Milenko Isakov
(Psalam 25:17)
Solomun je bio čovek kome je Bog dao veliku mudrost. On je posle mnogo istraživanja i razmišljanja o ljudima i životu došao do zaključka da je Bog stvorio čoveka dobra. Čovek je stvoren po Božijem obličju sa kapacitetom koji nema nijedno drugo stvorenje. Bog je imao dobre namere i uzvišene ciljeve za čoveka. Međutim, kada su Adam i Eva bili neposlušni Bogu, na zemlju je došlo prokletstvo i greh, i zato danas oko sebe vidimo toliko mnogo zla. Ljude koji su stvoreni i predviđeni da odslikavaju lepotu i slavu svemogućeg Boga razara i uništava greh koji vlada u njima. Đavo je lukavi neprijatelj koji svim svojim silama izopačuje ono što je Bog stvorio dobro i svrhovito. Đavo je najveći prevarant svih vremena!
Dakle, Solomun kaže da je Bog stvorio čoveka dobra, ali da oni traže svakojake pomisli (Prop.7:29). Bog je stvorio ljude da budu moralni i čestiti, ali svi oni su se okrenuli svojim putevima. Bog je stvorio ljude da budu pristojni, ali oni biraje mnoge načine da izbegnu tu pristojnost.
Ljudski gresi i zla dela su samo logičan ishod te pokvarene, grešne prirode koju smo nasledeli od našeg praoca Adama. Neko je rekao: “Nismo grešni zato što grešimo, nego grešimo zato što smo grešni”. Možda će se ova izjava nekome činiti suviše filozofska, ali ona otkriva veliku istinu. Naši gresi nisu uzrok naše grešnosti, nego je naše grešno stanje uzrok svih naših greha.
Radosna vest o Isusu Hristu jeste u tome što Bog ne samo da je rešio pitanje problema našeg greha, nego je rešio pitanje problema našeg grešnog stanja! Hristova krv rešava problem naših greha, a Sveti Duh rešava problem našeg grešnog stanja. Hristos je prolio svoju krv koja je toliko dragocena i jaka u Božijim očima da svaki čovek koji se pozove na nju može dobiti oproštenje svojih greha! Hristova prolivena krv i smrt je kazna za moje i tvoje grehe, i pošto je On već platio tu kaznu, Bog je pravedan da oprosti i ukloni naše grehe kada se pouzdamo u Hristovu žrtvu! Bog nas opravdava (proglašava pravednicima) jedino zbog krvi Isusa Hrista (Rim.5:9).
Međutim, Hristova krv ne uklanja našu grešnu prirodu. Ako se poslužimo ilustracijom da je naša grešna priroda poput mašine koja proizvodi greh, nije ostvaren cilj uklanjanjem miliona tih loših proizvoda ako mašina i dalje ostane u pogonu. Zato nam je potreban Sveti Duh koji je ta nova priroda koju dobijamo prilikom novog rođenja. Sveti Duh nadvladava staru prirodu i počinje da pravi te nove proizvode koji su korisni i sa kojim je Bog zadovoljan.
Sveti Duh je u direktnom sukobu sa našim telom koje želi greh. (Gal.5:16,17). Kada se On useli u naša srca pomaže nam da uništavamo tu našu staru mašinu koja je proizvodila greh. Zato Pavle kaže u Rim.8:13 da će umreti oni koji žive po telu (po nagonima svoje stare prirode), a da će živeti oni koji Svetim Duhom uništavaju telesna dela (dela koja potiče od naše grešne prirode).
Jedna od glavnih karakteristika grešne ljudske prirode jeste sebičnost, odnosno stisnutost našeg srca. U tom stanju naša “ljubav” je rezervisana samo za nas lično i za naše najbliskije osobe, a često ni za njih. Naša srca su potpuno zatvorena za većinu ljudi, a naročito za one koji su potpuno drugačiji od nas i koji nam se ne sviđaju. Mi smo nesposobni da ih volimo, a sposobni smo da zavidimo, mrzimo i ogovaramo. Postoji vrlo mali broj ljudi sa kojima se uklapamo i sa kojima želimo zajedno provoditi vreme. Mi imamo neko negativno mišljenje o čoveku ili određenoj grupi ljudi i to nam je dovoljno jak argument da ih ne volimo! Naša srca su jednostavno stisnuta i zato gledamo na druge ljude našim, a ne Božijim očima.
U našoj zemlji je nedavno bilo aktuelno pitanje održavanja tzv.parade ponosa i bilo je vrlo očigledno koliko su ljudska srca stisnuta i puna mržnje prema tim jadnim ljudima i ženama. Da li mislite da Isus nije umro za njih? Zar mislite da njih ne obuhvata Božija ljubav? Mislite da se ta reč “svet” ne odnosi i na njih kada Biblija kaže da je Bog toliko ljubio svet da je i Sina svog jedinorodnog dao?
David se molio da Gospod raširi njegovo stisnuto srce! To naravno nije značilo da David počne da toleriše i odobrava grehe kako bi bio njihov prijatelj. Ne, mi vrlo jasno čitamo u Psalmu 101 kako David nije trpio one koji su oholog oka i nadutog srca i kako je izgonio one koji su tajno opadali svoje bližnje (stih 5).
To treba da bude i naša molitva: “Gospode, raširi moje stisnuto srce”. Dragi brate i sestro, Bog ne želi da tvoja ljubav bude rezervisana samo za tvoju porodicu i rodbinu, ili samo za ljude u okviru tvoje lokalne zajednice ili denominacije koju pohađaš. Božije srce je toliko rasprostranjeno da u njemu ima mesta za sve ljude, a mi smo pozvani da odslikavamo Njegovo srce.
Apostol Pavle je rekao da se rasprostranilo njegovo srce i srca njegovih saradnika, i da u njima ima mesta za Korinćane, ali je znao da su srca Korinćana toliko stisnuta i tesna da u njima nije bilo mesta za njega (2.Kor.6:11,12). Zato ih moli: “Primite nas, nikome ne učinismo nažao, nikoga ne pokvarismo, nikoga ne zanesosmo” (7:2). Jedan engleski prevod kaže ovako: “Napravite prostor u vašim srcima za nas.” To znači biti oslobođen od stisnutosti svog srca – biti poslušan Svetom Duhu i dopustiti da On napravi u našem srcu prostor za druge ljude.
Neka nam Bog pomogne da ubuduće tretiramo sve ljude sa poštovanjem. Kada budemo u iskušenju da možda prezremo nekog nama antipatičnog čoveka, neka se iz naših srca podigne molitva Bogu: “Gospode, raširi moje stisnuto srce” i neka u našim srcima bude dovoljno prostora za sve ljude koji dođu sa nama u kontakt. Amin!