne ruke na Božijeg pomazanika! Nije bio častoljubav nego je čekao da Bog ukloni Saula. Tek nakon Saulove smrti je bio zvanično pomazan za cara nad Judom, a kasnije i nad Izrailjem.

Vrlo je važno napomenuti da je David bio samo nesavršen čovek. Pravio je greške i upadao u velike grehe (preljuba sa Vitsavejom, naručivanje ubistva Urije, prebrojavanje naroda), ali je srcem voleo Boga i iskreno Ga je tražio! Njegova ljubav prema Bogu, slavljenje i traženje Boga je primer na koji treba da se ugledamo! Pored svih njegovih grešaka, on je ostao čovek po Božijem srcu. Njegovo ime se spominje na više od deset mesta u Novom zavetu.

Hvala Ti Gospode za primere Tvojih vernih ljudi koji su Te voleli i živeli za Tebe. Hvala Ti što možemo biti ohrabreni videći da su i svi oni bili samo nesavršeni ljudi koji su pogrešivali. Pomozi nam da Te volimo i da živimo u skladu sa svetlom koje nam daješ svojim Duhom. Amin.