Milenko Isakov
Jer ko ovim služi Hristu, ugodan je Bogu i mio ljudima”
(Rimljanima 14:17,18)
Božije Carstvo je bila glavna tema o kojoj je propovedao Gospod Isus Hrist. On je došao na zemlju da objavi dolazak nebeskog carstva i da pozove ljude da postanu deo tog carstva. Prve reči kojima je Isus započeo svoju javnu službu propovedanja bile su: “Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko” (Matej 4:17). To je vrlo ozbiljno upozorenje koje nam jasno daje do znanja da čovek u svom prirodnom stanju nije podoban da postane deo Božijeg Carstva. Jedino Bog svojim Duhom može da donese svoje carstvo u srca ljudi, a pokajanje jeste neophodna priprema srca za to unutrašnje carstvo. Ove Hristove reči takođe znače da će dolazak Božijeg Carstva podrazumevati strašnu osudu svih onih koji nisu želeli da se pokaju za svoje grehe.
U ljudskoj istoriji smenjivala su se različita svetska carstva koja su, iako su trajala kraće ili duže, imala samo privremeno trajanje. Za vreme vavilonskog carstva Bog je dao san caru Navuhodonosoru kroz koji mu je bio objavljen dolazak jednog specifičnog carstva koje će se potpuno razlikovati od svih dotadašnjih carstava. U knjizi proroka Danila je zapisano: “A u vreme tih careva, Bog će nebeski podignuti carstvo koje se doveka neće rasuti…ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati doveka” (2:44). Ove proročke reči su unapred predskazale dolazak tog večnog nebeskog carstva koje je počeo da objavljuje Isus Hrist.
Ono što je jako važno da shvatimo jeste da se mi nalazimo u vremenu kada je velikodušno dopušten ulazak u to večno carstvo Gospoda Isusa Hrista (2.Pet.1:11). Isus Hrist je car tog večnog, nebeskog carstva. Trenutno Njegovo carstvo nije fizičko, nego duhovno carstvo. Ono se nalazi u srcima onih ljudi koji su prepoznali Hrista kao Cara nad carevima i koji sada žive po principima Njegove žive Reči. U odnosu na celu ljudsku populaciju, takvih ljudi ima veoma malo i zato se mnogima čini da je besmisleno pripadati toj manjini ljudi. Međutim, Gospod Isus se uskoro opet vraća da ukine vladavinu Sotone, greha i smrti na ovoj zemlji i da uspostavi i fizičku dimenziju Njegovog večnog, duhovnog carstva. On ima vlast da vaskrsne sve ljude i da sudi svima po pravdi! Tako će svaki čovek primiti platu prema svojim delima. U skladu sa izborom koji smo načinili u toku života na zemlji provodićemo večnost ili u raju (u prisutnosti Božijoj) ili u paklu (u prisutnosti đavola i njegovih demona).
Dakle, suština Božijeg carstva nije jelo i piće, kako smo videli u uvodnom stihu. Suština prave pobožnosti nije jelo i piće. Suština prave pobožnosti nije slavljeničko obeležavanje rođenja Isusa Hrista kroz obilnu hranu i piće. Naprotiv, suština Božijeg carstva je pravda, mir i radost u Svetom Duhu. Suština prave pobožnosti jeste pravedan život, život u miru i istinskoj radosti.
Dragi prijatelju, ne pomaže ti obeležavanje Božića, ako si nepravedan čovek. Ako si nepošten, ako si dužan drugima i nemaš želju da im to vratiš, ako zakidaš i varaš, nemoj se varati da pripadaš Božijem carstvu.
Naša tema je, znači, kako biti ugodan Bogu. Biblija kaže da je pravi sluga Hristov onaj ko Mu služi u pravdi, miru i radosti u Svetom Duhu. Takav čovek je ugodan Bogu! Ako zaista želimo biti ugodni Bogu, mi ćemo tražiti ove stvari. Tražićemo istinsku pravednost, mir i radost. Ako budemo presvedočeni da smo učinili neku nepravdu, mi ćemo brzo ispraviti tu stvar. Ako u trenucima pritisaka i tenzije izgubimo mir i odreagujemo grubo ili gnjevno, mi ćemo se pokajati i priznati to Bogu. Ako u svom nemiru srca povredimo bližnjeg, priznaćemo to i zamoliti ga za oproštaj. Ako činimo određene religiozne dužnosti bez radosti u svom srcu, ili ako osećamo nedostatak istinite radosti u našem srcu, mi ćemo tražiti Boga i realnost takvog života koji je Njemu ugodan.
Kada volimo neku osobu, želimo da joj budemo ugodni. To se naročito vidi kod mladih koji su zaljubljeni. Momak će raditi sve što zna da se sviđa devojci koju voli. Devojka će se takođe truditi da bude ugodna momku koga voli. Dakle, postoji ogromna razlika između službe Bogu koga shvatamo kao gospodara, policajca ili sudiju, i službe Bogu koga shvatamo kao ljubljenog Oca. Prvo je služba iz straha od kazne, a drugo je dobrovoljna služba ljubavi. U službi iz straha ne postoji želja za bliskošću sa osobom kojoj služimo ili želja da se svidimo toj osobi, a u dobrovoljnoj službi ljubavi je sasvim prirodna i spontana želja da se svidimo Bogu i da Mu budemo ugodni.
U starozavetnom vremenu Bog je zapovedio prinošenje žrtava paljenica, čiji miris Mu je bio ugodan (3.Mojs.1). Međutim, mnogi iz naroda su donosili Bogu na žrtvu slepe, hrome i bolesne životinje. Takve žrtve Bogu nisu bile ugodne (Mal.1:8).
Danas Bog od nas traži da damo naša tela – da sve udove našeg tela damo Njemu na korišćenje. Bog ne želi naše viškove. Bog ne želi prvenstveno naš novac i neka dela, koliko želi naša srca i naša tela. To je ugodna žrtva Njemu! (Rim.12:1). Kada mu damo naše telo, dobra dela će biti spontana posledica. Dati Bogu svoje telo znači gledati ono što Bog želi, slušati ono što Bog želi, ići tamo gde Bog želi i raditi ono što Bog želi. Takav je bio život Gospoda Isusa. On je uvek imao sigurnost Očeve prisutnosti sa sobom jer nije činio ono što je Njemu (Isusu) bilo ugodno (Rim.15:3), nego je uvek činio ono što je bilo Bogu ugodno (Jovan 8:29).
Biti ugodan Bogu znači ne živeti po željama tela (Rim.8:8), nego po Duhu Svetom i po veri (Jevr.11:6, 2.Kor.5:7-9). Sve to potiče od Boga (Fil.2:13, Jevr.13:21), a podrazumeva i naš trud u istraživanju stvari koje su ugodne Bogu (Ef.5:10). David se molio da reči njegovih usta i misli njegovog srca budu ugodne Bogu (Psalam 19:14).
Bog vrlo ceni ljude koji žele da budu Njemu ugodni! Isaija 56:3-5 “…i neka ne govori uškopljenik: gle, ja sam suho drvo. Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: koji drže subote moje i izbiraju što je meni ugodno i drže zavet moj, njima ću dati u domu svom i među zidovima svojim mesto i ime bolje od sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće zatrti.” Ove reči su divno ohrabrenje!
Neka Bog zaista čini u nama ono što je ugodno pred Njim, kroz Isusa Hrista kome slava zauvek! Amin.