Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“…sve si mu pod noge podložio.”
(Psalam 8:6)
Peti psalam je molitva za zaštitu od neprijatelja. “Svakog jutra, Gospode čuješ mi glas, svakog jutra svoje molbe polažem pred Tebe i čekam” (stih 3). Dobro je započeti svaki dan na ovaj način. “Neka se raduju svi koji se u Tebe uzdaju…zaštiti one koji vole Tvoje ime” (stih 11).
Šesti psalam je molitva za Božiju milost. “Postideće se i silno uplašiti svi moji neprijatelji, uzmaknuće, iznenada postiđeni” (stih 10). To je ispovest vere.
Sedmi psalam je molitva za Božiju odbranu. David ima čistu savest: “Gospode, Bože moj, ako sam to učinio – ako sam učinio nepravdu svojim rukama, ako sam zlom uzvratio prijatelju ili bez razloga izbavio njegovog dušmanina – neka me onda moj neprijatelj goni i stigne” (stihovi 3-5).
Veoma je ozbiljna stvar činiti zlo bližnjima. Postoje dve vrste greha, gresi kojima škodiš sebi i gresi kojima nanosiš štetu bližnjima. Zavisnost od droge i pušenje su gresi kojima škodiš sebi. Međutim, ogovaranje uništava reputaciju tvojih bližnjih.
Dakle, ogovaranje je ozbiljniji greh. “Bog je pravedan sudija i povazdan svoju srdžbu iskaljuje” (stih 11), ali koliko današnjih Hrišćana ovo veruje?
Osmi psalam poredi čovekovu malenkost sa Božijom veličinom. To je još jedan Mesijanski psalam. Isus je citirao iz ovog psalma kada su ga deca slavila u hramu i kada su se Fariseji ljutili zbog dečijeg glasnog slavljenja: “Učinio si da Ti sa usana dece i odojčadi stižu hvalospevi” (Matej 21:16).
Fariseji su, poput mnogih današnjih Hrišćana, verovali da treba da slave Boga kao na pogrebnoj svečanosti, a ne glasnim slavljenjem i obožavanjem! Međutim, Isus je voleo dečije slavljenje, zato što Ga je to podsetilo na nebo koje je puno glasnog slavljenja i obožavanja! Primetite da se u drugom stihu koristi reč “snaga” (u engleskom prevodu tako stoji), koju je Isus citirao kao “slavljenje”. Svrha toga je bila da se utihnu neprijatelji (stih 2).
Slavljenjem Boga postajemo snažni da zatvorimo Sotonina usta. Iskreno slavljenje koje dolazi iz srca je nešto što đavo mrzi.
Stih 4 (“Šta je čovek da ga se sećaš, sin čovečiji da ti je do njega stalo? Učinio si ga tek malo manjim od anđela”) je citiran u Jevrejima 2:6-8 gde se govori da je Isus u jednom periodu uzeo niže mesto od anđela – pošto je umro, dok anđeli nikada ne umiru.
Međutim, Isus je sada ovenčan krunom slave i časti i sve je pod Njegovim nogama, a pošto smo mi Njegovo telo, sve je takođe pod našim nogama.