Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Mlađi sam od vas po godinama.
Vi ste stariji, pa sam se zato sklanjao u strahu
da vam kažem svoje mišljenje.”
(Jov 32:6)
Četvrti propovednik, Elijuj, bio je mladi revnitelj koji nije imao ličnog uskustva u bolu i stradanju. Bio je mlad i pun reči, ali bez ikakvog iskustva (Jov 32:6,18). On je bio bolji od ostale trojice. Tačno je naučavao istinu i Bog nije bio gnevan na njega kao na ostalih trojicu zato što duh Elijuja nije bio zao.
Elijuj je predstavnik propovednika koji naučavaju divne i velike istine, ali nisu prošli kroz dublje vode stradanja i iskušenja u svom životu. To su pobožni ljudi koji su spremni da savetuju druge u vezi stvari u kojima sâmi nemaju nikakvog iskustva.
Pavlova služba je proistekla iz njegovih stradanja. Rekao je: “Prolazio sam kroz pritiske, probe i velike nevolje, a snaga koju mi je Bog davao u tim trenucima jeste ono što sada mogu da podelim sa vama” (2.Kor.1:4-8). U pitanju je sasvim drugačija vrsta službe. Ona dolazi iz iskustva. Takva treba da bude i naša služba.
Ove četiri vrste propovednika koje vidimo u knjizi o Jovu ne treba da imitiramo. Svi oni su bili propovednici “bogatstva i zdravlja”, jedino je Elijuj bio u manjoj meri od ostalih trojice. Nijedan od njih nije mogao da pomogne Jovu svojim služenjem. Oni su jednostavno prosipali vreme drugima, kao i većina današnjih propovednika!
Tri kruga diskusije između Jova i prve trojice propovednika opisuje se detaljno u poglavljima 3-31. Elifas i Vildad su govorili tri puta, a Sofar dva puta. Pri kraju njihove diskusije Elijuj je govorio jedanput (poglavlja 32-37), a zatim je Bog govorio (poglavlja 38-42). To je kraći nacrt knjige o Jovu.
Pogledaćemo samo neke značajnije stihove iz njihovih razgovora.